Dr MOMČILO ST.

MOKRANJAC

TOKSIKOLOSKA
HEMUA
(UMNOŽENO ZA UNUTRAŠNJU UPOTREBU)

G R A F O T Ž J tT C I

BEOGRAD, 2001.
 ŠTAMPA:
GRAFOPAN
BEOGRAD, Vojvode Stepe 8
Tel. 495-578
 SADR2AJ
Pređgovor Strana
OPŠTI DEO
Tokslkologija i toksikološka hemija 1, Definicija otrova 1, Klasifikacija
otrova 2, Hemigska konstitucija i otrovnost 3, Način unošenja i dejstvo-
vanja otrova na čovečiji organizam: Preko organa za varenje 4, Preko
organa za disanje 5, Preko kože, eluzokože i potkožno 5, Unošenje direk-
tno u krvotok 5, Dejstvo otrova na krv 6, Morfoioške promene krvnih
elemenata 6, Dejstvo na krvne pigmente 6, Dejstvo'na pluća 6, Dejstvo
na bubrege 7, Dejstvo na nervni sistem 7, Dejstvo na digestivni trak t 7,
Dejstvo na jetru 7, Dejstvo na srce 7.
•Odbrana organizma od otrova. — Lokalizactja otrova 7, Promene otrovauorga-
nizmu (metabolizam otrova) i eliminisanje otrova 8, Okolnosti koje
olakžavaju ili otežavaju dejstvo otrova unetog u organizam 9, Navika-
vanje na otrove 11, POjava kumulacije 11, Vrste trovanja: Zloiinačka
trovanja 11, Samoubilačka trovanja 12, Slučajna trovanja 12, Medicin-
ska trovanja 13, Upotreba otrova kao sredstva za uživanje 14, Profe-
sionalna trovanja i industrijska trovanja 14, Toksične i letalne doze
otrova 15.
Simptoml trovanja 16, P rva pomoć kod trovanja. Antidoti 17.
■OpSta pravila i mere predostrožaosti potrebne pri vrSenju toksikološkdh
analiza 21, Cistoća reagencija 22, a) azotna kiselina 22, b) hlorovodo-
nićna kiselina 22, c) sumpoma kiselina 23,' d) sumporvodonik 23,
e) kalijumhlorat 24, f) amonijak 24, g) metalni cink 25, Slepa proba
(kontrolni ogled) 25, Uzimanje materijala za toksikološko-hemijske
analize 25, Proces truljenja 27, Analiza materijala i tumaćenje rezul-
tata 27, Fiziološkl opiti 29, Raspodela materijala 29, Prethodne probe:
a) reakcija materijala 30, b) miris i boja 30, c) probe sa ram im harti-
jama 30, d) spektroskopsko ispitivanje krvi 31.

SISTEMATSKO IZUCAVANJE OTROVA

I. — GRUPA GASOVITIH OTROVA
33
značaj 33, Osobine 35, Toksičnost 36, Simptomi trova-
nja 37, Antidoti 37, Promene na lešu 38, Dejstvo ugljenmonoksida na
kiv 38, Normalne koncentracije ugljenmonoksida u krvi 38, Dokazi-
vanje ugljenmonoksida u krvi 39, Hemijske reakcije 39, Spektroskop-
sko dokazivanje ugljcnmonoksida u krvi 40, Uzroci grešaka pri spek-
troskopskom ispitivanju icrvi 41, Kvantitaiivno određivanje u krvi:
I. Metode određivanja ugljenmonoksida zasnovane n a zapreminskom
merenju potisnutih gasova iz krvi 42, II. Metode u kojima se koriste
redukciona svojstva ugijenmonoksida: metode koje koriste mikrodi-
fuziju 43, metode pogodne za rutinske analize: 1) Wolff-ova metoda 44,
2) Miicrometoda koja omogućava određivanje ugijenmonoksida sa
svega 0,1 ml krvi 46, Koeficijenat intoksikacije 47, Istraživanje ugljen-
monoksida u vazduhu: A. Kvalitativno dokazivanje 47, B. Kvantita-
tivno ođređivanje: 1) metode zasnovane na redukcionim svojstvima
ugijenmonoksida 48, 2) apsorpcione metode 48, 3) termičke metode 48,
4) metode gde se koristi stvaranje stabilnog karboksihemogiobina 48,
 V

Strana
5) metode gde se koristi I. R. spektar ugljenmonoksida 48, Rutinske
metode: I. Metoda zasnovana n a ođređivanju viška neredukovanog
PdCU 48, II. Metoda određivanja pomoću jodne ldseline 49, TumaSe-
nje režultata analize 50.
Svetleći gas ^ ........................................................................................................51
Ug l j e nđi oks i d^................................................................ ....... . . . . 52
1------- Toicstlćoioški značaj 52, Osobine Os 53, Kvantitativno određivanje 53.
^timpoirvođonjk (Vodoniksuifi3)> ......................................................... 54
TOKsiKCt o Skr-znnčaj
gnačaj ■
54r€fsobine
547~€]lTobir 54,'Toksičnost 54,Simptomi trovanja 55,
Antidoti 55, Istraživanja 55.
( Snmpordioksižl . ..................
~TokstEwoški značaj 56, Osobine 57, Toksičnost 57, Simptomi 57, Istra-
živanje 58.
( ' I dot? .............................................................................................................................................. 55
Toksikološki značaj 58, Osobine 59, ToksiSnost 59, Antidoti 59, Istra-
__ živanje 59.
( Foxgen J(Ugljenikoksihlorid, karbonilhlorid) ................................................ 60
^ goksikoloSM znaćaj 60, Osobine 61, Toksičnost 61, Simptomi 62, Anti-
—-^oti 62, Dokazivanje 62.
f Iperit idihloretUsulfid) .................................................................................62
^ Toksikološki značaj 62, Toksičnost i način delovanja 63, Simptomi tro-
vanja 63, Antidoti (prva pomoć) 64, Istraživanje 64.
........................................... ........................................................ 65
oksikološki značaj—Osobine 65, Toksičnost 65, Simptomi 65, Istra-

(zn.............
živanje 65.

Toksikološki značaj—Osobine 66, Toksičnost 66,

'živanje 67.
.......
.

Simptomi 66, Istra-

66

(r£ £ ) ........................................ ;v- __6T

V S Toksikološki značaj 67, Osobine 67, Tolpičnost 67.

— GRUPA LAKO ISPARUTVIH OTROVa " " )

OpSta metoda izdvajanja . . . . . . . . . ■ • 65
('Ftafox j ......................................... : - ' i ...... . . . . - • • 68
V _-T'oksikološkl značaj 69, Osobine 70, Toksičnost fosfora, fosforvodonika
i fosfida 71, Simptomi trovanja 71, Lečenje-71, Antidoti 71, Istraživanje:
a) u organima i sličnom materijalu 72, b ): isbraživanje đelom oksidisa-
nog fosfora 72, c) kvantitativno određivanje 74, d) istraživanje fos-
forvodonika u vazduhu 74, Tumačenje vezultata 74.
(jđrKanofosfornl otrovT" * . . . . . . . . . ■ •.75
TnksiknloSlci maSgf 75, Osobme 75, -Toksitnost 75, Slmptomi trova-
nla 76. Antidoti 76. Istraživanje 76.
Suvniji prfcđstavnioi organoCosfornth otrova 2 > . . . ■ . • • 77
-ir-Nwvni 5bjni otrovi: Tabun 78, Sar:ir 78, Soman 78, Simptomi-Tok-
sičnost—Delovanje—Iečenje 78, II. Organofosfomi. insektacidi: Para-
tion 79, Toksikološki znnčaj 79, Osobine 79, Toksičnost -SO. -Simpiomi
trovanja 80, Istraživanje 80.
Paraokson (0,0 dietil-O-p-nitrofenilfosfat) 81,
 V

Strana
Demeton (Systox, E 1059) 82, Tetraetilpirofosfat (Tetron, T EPP) 82,
Melation (0,0-dimeUltiofosfat-đietilmerkaptosukcinat) 83, Toksiko-
loški značaj—Osobine 83, Istraživanje 63,Ortotrikrezilfosfat (ortotolil-
fosfat) 83, Toksikološki značaj — Osobine 83, ToksiSnost 84, Simptomi
85, Lečenie ^antidota 85, Istraživanje 85.
^Jijanovođonična kiselina) C-^-i ^ 88
"znajaj 36, Cijanogenetski glikozidi 88, Osobine 88, Kalijum
i natrijuracijanid 89, Toksičnost 89, Simptomi 90, Antidoti 90, Isfcra-
živanje u organima i drugom toksikološkom materijalu 91, 1) Doka-
zivanje stvaranjem berlinskog plavila 92, 2) Dokazivanje stvaranjem
ferisulfocijanida 92, 3) Mikrohemijska reakcija 93, 4) Reakcija sa
bakarsulfidom 93,Istraživanje „maskirane" cijanovodonižne kiseline93,
Istraživanje cijanovodonika u vazduhu 94, Kvantitativno određivanje95,
Određivanje u cijanogenetskim biljkama 95, Kvantitativno određiva-
nje u vazduhu 96, Tumačenje rezultata 96. •
■Organski rastvaračd ................................................ ........ B6
Toksikološki značaj 96.
le ta n o T K m e tila lk o h o l)........................................................................................ 87
roksikološki značaj 97, Osobine 98, Toksičnost 98, Simptomi—Leče-
nje 99, Istraživanje 99. •
Strana
Bol J te tila lk o h o l) ............................................................................................... 100
^T oksikološki značaj 100, Osobine loi, Toksičnoat 101, Simptomi 101,
Lečenje 102, Istraživanje i dokazivanje 102, 1) reakcija stvaranjem
jaioform a r102, 2) reakcija sa benzoilhloridom 103, 3) reakcija sa
sumpornom i sirćetnom kiselinom 103, Kvantitativno određivanje
alkohola: 1) kolorimetrijska metoda 103, 2) titrim etrijska metoda 104,
3) spektrofotometrijska mikrometoda 105, Timiačenje rezultata 106.
Slrčetna k l s e l i n a .......................................... ...... ..............................................108 /V
Toksikološki znaSaj 106, Osobine 107, Toksičnost 107, Simptomi-anti-
doti 107, Tumačenje rezultata 107.
_ - -- ^

C RastvSrpči—halogeni đertvatl nEUovođonibt . . . .- . . ' , 108 /J

/Tjildormetarl (m€tilendihloria)— :-----:----- :-! .................................................... 108
--------- ToPEsIkološld značaj 108, Osobine 108.
(^fflorofomt^ ......................................................................................................108
-------'l'oksikološki značaj 108, Osobine108,ToksiCnost 109, Simptomi 109,
Antidoti 109, Istraživanje 109.
Ugljeiilktetrahlorid ttetrah lorm etan ).......................................................... 1 1 1
'značaj 111 , Osobine 111, Toksičnost 111,Simptomi
111, Istraživanje 112.
C~TrihloretileB^ > ........................................................................................................ 112
Toksikološki značaj 112, Osobine 112, Toksičnost 112, Simptomi 113,
Istraživanje 113.
. Tetrahloretan'j ( a c e t i l e n - t e t r a h l o r i d ) ................................................................ 11S
kološki značaj 113, Osobine 113, Toksičnost—Simptomi 113, Istra- '■SJ
živanje 114.
........................................................................................................ 114 Vv/
- J e halkBložKf značaj 114, Osobine 114, Toksičnost—Simptomi 114, Istra-
živanje 115, •.
/'fšeraol (benzen)~'i. ( , ^ .........................................................116 vA
>• , TolmiltoKSSM značaj 116, Osobine 117, Toksičnost—simptomi 117, Tran-
sformacije benzola u organizmu 119, Zaštitne mere i lečenje 121, Istra-
živanje 121.
VI

S trana
glaol)(toluen,metilbenzol) K silol](dim etilbenzol).......................................... 123
aol Ikarbolna kiselina) ........................................................................123
roksikološki značaj 123, Osobine 124, ToksiSnost 124, Simptomi 124,
Antidoti 124, Istraživanje 125, Kvantitativno određivanje: a) gravimet-
rijska metoda 125, b) volumetrijska metoda 125, Tumačenje rezultata 125.
Anflin ................................................................................................................12&
Toksikoiošld značaj 126, Osobine 126,Toksičnost 126, Simptomi 126, ZaS-
tita 126, Istraživanje 127.
Nitrobenzol ................................................................................................... 127'
Toksikološki značaj 127, Osobine 127, Toksičnost—Simptomi 127,
Istraživanje 127.
itaraihldr& ................................................................................................... 128^
Toteikološki značaj 128, Osobine 128, Toksičnost 128, Simptomi 128,
raživanje 129.

p . _. . A. Mineralm otrovi koji se istražuju po razaranjn organskih materiia

Bazaranje organskih m a te rija ........................................................................................
1) Metoda Fresenius—Babo—Ogier 130, 2) Metode razaranja maiifr
količina organa 134.

0 .................................................................................................................135.

Toksikoložki značaj 135, Zločinačka trovanja 135, Profesionalna tro-

vanja 136, Slučajna trovanja 137, Medicinska trovanja 138, ToksikoloSki
važnija jedinjenja arsena: Arsentrioksid 139, Arsenati 139, Arsenvo-
donik 140, Arsini: etilđihlorarsin 140, etilđibromarsin 140, dileniihlorarsin
(Clark I) 140, cijandifenilarsin (Clark II) 140, Ađamsit 140, luizit 140, ,
dihlorfeniiarsiri 141, difluorfenilarsin 141, arsensulfid 141, Organsba - '/ - J
jeđinjenja arsena npotrebljavana kao lekovi 142, Natrijumkakođilat 142,
Atoksil 142, Stovarsol 143, Triparsamid 143, Derivati arsenobenzola: -
■ Salvarzan (arsfenamin) 143, Neosalvarzan (neoaisfenamin) 144, Spiro-
tripan 144, Bistovol (Arsibizmol) 144, Argentarsfenamin 144, Sulfar-
sid 144, Toksičnost arsenovih jedinjenja 145, Simptomi 145, Promene
na organima 146, Antidoti 146, Istraživanje 146, Maršova proba 147,
Osetljivost Mariove probe 150, Uzroci grešaka 151, Kvantitati'vno
određivanje Maršovom probom 151, Druge osetljive metode za odre-
đivanje arsena: a) Gutzeit-ova proba 152, b) metode gde se mesto
srebronitrata upotrebljavaju soli žive i aurihlorid 153, c) Bougault-ova
metoda 155, d) Bettendorff-ova metoda 155, e) određivanje arsena
• primenom metode veštački izazvane radioaktivnosti 155, Istraživanje
arsena u zemiji 157, Istraživanje arsena u vazduhu 157, Tumačenje
zultata 157.
(Antiman j ................................................................................................................159--
ksikološki značaj 159, Osobine i važnija jedinjenja 159, Oksidi 159,
Antimonvodonik 159, Kalijumantimociltartarat 160, Druga organska
jedinjenja 160, Toksičnost 160, Simptomi 160, Istraživanje 160, Miaršova
proba 161.
162:
Toksikološki značaj 162, Osobine 163, Važnija jedinjenja 163, Merkuri-
hlorid 163, Merkurohlorid 164, Oksidi žive 164, M erkurinitrat 164,
Merkuricijanid 164, 2ivina organska jedinjenja: merkurioksicijanid
164, fenilmerkurihlorid 164, feniimerkuriacetat 165, fenilmerkuri-
bromat (merfen) 165, novasurol 165, saligran 165, ezidron 165, tiome-
rin 165, merkurofen (natrijumparahidroksimerkuriortonitrofenolat) 166,
cerezan (etilmerkurihlorid) 166, merkurifenilcijanamid 166, metoksi-
merkurietilhiorid 166, metilmerlcuridicijanamid 166, Toksičnost živinih
 ; - ' ' TO

Strana
jedinjenja 166, Simptomi 168, Antiđoti 168, ZaStita od profesionainih
trovanja 169, Istraživanje: a) istraživanje u organima 169, b) istraži-
vanje u raznom materijalu 172, c) iatraživanje u vazduhu 172, Tuma-
, = _ _ - ~ « f e n j e j^juitata 173.

(oiovo) . . . . . . . . . . . . . . . . 178
fcoksikoioški zna£aj 175, Slučajna trovanja 176, Osobine 1 giavnija
jedinjenja 177, Oksidi olova 177, Olovokarbonat 177; Olovoacetat 177,
Olovotetraetil 177, Druga jedinjenja olova 178, Toksičnost 178, Sim-
ptomi 179, Antidoti—Lečenje 160, Mere za suzbijanje satumizma 181,
Istraživanje: a) ditizonska metoda 182, b) polarografska metoda 183,
c) spektrografska metoda 184, Istraživanje oiova u mokraći i vodi 183,
Istra^vanje u metalnim predmetima 185, Istraživanje u vazdubu 185,
Tumačenjerezuitata 185. :
JBlzmu? . . . . . . . . .........................................................186
Toksikološki značaj 186, Istraživanje 187.
/ B a k a r ) ................................ ....................................................................................... 187
--------- i istraživanja 188, TumaSenje rezultata 189.
................................ ........ . ................................................................. 189
ToksikoloSki značaj 189, Osobioe i glavnija jedinjenja 189, Toksičnost—
_ ^^-Simptomi 189, Istraživanje 190, Tumačenje rezultata 190. -
( TaUJupi ....................................... ....................................... ........ 190
Tokstkološki zna6aj 190, . Toksičnost—Simptomi—Antidoti 191, Istra-
šivanje 191. a .
'Hrom j ........................................................................................................................ 191
roksikološki značaj 191, Istraživanje 192.
S a i U n m ) ........................................ ....................................................................... 198
foksikološki značaj 193, Toksičnost—Simptomi—Antidot 193, Istraži-
vanje 19jt,,IuiĐ4Čenje rezultata 194.
Radioaktivm elementi:
(uratUjum) I ................................................................................ 194
Esikološki zna&aj 194, Osobine 195, Toksičnost—Simptomi 195, Le£e-
nje—Antidoti 195, Istraživanje 195.
K a đ i j u m ........................................ ....................................................................... 198
Veštaiki rađioizotopi . .................................................................................196
B/lMineraiim otrovi koji se fetražnju n materijalu bez prethodnog
\ _________ razaranja oreansktii materija
kalije. Alkalni karboiSfi7'žmonljaii ; : I .................................... 199
rokšikoi^ičF5SaSifT99rW a® juSi i kalijumhidroksid 199, Natrijum i
kalijumkarbonat 199, Amonijak (amonijumhidroksid) 199, Toksičnost
199, Simptomi 200, Antiđoti 200, Istraživanje: a) istraživanje natrijum i
- kaliiumhidroksida 201. b) istraživanje amonijaka 201.
( Kalijumhlorat. N atriju m h lo rat^ ........................................................................ s201
------ Ti5!S!kološkržna!aj 20l7osobine 201, Toksičnost—Simptomi 202, Istra-
živanje 202, TumaCenje rezultata 202.
( S i i t r i & J ......................................... .................................................................202
^ -— Toksikološki znaCaj 202, Tokslčnost—Simptomi' 203.
VI..

. Strana
lu o riđ i/ ................................................................ ............................................... 203
oksikološkl značaj 203, Toksičnost—Slmptomi—Antidoti 203, Istraži-
vanje 204, Tumačenje rezultata 204.
................................ ........ ž ... ................................................ 204
ŠTk i s e l i n a ................................ ............................................................... 205
Toksikološki značaj 205, Osobine 205, Toksi5nost 205, Simptomi 205,
Antiđoti 206, Istraživanje sumpome kiseline u rarljama 208, Tumačenje
rezultata 207.
Azotna kiseKna ................................ ................................................................10?
Tolcsikološlti znaSaj 207, Osobine 207, Toksičnost 208, Simptomi 208,
Antidoti 208, Istraživanje 208, Istraživanje: u mrljam a 209, Dokazivanje
N 02 u vazduhu 209, Tumačenje rezultata 210.
Hiorovodonična kiselina . . . . ‘ . . . . . . 210
Toksikološki značaj 210, Osobine 210, Toksičnost—Slmptomi 21D, Istra-
živanje u mrljama 211, Tumačenje rezuitata 211.

' V f GROTA OTROVA KOJI SE IZPVAJAJP POMOCP ORGAKSKIH R^CTAHACA>j

OpSSTKtode"za sistematsko istralivanje otrova ove grnpe . . . . 212
I Metoda Stas 213, II Metoda Stas—Otto—Ogier—Kohn—Abrest 215,
Kiselo-etami ekstrakt 217, Alkalno-etami ekstrakt 218, Alkalno-
hlorolormni ekstrakt 218, Prečišćavanje kiselo-etamog ekstrakta 218,
Prečišćavanje alkalno-etamog ek strak ta. 219, Prečišćavanje alkalno-
hloroformnog ekstrakta 219, III Druge opšte metođe ekstrahovanja
otrova IV grupe 219, Metode istraživanja otrova IV grupe u raznom
materijalu 220, Metođe primenjene za identifikovanje dobivenih pre-
Eišćenih ostataka 221, Mikrosublimacija pod normalnim pritiskom 222,
Iđentifikacija otrova određivanjem tačke topljenja 222, Mikrohemijsko
iđentifikovanje otrova 223, Primena hromatografije za izdvajanje 1
identifikdranje otrova IV grupe 224.
A. — Otrovi koji se ekstrahujtr iz kiselotr rastvora
Heteroziđi (glukozidi)................................ ............................................................... 225
Heterozldi đ ig ita H s a ................................ ....... ....................................... ........ . 225
Toksikološki značaj 225, Hemijski Bastav aktivnih supstanca digitalisa
225, Digitoksin (digitoksozid, kristalni digitalin) 226, Toksičnost 226,
Lokalizacija 1 eliminisanje 227, Simptomi t iečenje 227, Istraživanje 227,
Opšta reakcija (Brunner—Pettenkofer) 228, Reakcija Keller—KUiani
228, Lafon-ova reakcija 228, Fiziološki opiti 228, Tumačenje rezultata 229.
Dragi heteroziđl k . . . . .........................................................229
ofantin 229.
■'Barbitnrati y ................................ ....... . . . . . . . . • 230
_ icološkl značaj 230, Važniji predstavnici 230, Veronal (barbital, ma-
lonal) 231, Luminal, Prominal, Fanodorm, Evipan i dr. 23X,Tiobarbiturati
233, Pentotal 233, Kemital 233, Tiogenal 233, Uticaj hemijske strukture na
osobine j primenu barbiturata 234, Toksičnost—Simptomi 235, Lečenje
—Antidoti 235, Istraživanje 235, a) Reakcija sa rastvorom merkuri-
sulfata 238, b) Reakcija sa merkurinitratom 238, Reakcija Parri—Gri-
ffon—Fabre 238, Mikrohemijske reakcije • (Denigčs) 236, Identifikaclja
pomoću tačke topljenja 237, HromatogrBfija 237, Spektrofotometrija
237, Istražlvanje barbiturata u mokraći i krvi 238, Spektrofotometrijsko
određivanjebarbiturataukrvi(Goldbaum)239,Tumačenje rezultata 239.
Ksatariffin ........................................ ........................................................... 23#
Toksikološki znafaj 239, Osobine 240, Toksičnost—Simptoml, Lečenje
240, Istraživanje 240.
 IX

Strana
Salicilna kiselina i njeni đerivati ................................ ► !* ■ . 241
Toksikološki značaj 241, Osobine 242, ToksiCnost—Simptomi 242, Istra-
živanje 242.
Oksalna kiseHna ................................................................................................ 243
’ToksLkološld značaj 243, Osobine 243, Toksičnost 243, Antidoti 244,
Istraživanje 244, Tumačenje rezultata analize 244.
D b i i t r o f e n o l ......................................................................................................... 245
Toksikološki značaj 245, Osobine 245, Toksičnost — Simptomi 245,
, Is,traživanje 246.
Plkrlnska k i s e l m a ........................................................................ • . • ■ 246
Osobine 247, Toksičnost — Simptomi' trovanja 247, Istraiivanje 247.
B. — Otrovi koji se ekstrahnjn iz alkalnog rastvora .
(A J k a lm g i/ .......................................................................................................................................................................................................2 4 8

Toksikološki značaj 248, Osobine 249, Hemijska struktura 250, Tokslč-

nost 256, Simptomi 256, Istraživanje 257, Opšti reagensi za istraživanje
alkaloida 257, 1. Mayer-ov reagens 258, 2. Boucharđat-ov (ili 'Wagner-ov).
reagens 259, 3. Dragendorff-ov reagens 259, 4. Bertrand-ov reagens 259,
5. Sonnenschein-ov reagens 260, 6. Marme-ov reagens 260, 7. Pikrinska
kiselina 260, 8. Hlorid zlata i platine 261, Značaj upotrebe opštih rea-
gensa 261. ■
P t o m a i n i .................................................................................................................262
Osobine 262, Toksičnost 264, Razlikovanje ptomaina od alkaloida 264.
Bpecifične reakcije alkaloida Injihov z n a č a j ....................................................264
Beasensi za đobUanjespecifičnih r e a k c i j a ............................................................265
1. Cista koncentrovana sumpoma kiselina 266, 2 . Frohde-ov reagens
266, 3. Mandelin-ov reagens 267, 4. Lafon-ov reagens (ili Mecke-ov)
267, 5. Rastvor kalijumperrenata u sumpomoj kiselini (Mokranjac) 267,
6. Marquis-ov reagens 267, 7. Čista azotna kiselina 267, 8. Erdmann-ov
reagens 267, 9. Rastvor natrijumtelurata u koncentrovanoj sumpomoj
kiselini (Mokranjac i Filipović) 267.
Izbor reagensa i postnpak pri identifikovanju alkaloiđa . . . . . , 268
Fiziološki opiti i njihora primena za istraživanje aikaloiđa . . . . 268
Kvantltativno ođređivanje alkaloiđa n o r g a n i m a ............................................ 270
Kvantitativno ođređivanje alkaloiđa u raznom toksikoIoSkomi tnuterijaln 270
Alkaloidl o p i j u m a ............................................................................................... 272 /
l O p i j u m .................................................................................................................272
Osobine i sastav 272, Toksičnost 272, Dokazivanje trovanja opijumom,
odnosno njegovim preparatima 273.
Morfin ................................................................................................................ 275 \yS
Osobine 274, Toksičnost 274, Simptomi. akutnog trovanja 274, Hronična
trovanja — Morfinomaruja (Morfinizam) 27!4, Eliminisanje fnorfina
276, Istraživanje 276, 1. Frohde_ov reagens 277, 2. Marquis-ov reagens
277, 3. Reakcija po Husemann-u 278, 4. Reakcija sa ferihloridom 278,
5. Jodna kiseldna 278, 6. Deniges-ova reakcija 278, 7. Mikrohemijsko do-
kazivanje morfina 278, Identifikovanje morfina fiziološkim reakcija-
ma 279, Kvantitativno određivanje morfina 279, Polarografsko odre-
đivanje morfina 279, Tumačenje rezultata 280.
Derivati m o r f i n a ................................................................................................ 280
Kodein 280, Tebain (dimetilmorfin) 280, Heroin 281, Istraživanje 281,
Apomorfin 281, Ostali derivati morfina i sintetske supstance koje
mogu zameniti morfin 282.
 X

Strana
StrUmin ................................................................................................................ 283
lJ Toksikološki značaj 283, Osobine 284, Toksičnost 284, Simptoml 284,
Antidoti 285, EUminisanje 285, Istraživanje 285, Flziološki opit 286'
Kvantitativno određivanje strihnina 286, Polarografsko određivanje
strihnina 287, Tumačenje reziiltata 288, Brucia 288, Osobine 288, Istra-
živanje 288. ’
)
Atropin, Biosclamin, S b o p o la m ln ........................................................................289
Toksikološki značaj 283, Osobine 290, Toksičnost 291, Simptomi 291,
Antidoti 291, Istraživanje 291, 1. Vitali-eva reakcija 292, 2. Mikrohe-
mijska reakcija 292, 3. Fiziološka proba 292, Tumačenje rezultata 293.
Kokain .............................................................................................................283
Toksikološki značaj 293, Osobine 293, Toksičnost 294, Simptomi 294,
Prva pomoć 295, Istraživanje 295. 1. Reakcija sa sumpomom kiselinom
• 295, 2. Metzger-ova reakcija 296, 3. Mikrohemijske reakcije 296, Fizio.
loški opiti 296, Tumačenje rezuitata 296.
Sintetska lokalna anestetika ........................................................................298
Novokain (Prokain, Alokain) 297, Pantokain (Tetrakain) 298, Istraži.
vanje 298.
Akonitin ..................................................................................................... ........ 299
Toksikološki značaj 299, Toksičnost 299, Simptomi 299, Lečenje 300,
Istraživanje 300, Tumačenje rezultatat 300.
Veratrin .........................................................................- . . . 300
Toksičnost 301, Istraživanje 301, Fiziološke reakcije 301.
Elzostigmln(Ezerin). ...........................................................................................301
Toksikološki .značaj 301, Osobine 302, Toksičnost—Simptomi 302, Anti-
doti—Lečenje 302, Istraživanje 302, Fiziološka reakcija 302.
Nikotin .................................................................................................30S
Toksikološkii značaj 303, Osobine 303, Toksičnost 303, Simptomi 304,
Hronična trovanja 304, Nikotinizam 304, Lečenje 305, Istraživanje 305,
1. Roussin-ova reakcija 306, 2. Identifikovanje u obliku pikrata i pikro-
ionata 306, Istraživanje nikotina u mokraći 306.
Konicin (Konin,Cikutin, Koniin) .................................................................. 30C
Toksikološki značaj 306, Osobine 307, Toksičnost 307, Simptomi 307,
Lečenje 307, Istraživanje 307, Tumaćenje rezultata 308.
Kolhlcla ................................................................................................. 308
Toksikološki značaj 308, Osobine 308, Toksičnost 309, Simptoml 309,
Istraživanje 309.
Filokarpln ................................................................................................. 309 .
Toksičnost 303, Simptomi 310, Istraživanje 310.
lAlkaloiđi ražane glavice ........................................ ........ 310
ToksikoloSM značaj 310, Osobine 310, Toksičnosi 311, Simptomi 311,
Istraživanje 311. .
Solaoln ..................................................................................................311
Toksikološki značaj 311, Osobine 312, Simptomi 312, Istraživanje 312.
 PRED GO V O R ZA PRVO IZDANJE
Ovaj je udžbenik uglavnom sastavljen prema programu pred-
metk Toksikološke hemije za studente farmacije. Kako sam predmet
obuhvata, prema programu, pored teorijskog dela i praktične radove
za studente, to i udžbenik predstavlja tistvari i jeđan prakttkum iz Tok-
sikološke hemije. Kao takav on će moći da posluži svršentm farmaceutima
i u docnijem njihovom radu, kad se bude ukazala potreba da reše neki
toksikološki problem, odnosno da izvrše neku analizu toksikološkog
materijala. ............ . . ;. .
Gradivo je za svaki otrov. obrađivano na isti nač>n, kalio bi knjiga
bila što preglednija. ;,
U opštem delu izneti su ukratko, aili dovoljno za fannaceute, oni
prethodni opšti pojmovi, kojil su neophodni za pravilno pristupaaje izu-
čavanju pojeđinih otrova. '
Raspored gradiva, odnosno klasifikacija otrova koja je primenjena
u izlaganju, zasniva se na čisto praktičnom principu aznalaženja otrova
u toksikološkom materijalu. Svaka druga klasifikacija: na osnovu he-
mijske prirode, fiziološkog dejstva ill porekla otrova bila bi sasvim
nezgodna za knjigu ove vrste.
Pri izučavanju pojedinih otrova usvojen je uglavnom sledeći red:
toksikološki značaj otrova, osobine, toksičnost, simptomi, antidoti, istra-
živanje otrova i tumačenje rezuitata analize.
Izbegavano je svako nepotrebno opisivanje osobina pojedinih otrova,
pošto će čitalac te podatke, ukoliku mu budu potrebni; lako naći u dru-
gim hemijskim udžbenicima i u farmakopeji. Tako su, na primer, naves-
dene tačke toptjenja i druge konstante uglavnom samo tamo gde te kon-
stante mogu da posluže za identifikovanje otrova, u slučaju da se on izo-
luje iz materijala u dovoljno čistom stanju. Kod hemijskih osobina nave-
dene su one koje su od većeg značaja sa toksikološko-hemijskog gledišta
a naročito one koje se primenjuju pri izđvajanju pojedinih otrova i
njihovom identifikovanju u toksikološko-hemijskim istraživanjima.
Pi4 izboru metoda istražvanja i reakcija za identifikovanje otrova,
uzimane su uglavnom. one koje su više-manje opšte piiznate, a naročito
one, koje je autor i lično imao prilike da praktično isproba.
Danas je praktična toksikojoška hemija kao takva uveliko izišla iz
relativno uskog okvira istraživanja otrova u poglavito krivično-sudskim
slučajevima. Ona se sve više onjentiše ka problemima profesionalne
toksikologije, to jest ka problemima koji stoje u vezi sa sve većim ra-
zvoj'em industrije i primenom najraznovrsmjih supstanca, od kojih su
mnoge škodljive, pa i otrovne, što stvara i sve veće mogućnosti profe-
sionalnih trovanja.
Problemima profesionalnih trovanja danas se sve više poklanja
pažnja. Naročito u naprednim zemijama sa socijalističkom strukturom,
XT; '
gde se u prvom redu ima da vodi računa o opštoj zaštiti radnika, tog
glavnog oslonca modemog društva, postavlja se neminovno kao jedan od
važnih problema zaštite rada i pitanje profesionalnih trovanja i svega
što je u vezi sa tim. A u složenom problemu profesionalnih trovanja tok-
sikološka hemija, odnosno stručnjaci dobro opremljeni u toj grani hemije,
imaju da zauzmu odgovarajuće mesto. '
Iz svih tih razloga u toku izlaganja o pojedinim otrovima naročito
je insistirano na tom delu obrade materijala. Navedene su opasnosti ko-
jima se izlažu rađnici pri radu sa raznim otrovnim supstancama, zatim
metode iznalaženja tih otrova u vazduhu radnih prostorija, norme koje
treba postaviti u pogledu maksimaLne dozvoljiene, nežkodljive koncen-
tracije pojedinih otrova u radnim prostorijama, kao i potrebne mere za
zaštitu radnika.
Predajući ovu knjigu u ruke našim mlađim studentima, autor se
nada da će im ona pomoći da lakše savladaju predmet i pokažu još bolje
uspehe u toku studija, a da će im i docnije, u toku njihove prakse, korisno
_poslužiti.
Dr M. S t Mokranjac
 PREDGOVOR ZA N O V O IZDANJE
Novo izdanje ove knjige izlazi dvanaest godina posle prvog izdanja.
I onda je sasvim razumljivo da su u ovom izdanju učinjene veće izmene
i dopune koje je uslovljavao razvoj same nauke i prakse u oblasti tok-
sikološke hemije. Znatan deo materijala u pojedinim poglavljima iz
prvog izdanja izostavljen je, a mesto njega unet je nov. Ovo se naročito
odnosi na metode istraživanja pojedinih otrova- Isto takoi razvoj toksi-'
kološke nauke nametnuo je potrebu da se ubace nova poglavlja, kojih
u prvom izdanju uopšte nije bilo ( organofosfoma jedinjenja, radiotok-
sikologija, organski rastvarači i đr.).
Sto se tiče rasporeda izlaganja materijala on je uglavnom ostao isti
kao i u prvom izdanju, pošto se pokazao kao veoma pogodan. Ovo čini da
je opšta fizionomija knj:ige ostala nepromenjena. Međutim u pogledu
sadržine izlaganjja u ovom novom izdanju još u znatno većoj meri je
obraćana pažnja problemima industrijske toksikologije, pošto ta oblast
dobija sve veći značaj i kod nas, s obzirom na širinu industrijskog raz-
voja. Aii očigledno je da se nisu zanemarile ni mogućnosti. slučajrdh, pa
i medicinskih trovanja, posebno usled upotrebe novih sredstava za uni-
štavanjei biljnih štetočina, kao i usleđ sve veće 1 šire upotreibe raznih
sredstava za lečenje.
v Najzad da pomenem da je novo izdanje ove knjige sastavljeno vodeći
računa i o novom planu i programu nastave na Farmaceutskom fakul-
tetu, a posebno o usmeravanju u sedmom i osmom semestru, gde je, u
okviru smera Sanitame hemije, predviđeno i izučavanje odgovarajućih
poglavilja tolcsikološke hemije.
Dr M. St. Mokranjac
 OPŠTI DEO
Toksikologija i toksikološka hemija. — Toksikologija je nauka o
otrovima. U najširem svom obimu ona obuhvata: izužavame metoda dobi-
iiania otrova, ispitivanJe njihovih_osoBina, njihovo- henrljskc—priipde,-.
upotfeb'S, dejstva"'MTfivi„organizam, istraiivanje njihovo u različitom.
•BCT«si^hi7^H ^'^ ife~ iio T 3ivienih rezultata i najzad izučavanje metoda
I^enja~trovanih. Prema tome, ovako široko shvaćenu toksikologiju m&-
žemo podeliti na manje grane. Glavne grane bile bi m^icinskc^fiziološ-
ka toksikologija i hemijska toksikologija. Prva bi imala za glavni zada-
tak izučavanje dejstva otrova na žive organizme specijalno na čoveka i
svega ostalog što je u vezi s time, a druga bi imala kao glavni zadatak
izučavanje otrova sa hemijske tačke gledišta, i njihovo iznalaženje u
raznom materijalu.
Lekare, odnosno medicinare više interesuje prvi deo, a za farma-
ceute, koji imaju, prema programu studija i prema potrebi svog docnijeg
poziva, da dobiju naročito široka hemijska znanja, važnija je druga
grana toksikologije, ili tačnije rečeno t o k s i k o l o š k a h e m i j a . Ali
za pravilno i sigurno pristupanje problemima toksikološke hemije neop-
hodno je da stručnjak bude upoznat i sa osnovnim pojmovima fiziološ-
ko-medicinskog dela toksikologije, a za to su farmaceuti, s obzirom na
Bvoja osnovna znanja, dovoljno pripremljeni.
Značaj praktične toksikološke hemije bio je ranije uglavnom usred-
sređen na iznalaženje otrova u sudskim slučajevima, i to u organima
trovanih i u raznom sumnjivom materijalu. Međutim ogromnim razvit-
kom industrije, a specijalno hemijske industrije, i sve većom primenom
hemijskih procesa u raznim okolnostima svakodnevnog života, polje rada
toksikologa u velikoj se meri proširilo. Higijena rada, higijena ishrane,
primena otrova u industriji i poljoprivredi, ispitivanje vazduha u zatvcr
renim prostorijama (radionicama, javnim lokalima i dr.), sve su to ob-
lasti u kojima toksikolog-hemičar danas mora da proširi svoju delatnost.
Najzad ne sme se zaboraviti i potencijalna opasnost primene otrova kao
ubojnih sredstava i problemi koji se u vezi s tim postavljaju. A u reša-
vanju tih problema bitnu ulogu ima da odigra toksikolog-hemičar. Isto
tako danas se kao nova grana toksikologije sve više ocrtava radiotoksi-
kologiia. ~
Definicija otrova. — Potpuno tačnu naučnu definiciju otrova ne-
moguće je dati. Otrovnost jedne supstance nije neka određena osobina
kao što je boja, oblik i razne hemijske i fizičke osobine. Jedna supstanca
može biti pod izvesnim okolnostima otrovna, a pod drugim ne. Neke
supstance su otrovne za čoveka, a. nisu za životinje. Tako, na primer, zec
može bez opasnosti jesti velebilje, dok je ta biljka za čoveka jako ot-
vovna Otrovnost jeđne iste supstance za Čoveka zavisi od apsolutne unete
koiičine, od koncentracije, oblika u kom je u n e t a nacma unosenja, ot-
pornosti organizma itd. Jedna lsta supstanca moze biti neophodna za nor-
malno funkcionisanje orgamzma, ako se unosi u određemm.mimmalnirn
koiičinama. Nešto veće količine iste supstance mogu lmati lekovito
deistvo a u još znatnijim količinama postati otrovne. To ,je, na primer,
slučaj sa arsenom. Mi u naš organizam unosimo svakodnevno sa hranom,
bilo životmjskog iii biljnog porekla, minimalne količine arsena, koga ima
u svim biljkama i životinjama, pa i u čovečjem organizmu. Te minimalne
količine ne samo da nisu škodljive već su i korisne. U nešto znatnijim
dozama arsenovi preparati služe kao lekovi, a u još većim količinama
arsenova jedinjen^a mogu biti izraziti otrovi.
Razni naučnici pokušavali su da postave tačnu definiciju otrova.
Čuveni francuski fiziolog C l a u d e B e r n a r d dao je sledeću defi*
niciju otrova: otrovi su supstance koje su po svojoj fizičkoj ili hemijskoj
prirodi takve da lcad uđu u krv, rli.u čovečiji organizam i tu ostanu,
proizvode prolazne ili trajne poremećaje. U mnogome sličnu definiciju
daje S t a r k e n s t e i n , kad kaže da su otrovi supstance koje su.po
svojoj hemijskoj prirodi, količini i koncentračiji'strane za čovečiji orga-
nizam ili pojedine organe, i stoga izazivaju funkcionalne poremećaje u
živom organizmu. Po L e v i n u otrovi su^hemijske supstance_styorene
van živog organizma ili one koje liiče ziva bića (toksiniV..a kole unete
u :ovečiji organizam, mogu prouzrokovati, pod izvesnim okolnostima,
do: *t ili smrt.
' Po ovim opštim definicijama praktično bi svaka supstanca u datim
okolnostima mogla da se smatra kao otrov. Da bi se ovakvo tumačenje
izbeglo izvesni autori (Key i dr.> daju ovakvu definiciju otrova: ,,u prak-
tičnqm_pog^du otroyam možemo smatrati one. supstance koje unete u
količiriama manjim od 5 g ili-5 m l.m ogu da prouzrokuju. loše zdrav-
stveno^stanje, oboljenje ili smrt”. Medutim ni ovakva definicija ne može
se smatrafi k'ao zadovoljavajuća, pošto je suviše arbitrarna. Po toj defi-
niciji, na primer, alkohol bi bio bezopasan i mogao bi se smatrati netok-
sičnim, što bi očigledno bilo apsurđno.
Pogotovu je teško odrediti tačnu: granicu pojma otrova kad je reč
o industrijskoj toksikologiji. U industrijskoj toksikologiji mi smo na
primer primorani da govorimo o toksičnosti jednog izrazitog otrova kao
što je živa a u isto vreme na primer, i o manganu, koji se. u forenzičnoj
toksikologiji praktično i ne pojavljuje kao otrov. To dojazi usleđ toga što
kod industrijske toksikologije dolazi u obzir stalan, svakodnevni rad sa jed-
nom određenom supstancom koja se lagano ali stalno unosi u organizam
preko pluća (kao prašina ili dr.), preko digestivnog trakta, a i preko kože.
Jednom rečju za industrijsku toksikologiju gotovo sve hemijske materije
5 kojim radnik stalno, svakodnevno dolazi u đodir, mogu, pod izvesnim
uslovima, postati predmet toksikološkog razmatranja — mogu dakle
postati otrovi. ;
Klasifikacija otrova. — Klasifikacija otrova može se izvršiti prema
hemijskoj jriro d i,,p re m a poreklu. prema fizioIoSkom deistvu otrova,
prenia' irietođama niaioffog izdvajanja. ......
_ Uzimajući kao osnovicu za klasifikaciju hemijsku prirodu, otrove
možemo podeliti na kiseUne. bazeiTnetate^^.taM^i'^tCToziđfi.jorgiffiske
sintetične__o.trove itćT. Podela na mineralne, biljne i životinjske otrove
odgovara poreklu otrova. Klasifikujući otrove prema fiziološkom dejstvu
 3

.rniali bi otrove sa pretežnim đejstvom na nervni sistem, zatim krvne

otrove, korozivne itd.
Mi se nećemo zadržavati na tim raznim klasifikacijama, a u daljem
toku ove knjige primenićemo klasifikaciju koja se osniva na čisto prak-
tičnom principu koji se primenjuje prilikom sistematskog istraživanja i
izolovanja otrova u organima trovanih. Po toj klasifikaciji ( Ko h n -
■Abr es t ) možemo sve otrove podeliti na sledeće grupe:
1) gasoviti_otrovi;_
2) lako lsparljlvi otrovi;
3). mineraini otrovi;
4) biljni i sintetični otrovi.
Hemijska kohstiiucija i otrovnost. — Za rešavanje mnogih toksiko-
Joških problema, naročito kada je u pitanju zavođenje novih metoda
rada, odnosno novih materija u industriji, bilo bi, naravno, vrlo važno-
•ako bi se unapred moglo znati kakva će biti toksičnost neke supstance,
da bi se tako mogle pređuzeti odgovarajuće mere. Aii, na žalost, to je
vrlo teško predviđeti. Da bi se problemi toksičnosti i eventualne opas-
nosti primene novih materija praktično rešile potrebna su duga, prvo
laboratorijska ispitivanja, a kada se to ne učini može doći do neprijat-
nih iznenađehja.
Pitanje ođnosa između konstitucije jednog hemijskog jedinjenja
i njegovog fiziološkog delovanja interesantno je sa gledišta terapijske
i druge primene novih supstanci, odnosno iznalaženja novih lekova za
određene bolesti. Još E h r 1 i c h je u tom pogledu pokušao da postavi neka
pravila, ali se pokazalo da se samo u izvesnim slučajevima to može
postići. Praktično rešenje se uglavnom sastojalo, i danas još sastoji, kad
je u pitanju iznalaženja novih lekova — vršiti empiričke probe.
Sto se tiče odnosa strukture hemijskih jedinjenja i njihove toksič-
nosti tu postoje izvesni, ali samo ograničeni, izuzetni, više ili manje defi-
nisani odnosi. Navešćemo nekoliko primera radi ilustracije mogućnosti
predviđanja toksičnosti, ali ćemo u isto vreme videti da ta pravila imaju
suviše izuzetaka.Ako u molekulima zasićenih ugljovodanika. atom H zame-
nimo hlorom nastupa odmah promena i u toksičnosti tako dobivenih deru
vata. Ovo je naročito upadljivo kod uvođenja hiora u organska sulfoiedi-
njenja: Uzmimo etilsulfid (tioetar): C2H6
Ovo jedinjenje je malo toksično. Ako u njega C2H5,
unesemo jedan atom hlora dobićemo
cnonohloretilsulfid C„Ht — CL koji je već znatno toksičniji. A
r ako
' unesemo mo 22C1 dobićemo
C1 doi '‘ di-
- ns ilfid, tj. iperit
hlordietilsuliid, ipi koji je
f -CjH, — C1
poznat kao veoma jak i opasa.^ bojni otrov S
•' Cj h 4 — C1
_ Međutim, ako to isto ,,pravilo_ unošenja hlora u cilju povećanja
toksičnosti” primenimd’polazeći od metana videćemo da tu viže nemamo
onog jasnog'.povećanja toksičnosti sa povećanjem uvedenog broja C1
atoma. M.etan.(GH4)ije-poznatJia^gafi-zag.ušlj.ivac_j eksplozivan, Tu.može_-
» » sva četiri atonia vodonika zameniti atomima hlora_ i..dobićemo.CHsĆl,
__CHCla i fCC*4 tjf'monohlormetan, dihlormetan, trihiormetan
4

(hloroform) i tetrahlormetan (uglieniktetrahlorid). U toj seriji hloroform^.

poznati narkotik, stvarno je manje toksičan od ugljemktetrahLprida,
aii je 'isto tako manje toksičan i od dihlormetana. Dakle, pravilo poveća'
nja toksičnosti sa povećanjem broja unetih atoma hlora je samo deli-
mično tačno. Sem toga dok unošenje atoma hlora u molekule alifatičnih
ugljovodonika uglavnom ipak povećava toksičnostf kod aromatičnih
ugljovodonika to nije slučaj: Benzcl CiiHc je više toksičan od monohlor-
o^zola..CtHi_CL_
Uzećemo drugi primer: Polazeći od etanola ka višim alkoholima
toksičnost raste aii samo do izvesne granice. Viši alkoholi su sve toksič-
niji ukoliko se ide ka višim homoiogima u seriji alkohola, ali, pošto su
viši homolozi manje rastvorljivi u tečnostima organizma, kad se pređe
na alkohoie sa preko pet C u molekuiu usled te slabe rastvorljivosti
toksičnost opet opada.
Ali problem odnosa toksičnosti, odnosno fiziološkog dejstva i
hemijske strukture još se više komplikuje činjenicom da postoje brojna.
jedinjenja sasvim ;azličite hemijske strukture a sličnog delovanja. Ovo.
se naročito ispoljava kod raznih narkotika. Supstance sa narkotičnim
dejstvom imaju različite hemijske konstitucije. Tako I n g smatra da.
te supstance deluju više menjajući fizičko-hemijske uslove u ćelijaroa,
blagodareći zajedničkim fizičkim osobmama tih supstanci, a ne prisustvu:
nekih farmakodinamskih grupa.
Jedan lep primer zakonitosti u pogledu odnosa između toksično-
sti i hemijske konstitucije predstavijaju gena'lkaloidi.. Ovaj naziv koji je
uveo u naučnu terminologiju francuski biohemičar"T?olonovski, označava
posebne oblike raznih alkaloida kod kojih je terapijsko delovanje ostalo
isto, ali je toksičnost smanjena. Ova promena osobina pojedinih alkolo-
ida postiže se na taj način što se funkcija tercijernih amina kod izvesnih
alkaloida zameni atomom kiseonika. Tako se u molekul alkaloida unese-
funkcija aminoksid: R = N = 0 . Prvi alkaloid na kome je Polonovski kon-
statovao dva svojstva bio je ezerin. U prirodi postoji genezerin. Danas
se ova pojava uopštava i usvojeno je kao pravilo da fiksirani atom kise-
onika na terciernom azotu jednog alkaloida, i tako stvorena funkcija
aminoksida, jako smanjuje toksičnost određenog alkaloida, a da se pri
tome ne menjaju terapijske osobine dotičnog alkaloida.
Ovi alkaloidi se mogu dobiti sintetskim putem, delovanjem vodonik-
peroksida na acetonske ili aikoholne rastvore alkaloida.
Način untwenja i dejstvovanja otrova na čovečji organizam. —
Otrovi mogu biti uneti u organizam na više raznih načina:
P r e k o o r g a n a za v a r e n i e . Ovim putem se otrovi
najčesće unose u organizam, naročito u slučajevima ziočinačkih trovanja.
Otrovi, kao 1 hrana i lekovi, uneti preko usta idu kroz jednjak u želu-
đac. Sluzokože usta i jednjaka po svojoj prirodi mogu dosta lako resor-
bovati otrove, ali pošto se otrov normalno tu sasvim malo 2adržava, i
odmah odlazi u želudac, to resorpcija preko tih delova organa za varenje
nema praktično nekog naročitog značaja. Što se tiče samog želuca, pri-
roda njegove unutrašnje površine je takva da ga ne čini pogodnim za
resorpciju. Želudac J e prvenstveno sekretorni_qrga_n( a ne resorpcioni.
Prema tome i ovde se otrovi sasvun slabo resorbuju. Tako je poznat
eksperimenat B o u l e y - a koji je zatvor.io pilorus.(želudačm izlaz) kod
konja i onda mu dao per os letalne doze strihnina. Konj nije bio otrovan
ni tom velikom dozom strihnina.
 Međutnm, ova pojava se danas ne objašnjava potpunom inertnoš-
xu želucu u pogledu procesa resorpcije, već i činjenicom da su minimal-
ne količine otrova, koje se resorbuj.u preko želuca, toliko male da bub-
rezi, kao glavni organ za eliminisanje otrova, uspevaju da te količine
izluče iz organizma, pre nego što one dostignu u krvi koncentraciju
koja bi bila toksična.'
Glavni centar resorpcije u organima za varenje jesu creva, pošto
je to i njihova funkcija u procesu ishrane organizma. Zato se otrovi,
uneti preko organa za varenje, uglavnom i resorbuju u crevima. Otrovi
resorbovani na ovaj način dospevaju preko krvi u jetru. Tu se otrovi,
ukoliko ne izazovu brzo smrt, delom zadržavaju ili uništavaju i pretva-
raju u manje opasne supstance, pre nego što ih krv prenese u srce i
dalje do kapilarnog sistema. Ukoliko je otrov preko krvi dospeo do
kapilarnog sistema, on će dejstvovati na ćelije organizma koje su osetlji-
ve na taj. otrov. Ako je otrov jači i unet u letalnoj dozi, prouzrokovaće
smrt.
, ^ P r e k o o r g a n a za d l s a n j e j O v i m putem unose se u orga-
nizam uglavnom gasoviti otrovi, kao ugljenmonoksid, cijanovodonik,
sumporvodonik, sumpordioksid, i dr. U ovom slučaju otrov najbrže i
najlakše stiže do kapilarnog sistema i tako dejstvuje direktno na ćelije
■organizma osetljive na taj otrov. Zato su trovanja ovim putem naiopas-
n)ja,.i..na.ibržeg deistva, a broj trovanja bilo slučajnih, bilo namernih,
relativno je veliki.
Masovna trovanja ovim putem izvršena su u prvom svetskom ratu
(1914 do 1918) upotrebom tzv. bojnih otrova.. Cesta trovanja preko organa
za đisanje dolaze u obzir kod profesionalnih trovanja i kod mnogobroj-
nih slučajnih trovanja.
P r e k o k o ž e, s i u z o k <>i_e__ i__p o t k o ž n o ^ Potpuno
zdrava, nepovređena koža ne'predstavlja put kojim se otrovi mogu nor-
malno resorbovati. Koža stvarno štiti od spoljašnjeg dejstva otrova.
Samo gasoviti i lako isparljivi otroyi mogu proći delom i kroz zdrav epi-
•derm. Ali ako je koža povređena bilo mehaničkim putem "(rane i sL),
bilo hemij's'kim putem npr. dejstivom kaustičnih supstanca), onda se
resorpcija otrova može izvršiti preko kože. Nisu retka profesionalna tro-
vanja radnika koji su imali male ranice na rukama, pa je preko ovih
otrov ušao u organizam. Preko same kože, a naročito preko sluzokože,
bilo je masovnih trovanja u prvom svetskom ratu bojnim otrovima —
plikavcima. Izuzetno otrovi mogu biti i resorbovani preko sluzokože pol-
nih i mokraćnih organa. ;
Unošenje otrova potkožnim injekcijama dosta je čest slučaj, naro-
čito kod samoubistva, zatim kod medicinskih trovanja, kao i kod upo-
trebe o,trova u cilju uživanja (morfinomani).
.-4.-' U n o š e n j e d i r e k t n o u k r v o t o k . ’ Ovaj redak način
unošenja otrova u organizam (intravenozne injekcije), predstavlja gotovo
isto tako brz način resorpcije i dovođenja otrova do kapilarnog sistema
glavnih organa, kao^i preko organa.za disanje.
Pojedim organi najčešće deluju pretežno na jedan određen sistem
čovečjeg organizma: na nervni, mišični, lcrvni, ali mogu dejstvovati isto-
vremeno i na razne sisteme. Sto se tiče samog načina, odnosno' mehani-
zma delovanja otrova na organizam, za njegovo objašnjenje ima više
tumačenja (koja su ustvari samo hipoteze). Izgleda najverovatnije da u
većini slučajeva dejstvo otrova izaziva poremećaj u fizičko-hemijskom
6

stanju protoplazme osetljivih ćelija (izmena koloidnog stanja, permeabi-

liteta i dr). Posledica tih poremećaja jeste i nemogućnost vršenja život-
nih funkcija pojedinih organa. Za izvesne otrove je dokazano da deluju
na taj naćin što blokiraju lzvesne funkcionalne hemijske grupe u struk-
turi fermenata koji su neophodni za rad: bitnih organa u čovečjem orga-
nizmu. U sledećim redovima iznećemo ukratko dejstvo otrova na glav-
,iije delove organizma.
D e j s t v o o t r o v a n a k r v . — Ma kojim putem da se unese
;otrov u organizam on će stići do krvi i preko krvi će se raznositi po
organizmu. Zatoi će se često, čak i u slučajevima gde se otrov brzo elimi-
niše iz krvi, ipak i u krvi lzvršiti izvesne promene pod uticajem otrova.
Dejstvom otrova u krvi mogu nastati promene kvalitativne i kvantita-
tivne prirode, odnosno mogu nastati promene raznlh 'krvnih elemenata.
Poznato je da pH krvne plazme iznosi od 7,35—7,45; ovaj pH se odražava
pufer-sistemom: ugljena kiselina — bikarbonati._ Ovaj pH je bitan za
plazmu. Pod dejstvom, npr.. anestetika (hloroform, etarV koris'tatuie se gad
gg_i smanjenje aikalne rezerve, a naročito promene u sadržaju mine-
ralnih sastojaka (hlorida i dr.). Mnogi otrovi (benzol, živa, oksalna kise-
lina) usporavaju. koagulacij ^ krvi, tako daru tim slučajevima (npr. kođ
benzoRzrria) i manje rane izazivaju duga krvarenja. Mnogi otrovi dovo-
de do promeria crvenih krvriih zrnača, i to kako u pogledu broja, tako i
u morfološkom ili u pogledu krvnih pigmenata koje nose ta zrnca. Izuzetno
neki otrovi mogu da izazovu povećanje_broja crvenift.irvnihjarnaca/To
je slučaj kod trovanja izvesnim gasovima (fozgen) ili, pod izvesnim uslo-
vima, trovanja arsenom i dr. Mnogo je češći slučaj -smanien-['a crvenih
krvnih zrnaca kod hroničnih trovanja (olovo, benzol i dr.).
M o r f o 1 o š k e p r o m e n e : krvnih elemenata lzazivnju izvesni
otrovi. U tom pogledu, sa gledišta profesionalne toksikologije, najvažni-
je je pomenuti promene izazvane saturnizmom: tj. povećanje normal-
nog broja bazofilnih eritrocita. ,
D e j s t v o n a k r v n e p i g m e n t e . — U tom pogledu je
možda najvažnije delovanje ugljenmonoksida na. hemoglobint o čemu će
još biti reči lcod izučavanja ovog otrova. Pored toga, izvesni otrovi
(aromatični amini-anilin i derivati. hlorati.nitriti i dr.1 pretvaraju hemo-
globin u methemoglobin. Methemoglobin je ustvari, feao I oKiihemoglobin,
jedan "proižv'od oksfdačfje hemoglobina, samo on ne daje lako vezani kise-
onik, tako da ne može vršiti funkcije oksihemoglobina. Zato i pretvara-
nje hemoglobina u methemoglobin:; dovodi do cijanoze i asfiksije, ako
ima mnogo methemoglobina. Kođ methemoglobina gvožđe je trovalentno,
a u hemoglobinu dvovalentno. U pogledu delovanja otrova na krv, gde
dolazi i do transformacije krvnih-pigmenata, pomenućemo još pretva-
ranje hematina (koji je proizvod razlaganja oksihemoglobina) u hemato-
porfirin (koproporfirin).. I ova transformacija se v'rši dejstvom izves-
nih otrova (benzol, aromatični amini, .sulfonal i naročito olovo).
D e j s t v o n a p 1 u ć a. — V idelism o da su pluća glavni put
unošenja otrova u organizam kod profesionalnih trovanja. Dejstvo otro-
va na pluća može biti različito: Otrov — gas može proći samo kroz plu-
ća ne prouzrokujući lokalne povrede|.jnože_izazvati lokaliie povređe ili
i 'razafanja tkiva (CI)‘, ili riiože delovati riaf sam mehanizam disanja (CO).
Gašovi;'i iiopšte udahnute supstance (prašina,..magla,;dimj,..ako su rasfvor-
ljive u vodi delovaće poglavito na gomje delove organa za disanje, i to
utoliko jače ukoliko su rastvorljivije u vodi. Ali ako se udišu gasovi
 7

koji su malo rastvorljivi u vodi, oni će mnogo više i jaće delovati na

sama pluća. Tako npr. fozgen, koji je nerastvorljiv _u vodi, prolazi kroz
gornje delove organa za disanje i deluje tek u plućima kao jak zaguš-
ljivac. U pogledu zaštite od delovanja toksičnih gasova, činjenica da je
jedan otrovan gas dobro rastvorljiv u vodi može na vreme da opomene
eoveka da se nalazi u zatrdvanoj atimosferi. Naime, gasovi dobro rastvor-
Ijivi u vodi delovaće nadražujuće na gornji deo respiratornog trakta i
tako već u sasvim malim koncentracijama opomenuti čoveka na opas-
nost. Ovo ne bi bio slučaj sa gasovima _nerastvorIjiyl[m u vodi, _koji će
delovati tek_u plućima i tako se neće odmah opaziti njihovo dejstvo.
' ~ T 5 e j 7 t v o n a b u b r e g e . — Bubreg je organ koji služi kao
kanal za eliminisanje otrova. Većina otrova, unetih u toksičnim doza-
ma, mogu izazvati bubrežne povrede, lezije čija posledica može biti pojava
nefrita i promene u mokraći. Tako npr. kod akutnih trovanja živom bub- ■
reg će brzo biti oštećen. Kao posledica toksično'g delovanja žive već
posle dan-dva može da dođe do potpune anurije i velike albuminurije A
kao posledica anurije urea u krvi može da dostigne koncentraciju od
nekoliko stotina miligrama na 100 ml krvi.
U lzvesnim slučajevima, kao kod saturnizma, do jasnih ozleđenja
bubrega i do bubrežne insuficijencije i everitualnog nefrita može doći
tek posle dugog vremena.
D e j s t v o n a n e r v n i s i s t e m . — Gotovo svi otrovi, naroči-
to u većim dozama, prouzrokuju i promene, odnosno povrede nervnog
sistema. A prema tome na koji deo nervnog sistema posebno deluje otrov,
možemo ih čak i grupisati. Naravno da su te podele uglavnom arbitra-
rne. Tako npr. morfin je za čoveka uglavnom hipnotik, a kod mačke
izaziva ekscitaciju, kod preživara pijanstvo. Isto tako kod akutnog
trovanja benzolom dolazi do delovanja na centralni nervni sistem, a
hronično trovanja utiče nepovoljno na hematopojezu.
D e j s t v o na d i g e s t i v n i t r a k t . — Izvesni otrovi mogu
delovati direktno na digestivni trakt izazivajući npr. povrede želuca, kao
što je to slučaj sa otrovima koji deluju .kgrogtaifl- Otrovi mogu izazvatl i
nadražaj sluzokože digestivnog trakta i tako dovesti do jako povećanog lu-
čenja i do kataralnog zapaljenja sluzokože. Ali otrovi često deluju na
digestivnj trakt indirektno, delujući stvarno^na-riefvnl'.sistem. Tako povra-
canje može biti posiedica direktnog delovanja otrova na nervne centre, kao
što je to slučaj sa dejstvom aoomorfina.
D e j s t v o n a j e t r u . Najveći broj otrova izaziva lezije na
jetri. To je slučaj sa alkoholom naročito kod hroničnih trovanja, tj. kod ^
alkoholizma. Krajnja posledica delovanja alkohola može biti ciroza jetre.
Olovo, mangan, tetrahloretan i drugi otrovi imaju jasno štetno dejstvo
na jetru. Ustvari, može se reći, nema intoksikacije koja ne bi delovala
na jetru.
D e j s t v o n a s r c e . Otrovi koji toksično deluju na srce, najeeš-
će su u malim dozama kardiotonična sredstva. Ova sredstva, pa i otrovi
su najčešće biljnog .porekla. Izvesna toksična dejstva na srce mogu
doći kao posledica hroničnih trovanja profesionalnog karaktera (bradi-,
kardija — trajno usporavanje srčanog rada — kod saturnizma).-
Odbrana organizma od otrova. — Lokalizacija otrova. — Jedan
od glavnih odbranbenih organa za sve vrste trovanja jeste jetra. Krv
koja prenosi iz creva resorbovani otrov prolazi kroz jetru, pre nego 5to
stigne do kapilarnog sistema. Jetra će zadržati znatan deo otrova, pa će
 ih zatim lagano, preko žuči izlučivati i izbacivati iz organizma izmetom.
Ova ođbranbena uloga jetre je naročito efikasna kod hroničnih trovanja.
Jetra može ne samo zadržati otrov, već može izmeniti i prirodu njegovu
raznim procesima oksidacije, redukcije, hidrolize i tako ih učiniti manje
opasnim (to je slučaj npr. sa alkaloidima).
Pored jetre i drugi organi mogu zadržati pojedine otrove, ali ta
lokalizacija nema onaj opšti karakter i onu efikasnost u pogledu odbra-
ne organizma kao što je to slučaj sa jetrom. Tako će se heterozidi digi-
talisa_ lokalizovati u velikoj meri (do 30% unetog heteroziđa) u srča-
noartm šiću. Kosti, kosa, nokti mogu takođe biti sedište lokalizacije poje-
■dinih mineralnih otrova koji će u isto vreme preći u manje otrovna jedi-
njenja." ' _
Lokalizacija otrova u pojedinim organima od velikog je značaja za
toksikološko-hemijska istraživanja. O njenom značaju biče govora kod
izučavanja pojedinih otrova.
Veliki broj otrova ima veće ili manje emetično dejstvo, i na taj
način se često n?>iveći deootrova izbacuje iz organizma, pre nego što dođe
dq resorpcije. Na ovaj način, naročito kod unošenja otrova preko organa
za varenje, želudac može da odigra važnu ulogu u odbrani organizma od
otrova.
Promene otrova u organizmu (metabolizam otrova) i eliminisa-
nje otrova. — Pod eliminisanjem otrova iz organizma podrazumevamo
njegovo izlučivanje, pošto je on prethodno resorpcijom dospeo do krvi
i preko krvi do raznih organa.
Otrovi se eliminišu iz organizma preko žučiJ._bubrega, odnosno mok-
raće, prekc creva i preko raziji.li_žljezda: znojnih, pluvačnih, mlečnih
i dr., preko sluzokože1 1 najzad, naročito gasoviti otrovi, preko pluća. Kao
što je jetra glavni organ za odbranu organizma od otrova, tako je bubreg
glavni put za elimimsanje otrova iz organizma. Zato je kod svih trova-
nja ispitivanje mokraće jedan od najvažnijih zadataka eksper-
ta — toksikologa. U najvećem broju slučajeva, ako se mokraća uzme na
vreme u njoj će se moći konstatovati otrov. Ovo je veoma važno imati u
vidu, i kod svake sumnje na trovanje podvrgnuti mokraću ispitivanju
j pogledu prisustva otrova.
Otrovi se iz organizma mogu izlučiti u nepromenjenom ili prome-
njenom ohliku. Poznavanje načina, odnosno oblika u kome se otrovi
eliminišu iz organizma, odnosno promene koje oni pretrpe u organizmu,
.važno je ne samo sa toksikološke već 1 sa farmakodinamske tačke gle-
dišta. U farmakodinamiji za to imamo danas klasičan primer jednog od
prvih upotrebljenih sulfamidskih preparata: prontozil. Poznato je da
prontozil (paradiamino 2’— 4’-— fenilazobenzen sulfonamid) m vitro
Tiije aktivan prema streptokokama, a in vivo je predstavljao jedno efi-
kasno sredstvo protiv infekcija gde su uzročnici bili streptokoke. Ova
razhka u delovanju je dolazila otuda što se prontozil u organizmu redu-
kuje i tada oslobađa aktivna supstanca: p-aminobenzensulfonamid.
Sto se tiče poznavanja procesa i proizvoda transformacije otrova u
živom organizmu ono je važno iz više razloga: pre svega razlike u toksič-
nosti jedinjenja vrlo bliskih po hemijskoj strukturi mogu se objasniti
različitim proizvodima transformacije tih jedinjenja. Da uzmemo jedan
primer iz oblasti profesionalne toksikologije. Benzal, kao jedna od nai-
češće upotrebljavanih sirovina u sintetskoj organskoj industriji, dovodi
do vrlo ozbiljnih profesionalnih oboljenja, narcćito hroničnog karaktera,
■sa posebnim dejstvom na hematopojezu. Benzol stvarno u organizmu
pretrpi nrž~prgi^na^FBas^rm etab’oirti~— p6TffeaolI.koii se stvaraiu od
iaehžoia i jesu proužrokovaži teškiti posledica trovanja benzolom. Među-
fftir1renzolu~blizak~'tc>ra61 ne ~stvafa'u~organizinu poltfenole'i zato ]e on.
kao prouzrOkovač" lirbinčhih trovEirija, mtiogo manje opasan od benzola.
1*re^poavuci da doloksićndI~aeioyania mefiboiiita praktično dolazi samo
kod hronićnih trovanja, a ne kod akutnih-
Poznavanje proizvoda metabolizma otrova važno je i u analitičkom
pogledu. Činjenica da se mnogi otrovi, naročito kod hroničnih trovanja,
eliminišu samo delimičrio, a često nimalo, u nepromenjenom obliku već
kao metaboliti, primorava toksikologa da u takvim slučajevima zna
kakvi se metaboliti stvaraju da bi pokušao indirektno, preko tih metabo-
lita, da dokaže prisustvo jednog otrova u organima otrovanog. Tako se
npr. kod trovanja b&lim. elementarnim fpsforom. pvaj brzo pretvara u
organizmu u fosforasju IH Jtip o fo sfg m S ^ šelh m i preko ove se indirek-
tno dokazuje fosfor. Trovanje anilinom se može dijagnosticirati dokaziva-
njem prisustva pikrarQinsk£_ kiseline kao proizvoda transformacije ani-
lina u organizmu. Ćijanidi se u organizmu 'delimično pretvaraju u §y.lioci-
janate, jodati u jodlde. Ovo su samo neki primeri transformacija- otrova
u samom organizmu. Sem toga znamo danas da izvesni otrovi. naročito
alkaloidi, mogu u organizmu da pretrpe takve promene da ih ne možemo
više uopšte dokazati, čak i kada smo znali da je bilo po sredi trovanje.
To je slučaj npr. sa morfinom naročito kod morfinomana ili sa alkoho-
lom u krvi, ukoliko se on ne istražuje u krvi neposredno posle unošenja
u organizam, itd.
• Organizam, čovečji i životinjski, raspolaže raznim mogućnostima
za pretvaranje otrova u razne metabolite. Najčešće su to procesi oksi-
do-redukcije. Procesi oksidaciie, većeg ili manjeg stepena, dejstvovaće na
izvešhe furikcionalne grupe otrova, falkoholi. aldehidiV. redukciiom će se
izmenjivati npr. grupe NCfo hidroliza kao proces izmene' prirode otrova
dolazi naročito u obzir na funkciohalnim grupama estra, amida: meti-
lacijom se izmenjuje priroda piridinskih baza. a, obrnuto, demetilacijom
se izmenjuje priroda izvesnih alkaloida. Različitim koniugovanjem,
(sulfokonjugovanje i glukuronsko) vezaće se OH^gcugp, alkajn&.i fenol-
ske. Retki su slučajevi da se otrov u organizmu do kraja umlti, kao što
se to na primer dešava sa etanolom, koji se potpuno oksidiše u orga-
mzmu do C02 i H 20'
Metaboliti stvoreni raznim promenama unetih otrova mogu pred-
stavljati proces detoksikacije organizma, ako su netoksični ili manje tok-
sični od polazne supstance — unetog otrova. Ali ti metaboliti su često
još toksičniji od samog unetog otrova, odnosno tačnije- rećeno izvesni
ctrovi deluju toksično preko metabolita, kao što ie to, na primer, slučaj
sa benzolom, nitrobenzolom, izVesnim barbituratima itd.
Okolnosti koje olakšavaju ili otežavaju dcjstvo otrova unetog u
organizam. — Postoji veći broj okolnosti koje utiču na dejstvo otrova,
bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu. Pre svega, količina unetog
otrova je od presudnog značaja. Da M jedna supstanca delovala .aku.tnp
kao otrov mora biti uneta u toksičnoi ililletalnoj dozi: a da bi .mogla
Biti resorbovana, mora biti uneta u obliku rastvora. ili mora biti takve
prirode da se u dodiru sa tečnostima organizma pretvara u rastvorljiv
oblik- ............. ’
10

Oblik u kome se otrov unosi od velikog je značaja za njegovo

đejstvo. Tako npr. arsentrioksid, koji je poznat kao jak otrov, neće iniati
isto dejstvo ako je unet kroz usta u obliku praška ili u obliku rastvora.
U ovom poslednjem slučaju otrov deluje mnogo jače, pošto se odmah
resorbuje, dok se otrov unet u obliku praška resorbuje postepeno, ukoli-
ko se prašak rastvara u organizmu.
Disocijacija otrova-eiektrolita igra vidnu ulogu u jačini dejstva
atrova.
Uticaj koncentracije na jačinu dejstva otrova naročito je upadljiv
za korozivna sredstva (jake kiseline i baze) i kod dejstva gagQyitih. o t r o v a .
Vrsta prisutne hrane u žeiucu može uticati povoljno ili nepovoljno
na dejstvo otrova unetog preko organa za varenje. Tako npr. masti unete
hranom olakšaće resorbovanje belog fosfora, pošto se on rastvara u mas-
tima, dok će te iste m a s t i otežati. odnosno usporiti resorbovanje drugih
otrova. Prisustvo belančevinastih materija u hrani iriože u izvesnoj meri
đelovati i kao antiđoT'metalnih otrova. Isto tako, od velikog je uticaja
na dejstvo otrova'i 'čirijeriic'a da li' je otrov unet u pun ili prazan želudac.
Ako je želudac pun, otrov se obično sporije resorbuje, pošto je pomešan
sa hranom, pa prema tome sporije dolazi dp kapilarnog sistema. Pošto
je resorbovanje sporije stvara se vremenska mogućnost da se jedan deo
otrova eliminiše iz organizma, naročito preko bubrega, dok se drugi
deo može da lokalizuje u jetri. Međutim, ako je želudac bio prazan otrovi
se brže resorbuju, pa je i njihovo dejštvo brže i jače. Ali i tu lma izu-
zetaka. T a k r> k - a l i j n m r i j a n i d ima jače dejstvo lcada je želudac pun, pošto
se u punom želucu jače luči hlorovodonična kiselina, a koja će dejstvo-
vati na kalijumcijanid, oslobađajući cijanovodonik i tiriie će i tok-
sičnost, odnosno brzina dejstva biti veća, Kao i kod svake Bolesti, zdrav
organizam je otporniji prema dejstvu otrova nego bolestan, odnosno
oslabljen organizam. Isto tako od uticaja je i starost trovane osobe. Poz-
nato je da su mala deca jako osetljiva na izvesne otrove, spec.ijalno na
opijumske preparate, ali isto tako se.zna da su deca prema izvesnim ot-
rovima manje osetljiva od odraslih osoba (atropin,,strihnin). Istovremeno
delovanje dva otrova može pojačati ili smanjiti delovanje tih otrova. Tu
dolazi u obzir sinergizam, odnosno antagonizam delovanja. Čak i redosled
unošenja otrova može da igra ulogu u pogledu pojačavanja ili smanji-
vanja toksičnog delovanja. Tako su npr. vršeni eksperimenti sa životi-
njama (Mytnick) u pogledu delovanja benzola i ugljeniktetrahlorida. Na-
đeno je da životinje trovane benzolom reaguju jače na dejstvo ugljenik-
tetrahlorida i umiru brže no kada se .daju ti otrovi posebno. Međutim,
pomenuti autor je konstatovao da će biti obrnuto ako se da prvo .uglje-
niktetrah-lorid pa onda benzol: u tom slučaju te životinje žive duže od
onih kojima je davan samo benzol.iBrojni su faktori koji utiču na poja-
čano delovanje otrova, posebno kođ industrijskih radnilca. Tu dolazi u
obzir intenzivnost rada, vlaga, toplota, godine starosti, pol i najzad tzv.
idiosinkrazija — specifična preosetljivost izvesnih osoba_ na delovanje
i najmanjih količina izvesne rriaiteriie,” U pogledu” idiosirikrazije-preoset-
IjivostFteško je, ili i nemoguće, predvideti koja će osoba biti specijalno
osetljiva na pojedine otrove. Naravno, može se smatrati skoro sigumo
da će npr. malokrvne osobe biti preosetljive na dejstvo benzola. Međutim,
to je teško ili nemoguće predvideti kada je reč ,o sasvim zdravim oso-
bama. Tako npr. u jednoj fabrici gde: je 50 žena radilo isti posao, pod
istim uslovima sa benzolom, veći broj je radio više godina bez vidljivih
 11

intoksikacija, a među njima jedna žena ]e umrla posle šest uana od a-

plasticne anemije i hemoragije. Ova specifična osetljivost izvesnih osoba
na pojedine otrove može se ispoljiti na taj način što će jedan otrov
(ili lek) izazvati sasvim suprotno dejstvo od očekivanog. Tako npr. upo-
treba morfina kod izvesnih osoba može mesto sna da izazove nesanicu.
Navikavanje na otrove. — U izvesnim slučajeviroa duža upo-
treba malih količina otrova može dovesti do navikavanja organizma
na taj otrov. Osoba koja unosi te male količine postaje manje osetljiva
prema otrovu, i može podneti, bez opasnosti po život, doze koje bi izaz-
vale sigurno smrt neke druge osobe, nenaviknute na taj otrov. Klasičan
prkner za ovu pojavu jesu štajerski i tirolski planinci koji, da bi postigli
veću izdržljivost, uzimaju postepeno sve veće doze arsena (u obliku ar-
sentrioksida) i mogu, bez direktne opasnosti po život i zdravlje da unssu
i nekoliko desigrama arsena dnevno. Međutim, za normalnog čoveka
smrtna doza iznosi oko 0,1 g arsentrioksida. Drugi primer navikavanja
na otrove pružaju morfinomani i heroincmani.
Pojavu navikavanja na otrove objašnjavaju razni autori kod razli-
čitih otrova na različite načine. N a e s 1 u n d, na osnovu eksperimenata
vršenih sa zečevima, objašnjava pojavu tirolskih „arsenofaga” kao pos-
Iedicu smanjivanja resorpcije u crevima. Do tog zaključka je došao na
osnovu činjenice da zečevi, naviknuti na uzimanje arsena unošenjem sve
većih doza arsena p e r o s, uginu ako im se normalna letalna doza da,
ne više p e r os, već intravenoznom injekcijom.
Anališući pojavu navikavanja kod morfinomana ili heroinomana
L a n g e r je konstatovao da organizam u toku tog navikavanja uspeva
đa uništava, odnosno razlaže, sve veće količine unetog otrova. Tako se
dešava da se kod morfinomana ili heroinomana, koji unose po nekoliko
desigrama otrova dnevno, u mokraći nađu samo sasvitn neznatne količine
tih otrova u nepromenjenom obliku.
Ispitujući eksperimentalno na životinjama pojavu navikavanja na
morfin H o 11 a je došao do zaključka da se ta pojava može objasniti
na taj način što ćelije postepeno postaju sve manje osetljive prema tom
Dtrovu.
Pojava kumulacije. — Izvesni otrovi se vrlo sporo eiimi-
nišu iz organizma, iako se npr. radi lečenja unose stalno male doze, koje
su same po sebi daleko od toksičnih doza, otrov će se u sve većim koli-
činama nagomilavati u organizmu i najzad će te količine dovesti do po-
jave trovanja. Ova pojava se naziva kumulacijom, a za otrove koji mogu
na ovaj način dovesti do trovanja fcaže se da deluju kumulativno.
Pojava kumulativnog delovanja naročito je izrazita kod upotrebe
preparata .digitalisa, zatim kod izvesnih hroničnih trovanja, naročita
profesionalnog karaktera (saturnizam). -
Vrsta trovanja. — Prema uzrocima koji dovođe do upotrebe
o trc'a odnosno unošenja njihovog u organizam, možemo razlikovati više
vrsta trovanja: zločinačka, samoubilačka. slučaina. medicinska^ zatim
trovanja usled upotrebe otrova za uživania i profesjojialna trovanja.
Z l o č i n a č k a t r o v a n j a . Po delikatnosti ispitivanja kao i
po težini posledica — pošto je tu uvek u pitanju čast i život ljudi —
pro'blemi koje ova vrsta trovanja postavlja za stručnjaka dolaze sigurno
u najteže toksikološke probleme. Kada se govori o zločinačkim trova-
njima treba imati u vidu da veliki broj ovakvih trovanja, naročito onih
12

izvršenih po selima, i ne dolazi do izražaja u statistikama. Ovde naročito

dolaze u obzir trovanja otrovnim biljem.
Za zločinačka trovanja se naravno upotrebljavaju ona sredstva do
kojih je relativno lako doći, a koja su poznata kao jaki otrovi. To je jedan
od razloga da je ranije, a još i danas, arsen u tom pogledu zauzimao
vidno mesto- Pojavom novih toksičnih materija koje se, s obzirom na
njihovu primenu, mogu lako nabaviti, stvaraju se i nove mogućnosti
za zločinačka trovanja. Tako se danas u statistikama zločinačkih trovanja
pcjavljuju kao nova sređstva, cinkfosfid. paration, taliium, izyjesna.jQrgan-
ska j edinjenja fluora. To su supstance'koje danas nalaze široku primenu
Kao” sredstva ’Ža’ uništavanje štetočina i zato je, neki put, i suviše lako
doći do njih. Upotreba čistih alkaloida, među kojima nalazimo najjače
otrove, retko se pojavljuje u statistikama zločinačkih trovanja, baš zato
što do tih otrova nije lako doći.
S a m o u b i l a č k a t r o v a n j a , naročito u velikim gradovima,
sve su češća pojava. Prema francuskim statistikama broj samoubistava
trovanjem za posiednjih sto godina udesetostručio se, dok se broj stanov-
ništva jedva udvostručio. U velikim gradovima, gde postoje po kućama
instalaeije svetlećeg gasa, relativno najveći broj samoubilačkih trovanja
izvrši se tim gasom (30—40% od broja samoubilačkih trovanja). Samou-
bistvo je često posledica trenutnog psihičkog stanja i tada samoubice uzi-
maju otrov koji im prvi đođe do ruke. Otuda napred pomenuti veliki
procenat trovanja svetlećim gasom, a kod nas veliki procenat trovanja
natrijumhidroksidom. Po jednoj nemačkoj statistici ( S i e b e r t ) u raz-
đoblju o3~1918. do 1936. godine od ukupnog broja samoubilačkih trovanja
41.8% pada na svetleći gas, 40.8% na hipnotična sredstva, 5,1 % na fenol
i dezinfekciona sredstva, 3,7°/o na alkaloide, 2,25"/o na baze i kiseline.
Ostatak do 100% čine ostali otrovi.
Naravno da statistički podaci u tom pogledu variraju mnogo u raz-
ličitim zemljama i raznim vremenskim periodama. Kod nas je npr. pre
rata (Dr M. Milovanović) prvo mesto zauzimao natrijumhidroksid.
S l u č a j n a t r o v a n j a mogu doći najčešće kao posleđica
zabune. Tako je đcsta česta pojava trovanja rastvorom „jake sode”
(NaOH), koja se drži u ostavi gde stoji i jelo i razna pića, pa se taj ra-
stvor zabunom upotrebi za piće. Usled brojnih slučajnih trovanja natri-
jumhidroksidom, kod nas je 1957. godine zavedena stroga kontrola pro-
daje „kamene sode”. Naročito su česti slueajevi trovanja male dece. Tako
samo'na Dečjoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu lečeno za pet
eodina (1954—1958) 1183 dece koja su slučajno trovana raznim otrovima, a
naročito natrijumhidroksidom (Petrovski)'. Po američkim statistikama u
Njujorku je 1955 godine umrlo više dece, do pet godina starosti, usled tro-
vanja nego od svih bolesti zajedno (Petrovski). Isto tako, po američkim
statistikama. u 1950. goaini umrlo ie 12.000 osoba usled slučajnih trovanja
u domaćinstvima, Često zabunom sa lekovima.
Svetleći gas u velikim gradovima dovodi do vrlo čestih slučajeva
trovanja, bilo usled rđave instalaciie ili usled nepažnje (ostavljanje otvo-
rene gasne slavine). Tako je u Parizu za vreme zime 1940—1941. godine,
kada je svetleći gas mnogo upotrebljavan i za grejanje prostorija, bilo,
prema statistikama, prosečno po pet trovanja na dva dana. Više od 50%
od ovih trovanja bila su smrtonosna.
U slučajna. trovanja možemo ubroiiti. i trovanja usled upotrebe ma,
na koji način slučajno zagađenih životnih namirnica. Trovanja životnim
 ."7 13

namirnicama, i to trovanja ne usled njihove bakteriološke neispravnosti,.

već čisto hemijska trovanja, nisu xetka pojava. U toksikologiji su zabe-
leženi ne samo slučajevi pojedinih trovanja, već i masovna trovanja ove
vrste. Neke od tih slučajeva ćemo detaljnije opisati kada budemo govo-
rili o pojedinim otrovima. Ovde ćemo samo istaći da će farmaceut sa
lirim opštim znanjem, a naroČito solidnom hemijskom spremom, u toku
svoje duže prakse dolaziti u položaj da, kao ekspert, utvrdi eventualno.
prisustvo ndcog otrova u slučajevima ove vrste trovanja. Kao saveto-
davac, član sanitetskih, socijalno-higijenskih ili sličnih komisija, imače
da doprinese da se trovanja ove vrste otkriju i da se mogućnosti tih tro-
vanja svedu na najmanju meru. 7 ^
M e d i c i n s k a t r o v a n j a . ---- Medicinska trovanja spadaju u
onu vrstu trovanja gde je profesionalna odgovornost farmaceuta najviše
angažovana. Ova trovanja mogu doći kao posledica greške lekara pri pre-
pisivanju, ili apotekara pri spravljanju lekova. Isto tako do tih trovanja
može doći usled greške samog bolesnika ili njegove okoline. Dužnost je
apotekara da skreće pažnju bolesnicima u pogledu nekontrolisane i neo-
bazrive upotrebe lekovitih preparata, koje bolesnici često sami uzimaju,
bez uputstva lekara ili apotekara. Ovo je naročito slučaj kod upotrebe
narkotičnih i hipnotičnih sredstava, specijalno raznih barbiturata. Isto-
tako je dužnost apotekara da svaki recept prepisan od strane lekara preg-
leda pre no što ga spravi i da, u slučaju ma i najmanje sumnje u pogledu
ispravnosti prepisanog recepta, skrene pažnju lekaru koji je recept pre-
pisao. Greške pri prepisivanju recepta, i to greške ne iz neznanja, već-
npr. usled rđavo stavljene zapete ili rasejanosti, mogu dovesti do ozbilj-
nih opasnosti. Tako B r o u a r d e l navodi sledeći slučaj jednog profe-
sora pariskog medicinskog fakuiteta: jednog dana jedan apotekar mu je
doneo recept koji je on prepisao jednom bolesniku. U receptu je bilo oz--
načeno 4 g. sulfata strihnina da se raspodeli u 4 praška, a trebalo je da
stoji 4 g. sulfata kinina. Ovo je bila, naravno, jedna sasvim gruba greška
iz čiste rasejanosti. Ima i manje upadljivih, manje grubih, a isto tako oz-
biljnih grešaka, za čije je otkrivanje potrebna veča pažnja i veča stručna.
sprema apotekara nego za gomji slučaj.
Profesionalna odgovornost apotekara kod medicinskih trovanja do-.
lazi u obzir ne samo kod pravilnog spravljanja lekova i kontrole prepi-
sanih recejiata, već apotekar mora voditi strogo računa i o hemijskoj
ispravnosti materijala koji nabavlja i upotrebljava za špravljanje lekova.
Da bi se ilustrovao značaj ovog momenta za profesionalnu odgovomost apo-
tekara navešću slučaj koji se 1847- godine desio u Parizu. Jedan apotekar je nabavio
kod nekog grosiste »natrijumsulfat« i ne kontrolišući prirodu te soli prodavao ga
ie kao purgativ. Međutim, veći broj pacijenata se ozbiljno razboleo, a pet je umrlo,
Istragom je utvrđeno da su te osobe biie trovane tim »purgativom« koji je ustvari
3io natrijumhlorat. ^
I kod nas je bilo drastičnih slučajeva ovakvih grešaka, kao šfco je npr- slučaj
?de je mesto barijumsulfata koji je itnao da se upotrebi kao kontrastno sredstvo,
dat bariumkarbonat nerastvorijiv u vodi, aii rastvorljiv u želudačnom soku. Naravno
đa u tom slučaju barijum postaje jak otrov i usled toga je u navedenom slučaju
oilo smrtonosnih trovanja. „j.;;

U grupu medicinskih trovanja dolaze i trovanja kao posledica ne-

stručnih pokušaja pobačaja uzimanjem razmh sredstava koja su često
jako otrovna, a nemaju ono dejstvo koje im pripisuju „dobronamerni"
savetodavci za ovakve slučajeve.
14
U p o t r e b a o t r o v a k a o s r e d s t v a za u ž i v a n j e . — Ova
vrsta trovanja mogla bi se u izvesnom smislu podvesti pod samoubilač-
ka trovanja. Morfinomanija, alkoholizam, hašišomanija dolaze u grupu
trovanja usled uživanja otrova. Ova vrsta trovanja predstavlja veliko
socijalno zlo, naročito u izvesnim zemljama dalekog istoka, kao .Kina, gde
je po nekim autorima (L e s c h k e 1933) bilo oko 20,000.000 pušača opi-
juma. U evropskim zemljama i u Americi pušači opijuma su malobrojni,
ali zato je tu broj morfinomana, heroinomana i kokainomana vrlo veliki
Upotreba hašiša (u vidu pušenja) rasprostranjena je delimično u Aziji,
a naročito u Africi među muslimanskim stanovništvom. Najzad upotreba
(ili bolje rečeno zloupotreba) alkohola rasprostranjena je više manje u
;vim zemljama.
O značaju pojedinih trovanja ove vrste, kao i o onome šta jedan toksi-
kolog, a i apotekar kao takav, treba detaljnije da zna o tim trovanjima,
koja predstavljaju nesumnjivo veliko socijalno zlo, biće govora u odgo-
varajućim odeljcima ove knjige.
P r o f esi on alna trovanja, i n d u s t r i jska toksiko-
1 o g i j a. — Pod profesionalnim: trovanjima podrazumevamo više ili
manje ozbiljne por'emećaje zdravlja, koji u teškim slučajevima mogu do-
•vesti i do smrti, a prouzrokovani su unošenjem, obično kroz duži period
vremena, malih količina otrova pri vršenju raznih profesija. Mogućnosti
profesionalnih trovanja veoma su velike i različite.
Do profesionalnih trovanja može doći u' industrijskim i zanatskim
radionicama, gde radnici dolaze direktno ili indirektno u dodir sa otro-
vima. I poljoprivredni radnici mogu b itr izloženi profesionalnim trova-
njima, usled sve veće primene otrova (arsenovih i olovnih preparata,
talijuma, barijuma, nikotina, raznih organofosfomih insekticida kao pa-
rationa i dr.) za uništenje raznih biljnih štetočina-
Broj profesionalnih trovanja u :veiikim industrijskim zemljama je
dosta veiiki. Postoje specijalni zakonSki propisi za zaštitu od profesio-
nalnih trovanja. U tim propisima predviđa se obavezno prijavljivanje pro-
fesionalnih oboljenja, a isto tako.pravi se i razlika između supstancija
koje mogu izazvati samo lake, privremene, bezopasne pojave trovanja
i onih koje dovode do težih, pa i. vrlo teških trovanja. Za te poslednje
.predviđa se i plaćanje oštete. Profesije koje dolaze u tu kategoriju nisu
iste u zakonodavstvima raznih zemalja; a lista tih profesija se menja
i prema samom razvoju inđustrije,, kao i prema toksikološkim ispiti-
vanjima u pogledu više ilim anje štetnog dejstva pojedinih supstanci pri-
menjivanih u industriji. .
Naravno da se sa razvojem industrije i povećanjem opasnosti ođ
profesionalih trovanja preduzimaju i odgovarajuće mere za zaštitu od
povećanja mogućnosti tih trovanja. Osnovne tehničke mere koje se pre-
duzimaju u tom cilju jesu: 1) Mehanizacija proizvodnje (automatsko
punjenje industrijskih peći, automatsko punjenje i presipavanje kiselina
i otrovnih tečnosti, uklanjanje muljeva i ostataka iz industrijskih peći,
mešanje, itd.), 2) iznalaženje novih neotrovnih ;proizvoda koji bi mogli
zameniti izrazito otrovne materije (zamena tele boje olovokarbonata
cinkoksidom ili barijumsulfatom, zamena benzola cildohekzanonom, itd.),
3)r_Iznalaženje pogodnih tehnoloških;.procesa proizvodnje (izrada olovnih
boja u hermetički zatvorenim k o m o r^ a i df.j, I ) rna]zad, čitav niz mo-
fjućih profilaktičnih i zaštitnih mera trebalo bi da svede na minimurm
mogućnosti profesionalnih trovanja.. U te mere bi došlo odlično venti-
 15

iiranje radnih prostorija, higijenski uređaji istih, zaštitna odela, maske,

rukavice i dr. Najzad, stalna kontrola radnika koji rade na ugroženim
radnim mestima (lekarski pregledi, pregled krvi, mokraće i dr.) spada
takođe u bitne mere za zaštitu od profesionalnih trovanja,
Mi ćemo, kada budemo prešli na izučavanje pojedinih otrova, uvek
podvući slučajeve gde ti otrovi mogu dovesti da profesionalnih trovanja;
navešćemo njihov značaj, kao i zaštitne mere koje se preduzimaju u po-
jedinim slučajevima, i specijalne metode za otkrivanje otrova u radnim
prostorijama, u mokraći i krvi obolelih radnika.
Saradnja toksikologa danas je neophodna za rešavanje sve slože-
nijih problema higijene rada i uopšte zaštite narodnog zdravlja.
T o k s i č n e i l e t a l n e d o z e o t r o v a . — U farmakologiji raz-
Jikujemo, pri davanju lekova, više terapijskih doza, o čemu ovde neće
biti reči. U toksikologiji takođe možemo razlilcovati više načina doziranja •
otrova. Imamo pre svega toksične doze, pod kojima se podrazumevaju
doze odredenog otrova, odnosno leka, koje će dovesti do ozbiljnih tok-
'šISiih pojava, ali rieSe"proiorokovati smrt. Letalne doze su o-ne doze jed-
nog otrova "Roje će prouzrokovati smrt (čoveka ili^octređerie životirije).
Letalne doze se mogu bliže preeizirati. Tako imamo minimalne letalne.
doze_(LDs5)_koje označavaju one doze određenog otrova pod čijim će
delovanjem 25°/o eksperimentalih životinja da ugine. Srednja_ letalnji
doza. (LD5o) je količina jednog otrova dovoljna da 50°/o životirija ugirie, a
apsoiutna letalna doza .(LD100) je količina jednog otrova koja će sigurno
izazvati smrt kod 100°/o eksperimentalnih životinja.
U industrijskoj toksikologiji, gde je potrebno uskladiti zahteve
proizvodnje sa merama zaštite radnika, važno je poznavanje tzv. m i n j-
m a l n i h d o z v o l j e n i h k o n c e n t r a c i j a , tj. onih koncentracija
iednog gasa. pare ili prašine koje se mogu podrieti, radeći i više godina
ošafn časova na određenom radnom mestu, a da se pri tome ne pojave
riikakve šfetne posledice po zdravlje radnika. Ove se koncentracije u
međunarođnim propišima označavaju sa »MAC« (Maximum allowable
loncentration).
Za gasove i pare te se vrednosti izražavaju danas najčešće, naročito
u anglosaksonskoj literaturi, koja je i najbogatija u oblasti industrijske
■toksikologije, sa ppm.(parts per million na 25°C i 760 mm Hg) što, izra-
ženo u ml1), odgovara: 1 ml gasa ili pare na jedan kubni .metarjvazduha.
ftlgm_aL._tQRie.iPQP ppm. odgovara..Q.l°/o. Vrednosti za koncentracije ga-
sova i para u vazduhu izražavaju se još u miligramima gasa na litar vaz-
duha (mg/1). Međutim, kod ovog načina izražavania treba voditi računa
da 1 Mol na 0° i 760 mm pritiska zaprema 22,4 litara i da se malim
povećanjem temperature vrednosti naglo menjaju (npr. na 25°C zapre-
mina je već 24,45 litara). Zato je svakako praktičnije, kada je reč o
gasovima, davati vrednosti izražene kao ppm. Kad je reč o maksimalno
dozvoljenim količinama jednog otrova u obliku prašine, onda se vred-
nosti za MAC daju u miligramima na kubni metar ili na litar vazduha
(mg/m3 ili mg/1).
Sve vrednosti koje se u literaturi navode za te maksimalne dozvo-
Ijene koncentracije otrova u raznim prostorijama dobivene su na osnovu
-*) Ovaj naSin izražavsnja zapremlne sve češće zamenjuje ranije uobičajeni
-.5 zapremina obeležava sa cin*, ccm ili cc. Mi smo za ovo izdanje knjige usvo-
uli obeležavanje zapremine u ml (mililitar).
16

stečenih iskustava u industriji ili na osnovu izvršenih eksperimenata sa ž i- .

votinjama; dakie to su arbitrarne vrednosti koje naknadni eksperimenti
ili empirička iskustva mogu da izmene. '
U sledećim tablicama iznete su neke vrednosti MAC za važnije
gasove i prašinu.
MAC ia gasore i pnre u ppm i mg/I (američki i naSi proplsi)
ameriiki naš američki naš
ppm ppm mg/1 mg/1
Azotni oksidi 25, 20 0.047 0,05
Arsenovodonik (arsin) 0,05 0,05 0,0001 0,00018
Antimonvodonik (stibin) 0.1 — 0,0005 ___
Brom 1.0 1,0 0.006 0.006
Ugljenmonoksid 100 — 0,12 0.1
Hlor 1 1 0,003 0,003
Cijanovodonik 10 10 0 .0 1 1 0,01
Vodoniksulfid 20 — 0,027 0,02a
Ozon 1 — 0,002 0,002
Fpsforovodonik (fosfin) 0,05 — 0.00007 ___
Simpordioksid 10 — 0,026 0,025
Amonljak 100 80 0,076 0,06
Akrolein 0,5 — 0,001 0.001
Sirćetna kiselina 10 — 0,025 0,025
Anilin 5 — 0,019 0,019
Benzol 35 — 0,11 0,11
U^Ijendisulfid 20 — 0,062 0,062
Uglšeniktetrahlorid 50 25 0,315 0,16
Etilalkohol' 1000 1000 1,88 2,0
Metanol 200 200 0,262 0,26
Metilhlorid 100 — 0,207 —
Fozgen 1 — 0,004 —

MAC tt m; n< vudnhs

Simptomi trovanja. — Pođ
Antimon 0,5 simptomima trovanja podrazume-
Arsen 0.5 vamo više ili manje jasno ispo-
Barijum (rastvorljiva jedtnjenja) 0,5
Olovo 0,15 Ijene znakove delovanja određe-
Kađmijtun 0,10 nog otrova na fiziološke funkcije
Hromna kiselina i hromati 0,10 organizma. Simptomi trovanja su
Mangan 6 različiti prema prirodi i količini
Paration 0,1 upotrebljonog otrova, a zavisni su
Fosfor (beli) 0.1
Fosforpentohlorid 1.0 i od drugih okolnosti. Simptomi
2iva 0,1 neće biti uvek isti kod akutnih i
Selenijum (jedinjenja) 0.1 hroničnih trovanja.
Sumpoma kiselina 1,0 Neki opšti simptomi su za-
Trinitrotoluol 13 jednički za mnoge otrove, ali i za
Uranijum (rastvorljiva jedinjenja) 0,05
Uranijum (nerastvorljiva jedinjenja 0.25 bolesti. Tako npr., povraćanie.
Cinkoksiđ 15,00 proliv, abdominalni bolovi karak-
teristični su (ali naravno, ne i specifični) za sledeće otrove: teški metali.
korozivna sredstva, halogeni, nikotin, akonitin, kantaridin, iosfor, fenoii,
metanol itd. Ali isti ti simptomi se konstatuju i kod mnogih bolesti
(gastritis, čir na želucu, bolesti jetre, uremija, mnoge infektivne bolesti,
u pcčetku zapaljenja slepog creva, itd.). Kpnvulzije se konstatuju* kao
simptom kod trovanja strihninorn, bracinonvsolamnom,.kokainbmr niko-
tinom, cijamdima, prganpfpsfornim otrovima, itd.; ali i izvesne bolesti
će dovesti do sličnih simptoma (uremija, tetanus, epilepsija, meningitis
i dr.}. Delirijum kao simptom se zapaža kod trovanja alkaloidima grupe
beladonefTfolSlhom, alkoholom,_ wrsenom. u .izvesnim slučajevima, ben-
zolom itd., ali isto tako i kod oboljerija kao što su epilepsija, menin-
gffiš, encefalitis, uremija i dr. Opšta ili delimična paraliza zapaža se kod
irovanja izvesnim alkaloidima (kpianHT^bnitin, ezerin, nikotin) zatim
feod trovanja ugljenmonoteidcm/:živom,:arsenojn, olovom j_naročito orga-
nofosfornim otrovijna. Slični simptomi javljaju se i kod nekih oboljenja
(uremija, tumori mozga, apopleksija. menmgitis i dr.).
Sumnja na akutna trovanja može se pojaviti ako neka osoba, dotle
potpuno zdrava, naglo oboli, uz pojavu iznenadnog, ničim objašnjivog
proJiva i povraćanja, a specijalno posle unete hrane ili pića, iii posle
zadržavanja u nekim prostorijama. Simptomi akutnih trovanja biće samo
u malom broju slučajeva toliko karakteristični da se na osnovu toga može
jaostaviti i dijagnoza trovanja.
Prva pomo^ kod trovania.:A ntidoti.— U svakom slučaju, bilo da
se sumhja na trovanje,'"bIIo da je utvrdeno postojanje trovania. od presud-
nog je značaja po život trovane osobe da se što je moguče pre pristupi
fzbacivanju otrova ili da mu se izmeni priroda (npr. da se pretvori u
nsrastv&rljivo jedinjenje), kako otrOv u svom aktivnom obliku ne bi
stigao preko krvotoka do kapilarnog sistema i onda prouzrokovao takve
poremećaje u ćelijama organa kojumogu dovesti i do smrti.
Mnogi otrovi izazivaju i sami povračanie, ali bez obzira na to deli-
mično, spontano, izbacivanje otrova" potrebno je taj proces ubrzati i
upotpuniti veštaŠkim izbacivanjem otrova, bilo izazivanjem^ povraćanja,
bilo ispiranjem želuca. Veštačko izazivanje povraćanja može se postići
meKanički npr-, dodirom resice pomoću ~pera ovlaženog zejtinom, ili
pak davanjem kakvog sredstva za povraćanje, Povraćanje se možeizazva-
ti i davanjem mlake vode, kojoj je' dodato i nešto zejtina, a najbolje
injekcijama apomorfina. (1 mg po ipjekciji).
Jedan od najefikasnijih načina za izbacivanje otrova iz organizma
jeste ispiranje želuca. AM to nije tako jednostavno kao što je izazivanje
povraćanja; za uspešno' i lako primenjivanje ovog načina izbacivanja
atrova potrebna je izvesna praksa. «
Dužnost je stručnjaka (lekara ili farmaceuta) koji je pružio prvu
pomoć trovanom da učini sve što treba da se materijal izbačen povraća-
njem, ispiranjem želuca ili čišćenjem sačuva radi eventualnog istraži-
vanja otrova u tom materijalu.
Pored pokušaja izbacivanja otrova povraćanjem ili ispiranjem želu-
ca i davanje odgovarajueih aw4id£>tamože biti korisno-
„.Govoreći uopšte o protivotrovima treba pomenuti da ove možemo
podelTtnrave glaTOfe gruue: fizlglgSKi pfatiVotrovi pmtlV6trovi.
\ h antidoti u pravom smislu reči. Eiziološki protivotrovi zasmvaju se na
antagonizmu — supm5rom~ae.Tgtvu — koi6~dva otrova izazlV5]u~£orga-
nizmu. Tako se kod trovania ežerinom daie kao specifičan tizioIoškT-anti-
stvnpip; rip^ame ove vrste protivotrova može da bude vrlo opasno, i
zato se oni uglavnom upotrebljavaju samo u najtežim slučajevima. Među.
tuh, u novije vrćme, koćTlZV6Sftlh. irovanja upotrebljavaju ag~5'a uspehom
ti fizioIoSki protivotrovi. Tako npr. upofreba strihnina kod trovania barbi-
turatlffla dsj'fe? dobre rezultate: ' ' : “ " ~
U drugu grupu dolaže hemiiski protivotrovi. ir nvom slučaiu niihovo
dejstvo 'Rf^zasniva nft-hrnnijnltim ili fizižko-hemiiskim—sronaiaina . Tako
2 Toksikološka hemija
 18

n p r. kod trovanja kiseiinama daje se kao antidot neka slaba baza (mag-
fteziium oKsidj koia neutraiige kisellnu. Ovđe je poaredl Cititu hemijska
reakcija neutralizacije.
Karl rtavan^ ^ pr^aklpsne važnosti da se to učini
što je moguće pre. ier kađa se otrov preko tatikog creva rasorbuje 1
■preEćf krvi dođe do raznih unutrašnjih organa i nervnih centara, onda
antidot ne može više efikasno da dejstvuje.JKao pravilo može se smat-
rati da protivotrovi mogu da dejstvuju,s .većim iii manjim iispenom safiTD-
ako se daju trovanoi osobi dok se otrov uglavnom joS nalazi u želucu.
'Kaaa otrov dospe do creva, uspeh je mnogo teže očekivati, naročito ako
je~već poćelo resoroovanie otrova. ■ *
Da bi jedan protivotroY_mosas_da.se sa uspehom upotrebi, on mora
3a ispunjava izvesne uslove:
C*H^da brzo neutrališe otrov, ti. da ga pretvori u bezopasan ili bar
mnogirmanje aktivan oblik;
~ *e nieeova priroda Jtakva da se sme. bez ozbiljnije štete, une-
ti ,u V§cim količinama u orpanizam.
Mi ćemo kod izu&avanja pojedinih otrova pocmenuti i glavne antido-
te za svaki od njih. Ovde ćemo navesti samoneke protivotrove koje možemo
nazvati opštiin, zato što imaju svojstvo da neutrališu dejstvo većeg broja
otrova ili grupa otrova. I zato je njihova upotreba praktična.
Belančevinaste materiie imaiu osobinu da pretvore u želucu iii
crevima razne rastvorljive metaine solt kap^^feka^urk^iakarj^drajenja-u
nerastvorna jedinienia koia se zatim eliminišu povracaniem ili izmetoBir
iJ ovu svrhu se najčešće upotrebljava belančevinasta voaa do&ijena kada
še u jedan lltar vode dobro razmute četiri belanea.' BBlSHfieviHaJStsr vodd-
~daje se-tr~viSe puta. a u maniim količinama. Fošto se uzme izvesna~koM~--
čma belančeVinaste vode dorbo je izazvati povraćanje, a zatim ponovo
dati novu količinu antidota.
Odjednom unet veliki vižak razmućene bedančevinaste materije može
da rastvori već formirano nerastvomo jedinjenje. ----------------- -—
~ i£$f?>Drugi antidot dosta opšteg karaktera jewte sapuniRva vofa (sapu-
jlicaj. Ona taloži izvesne metalne soij i pretvara & u nerastvorna' iedinie-
nja. Pn~tome se stvara jedaii nerastvomi sapun. '
Ižaren ma^ezijumoksid. je dobar antidot za sve kiseline. pošto ih
on neutrališe, stVaraiući neotrovno iedinienie — odgovarafuću so. koia
može da delujei kao pUrgatlvno'sredstVSrtei n5 tfei flaElft la’BSCU!lFPtrg?gr
Koa“ upotrebe magnezijumoksida treba voditi računa da on Bude dobro
ižaren, kako bi se iz njega uklonio eventuaino prisutni karbonat, koji bi
pod uticajem kiselina 'razvijaoi ugljendioksid, a ovaj bi gas stvarao napon
u želucu i crevima, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice (perforacije)
na većoštećenim zidovima tih organa.
11 °1,,s°i” nedostatka ovog, cma kafa, pa i čaj koj
žl tan in lf Predstavlia dobar zmtidot za algafoade. sa!' kftjlma stygra"HeT&-
Itvorne odnosno slaborastvorliive tanate.-, I ! ' ?
^ )P re d la g a n i su razni ,,opš.tLprp®Lyptrc«Li’', koji bi imali da neutra-
lišu .1 dejstvo metalnih solL i bilimh _ otrova, Upotreba ovakvih opštih
protivotrova mbze da" bude od koristi, "jer se često ne zna priroda otro-
va kojim je neka osoba trovana. Jedan takav jednostavan opšti antidot
dobija se na sledeći način: ; .... .
 19

Pomešaju se đva dela aktivnog uglja (Carbo medicinaiis), jodan đeo

magnezijurnoksida i jedan čleo tanina. '- Smešu treba euvati na suvom
mestuT’Za”upotrebu se uzima jediia ili više kašičica u malo tople vođe.
Hemiiski antidoti neutrališu delovanje otrova različitim hemijskim
procesima. Magnezijumoksia Kao antidoi Kod trovanja k-iselmanTšrd-ehije
prostom hemijskorn neutralizacijom. Tanin kod trovanja alkoloidima
pretvara rastvorljive, dakle toksične soli alkaloida u više-manje nera-
stvoran oblilt, stvarajući tanate. Slićno je i sa đelovanjem belančevinaste
vode kod trovanja metalnim solima: tu se stvaraju albuminati koji nisu
baš sasvim nerastvorni, pošto se delimično rastvaraju u višku belanče-
vinaste vode. Tipičan prim&r delova^iia antidota stvaraniem potpuno ne-
rastvornog taloga imamo kod trovanja barijumovim rastvorljivim soiima,
gde se kao najbolii i potpuno efikasan antidot daie natrijurpsuliat kcrji
pretvara barijumove rastvorljive soli u potpuno nerastvoran banjum-
sullat. !Hemijski antidoti mogu delovati i procesom .g-fcsidoredukcije. Tako
še npr. KOd trovanja nekim alkaioidima daje kao antidot razblažen raš-
tvor kalijumpermanganata koji oksidiše alkaJoide pretvarajući ih u iiatok-
B ična lll slabo to&sicna jedinjenja. isto tako kod trovan.ia e^aiildima
kalijumpermanganat bi,. upotrebljen kao antidot, pretvoiio j<iku
žijaniđe u netoKsičan CljariSt 1 — ——— —
dfBBAI, ^TTnorkantopropanol - ditioffiicerinl ie jedan nov tip antidota
koji 3e otkriven za VTeme rata, a danas naiazi široku primenu kao anti-
dot. Ime BAL je skraćenica od British Anti Lewisite, a potiče otuda što
su ga engleski istraživači otkrili za vreme drugog svetskog rata tražeči
jedno sredstvo koje bi neutralisalo delovanje luizita. Luizit. bojni otrov,
to kome će biti govora na drugom mestu ove knjige), predstavljao je u
početku i u toku drugog svetskog rata jednu od potencijalnih opasnosti
kao ubojno sredstvo — ukaliko bi došlo do primene bojnih otrova za
vreme rata.
Posle dugih ispitivanja i isprobavanja mnogih sredstava P e t e r s
i saradnici su došli do zaključka da je dimerkaptopropanol, dakle slice-
rin gde su dve OH grupe zamenjene SH grupama. naiefikasniii anti3ot
kod trovanja luizitom. Docmia lstraživanja su pokazala da-BAL deluje
~=efikaSRQ ne samo kod trovanja luizitom, već i kod svih trovanjaTarseno-
Trim iedinienilma, pa i kod neklh drugih lntoksikaciia fživa. antimon~~
telur, bizmut. zlato i dr.i.
Biohemijska i farmakološka ispitivanja bojnih otrova osvetlila su
razne reakcije funkcije tiola i njihovu važnost u enzimodogiji i terapi-
ji. Ta su ispitivanja dovela i do srnteze BAL. Pored engleske grupe, za
Vreme drugog svetskog rata radili su na tom problemu i nauenici u Bel-
giji, na čelu sa Z. M. B acq-om . Iz tih radova je proizišla teorija enzi-
matske inaktivacije pod uticajem otrova: blokirajući funkcije — SH
ttinogi otrovi mhibiraju ćelije enzima, iz čega proizilaze teški i duboki
poremećaji u metabolizmu. B a c q tome dodaje još i verovatno dejstvo
usled promene antigenskih osobina proteina.
BA.T<1riPhilp npr. kod trovania luizitom. na tai naćin št.o njegove —
SH grupe imaiu mnogo veći afinitet prema arsenu no što ps i m a j u - SH
-affmpe wra>mima Talro bp pomoću BAL. deblokiraju i ponovo učine
aktivnim i enzimi koji su se. pod uticajem otrova. bili duboko izmenttl.
S*
20
Reakcija između otrova (u ovom slučaju luizita) i enzima je sledećat
SH
protein + ClaAs — CH = CHCl
\ SH
luizit
(hlorvinildihlorarsin)'

------------ proiei;i<f "> As — CH = CHCl + 2HC1

a reakcija između luizita i BAL je sledeća:

Ha — C — SH
H — C — SH + ClsAs — CH = CHCl -— — *■
I
Hj — C - - OH
H.-C-Sv
! \ As — CH = CHCl - 2HC1
-------- „ h —c —s y
H „ _ č — OH
BAL (dimerkaptopropanol) je bezbojna, zejtiniava tečnost, po izgle,
du slicna' glicerolu (glicerinu), sa vrlS slablm mirisom, pogotovu u pore-
đenju sa običnim merkaptanima. Rastvorljiv je u vodi i mastima; zata
lakše prodire kroz kožu, što je vrlo važno s gledišta njegove terapijske
upotrebe. On se vrlo brzo resorbuie preko kože. Ako se na kožu aplićira
BAL sa markiranim sumporom, u mokraći će se naći radioaktivni sum-
por manje od jednog sata posle stavljanja BAL na kožu.
^M eđutim , BAL je i sam prilično toksićan-.tako-da, fift-kod ni<w>Vfy
upotrebe treba držati obaznvo. BAL se daje intramuskularno (10% ras-
tvorJTi. ao 4 puta anevno po 3 mg na_kg telesne tezine" 1
Vršeni su pokušaji. da se nadu neka manje toksična iedinienia. a sa
istim delovanjem Tako su D a n i e 11 i i saradnici dobili iedan prepa-
rat —jedinienie BAL sa glukozom. koje bi trebalo da bude mnogo mame
toksično od čistog BIVL. ~ ’
*
Sem hemijskih antidota. kod lzvesnih trovanja može se sa uspehom
primeniti davanje izvesnui sredstava ko.ia će prosto adsorpcijom vezati
otrov dok se on nalazi još u organima za vareme. a naroćito u zelucu,
dakie dok ioš nije došlo do resorpciie. U tom pogledu je naročito efi-
kasan aktivni npralj Cr-arho mpHirmano Nipgmra npntreha tia prorlgravl^a
nikakve teskoce za trovanog. a on ima vrio veiiku adsorptivnu moc pretna
mrtogim otrovima. Po L e s c n k e - u . 1 g Carbo meflicmalis (Merck) adsor-
'5uje na pi\ 850 mg sublimata. ( b a r t h e navodi slučaj apotekara
T o u e r y - a koji je još pre sto godina predlagao ugalj kao antidot za
alkaloide. Da bi dokazao vrednost uglja kao antidota, on je progutao 1 g
strihnina i odmah zatim 15 g životinjskog uglja. I pored tako velike doze
strihnina Touery nije osetio nikakve ozbiljnije posledice^
 Zivotinjski ugalj se pokazao kao koristan antidot u /
slučajevima trovanja, kako određenim hemijskim
sublimat, opijum), tako i u slučajevima trovanja pokvarenin,
Kod mnogih trovanja jedno veoma korisno sredstvoN^
efikasne pomoći predstaviia udisanie čistoF pogotov,
slučajevima-gde otrov speciialnb. deluje -&a respirafome centre^
čistog kiseonika još je bolie u tu svrhu upotreoiti kiseonik pomek.
5—7°/o ugl-jendioksida, poštn nvaj gas u pngodnim riozamT^eToTe\-
fizioiloški ekscitans respiratomog centra.
' U nedostatku čistog kiseonika i veštačko disanje može da bude od
KoristE : ! ~ ~ —
^ Po"sebi se razume da kod svih trovanja pored pružanja pomoći u
vidu antidota ima da se primeni i drugo simptomatsko lečenje, a upo-
treba kiseonika ili veštačkog disanja predstavlja jednu vrstu takvog
iečenja.
Opšta pravila 1 mere pređostrcžnosti potrcbne pri vršeoju toksi-
koloških analiza. — Predmet toksikoloških ispitivanja može da bude naj-
različitiji materijal, U najteže probleme tih ispitivanja dolazi iznalaženje
otrova u unutrašniim organima trovanih Ijudi. Isto tako predmet toksi-
koloških ispitivanja mogu biti i unutrašnji organi životinja ugintdih pod
sumnjivim okolnostima; zatim krv, pa. Ijudska i stočna hrana, sumnjive
tečnosti i praškovi, sekrecije i”ekskrecye, medikamenti,.. odeća,._pc|suđe
irdTNajzad, predmet toksikoloskih ispitivanja može biti i vazduh u zat-
vorenim prostorijama, a i u atmosfeii velikih industrijskih centara,
naročito kod profesionalnih trovanja.
Zadatak eksperta toksikologa biće da u tom materijalu utvrdi even-
tualno prisustvo otrova, da utvrdi njegovu prirodu, a kada je mogu-
će 1 količinu prisutnog otrova. Kada su u pitanju organi ljudi ili životi-
nja, njegov će zadatak biti isto tako da ustanovi i raspored otrova u
raznim organima, pošto to može biti Od najveće važnosti za donošenje
zaključaka o prirodi trovanja, kao što ćemo videti kada budemo prešli
na izučavanje pojedinih otrova. Zadatak eksperta biće i da protumači
značaj dobijenih rezultata.
Kod izvršenih analiza u vezi sa profesionalnim trovanjima i sa
pitanjima opšte higijene on može biti pozvan da da i svoje mišljenje i
praktične savete o potrebnim merama u cilju uklanjanja uzroka profe-
sionalnih trovanja, ukoliko je to mogućno, kao i predloge za poboljšanje
higijenskih uslova rada.
Pri vršenju toksikoloških ispitivanja, a naročito kada je u pitanju
istraživanje otrova u organima trovanih, gde je najčešće u pitanju čast,
pa i život ljudski, ekspert-toksikolog mora preduzeti sve potrebne mere
da njegova istraživanja budu obezbeđena od svake moguće zabune, greške
i tome slično. Radi toga on mora pre svega da utvrdi da li je materijal
dospeo u njegove ruke pod dovoljnim uslovima sigumosti, tj. da li je dp
njega prispeo u onakvom stanju kako mu je to vlast koja šalje predmet
na ispitivanje poslala. U tu svrhu on mora obratiti najveću pažnju na
ispravnost pečata pod kojim je stigao zapečaćeni materijal. Zatim mora
povesti računa o tome da li je materijal bio tako zapakovan da nije bilo
moguće otvoriti paket, a da se pri tome pečati ne povrede. Pri otvaranju
posuda u kojima se nalazi materijal mora:se obratiti pažnja da ne upad-
ne npr. komadić voska za pečaćenje, pošto taj vosak sadrži često jedinje-
nja žive i olova. Po sebi se razume da sav matierijal, kada ga ekspert
otvori i uzme u rad, mora čuvati za sve vreme trajanja ispitivanja (a t'
može izneti u izvesmm siučaievima i više nedelja, kađa je u pitanju
istraživanje otrova u unutrašnjim. organi«ia> od svakog mogućeg slučaj-
nog ili zlonamernog unošenja nekog otrova ili druge kakve supstance u
materijal koji se ispituje. Radi toga ekspert bi trebalo svakog dana da
zatvori materijal po završetku posla, ili da sigumim : ključem zatvori
celu prostoriju u kojoj se nalazi ispitivani materijal. Izvesni strani pro-
pisi zahtevaju da se u jednoj prostoriji vrši uvek samo jedna toksikološko-
sudska analiza, kako bi se potpuno izbegla svaka mogućna zabuna usled
imešan^a raznog materijala koji se ispituje.
Čistoća rcagcncija. — Radi izbegavanja mogućih zabuna kod vrše-
nja toksikoloških analiza potrcbno je, više no kod ffla koje druge vrste
hemijskih ispitivanja, uveriti se u čistoću svih reagencija koje se upotreb-
ijavaju u toku celog ispitivanja.
Sam pojam čistoće reagencija je relativan. Apsolutno čistih reagen-
cija praktično nema. Poznato je npr. da svi preparati koji se upotreblja-
vaju pri anaiizama (pro analysi) i koji su spravljeni u najčistijem obliku,
specijalno za hemijske laboratorije, imaju na svakoj boci označen sadr-
žaj (u procentima) maksimalnih koliČina nečistoća koje se mogu naći u
dotičnom preparatu. Isto tako, pojam čistoće jednog reagensa zavisi i od
njegove upotrebe- Jedan isti reagens može se smatrati kao nečist za izves-
nu određenu upotrebu, dok bi za drugu on mogao važiti kao čist. Tako
ćemo cink koji se upotrebljava u toksikološkim analizama za određivanje
arsena po Maršovoj metodi, smatrati da je fiist ako ne sadrži arsena.
U sledećim redovima iznećemo: ukratko način ispitivanja najglav-
nijih hemikalija koje se upotrebljavaju pri toksikološkim analizama i
metode prečišćavanja tih reagencija.
a) A z o t n a k i s e l i n a . -—Koncentrisana azotna kiselina mnogo
se upotrebljava u toksikološkim-analizama kao rastvarač i gksidicionp
sredstvo, naročito kod istraživanja n^eralm h.otrova, a specijalno arsena
i žive. Kiselinu koju upotrebljavamo; treba prema tome ispitati “d a'K
sadrzT teških metala, a naročito arsena. Radi toga se ispari 100 ml kise-
line u jeđnoj pogodnoj posudi (porcelanska šolja ili čaša) pa, pre nego
što sva kiselina ispari, doda se malo koncentrisane sumporne kiseline i
zagreva do pojave guste bele pare sumportrioksida. Zatim se tečnost
razblaži i u njoj istražuju teški metali. Arsen će se istraživati Maršovom
probom. ‘
Ukoliko se ne raspolaže dovoljno čistom azotnom kiselinom za tok-
sikološka istraživanja, treba takvu kiseJinu prečistiti. Ovo se može
postići rektifikujući tri puta takvu kiselinu. Za svaku rektifikaciju doda-
je se na 100 ml azotne 10 ml sumporne kiseline. Sumporna kiselina
će pri zagrevanju istisnuti azotnu kiselinu koja će se prikupljati u dobro
rashlađenoj posudi ( B e r t r a n d ) .
b) H l o r o v o d o n i č n a k i s e l i n a . — U hiorovodoničnoj kise.
lini istražuju se teški metali i barijum uobičajenim metodama analitičke
hemije, radeći sa lOO mllčiseline. Istraživanje ai-sena vrši se Maršo-
vom metodom, radi čega se ispari. 250 do 300 ml kiseline, pošto se
prethodno, radi oksidacije eventualno prisutnog arsena, doda mala koli-
čina(oko 0,2 g) u vodi rastvorenog kalijumhlorata. Suv ostatak se rastvori
u malo.koncentrisane sumpome kiseline i zagreva na malom plamenu do
pojave guste bele pare sumportrioksida, i tečnost unosi u Maršov aparat.
Ukoliko se ne raspolaže dovoljno čistom hlorovodoničnom kiselinom, ova
 23

se može dobiti bilo prečišćavanjem nečiste kiseline, bilo dobijanjem čiste

hlorovođonične kiseline dejstvom čiste sumporne kiseline na čist natri-
jumh'loriđ. Destilaeija se moie vršiti iz retorte od jenskog stakla.
Iz nečiste hlorovođonične kiseline može se dobiti sasvim čista hloro-
vodonična kiselina na više načina. Najprostiji način da se dobije dovoljno
čista kiselina jeste da se nečista kiselina razblaži, zagreva na 70 do
80° i u toplu tečnost uvodi nekoliko sati sumporvodonik. Posle 24 časa
stajanja talog se odvoji filtrovanjem i filtrat podvrgne destilaciji. Prva
četvrtina destilata, koja još sadrži sumporvodonika, odbaci se, pa se
tek onda pcčne da skupija prečišćena kiselina.
c) S u m p o r n a k i s e l i n a . — Na čistoću sumporne kiseline
treba naročito obratiti pažnju, pošto ona vrlo često sadrži kao nečistoće
one elemente koje kao otrove treba istraživati u toksikološkom materi-
jalu. Tu dolaze prvenstveno u obzir arsen i olovo. .
U pogledu prisustva olova suinporna"Irlšellna se ispituje na sledeći
način: U 100 g koncentrisane kiseline pažljivo se doda deset puta tolika
količina vode, pa se onda gotovo sasvim neutrališe amonijakom, a u taj
rastvor se uvođi duže vremena sumporvodonik. Prisutno olovo istaložiće
se u obliku sulfida.
Ispitivanje na arsen vrši se sa 50 ml koncentrisane kiseline, koja
se pažljivo razblaži i taj rastvor se unosi u Maršov aparat.
Sumporna kiselina može se obično naći u trgovini u dovoljno pre-
čišćenom stanju. Ukoliko takva kiseiina ne stoji na raspoloženju toski-
kologu, on može sam spraviti sumpornii kiselinu sasvim oslobođenu
arsena na sledeći način ( L o c k e m a n n),: U porcelansku bocu unese se
600 ml koncentrisane sumpome kiseline, pa se boca stavi u gvozdeni
lonac napunjen peskom, i to tako da boca gotovo cela uđe u pesak. Pesak
se zagreva i kada termometar u pesku pokaže 150° u kiselinu se uvodi
struja hlorovodonika kroz cev koja ulazi do dna porcelanske posude.
Zatim se pesak zagreva na 220°, sve gok se ne istera hlorovodonik. Naj-
zad se kroz kiselinu sprovodi vazduh ili ugljendioksid da bi se sasvim
isterao hlorovodonik. Ovakva kiselina može sađržavati malo sumporaste
kiseline; da bi se i nje oslobodili u kiselinu se doda malo (koji kristal)
kalijumpermanganata, stavi u retortu i destiliše:
Winkler predlaže sledeću metodu dobijanja sumpome kise-
line potpuno oslobođene prisustva arsena: U platinsku šolju stavi se
100 ml sumporne kiseline i doda isto toliko l°/o rastvora natrijumhlorida
i kap vodenog rastvora SOj Tečnost se zagreva sve dok voda potpuno
ne ispari. Pod ovim uslovima A sj O* prisutan u sumpornoj kiselini
prelazi u AsCls ko-ji isparava zajedno sa stverenom hlorovodoničnom
kiselinom.
d) S u m p o r v o d o n i k . — Ovaj gas se mnogo upotrebljava u
toksikološko-hemijskim analizama za istraživanje metalnih otrova i arse-
na» On se dobiia u laboratorijama obično dejstvom razbKžene^šumporne"
ili hlorovodonične kiseline na ferosulfid. Proizvedeni sumporvodonik
može biti nečist bilo da je upotrebljeni sulfid ili upotrebljena kiselina bila
nečista. Ferosulfid, koji se nalazi u trgovini, skoro uvek sadrži malo
arsena. Dejstvom hlorovodonične kiseline na taj sulfid, koji sadrži ele-
mentarncg gvožđa, stvoriće se usled toga nascentni vodonik. Vodonik sa
arsenom daje arsenovodonik, a ovaj će, zajedno sa prcizvedenim sumpor-
vođonikom, ulaziti u ispitivani rastvor. Kako taj rastvor uvek sadrži
male količine nekog oksidacionog sredstva (npr. feri jona) arsenovodo-
 C t^L tC č./'S S lU / Cl^-L{
QpJ&

24
■— 1\------- t '€ iL u fr £ f\: y <) m e S u / i e / f c u e -
nik će biti oksidisan u oksid, a ovaj (?c sa sumoorvodonikom
ii ee sumporvodonikom dati arsen- umhidroKiida m&A Jše lialazi u Vulfovor boci), 'a zatim se rastvara u
trisulfid. Pošto arsen iz ferosulfida, koji služi za dobijanje sumporvodo- iistoj destilisanoj vodi. v
nika, prelazi u ovaj gas, usled dejstva nascentnog vodonika, to se za Ako je potrebno da se amonijak oslobodi samo arsena, to se može
dobijanje sasvim čistog sumporvodonika mogu upotrebiti oni sulfidi najprostije i najsigurnije postići kada se u rastvor amonijaka doda sve-
koji ne stvaraju nascentni vodonik, a to su npr. bariium i kalcijumsulfid. že staložen ferihidroksid, pa se tečnost dobro izmućka. Ferihiđroksid će
U svakom slučaju dobijeni sumporvodonik, pre nego što se uvodi u vezati arsen. Posle jednog sata amonijak, oslobođen od arsena, filtruje se.
ispitivam rastvor, treba da se očisti propuštanjem kroz vodu. Među- g) Metalni cink se upotrebljava u toksikološko-hemijskiin istra-
tim, ferosulfid najčešće ne sadrži toliko arsena da bi to dovelo do neke iivanjim a naročito za razviianie nascentnog vodonika potrebnog za odre-
ozbiljnije greške kod toksikoloških analiza, Ali u svakom slučaju treba đivanje arsena Maršovoin ; Gutčajlovom ~probom. Međutim, cink Cesto
se uveriti u kojoj je meri upotrebljavani sulfid čist. Ovo će se izvr- sadrži kao nečistoću baš arsen. Za napred pomenute probe treba se
šiti na sledeći način: 100 ml čiste azotne kiseline (d = 1,30), sipa se u služiti cinkom koji ne sadrži arsena. Cink koji se upotrebljava za istražL
porcelansku šolju i zagreva do 80°; zatim se dodaje 10 grama sulfida U vanje arsena Maršovom probom ne sme sadržavati ni znatnije količine
malim partijama, zagreje do ključanja, doda 100 ml čiste razblažene sum- gvožđa, pošto prisustvo ovog metala u Cinku umanjuje osetljivost Maršove
porne kiseline (1:5) i zagreva se sve dok se azotna kiselina potpuno ne probe. Prisustvo arseiia u cinku utvrđuje se ispitivanjem u Maršovom
istera (tj. do pojave guste bele pare sumportrioksida). Preostaia sum- aparatu. . . : ..
porna kiselina se rashladi, pa se obazrivo razblaži sa 100 ml vode i unosi Slepa proba (Kontrolni ogled). — Ako se ne raspolaže čistim reagen-
u Maršov aparat radi istraživanja arsena. Istraživanje arsena u ferosul- cijama za toksikološko-hemijska ispitivanja i ako ne postoji mogućnost
fidu može se izvršiti i ispitivanjem dobijenog sumporvodonika. U ovom đa se ove dobro prečiste, jedini siguran način da se izbegne svaka zabuna
slučaju sumporvodonik dobijen dejstvom hlorovodonične kiseline na i dobijanje pogrešnih rezultata usled prisustva onih nečistoća koje mi
ferosulfid propušta se kroz 10°/o rastvor natrijumhidroksida, gde će se baš kao otrove treba da istražujemo, jeste da se izvrši slepa proba. Ova
sumporvodonik neutralisati u natrijumsulfid. Eventualno prisutni arsen proba sastoji se u tome što se, uporedo sa istraživanjem otrova u sumnji-
vodonik prolazi nepromenjen kroz rastvor hidroksida, i propušta se kroz vom materijalu, vrše iste operacije i sa samim reagencijama i to sa
koncentrisanu azotnu kiselinu (d = 1,40), gđe se arsenvodonik oksidiše onolikim količinama koje se upotrebljavaju i za ispitivanje sumnjivog
u arsenovu kiselinu. Tom rastvoru se doda 10 ml koncentrisane sumporne materijala. Ukoliko se posle ovih ispitivanja pokaže da je u reagencijama
kiseline, zagreva do pojave guste bele pare (SOs), ostavi da se ohladi, bilo, u obliku nečistoća, onih eiemenata koje mi istražujemo u materi-
obazrivo razblaži vodom i unese u Maršov aparat. Ako se ovim istraži- jalu, onda će se tom kontrolnom probom po mogućstvu odrediti i koli-
vanjem pokaže da sulfid sadrži osetnih količina arsena, a ne raspolaže čina nađene nečistoće, pa će se ta količina odbiti od one koja se nađe u
su^*dom, sumporvodonik se može osloboditi arsena na samom ispitivanom materijalu.
sleđeci nacin: gas se osuši propuštanjem preko kalcijumhlorida (pošto aizintanie materiiala za toksikološko hemiiske ekspertize. — Kada je
cist, suv sumporvodonik ne deluje na jod) pa onda prolazi kroz staklenu vi pifaniiTsitnlii m atem al kao sumnilva hrana. lekovi, praškbvi,’ tecnosti
“ VIJ. ®U .°j° 40 a široku oko 1 cm. Cev je napunjena, u dužini i tome sl.. onda takav jmateriial može uzeti i .svaki organ vlasti koji je
°d 15 cm jodom. Precišćavanje, odnosno zadržavanje stvorenog arsen- upoznat sa opštim propisima ga-Jakve sluča-jevjT Tu se uglavnonT'mofff
vodomka osmva se na sledećoj reakciji: obratiti pažnja da se pokupi i pošalie eksnertu na preeled sav sumnjivi
materiiaL. ood svim. uslovima sigumosti. ti da se dobro upakuie i pronTs-
AsHs + 3Jz = AsJs + 3HJ no žapečati, kako niko ta j. niaterijallne bi mogao neprimetno da otvori
. . e)' K a 1 i ) u m h 1o r a t koji se mnogo upotrebljava u toksikološko. pre nego što stigne u ruke eksperta. Ali za uzimanje ■unutrašnjih organa
nemijskim ispitivanjima, naročito radi razaranja „organskpi materija, osoba umrlih Pod sumniom trovama-riedmo je nadležan sudški lekar,
ispituje se da h je čist na sledeći način: u zagrejani vodeni rastvor kall- kojiTma da vrši i obdukciju i da tom prilikom uzme propisno sve potreb-
jumhlorata dodaje se čista hlorovodonična kiselina sve dotle dok se ne organe.
oslobađa hlor. Reakcija je sledeća: .Organe izvađene prilikom obdukciie leša treba, po mogućstvu u
celosti, staviti u čiste staklene teple. i to odvo'feno švaki OTganTAkorma
KClOa + 6HCI = KCl t- 3H20 + 3C12 '»z kojih~razIogiIIa5£jmQguće~a ffi-^ ^ 5 i ip o š ^ 5 S ^ ^ IiIE onda ih treba
Ovako dobiven rastvor kalijumhlorida ispari se do suva, talog se ras- grupisati bar u če^iiJagB4-4»-j3a-Ble^efenaeiB^ 4 ttže]jiđac sa sadržaiem-.
tvori u vodi i jedan deo se ispituje na arsen (u Maršovom aparatu), a crey.a-_sa-_sadržaiero_: SVietra. slezina i bubrgzH/fT-jkrv. srcerpIuća.U
drugi na teške metale i barijum. Sgaju pobačaja treba pošlati i uterus, a kod sumnje'’n r rffovanie'met5P~
f) ^ A m o n i j a k, —■Ispitivanje vodenog rastvora amonijaka u pog- nim o4rovima, naroćito kad se sumnja na arsen, treba poslati, kad je“to
ledu nečistotee (arsen i toksikološki najvažniji metali) vrši se kada se tnpguće, kosu, npkte_i..kosti. Ako je vršena ekshumacija. trebaTpS'red
100 ml rastvora ispari do približno 10 ml, zakiseli hlorovodoničnom kise- delova preoitaiih organa, poslati i- parče sanduka, pokrova, zemlje ispod
linom i u rastvor sprovodi sumpor\'odonik. i iznad sanduka. ■■■■■■ ■■:■■■....■
Prečišćavanje nečistog amonijaka vrši se predestilisanjem, uz doda- Ako ie.Ieš duža vrpmepa ležao u zemlii. ponekad je sasvim nemo-
tak male količine kalijumpermanganata (radi oksidacije nečistoća). Des- guće raspoznavati pojedine organe i odvojiti ih jedne od drugih. U tom
tilat — gas amonijak — propušta se prvo kroz koncentrisan rastvor natri- slučaju se šalie na ekspertizu istrulela masa unutrašnjih organa.
' '

LL
 OlOf^ClSL.,

gasovitiTi otrova, nioi se moze dodati oko 3°/o natnjum tluoricta:----- n-=— '
------ -2a pakđ'vanje organa najbolje ]e upotrebiti specijalne stakiene tegle
sa širokim stairlemm zapu&acima. UkolikD &vth neTH57treba žapUSitiHOVirn,"—-
neupotrebijavanim zapušačima od plute. Unutrašnju stranu plutenih za-
pušača treba obložiti vlažnom, čistom hartijom, pa onda dobro zapušiti i
obaviti zapušač i teglu kanapom tako da se krajevi kanapa, prićvršćeni
za komad kartona, mogu zapečatiti. Na taj se način tegla ne može otvo-
riti, a da se i pečat ne povredi. pnsnHo trpha slnti 'l'°Ti
mesta gde su organi uzeti. treba ih upakovati u drveni sanduk i to tako
da tegle budu razdvoiene -jedna od dru^e drvenim strugotinama. slamom
lli sličnim materija-lntn, lmji_nn-3im:ati tcrrl/a rio gp hcIpH potresa ne PQ-
Jupaju^-I sam ^-'■..uuk treba, pošto se dobro zakuje, obaviti kanapom i
zapečatiti.
Sto se tiče uzimania proba vazduha postoje razni, prostiji ili slo-
ženiji, uređaji za to uzimanje. Jedan veoma iednostavan način uzimaflia
uzoraka šastoji se u tome da se, pomoću jedne obične ručne pumpe za
fJumpanje guma na biciklima, napuni, na mestu gde treba ispitivati vaz-
duli;'7edna fudbalska" gurcia. Pošto se guma napumpa gumeno crevo ria~
ulazu u ludbalsku gumu dobro se zatvori štipaljkom na zavrtanj ili na
koji drugi način. Guma sa uzetom probom vazduha može se lako pre-
nositi u laboratoriju gde će se vršiti ispitivanje._ Naravno Ovaj način uzi-
manja ne dolazi u obzir u koliko .bi_se u_atinosferi naiazili gasoviHl
pare koje deluju na samu gumu (na primer organsld. rastvarači).
------ ^žimahje proba vazdttRs-7no'gu se''lip0trehtti~r~razTre~5taklen&
hnpA -Cgaj^PA^epriivPTP, knce se upotrebliavaiu za veće~koiičine vazduha. '
a gasne epruvete 2 a male količine .vazduha. U boci ili epruveti napravi
'se prvo vakum, pa se onda boca prenese u prostoriju gde treba uzeti probu
vazduha, Slavina se onda otvori i. vazduh ulazi u bocu. Potom se slavina
opet zatvori i boca (ili gasna eprjaveta) prenosi u laboratorfju.
Takozvani „impindže •

čžne vazduha za ispltivanie

(na primer kod ispitivAnja
sadržaja oiova ili drugih
~metala u atmosferi, gde je
potrebno uzimati i po 50 1
vazduhaV. U ovim aparati-
. ,ma se određena Roličina
-vazduha. pomoću ugrađe-
S l. 1 ne pumpe, sprovTfđi—kre?
 SOJUZ
' u y w~ >t r —— // ’ * W S / r LC<s
~~ w.-w; ________

<t>Ohn?UJpK£>Y>ky iuO/ujf)\&<jP£>Af o & u p u - e f- u ^

'<%[?rWt G iu Z F V ž f ^ c if^ /v T ■ M ■£Ux>/c cz//i*oir% .-
rA H m o H W K i . u đp« j& u ™ * " ^ % =

i ( ( T tf c a p M 5 ^ ' M <UiY ■
jsDirafflce k o ie cin e s a s ta v n l deo a i» ja ta r-i n k<-»iima w o d re đ e n e m a te -
- f i jp , Irnje s e l š t r a ž u i u . u a p a ra tu p o g o d n im . od g o v a ra ju č im a p so rp e io n im
?rsđstvoni zadržavaju. .. .
------- -Prnrcs truhem a. — Proceg trulis m a—firgana v azan je sa gle-
dišta ~t5Rštlč?>lsakt>-he;miskih istraživanja iz _yiše razloga. Pre svega, u
čoKu toga procesa mnogi otrovi pramene svoj prvobitm karakter, a lb'Lo'
tako mnogi o tr o v i . se moEu i sasvim izgubiti. odno.sno razIoztttT^em toga~
prTprocesu raspadania organa stvaraiu se izvesne supstance, slične bilj-
nlm alkaloidima. To su ptom ainfo "kojima ćemo docnije detaljnije govo-
riti. Pnsustvo ptomaina može jako otežati istraživanje a.lkaloida. Najzad,
izvesni produkti raspadanja organskih materija mogu biti i sami toksični
i kao takvi izazvati trovanja (npr. pokvarene ribe).
Sve azotne oreanske m a t.erijp pod uticaiem speeiiainih mikroorgaru-
zama i tTod pčivSlimm uslovima podlezu dubokom hemijskom razlaganju. '
Kompleksni organski molekuli postepeno se cepaiu u prostije molektrie
pxi čemu se stvaraju i isparljive supstance neprijatnog mirisa. .hroces
truljenjs -ffe Uslovliefl pre sv'eea postoianjem pogodnih aaoltan-organSkih:
matenja, zatim prisustvom mikroorganizama, kao i povoljnim, fizičko-
hemljgkim uslovima kOji će omogućiti, odnosno- olakšati razorrn~rai±
mlkroorganizama (povoljna temperatura, prisustvo izvesnog potrebnog
proeenta vlage i dr.).
Sami proizvodi trulienia su različita neorganska i orgaaska jedi-
njenja. Organska .jedinienia mogu biti alifatična, aromaticna i nefefocik-
lična. Od jedinienja iz neoreanžke hemiie kaq,.stalni‘ proizvodi truijenja y .
dolaze naročito u' obzir ugljendioksid. amoniiak. sumporvodonik. Od "Stt=- - -
Tatlćnih ježinjenja tiplcnl predstavnici u procesu trullenia su mericaptani, ,
Maini, kiseiine i dr. Od. aromatičnih jedinjenia. pri proceau truljenta ' .
's"tvaraju se fenoli^ kiseline. aromatične aminokiseline i dr., a od heterS1-
dkličBlh 'iediniema denvaii mrola^ indola i dr. Mnogi od ovih proizvo3a
t^malnog'rasp'adanja'''organa rnojjT.omptati i .^rivpgti dp zabune prilikonr
toksikološko-hemijskih istraživanja, a naročito oni koji mogu đoci u
obzlr -j—karv prrffl^rvkmfafti-i.rcivrmja. ]strjj7.ivan]p takvih ntrrvva 11 r>rga- j
nima usled toga može biti otežano ili sasvim onemogućeno, odnosno bes- l
predmetno (npr, sumporvodonik, amonijak i dr.). i
Analign mafpriiala ....i tumaeea4e - je z u lia ia ^ — Videli sm a ‘
kako toksikoloSki materijal treba da bude upakovan i ekspedo- I
Van. Prema tome. materijal mora da_stignff—.u...rnbp pkspprta 7app- j
čaćen. Prva dužnost stručnjaka, koii ima da ispituje taj: materijal, jeste j
_da seu v e ri u ispravnost-jaečata. ?.atim,-kada-i.e-.otvorio-sanduk ša~iBatg~~ ,
. rualom. ekspert mora u sperijalnoi svesci -zabeležiti tačno u kakvom
^tenm-.SU.-biIe_bQCP i ostali ..matPrijfll kf>ji se nalazio u sanduku i šta s& J
ji. kojoj posudi.nalazi, Uz paket ekspert će dobiti sprovodni akt i even- j
tualno protokol obdukcije. Pre no što pristupi daljem detaljnom ispiti- j
vanju primljenog materijala, ekspert je dužan da detaljno prostudira sva I
akta. Naročito protokol obdukcije može mu pružiti vrlo korisnih indika- ■
:ija za đalji rad. j
Posao stručnjaka-toksikologa može biti olakšan, ako se na osnovu j
podataka istrage sumnja na jedan određen otrov i ako ga on stvarno i j

nađe. Međutim, ako se ne utvrdi prisustvo tog otrova, stručnjak mora ,

da izvrši potpunu analizu poslatog materijala, kako bi do kraja odgovorio I
svojoj delikatnoj dužnosti. Ako ekspert nađe u organima neki otrov. on j
se ne može ograničiti samo da konstatuje njegovo prisustvo. već mora j
28

da pokuša da utvrdi i da li je nađeni otrov stvarno bio uzrok smrti. Da

bi mogao pravilno odgovoriti na to pitanje stručnjak će morati da vođi
računa o sledećim činjenicama:
J ) neki elementi. ili niihova jedijijenja koia spadaiu u red otrova,
nalaze se normalno u čovečjem organizmu. To je npr.'slučaj šš..arsengm;
2) dariašše u terapnsKe svrhe upotrebljava. velikl brol^razmn pfg°
ftaiata koji sadrže eiemente čiia rastvorliiva iedinjenja spadaju u oirove.
fo ie~šlueai sa arsennm i sa živom. Ovadva eiementa jgraiu vidnu u!ogu~
i kao~sredstva za trovanje.
_Iz svih tih razloga toksikoloe mora da izvrži ne samo kvalitativno
iznalaženie otrova. već kada ie to moguće. da odredi i količinu nađenog
otrova. Sem toga. moraće utvrditi analizom i lokalizaciju otrova po poje-
'Suiim. organima. Otrovi se ne zadržavaju ravnomerno u svim organifga.
Relativne količine otrova koje će se naći u pojedinim organima vari-
raju prema načinu unošenja tih otrova. Tako će biti sasvim drukčiji ras-
pored, odnosno količina arsena u pojedinim organima u slučajevima akut-
nog trovanja, a ^rukčiii u slučaju laganog trovanja ili Iečenja arsenovim
preparatima;
3)_Postoji jnogućnost, koja nije samo teorijska, da se u organe neke
osobe, koja nije umrla uopšte usled trovanja, posle smrti unese otrov
da bi se bacila sumnja da je dotična osoba umrla usled trovanja. Tako
je bilo slučajeva da je arsentrioksid unet post mortem u čmar osobe umrle
usled bolesti. U ovom slučaju određivanje lokalizacije otrova omogućiće
da se utvrdi pravo činjenično stanje;
4) U slučajevima gđe se otrovi traže u organima ekshumiranih
leševa, postoji mogućnost da otrov bude unet u organe bilo iz zemlje,
bilo sa bojom kojom je bojen sanduk ili tome slično. Ovo je naročito
moguće sa arsenom, eija jedinjenja ulaze u sastav izvesnih terena. Ali
u ovom slučaju treba imati u vidu da se arsen u zemlji nalazi uglavnom
u obliku metalnih nerastvormh arsenita, kao kalcijumarsenit, i da, kao
nerastvoran u vodi, ne može sa ovom dopreti do organa, već može biti
•samo mehanički uvučen sa zemljom. U tom slučaju treba uzeti za Ispi-
tivanje samo one delove sasušenih organa koji nisu pomešani sa zemljom.
U slučaju pozitivnog nalaza nekog od mineralnih otrova u ekshumiranim
leševima (specijalno arsena), potrebno je izvršiti istraživanje tog otrova’
i u materijalu koji je ležao u blizini leša (delovi sanduka, pokrov i dr.>.
Napred smo videli koje su činjenice o kojima stručnjak rnora da
vodi računa pri donošenju zaključaka na osnovu pozitivnih nalaza nekog
otrova. A sada treba da vidimo kako će uticati na donošenje tih zaklju-
čaka negativan nalaz, ti..ako se u toku svih ispitivania niie utvrdilo pri-
sustvo ni jednog otrova. Da li se u tom slučaiu možp tvrriiti _da nsoha
čiji su organi pregledani nije umrla usled trovanja? Ovakvo tvrđenie
ni u kom siučaiu ne sme 5a iznese savestan strucniak. Postoji izvestan
~broi otrova čiie ie prisustvo vrio teško utvrditi; lsto tako ima otrova

® ' ,re g le d “ ' “ ie

 29

-Fiziološki op i t i . ---- U jednoj potpunoj toksikološkoj analizi

ne 'sme se izguBitttz vida da u izvesnim sluSajevima dobro primenjeni
fiziološki opiti, vršeni sa živoitinjama, a sa ekstraktima izolovanim iz orga-
na u koiima se istražuju otrovi, mogu korisno dopuniti hemijska ispi-
ispitivanja u čTlju iznalaženia otrova vrSese~natčešće
i. žabama i belim miževima, a^efle m a di'Ugim žtvoa-
_______ [ oĐiti dolaze u otizir specilalno kod istraziwrrra~gika^
Ioida. I mi ćemo se tim pitanjem detaliniie pozabaviti kada budemo govo_
rili o tim otrovima. (
- Rasporieia__ materijala. — S obzirom na činjenicu da se
u ofgamrna trovanih obično~ nalaze samo minimaine količine unetog
otrova, tiilo bi korisno za dobiianfe što sigurniiih rezultata uzeti što veće
količine materiiala u kome se istražuju otrovi. Ali s druge strane,~ič53
ovih tako delikatmh istraživanja, kod kojih je u pitanju često i ljudski
život, očigledno je da se mora predvideti i slučaj da sudske vlasti mogu,
ma iz kojih razloga, zatražiti da analizu sumnjivih organa ili drugog
m aterijaia ponovo izvrši neki drugi stručnjak ili stručnjaci. Drugim
rečima treba predvideti da posle prve analize može doći do nove, super-
analize ispitivanog materijala. Zato se pri uzimanju materijala za ispi-
tivanje i o tome mora voditi računa.
_Od primlienog materijala, unutračnjih orpana, uzme se polovina
od svakog, pa se sav taii materiial isecka (mašinom ili makazama). izmeša
i tako se dobiia srednia proba1). Ova srednia proba~koia. u slučaju da
su poslati svi potrebni organi, može da iznese 3 kg pa i više, p.odeli se
-na-tri-dela: <r^ ==“
Proba broi 1 koia će sačinjavati nešto manje od polovine ove
sr e d n ^ probe. _
Szj)Proba broj 2 koja će predstavljati približno 1/10 deo srednie
probe. :....................■- ----------- -------— --------------- _
Proba broj 3 koja će se sastojati od polovine spremljene sred-
nje- probeT ' ~— “ ---------------------------------------- ---- —
Pro^a 1 će služiti za istraživanje lako isparljivih i mineralnih
otrova. W oBa'br 0 (j S siuži kM ''M zerVa"'zari^m vanja fcoda se_jffi?s£
'probom ~5r. 1 kao..l za »pecljfilna istraavanja: HKra. Sroma. joda^m^
rata, hlorata itd. 1 "'= ”
“ Proba br. 3 služi za istraživanie-bUinih .otrova falkaloida. hetero-
zida) Kao i razrnn smtetićkih'dtrova (ba?bttgrata; suHgfTala i dr.). a može
, -se. po"^tobl_ i3korii^S'i l za~đomnsKa istraživania metala i -na.etaioida.
Mokraća i uterus čuvaiu se za, soeciialna istraživania.~Krv-će.iiqlav-
nam_siužiti_za ig|raživanie gasovitih otrova.
Prema tomet fcad sve teđvo,y»rtt> p roV "pofccsV.imrv,.. f^sta^-naaacv-od
svakos nnslatnu nfoana in& 4ortr\a T\(>>1fwn*in Ovn Vnli&ina služi za even-
 J ivr tn irHrmpnr- pjr nbta— pna^morn ssckam a rnesa ili
oštnm makazama.
-frettinring prnhp. — Bilo da ]e u pitanju ispitivanje orga-
-ira, bfld da je po sredi pregled sumnjive hrane, pića, medikamenata ili sl-
stručniak ™ <=« ■priTnij~r.<«.—matw4jalom. izvršiti—izvesne__prethodne
nrobp koie će mn rilaksati dalii rad time, §to mu mogu dati indikacije na
frmi otrov ili prnnn nt.rova može da šumnja da se naiazi 13 isprla-
nom materiialu! ! 1 ~ ~ ■
Glavniie nrethodne probe su sledeće:
fg)7> K e a k c i i a m a t e r n a Pre svega izvršiće se prosta
probffTaunusovom hSUjorri da’se uverlBio kakvu reakćiju đaje bpUivairi-
ffiatSfijal. Ova proba je naroetto važna 1 korisna kada je u pitanju išpi-
^t ivgnjg kakve tečnosti ili hrane. Tom probom ćemo odmah videti da li
se u sumnjivoj tečnosti nalazi npr. soda.
_ Kada su 11 n ita n in unutrašnii organi treba imati u vidu da će naj-
češće^ usled raspadanja organskih materiia, reakcija biti više iii manje
" alkaina. Amoniia1.. koii se pri tom raspadanju stvara, niožemo ispanti
zagrevaiući ieaan tnali deo iseckanih organa; ako i posle toga reaKcfja
' ostaje jako alkalna, istraživaćemo u tom materiialu alkaliie fsodu^. Ako
paK reakcija bude jako kisela možemo posumnjati na trovanje kiselinama.
U ovim slučajevima i protokol obdukcije, ako je priložen uz materijal,
trebalo bi da nam pruži korisne podatke.
U pogledu znafiajg kiselosti prgana za ekspertizu, treba istaći da
se ona može'Eonštatbvati samo kratko vreme posle amrti. tj. doK ne pocHg-
masnvnn ami^niiačnn rasnadanie orgaiiskih naaterlia. čime će kiseline
biti ne'iitralisanp.
M i r i s i b n i a. Miris materijala, naročito kada su u pitanju
sum m ve tečnosti, može biti od velike koristi za utvrđivanje prirode
otrova. Cijanovodonik. fenol, hloroform i drugi otrovi imaju karakteri-
gtičan irnris, koji može elcspertu pružiti korisne maiKacije. ----------'
Sližno ie i sa boiom matenjala. Pikrinsim kiselina. razne analinske
bflje.'.daće materijalu karakten; t cnu boju: ‘
P r o b e s a r a z n i m r e a g e n s h . a r t i j . ama. — Izvestan
broj i^aflj'h'ih otrftva itiBže se u neicun siucajevima “Stfflltrpomoću odgo-
varajućih reagenshartiia koie se sastoie iz traka hartiie za filtrovanje
iiatopljp-nih .inmgnim koji reaguju na -određene otrove:
G u i g n a r d - o v i m reagensom natopljena hartija obojiće se crveno
JLadćf je uneijemiri ostavlmu duže vreine u zatvOTentrf pgsudl; iznad mate~
rijala koji se ispituje, a koji sadrži cijanovodomka. uvo crveno obfrjfehje
' aoiazi usieđ stvaranja izopurpunna oanosno izopurpurata usled reago-
1 vanja cijanovodonika sa pikrinskom kiseiinom u prisustvu alkalija:
HO — C8H2=(N02)»+3 KCN + 3 HsO -> Cd&NsOeK+ COs+NHs+2 KOH
Reagenshartija se spravlja na siedeći način: hartija za filtrovanje
se prvo drži jedan minut u 1% rastvoru pikrinske kiseline; zatim se har-
tija ostavi da visi u zamračenom pro6toru, kako bi se tečnost ocediia i
hartija osušila. Posle toga se ponovo zamoči u 10% rastvor natrijumkar-
bonata i opet osuši u zamračenomrprostoru.
%' Jkagenshartiia natopliena olovoacetatom pocmeće u slučaiu pri-
7„ sustva sumporvodonika: a hartiia natopliena srebronitratom pocmeće
ako u materijalu ima sumporvodonika ili fosfora. ObiSno se ove reagens-
■hl
hartije unesu zajedno iznad materijala koji se ispituje. Materijal stavljen
u erlenmajer-bocu zakiseli se vinskom kiselinom i zagreva se blago
(oko 50°). Ako posle više sati oba komadića reagenshartije pocrne, proba
će imati značaja utoliko što će nam pokazati da u materijalu ima sigurno
suraporvodonika. Ali ako pocmi samo hartija natopljena srebronitratom.
to je dovoljno da se posumnja na prisustvo fosfora, i u daljem radu treba
u tom .pravcu obraćati pažnju.
Ova reakcija se osniva na dejstvu belog fosfora na srebronitrat: pod
uticajem blage toplote fosfor isparava, dolazi u kontakt sa hartijom, na-
topljenom srebronitratom, stvara cmosiv srebrofosfid i srebro:
2P + 3AgNOs + 3HsO = AgsP +HsP03-r3HN03
2HsP0s - AgNOs = Ag -r- 2HsPOi —NO
-S,p e k tr.a s-k .o p .s k o i_spi t i v a n i p k r v i . — Kad je krv
posli iz organe, spektroskopsko ispitiv&nje iifia s'e vršiti uvek pre nego
što se pristupi daljem ispitivanju materijala. Qno će nam naročito poka-
2 ati da li nije po sredi trovanje ugljenmonoksidom. Prema tome. i to ispi.
tivarije moze se smatrati kao prethodna proba. 6"samom spektroskopskom

*?) (/U s O /L J O ti^ u z r A -r'

 SISTEMATSKO IZUČAVANJE OTROVA
I. _ UliUI’A GASOVITDIOTKOVA

ToksikoloSki značaj gasovitih otrova je naročito veliki s obziiom

na profesionalna trovanja koia mogu biti prouzrokovana raznim gaso-
vimaTMeđutimrneki od gaiovitih otrova su vioma važnTTIčao prouzroko^—
vaS sIučainih i^ m o u b u ič E h jrovanJa. ZločinačRa trovaHja jjMOvitim--
■trtrovffioasu sasvim izuzetna. Međutim,' izvesnigaioviti otrovi bffl~su
“upofreHJavani za masovna trovanja u prvom svetskom ratu (1914 do
1918). /'''" 'v - -'N
\ UGLJ ENMOj<OKSip

' -===> TnfcsifcnlnStrii .značaj. — Među gasovitim otrovima prvo mesto zauzi-
tna ufljenmonoksid, kako u pogledu svoje toksičnosti, tako i po broju
slučajeva trovanja prouzrokovaiiih tim gasom. Mogućnosti trovanja ovim
gasom su mnogobrojne i raznovrsne. ~
Samo u Njujorku dogodi se svake godine prosečno preko 800 slu-
čajeva smrtonosnih trovanja u^Ijenmimoksidom, ALučajnih,__sammiMflč-
rdh, a po koji i zločinački-
..Ugljenmonoksid se može smatrati i kao jedan od najstarijih indu-
strijskih otrova, pošto__stL niegOTOm_đgistim bili, npr., izloženi još primi-
tivrii IjuđiT'k'oji su, nepotpunim. sagorevanjem dnreta, pravili drveni
ugalj.
~ UfiljenmonoksidLsa_stvara nre. svftgčLsvuda^gde Hnlar.i rfn nRpotpunog-
sagofevania. a takv^ sn nk-nlnosti tr»nnffn h r^ nft n indnsfaiiL_radionica-
ma, iavnim .IokaIimaXs1^ovima. Sve peći i ložišta, domaća i industrij-
ska, mogu biti izvor trovanja ovim gasom. Loženje gvozdenih peći može
dovesti do trovanja ako peć ne vuče dobro, usled čega ugalj ne sagoreva
pravilno i gasovi se zadržavaju, odnosno vraćaju u sobu. Ako, npr. gvoz-
dena peć nije obložena iznutra šamotom, ili je ovaj jako popucao, peć će
se usijati i kroz tako usijane gvozdene zidove ugljenmonoksid će difun-
dovati. Opasnost je naročito velika ako se u tom trenutku zatvori ili jako
umanji odvodni otvor na peći, u cilju da se toplota bolje sačuva. Rđavo
raspaljene glačalice, mangali i tome sl. stalni su izvor razvijanja manjih
ili većih količina ugljenmonoksida.
B e c k je vršio, u jednoj anketi, sistematsko ispitivanje funkcioni-
sanja velikog broja peći po domaćinstvima. Tako je našao da. je u 21°/o
slučajeva iz peći izlazio ugljenmonoksid u osetnim količinama koje su
stvarale u sobama koncentraciju ovoga gasa daleko iznad onih koje se
smatraju neškodljivim. Ovaj autor pripisuje čak i mnoge nelagodnosti,
3 Toksikološka hemija
34 '
koje se često konstatuju samo p r e k o zime (učestale glavobolje, lake vrto-
glavice, zamor) rđavom funkcionisanju peći u stanovima.
Gasovi koji izlaze iz visokih peći za đobijanje gvozđa sadrže 25
do 30«/o uelienmonokšida: industnjske eTektricne peii, gde kao izvor top-
"iote"služi električni luirkoji se stvara između ugljenih, odnosno grafit-
nih elektroda, takođe su obilan- izvor stvaranja ugljenmonoksida. Gasovi
koji se razvijaju pri sagorevanju tečnih goriva u motorima (ispusni gaso-
vi), mogu sadržavati znatne kaličine ugljenmonoksida; ako ti motori rade
u zatvorenim garažama, procenat nagomilanog ugljenmonoksida lako
može da dostigne toksične, pa i letalne koncentracije. Trovanja ovim
gasovima osoblja po garažama nisu retka pojava. Gasovi koji se razvi-
jaju po odvodnim cevima eksplozivnih .motora mogu sadržavati do 12%
ugljenmonoksida, i prema tome oni su jako toksični. Zato je potrebno po
garažama omogućiti što bolju ventilaciju, naročito kada veći broj motora
radi u njima. U malim, rđavo ventiliranim prostorijama, procenat ugljen-
monoksida može brzo da dostigne ne samo toksičnu, već i letalnu lcon-
centraciju. Tako j_ W i n k e l m a n našao u jednoj maloj garaži, gde je
zbog opravke radio motor jednog malog automobila, posle 4 minuta rada
motora 300 ml ugljenmonoksida na kubni m etar vazduha, a posle 15
minuta 1500 ml, što predstavlja koncentraciju tri puta jaču od smrtonosne.
U neku vrstu profesionalnih trovanja mogu se ubrojati i trovanja
saohrara,)aca—u—vrfjJrim■■gnrfiSiiTja, na prometnim mestima.
Tako su u Njujorku Henderson i Haggard nalazili u najsaobraćajnijim uli-
cama i preko 0,01®/o CO.
Gasovi koii se i i7.1azBi.,i3--lnknmntiga sadržp. talmđe znat-
ne kaličijn* iifr1janrTi.rin«br.?i,3a. Trftiranja rvmm gagntrima zaheležena SU
nafoSto kod radnika koji rade u tunelima, ako iz bilo kojih razloga cir-
kulacija vasduha kroz tunel nije povoljna. Tako P a b r e navodi slučaj
koji se desio u Francuskoj, gde je u 'jednom tunelu (dugom oko 2500
metara) od osam sprovodnika jednog teretnog voza, koji usled slabe pare
nije mogao trenutno da izađe iz tunelar seđam umrlo usled trovanja
ugljenmopoksidom. ’
K nd o V c p lo T ijp r a T t F ija jiv M iro H V o I f n l i S i n a " g l j f l p m n n n lr s ir i a .
O ovoj je činjenici veoma važno voditi;računa pri radu u rudnicima gde
so efesplozivi upotrebljavaju za razbijjanje- stena u podzemnim gale-
rijama. Qvde se, usied nedovoljnefcirkulacije vazduha, može ovaj gas
duže vremena zadržati i predstavljati ozbiljnu opasnost za rudare.
Gasovi koji se razvijaju u rudničkim galerijama i tunelima pri buše-
nju, odnosno razbiianju stena, mogu sadržavati 30°/# do 60°/o ugijenmo-
noksida. Brocenat ovog gasa zavisi najviše od prirode upotrebljenog eks-
ploziva.
Ugljenmpnoksid služi u izvesnim fabrikacijama i kao sirovina, kao
npr. k5d sintetskog dobijanja metanola,: zatim za dobijanje fozgena i dr.
Sa_gledišta javne higijene.interesantno je navesti da 1 g duvana
pri sagorevanju daje, prema M a r c e I'e t-u 20—80 ml ugljenmonoksida.
Veći deo ovog gasa skuplja se: u atmosferi prostorije u kojoj se puši,
a jedan deo apsorbuje sam pušač. Sclimidt je našao u krvi pušača do 2,7
ml ugljenmonoksida na 100 ml krvi, što predstavlja koncentraciju koja
odgovara hroničnim trovanjima ovim gasom.
Najzad i veliki broj trovanjaf .slučajnih i samoubilačkih, prouzro-
kovanih svetlećim gasom, stvarno Se ima pripisati ugljenmonoksidu, poš-
to je on ustvari nosilac velike toksičnosti tog gasa.
 35

OcnhinR- — Cist ugljenmonoksid se može dobiti u laboratoriji dej-

stv o m čiste sumporne kiseline na oksalnu kiselinu. Sumporna kiselina
deluje dehidratišući: COOH .
I + H2SO1 = H2SO1 + HsO -h COn- COj
COOH
U ovom slučaju istovremeno stvoreni ugljendioksid treba apsorbo-
'vati da bi se dobio čist ugljenmonoksid. Međutim, ako se sumpomom
kiselinom deluje na mravlju kiselinu, dobiće se odmah čist ugljenmo-
noksid: __n
H.COOH -+ CO 1+ HsO ,
Ugljenmonoksid j<» pas bez boie i bez mirisa. Ova poslednja osobi-
n a i Sni ga jako opasnim u toksikoioškom pogledu’ jer se njegovo prisu-.
stvo našim čulima ne može utvrditi. On jp nešto.lakčL od vazduha fso. tež.
a,967).
Uglienmopokpid jp 11 hernijskom pogledu važap zboe svoiih reduk-
■cionih svojstava. Ova se osobina koristi posebno u metalurgiii za dobijame
jroetalaJz nnhovih oksida. To je slučaj i kod dobijanja gvožđa u visokim
pećima. Uglienmonoksid na oovećanim tRrnoeraturamia ima osobinu da
se adira. Tako se on, nor. iedini sa hlorom. zatim sa nekim metalima.
"■Adirajuei se sa hlorom uglienmonoksid daie veoma toksični fgzgenf
CO + CI2 —> ČOClž. Ova reakcija se dosta lako vrši već i na obicnioj tem-
peraturi, u prisustvu aktivnog uglja koji deluje kao katalizatpr. Isto tako
i direktna svetlost sunca biće dovoljna da se iz smeše CO + CI2. stvori
iozgen. Sa metalima CO stvara metalne .karbonile od koiih su neki. kao
lako isparljive tečnosti, veoana toksični. To je slučaj sa nikalkarbomlom:
Ni (CO)4, koji pođ izvesmm okoinostuna može dovesti i do profesionalnih
trovanja.
' Ugl] enmonoksid gori piavičastim plamenom. On se stvara pri sagor
revahjima koja se vrše u prisustvu nedovoljne kaličine vazduha. Aliisto
se“tako može proizvesti i redukovahjem već stvorenog ugljendioksida u
prisustvu viška ugljenika: CO2 +C = 2 CO.
Ovo je slučaj pri sagorevanju uglja u svim pećima sa usporenim
’sagorevanjem. Tu je ugalj u direktnom kontaktu sa rešetkom ispod koje
■dolazi vazduh, odnosno kiseonik. Ugalj sagoreva pod povojjnim uslovima,
ali se zatim stvoreni ugljendioksid redukuje, dolazeći y dodir sa go.rnjim
slojevima uglja koji pokrivaju donji zažareni deo. To je način stvaranja
'ugljenmonoksida i U mangalima, gde se preko dobro raspaljenog i zaža-
renog uglja stavlja nov sloj goriva. Ugljendioksid stvoren u donjem zaža-
renom delu redukovaće se u ugljenmonoksid pri prolazu kroz gomji sloj
•uglja. - •. •
Ugljenmonoksid jesam po sebi jedno dobro gorivo: 2 CO+O 2 —*-2C02
+ 135'kal. Takozvani voderii gas, koji se mnogo upotrebljava kao indus-
trijslćo^gorivo, a dobija se dejstvom vodene pare na ušijani ugalj. sadrži,
pored vodonika' oko 30°/o ugljenmonoksida. Pored toga što služi kao gori-
W , vodehi gas je važan i za izradu sintetskog amonijaka, pošto on gluži
kao ~izvor vddonika za dobijanje smeše azota i vodonika, koja služi za
•sintezu amonijaka. Smeša 1 zapremine CO + 1/2 zapremine vazđuha
sksplodira pod uticajem piamena, male varnice i sl. . •'
Bastvor kuprohlorida u hlorovodoničnoj kiselini može da apsorbuje
•vrlo velike količine ugljenmonoksida. Ovako apsorbovani udljenmonok-
3*
 36

siđ može se oslobođiti zagrevanjem ili đejstvom kalijumhidroksida.

Ugljenmouoksid ređukuje jodnu kiselinu:
2HJOs + 5CO = HsO + 5COs +Ja
On takpđe redukuje toonmujkiselinu i paladijumhlorid. Ove različite
hemijlHie~osobme ugljenmonoksida nalaze primenu kod utvrđivanja pri-
sustva tog gasa u vazduhu.
U toksikološkom pogledu najvažnija osobina ugljenmonoksida je
njegovo dejstvo na krv. O tome ćemo docnije detaljno govoriti.
'r^fj.STinct nglj^nTnnnnTisida. — Ovaj gas već i u vrlo malim koncen-
tracijama može bui škodljiv. Koncentracija od 0,06 do. 0,08% (što odgo-
vara 600 do 800 ppm) već mogu biti opashe po zdravlje posle dužeg zadr-
žavanja, a koncentracije od 0,1 do 0,2% (ili 1000 do 2000 ppm) već izazi~
vaju ozbiljna akutna trovanja, a još veće koncentraćije izazivaju i poile
kraćeg zadržavanja u takvoj atmosferi smrt. '
Razni_propisi koji se odnose na maksimalno dozvoljene koncentra-
cije (MAC) ovog gaia koje se'još mogu tolerisati sa gledišta higijene rada
i opšte higijene nisu jedinstveni u sviin zemljama. Te koncentracije se
kreću od 50 ppm do 200’ppm. (tj. od 0,005 do 0,02 vol%)l. Moeschlin,
' npr. smatra da su američki propisi (100 ppm) suviše visoki i da maksimal-
. no dozvoljene koncentracije ne bi trebalo da budu veće od 50 ppm.
’Ovo gledište on.potkrepljuje činjenicom da su eksperimenti sa životinja-
/ ma pokazali da te koncentracije već izazivaju razne histološke promene.
"" ■ \ Isto tako i Lewey, na osnovu zapažanja u drugom svetskom ratu, smatra
da i koncentraoije ispod američkog standarda (100 ppm ugljenmonoksid^
"l/y
za osmočasovni rad) mogu dovesti do poremećaja (vizuelnih i dr.) koji,
naročito kod avijatičara i ljudi koji rukuju komplikovanim aparatima,
mogu da đovedu do ozbiljniih nezgoda, pa čak i nesrećnih slučajeva.
Mc Parland je istog mišljenja, samo on ide čak i dalje pa navodi da je
5ak i pušenje nekoliko cigareta i udisanje tog dima dovoljno da dovede
karboksihemoglobin u krvi do koncentracije pri kojoj se već zapažaju oset-
ni poremećaji u vizuelnoj osetljivosti, što može da ima ozbiljnih posledica,
spccijalno kod avijatičara. '
■ U pogiedu različitog individualnog reagovanja na dejstvo ugljenmo-
noksida, za ovaj gas može se reći ono što važi i za mnoge druge otrove.
S jedne strane, izvesni autori su konstatovali posebnu otpornost nekih
yo b a n.a.-dRiovaniies.aKafr.gasa: kod nekih radnika"u gasnoj industriji riala-
žfeno je i 30% COHb u krvi, a oni nisu imaii nikakvih subjektivnih teš-
koća. Međutim, isto tako je zabeležena i individua-1n.a prposetliivost koia
■može da doder kao_a^lidica..senzibHizaciie: kod osopa ko-je uflu u affiTh-
’ sreru gde ima samo tragova ugljenmonoksida, čije se delovanje na dru-
ge ljude ničim ne ispoljava, pojavi se odmah glavobolja, dremljivost ill
palpitacije. •
Ugljenmorioksid je tipičan krvni otrov. S obzirom na svoje delovanje
aa ugljenmonoksid stvarno izaziva trovanja usled anoksemiie Htt.
~ngd^5t5t{?a"kiseonika u''£rvi). Međutim, prema mnogim podacima CO~ne
bi dSlovao jedmo anoksernijom, već bi imao i izvesno specifično dej-
stvo (toksično); Kobert j e već smatrao da-oyai gas ima i spp^ifirno dej-
steo na nervni sistem. izvesna novija.istraživanja -(Tobias) 'fela -bi ialt646
u prilog gledistu da CO ima i izvesnu specifičnu toksičnost. Tako npr.,
eižgperii~nent_i_ sa ioarkiFanim CO su pokazali da se ovaj gas lokalizuje
 3?

» rrvifiknrdii. mozaii-,s le z iB ^ d a ^ tU- Zadržava duže vremena i posle .

‘oQteuHog~eImunišania r.O~i2-K rviri da fako_QRJz.azim J& M lS d e js W a
-rf^amTm ćeliiM'a. U prilog ovog glediSta govori i čmjenica da Jro^anje' 4.,
ugjienmonoksidom izaziva povećanie šećera u krvi i padJcrvnog pritiska
tKfo^ćEtm), dok kod anoksemije, izazvane udisanjem smeše azota i
■seonika, nema povečanja šećera u krvi, a dolazi do povećanja .krvnog
’Dritiskči« *,4
gimptmrn tiovania. — Simpotomi akutnog trovanja ugljenmonoksi-
i o m glT^ aefei:-•jroa-apvanja lica .nastaje .prvo jedan period ekscitacije
41 knmfi je ubrzarTpnE^dMžmaSrgSiogU ae ^ o ia M S T Ii^ ^
period depresiie u kom se konstatuie usporavanie pulsa i disanja, Kao 1
'<5r5štaT5S*etiuvos£7 tJ‘ ređim slučajevima prvi period može da izosfane
Tonda žrtvaoHmaETpoiEne potpUffiO neosetljiva, kučanje '■2i'ća~tak?rse'—
•rrgpriT'i-tTigRtti^ia hrzo šmrt: 'AH obicno prvo nastupa giavobolia. nesveStiea.-
često i povraćarileTlIablienie .vlda.-BQtBHPa malaksalćsC^tizičKa T~pSlMfr-
^ka," 'i"teiko~ kret'anfe, tako da Moba.. .kadi-^ -c a £ tl-(c ^ im p to m e 1 pret-
IpOStavi Qa ie T>r> sredi t r f i v n t i ^ rp s to snagA a ni ndhičnosti ~9a_
dođe do Piozora 1 otvorLga.. št.o, bLza.nlu-JaredsfcadMo-smsen ..
j n a l e (čak i svega 0,01°/o) dovodi
do laganih. hroničnih trovanja. koia se ispoljavaju pojavom čestih
^VrtOglavica, glavfikfllia. gialaksalogti, slablienja pamćema. anemunmTlcad
jL dr . InRrmn.bm,J— ml porpm j irp a, Ovun trovanjima iziozeni SU
radnici u fabrikama svetlećeg gasa, rudaxi, peglerke, topioničari i dr. _
■ B r o u a r d e l navodi slučaj jednog lekara trovanog ugljemnonoksidom
koji je izgubio pamćenje i ta amnezija je trajala 11 meseci. Danas ioš
nije sasvim razjašnjeno pitanje .da li postoji u pravom smislu hronič-
Jio trovanje ugljenmonoksidom, ođnosno da li oni simptomi (astenija,
česte glavobolje, vrtoglavice idr.) koji se pripisuju hroničnom trovanju
w im gasom, dolaze kao posledica stalnog unošenja minimalnih količina
ugljenmonoksida, kroz duži period vfemena, iii su oni posledica izvas-
nih manjih i kraćih, akutnih ili subakutnih trovanja koja su prošla neza-
paženo, a čije su posledice oni simptomi koji karakterišu hronična trova-
nja. Međutim, ono što karakteriše obiektivno postojanje hroničnih tro-
Vania uglienmorioksidom bila bi. pored onog sto je izloženo u stavn~o
toksičnosti ugljenmonoksida, i činienica^da_ 4 e_Jkod-j£tanja. .jiefinisanih
kao hronična trovania, sadržaj u krvi stabilno povečan (Kohn-Abrest).
Dok seTtoći akutruirtrwanTa savuglifrrimonoksidnTože 3a eliminiže već.i
pošIe~5~3o 6 sati. ako se t a arani podvrgne-ene rgičnom lečeniu. dotle se~
KBd'^Kroriičnih^trdvahja, izazvanih: stalnun unošeniem minimalnih kr-li-
.•čina ovo^gasa^^Mf^OiJajdufeg'lJiiliBaaiMBi^piaSMajajiiftjaaoaa^ftBtoSalj^^
jiinšesav uglienmMiaksidjiLposle više meseci.
^ ^ - ^ c s a d o tr - Najsigurniji antidot za ugljenmonoksid je čist vazduh
di jo^ boije kiseoniE, fcoji Ce iz Krvi potisnuu ova] gas. Zato je najbolje
'o šo K r^o v an u IL u illg rim im ^
mti odela koie st&žejL-JKdM ^uti^V£Šj^ t o m..ii^.aniLiJLli^jo mogućstvu.
-gavaniu kiseonika. U isto vreme. dobro ie olakšati pritisak u st&maku
izazivanjem povraćanja.
i) Cuveni francuski književnik :Emil Zola umro je usled trovanja ugljen-
^raonoksiđorn koji se Sirio iz kamina čiji je ođvod bio nešto zapušen, a u ka-
minu su goreli komadi brik.eta. On je nađen mrtav pored svoje postelje iz koje
je svakako pokušavao da ustane i otvorl prozor, pošto je osetio simptome trovanja.
 38
_Za zažtitu od ugljenmonoksida pri radu ili kod spasavanja. troy.a~
nih, ^rtrTržSSLn>vnr urnitr-ahn ohičnih_gas maski, pošto njihov filtar ne-
zadržava ovai gas. Kao apsolutna zaštita. Tnoze sg sipatrati samo upotrgbar
'TzoIacionTh apairafa TDreeert. Međutim. specijalna maska čiji filtar sadr-
ži hopkalitaj[smeša.od 50®/o MnOa, 30°/o CuO, 5% AgaO, 1 5 °/o C0 ?Os) može
dažaStiti. Ova smeša stvarno deluje kaokataližator koji oksidiše CO u.COs.
Aii kada bi se ovakva maska upotrebljavala, prethodno je potrebno da
se udisani vazduh osuši prolaskom preko suvog kalcijumhlorida. Naravno
da ovo u velikoj meri komplikiije primehu ove maske.
M i g n o l e t u jednoj studiji o ulozi ugljenmonoksida u industrij-
skoj toksikologiji kaže da bi radnici koji rade u industrijama gde nemi-
novno dolazi do povećanih koncentracija ugljenmonoksida (visoke peći,
čeličane, livnice, industrija svetlećeg gasa i dr.) trebalo svakog dana po,
zavrsenom poslu da inhaliraju kiseonik (pomešan sa malo ugljendiok-
sida) što bi predstavljalo najsigumiji način za rešavanje hroničnih
tjovanja ovim gasom.
_ Promeae i.ii J c š h . — U glučaiu -da - flspba_umre_ usled trovanja
ugljenrnohoksidom. na"svežem lešu se zapaža mestimično ružičasta boja
koze, zaTimTeTsto'_tako poiavljuje rpgičasta pena_na._ustima. ....
Djejstvo agljenmonotsida na krv. — Normalna fizioioška
, ^ ^ ia o g a " Kgmoglobitia -1sts saaojl u. lUin F ^ to on, kao Mtni" sastavni
deo krvi, vezuje kiseonik i pretvara sa u nestabilno jedinjenje:; oksihemo-
globin. Oksihemoglobin prenosi krvnom ;cirkulacijom kiseonik do kapi-
Isffnog šistema,'gde je ovaj neophodan.za održavanje života. Tu kiseonik
laganim sagorevanjem proizvodi i toplotu tela. Pošto tako oksihemoglobin
otpusti kiseonik, ponovo se pretvori u hemoglobin i vraća se preko ven-
ske krvi opet u pluća. Taj seciklus stal'no ponavlja.:
U slučaiu ansorbovania osetne količine uglienmonotoida pomešanog
sa u~3j3anim~važđuhom, ugljenmonoksid če potisnuti kiseonik iz oksihemo-
globina i daće sa hemogtobinom karboksihemoglobm koii ie mnogo šta^
bilniji od oksihemoglobina. Na' ovaj način se krvTišava neophodnog oksi~
hEm&gl&blna ko]i~~vise K'g~Vrsi svbiu IizioloSKu funKciju, Ako ovim de]-~
~5tvnra limiftnrnnniMTCTrio hnrl»-pngn/tgp'manji broj krvnih 2maca. nastu-
Plće samo raznp nplagnflnnosti u orgariizmu, a.lj gkn. taj hm.j hndp velikT.
nastupa smrt. i
Predstavljena šematično, ova reakcija izgleda ovako (Hb je hemo-
globiri)": ~ ' ' ‘

Afinitet hemoglohina prema uglienmonoksidu ie 250 do 300 puta

većf od afitnieta nie^ovognprsma-ldseoniku^eautim . u prisustvu visiar
kisgonuta nastupa obmuta reakcija:- višak kiseonika će potisnuti ugljeh -
mphoksia l opet ce se stvarati oKsinemogiopin. Blag6fl.aP6gl tgl bUvratiw~
sti reakcije _ M š ia ii^ 6 ^ Č n o rt:.OTtovl{enia u slučaievima trovania
ugljenmonoksidom. , ..................
’ — - UJlnanjei'n vazduha koji u izvesnim, dosta raznovrsnim, okolnostima
može sadržavati i male količine ugljenmonoksida, mi unosimo često mini-
maine količine ovog gasa. Ove minimalne količine naći će se i u krvi
■sasvim zdravih ljudi. Naravno, postavlja se odmah pitanje gde je granica
tog „normalnog” ugljenmonoksida. O tome ima dosta radova čiji se rezul-
tati često razilaze u pogledu definisanja tog „normalnog” ugljenmonok-
 ,J u luj- ; ~ 0'2,20A»u*£/t
( U;4 - O.! Uu.(j4<&>3g*VJ
l 1Ulr,u ° n c - *'JC iv u U ti tcU, ot Z _ u ^ //v,,., ,U(
siđa. Razlike u rezultatima često dolaze kao posledica primene
ar'azličitih analitičkih metoda. Na ovo pitanje ćemo se docnije
ponovo osvrnuti. Tako su neki autori dolazili do zaključka da ne
postoji „normalni” ugljenmonoksid u krvi usied toga što su se oslanjali
isključivo na spektrohemijsku metodu koja je, međutim, kao što ćemo
videti, nedovoljno osetljiva za određivanje minimalnih količina ugljenmo-
ksida u krvi. N i c I o u x je već kođ novorođenčadi našao 0,11 ml CO _
na 100 ml krvi. G e t t l e r i M a t i c e su kod „normalnih” ljudi '
nalazili oko 0,2 ml CO u 100 ml krv i.J)
S e i f e r t nije za „normalne” koncentracije CO u krvi nalazio
:ifre veće od 0,25 ml CO u 100 ml krvi.
K o h n - A b r e s t i T r u f f e r t , na osnovu velikog broja analiza,
smatraju da su kcrličine ispod 0,4 ml CO normalne, pa čak te „normalne”.
količine mogu izuzetno ići i do 0,6 ml CO na 100 ml krvi. Ove bi se
količine mogle smatrati samo kao granična individualna koncentracija za
tzv. normalan ugljenmonoksid u krvi, a prosečna bi vrednost bila
enatno manja.
Naravno, da spoljni uzroci mogu kod izvesnih Ijudi, posebno kođ
pušača, da dovedu do znatnog povećanja ugljenmonoksida u krvi. Ali
te se količine već ne smeju smatrati normalnim. Kod pušača raznih ka-
tegorija nalaženo je u krvi od 0,3 (dakle, u granicama normalnih koncen-
tracija) do’ preko 4 ml °/o CO u krvi (što odgovara, izraženo kao HbCO °/c
l,5®/o do preko 20% HbCO — što pređstavlja već sigurne doze za hro-
_ njčno trovanje).
JOflkamLvaajg^-jiglienmonoksida u krvi — U slučajevima
trovanja ovim gasom njegovo prisustvo se dokazuje uvek u krvi.
Ovo dokazivanje može se izvršiti većim brojem raznih, više ili manje
osetljivih i karakterističnih reakcija. Imamn hBinijnlrr -rrnVHjr; pn
..pnda spektirokopglbl^mp^i.-t-nj-a rr. ..pr.tnf.ViljnVf1,
Posto bi u dodiru sa vazduhom krv mogla delimično da izgubi ug-
ljenmonoksid, probu krvi za analizu najbolje je uzeti u epruvetu ispod
parafinskog ulja. Na taj način se izbegava kontakt sa vazduhom.
jHemijske reakcije uglavnom se zasnivaiu -na upotrebi reagencija
koje menjaju boju okslhemogiobina, a bez osetnop dpjst.va <;.. na k-aybok-
Slhem^glubm. Ove reaKcije su pogodne za one slučaieve kada sp r\e> raspn-
taže S&ektrosKoponi! "
Sve te reakcije se zasnivaju na otpornosti karboksihemoglobina
prema dejstvu raznih hemijskih reagencija. «/ „
Ako se jako razblažena krv (1:20) koja saijrži ugljenmonoksiđ ,.
dobro izmućlta sa isto tolikom količinom 30“/o rastvora natriiumhidrok- ^
sid^_smeča_ če _se_ oboiiti svetlo crveno: normalna krv
kojU; U ovom poslednjem slučaju hemoglobin se p re tv a ra u " =alkali^"
hematin.

1) Neki autori izražavaju u svojim radovima sadržaj CO u krvi u ml gasa

CO koji je nađen u 100 ml krvi. Drugi autori izražavaju ovaj sadržaj u procen-
-tima karboksihemogtobIna (HbCO°/o), tj. u procentu hemoglobina zasićenog ugljen-
mcnoksidom. Pošto sadržaj hemoglobina nije konstantan, to i proračunavanje, odno-
sno pretvaranje HbCOo/o u procente CO sadržanog u 100 ml celokupne krvi može
ia dovede do izvesnih manjih razlika, ukoliko se ne vodi strogo računa i o sađržaju
hemoglobina u tim krvima. Približno tačan odnos između rezultata izraženih kao c/o
?asa CO u 100 ml krvi i HbCO°/o, dobiće se ako se prva cifra pomnoži sa 4,6.
 40

_ Ako se krvi koia sadrži uglienmonoksid. doda-iormalin. krv

će đstati npftpTTama crvena (CTe~b m a n n); ■iiormalaa^krv,..će^brzo-,'POs-~"
tat'i' s'ivo' mrka. ~T— " '
" ( '3':v—'Tffio se sumnjiva krv razblaži sa 4 dela vode, pa se onda doda
' dvosftruka K51igiBžr3Vo^fastvt>ra~t'anmaV krv ce se oboiiti iače crveno u
•gftifik-| ii^tdFlsustva" uglienmonoksida. a normaina krv daće sivo mrku bo|u.
C4TJ— U 10 ml vode doda se 10 kapi krvi i koie zmce čvrstog natri-
iumhT3rosuifita^ i potom 15 do 20 kani 30% sirć&trie.-kiselmg^Ako u krvi
bnarTxgijenmonpkg a^ag ty & t,~6ž"Bm nižičasto oboien: ako nemaTrastvo?
•ćg~WTr~prBavo zelen ireakcna i^atavma). Reakciia ie vrlo osetliiva ~i
boja se stajanjem pojacava.
Spektroskopsko dokazivanie ugljenmonoksida u krvi. — Naj-
više npotrebhavam T'naibom naćm za aoKazivanig—ptlsustva^-Ugr
Ijenmonokžiaa u"~krvi leste spcktroskopsko ispitivanie. _ Ovo ispi-
tivanje osmva se na sledećim pinienicama: ako se pomoću spektr.oskopa
posmatra razblažena normalna krv, videće se u žutoj pblasti spektra.
blizu D Hnije, jcjn a apsorpcionaTraka, a u zelenoj oblasti, blizu E lini-
{e, druga.'žriatiio’šira apsorpcior.a traka. Ove dve trake su karakteristiine
!f i ' za oksmernogloBlil. Ako sfel-azBlazenoi~Krvi doda koia kap amomiumsuK
” o Jt> fida. on će odmah" redukovati oksihemogloblru
/i--k Posmatrajući sada tu krv spektroskooom. videćemo da sn .w m s riyp
apsorpclorie trake^spojiie u lednu široku t.r^ku. koja otpriiike zauzuna
pfoštoxr~’Koii""se' u spektru oksihemogjohina—riafa7.io između_jjye apsorp-
cione trake: Ovako dobijen spektar karakterističan ie za iiemoglobih lli.
kak'o se često kaže. ..redukovani” hpmng-lnhi-n Tn jp tzv. S tn
traka. ” ' ............... ..........
Ako je krv bila zasićena ugljenmonoksidom. ti. ako je mesto oksi-
hemoflo'bina u krvi karboksihemoglobin. onda ćemo. posmatraiući tu krv
spektroskopski, videti opet dve aPSflrKCione..trake^slign^ onim kai akteri
šSgHfig za oksihemogiobin. iako ne sasvim identične’. Tažno . m t e i e ta-
lasruh dužina- na kojima ieže te trake bilo bi dovolino da s& utvrdi nosto-
feća razlrka. AH ako ~toj krvi dodamo amoniiurnsu^fid?T(wpćptrake
ostati. razdvojene. tj. neće se stvoriti jedna jedinstvena traka hemoglobina.
kao Sto je to slučaj kada je krv bez ugljenmonoksida (sl. 2).
P r a k t i č n o i z v o đ e n j e. — Za spektroskopsko ispitivanie krvi
dovoljno je raspolagati ma. 1 jtiđmm malim džepnim spektroskopom.1) Za
ova ispitivanja dovoljno je uzeti svega nekoliko kapi krvi, ako se samo
raspolaže specijalnim malim posudama za spektroskopska posmatranja
tečnosti.
Ako se ne raspolaže takvim posudama uzeće se nešto više krvi;
posmatranje se može u tom slučaju vršiti unoseći krv u jednu običnu epru-
vetu. U svakom, slučaju krv će se razblažiti vodom i to toliko da rastvor
1) Ako kroz jako otvorenu blendu spektroskopa ulazi jaka dnevna svetlost i
kroz okular aparata se posmatra ta svetlost, videće se ceo neisprekidan niz duginih
boja: Medutim, ako se blenđa spektroskopa sasvim smanji, primetiće se u raznim
Dblastima spektra, tj. u raznim njegovim obojenim delovima, tanke cme linije. To
su tzv. F r a u'en h of ero ve linije koje predstavljaju apsorpcione linije hemijskih
elemenata koji se u gasovitom stanju nalaze u atmosferi sunca, a kroz koju mora
proći sveUost koja potiče od .usijane mase samog sunca. Te linije označavaju se
slovima C, D, E, F i dr. i odgovaraju raznim elementima (npr. D linija je li-
nija natrijuma). Prema položaju tih linija u spektru određuje se i položaj apsor-
pcionih traka krvnih pigmenata.
 ; ' - --•

; 41

postane bledo crven.2) U spektorskopu.se,.ako je rastvor povoljno razbla-

žen vide jasno dve karakteristične apsorpcione trake oksihemoglobina u
žutoj (u blizini D linije) i zelenoj oblasti spektra (u blizini E linije).
Posle ovog prvog posraatranja posudu u kojoj se nalazi krv treba
gotovo sasvim napuniti rastvorom i onda dodati nešto amonijumsullida
ili, još bolje, koje zrnce čvrstog natrijumhidrosulfita (NaiStO^jii Na koli-
<5inu od oko 20 ml krvnog rastvora treba dodati oko 1 ml amonijumsul-
Ao B C D E b F G h H| «.

1) Sunčani spektar; 2) oksihemoglobin; 3) hemoglobin; 4) karboksihemoglobin;

5) redukovani alkalni hematin
Sl. 2.
fida. Zatim posudu (epruvetu) treba zapušiti, odnosno pokriti, pošto se
rastvor dobro izmeša, i onda o p et.posmatrati spektroskopom. Posle 15
do 20 minuta treba utvrditi da li j:oš uvek postoje odvojene dve apsor-
pcione trake, ili su se one spojile U jednu tzv. Stokovu traku. U ovom
poslednjem slučaju zaključiće se da .spektroskopskim pregiedom krvi nije
konstatovan ugljenmonoksid. Međutim, samo na osnovu ovog nalaza nije
moguće tvrditi da u datora slučaju nije po sredi trovanje ugljenmonoksi-
dora, kao što ćemo to dalje 'videti. U prvom slučaju, tj. ako su apsor-
pcione trake i posle 20 min. ostale odvojene, zaključićerao da u ispiti-
vanoj krvi ima ugljenmonoksida. Pre no što se donese definitivan zak-
Ijučak da ‘konstatovane dve apsorpcione trake stvarno potiču od karbok-
sihemoglobina potrebno je još izvšiti tačno proveravanje mesta u spektru
na kome se ove trake nalaze, ili taSnije rečeno, utvrditi talasne dužine.
Ovo će se na najpovoljniji način utvrditi ako se raspolaže spektrografom.
Na dobijenim snimcima možemo bez teškoća utvrditi tačno položaj i
širinu nađenih apsorpcionih traka. _
tJ.z x .0 c i . gxeJ-a4w >-H »r j ■&p-»^ r -o..frk-a p nk n m . ,> r i H v i >-
— Pj^ m . s p e k f r r e i ^ k a i L ^ ^
TTviau okoInrettJ m jž J B ž k u .^ ppgrešm.zakliučci. Greš-
ke u donosenju zakljucaka.mogu poteći usled toga što se u krvi. narSetto
2) Kada se pregleda čista krv (na primer iz srca) sa normalnim sadržajem
hemoglobina, rastvor spremljen za spektroskopski pregled treba da sadrži 1% takve
ćiste krvt Ako knr koja se pregleda nije čista, a potrebno je izvršiti preciz-
nlje ispitivanje, onda se intenzitet rastvora podesi prema !“/> rastvoru čiste krvi.
' 0 >u j hpfC l ^ \ d x m ^ & ' zU iJ 1^ ^
* i/s> arT^v^/S. st /'* f ii-t\ D?/~/j

42 U Il& jz fz jfitf -
jonoi k o ip sp nala?.i u većem stepenu. raspadanja. stvara krvna b_oj_a. al~
lialni hematin. Ovaj će se, dejstvom reaukcionih sredstava, pa prema tome
3r~đgfetvgfirTOonijumsultitia, pretvarati u reauKovani alkžM ~tem attn,.
TTOTT^gifazui'e il'spektru dve~apsorpcione tratee koie su PQ poiozaju dosia.
'slične trakama karboksihemoglobina. Ako se ne obrati dovoljna pažnja
pri određivanju položaja ovih apšorpčionih traka u spektru, mogli bi se, •
pod izvesnim okolnostima, doneti pogrešni zaključci da ima ugljenmonok-
sida u krvi u kojoj ga u stvari nema.
■Tnš ierian y/.pok knji dfl dovede do zabune. odnosno pogrešnih
zakljućaka, ieste'ponoviia oksidaciia hemoglobina. Ova oksidacija može
se ostvariti ako se krvni rastvor, redukovan dodavanjem amonijumšul-
fida ili amonijumhidrosulfita, jače mućka u otvorenom sudu, čime se
omogućava veći kontakt sa'kiseonikom iz vazduha. U tom slučaju može
doći do ponovne, kratkotrajne pojave odvojenih apsorpcionih traka oksi-
hemoglobina, koje bi se mogle pogrešno smatrati kao apsorpcione trake
karboksihemoglobina. Iz tih razloga treba izbegavati, po dodavanju reduk-
cionog sredstva, svako mućkanje krvnog rastvora, ako epruveta, od-
nosno posudica nije dobro zatvorena.
Osetljivost spektroskopskog dokazivanja ugljenmonoksida je jako>
ograničena i kada se preduzmu sve analitičke mere predostrožAosti. Alto
ie uglienmonoksidom zasićena syega 10°/o ili manie hemoglobina u nekoj
krvi, onda se više neće u spektru^rnoći raspoznavati odvojene dve apsor-
peione traKe karBoksihemglobina. Dfugim rečima, Kođ t'e 'Roheentracttg-
dolazimo do graiiice osetljivosti spektroskopskog dokazivanja uglfenmon5=
ksida u krvi. I zato negativan nalaz. spektroskopskim ispitivanjfcm~kfvi
‘ ' guenost postojania trovania ugljenmonoksidom. ~
- ... ..... 1....... -=_ Kada
se sa sigurnošču utvrdi prisustvo ugljenmonoKtlidk u k r v i , poštav-
lja se pitanje njegovog kvantitativnog određivanja. Ovo određi-
vanje je potrebno kod akutnih trovania-radi utvrđivanja stepena intok-
sikacije. jiod hroničnih trovanja kvantitativno određivetnje ugljenmono-
lcsida u krvi je stvarno iedini speciiican znak za flij agnosticiraitje-tre-
v y j a . avi đrugi objektivni nalazi (npr. povećan broj emrocita) nistT5p&-
čttiehi. A simptomi i subjektivno osežanje bolesnika i suviše se poklapaju
sa simptomima „opšteg slabog zćtravlja” (iznemoglost, glavobolje, palpita-
cije, nesanice) da bi .pružili neku specifičnu, sigurnu, bazu za dijagnozu.
Taj veliki značaj kvantitativnog određivanja ugljenmonoksida sva-
kako da predstavlja jedan od razloga da je za ova određivanja predlagan
vrlo veliki broj raznih metoda. Mi ćemo se ovde samo ukratko osvrnuti
na neke metode, dok ćemo detaljno izložiti samo dve metode koje sma-
tramo da su, iako možda ne i najpreciznije, tehnički lako izvodljive i
fednogtavne, a ipak dovoljno tačne za rutinske analize.
r i lM etode određivania ugljenmonoksiđa zasnovane na zapreminskom
■J^^^ČLBofasaH^a-gaafliaJzJtiaL— U ovu grupu metoda tiola'žl itumu--
metnisKo lii voiumetriisko određivanie u Va i i S'Ivke-ovom aparatuT
koje aolazi među.naiprecizniie metode za određivanie uelienmonoksida.
Međutim, rad po toi metodi ie vrlo delikatan i predstavliai ozbiline prak-
tične teškoće, naročito kada se ne radi stalno sa tim aparatom. /
U ovu grupu metoda bj došla.i. N i c lo u x ^ o v a metoda koja seJ,
naročito mnogo upotrebljava u Francuskoj i -koja .je. 5ila..detaijno izložena'
u prvom izdanju ove knjige. I u pogledu njene primene moglo bi se rećl
isto što i za V a n S 1 v kjhio.vu-me-todir ~ :
 42

Ove metode su najtačnije već i zbog toga što se tu ekstrahuje I

određuje direktno gas CO. Tu nisu potrebni nikakvi stanđardni uslovi
radi određivanja procenta, pri čeinu često mogu đa se naprave osetne
greške.
Nezgodna ie strana tih metoda Sto iziskuiu upotrebu znatno većih
količmaTkrvi no .Str> jf> tn s1iTPtnj kttri Tnefm^-pffri TT i TTT,.
ffl^Metođe u koiima se korisftft ređukciona svoistva uglienmonoksida.
—^y^V 03~g^^,'P'6StOji Veći broi metoaa u Konma se iz Krvi 'prV6 TTOtrg
skuie uglienmoi^oksid. da bi on zatim delovao redukujuće na neki pfr- eiementaino- zlato:
godho IžaBran reagens (paladijumhlorid, jodna kiselina, aurihionct, sre~
brunltPat)" I-'otisKivanje ugljenmonoksida vrši se u nekim rngtodama
dejstvom ienćijaniaa, uz upotrebu siaDog vaKuma, a u' ci.rugim prirtrg=-
nom principa ćbtisklvAi^a.' u~gliehm'6Ti6kžl'đa'~t2 'krvi (npr. sumpornom-
kiselinom) i mikrodifuzijom. ............
~=~7 Metode koje koriste mikrodiEuziju. — Wannesland je dao
metodtr-kuija."5S danas upotrebljava kao”“standarđna metoda u Sved-
skoj, Po toj metodi ugljenmonoksid se notisknie iz krvi razblaže-
ggm-sumpornom kiselirioIn._da 5i - M flim M O M B M a prešao iz posude-
gde se nalazi krv u. pOsudu koja sadrži razblažen rastvor paladijumhlo-
U&ljfehtilbnoksid.-reaguie _sa- palaijnnmhlrvH^'^rr^_-jSi'^ rpaW-
dJU oKsiaoreauKcije:.... .’

Višak neredukovanog paladijumhlorida taloži se poznatom koli^-

činoiA^kihJui'iijudida i najzad vižak kaM]umjodida se titriše i tako indi-
f g k t r i u uditiđgjg-fcO.' --------------------- — 5.......................... ...............
Metodai je dostsTzametna, a sem toga treba paziti da se jako pažljiva
dodaje kalijumjodid pošto se istaloženi paladijumjodid rastvara u višku
fcalijumjodida.
F a b r e , T r u h a u t i B e r r o d isto tako mikrodifuzijom po-
tiskuju iz krvi ugljenmonoksid sumpornom kiselinom. Ugljenmonoksid
deluje zatim na višak paladijumhlorida koji se nalazi rastvoren u drugoj
posudi; redukovani paladijum izdvajaju, rastvaraju u carskoj vodi koju
ispare, pa dobijeni paladijumhlorid rastvaraju u vodi i iz tog rastvora
talože paladijum u obliku kompleksa sa — nitrozo — naftolom.
Stvoreni kompleks rastvaraju u piridinu, dobijen žutocrven rastvor
fotometriraju i tako indirektnp određuju ugljenmonoksid, uzimajući kao
bazu za izračunavanje količine ugljenmonoksida gore navedenu hem ij-
sku reakciju.
JoŠ izvestan broj autora je dao metode za određivanje CO zasno-
vane na redukciji PdCb.
Mi smo (Mokranjac i Radmić) ustanovili za precizno određivanje-
Uglienmonoksida metodu koia se ~opet "Zasn'va na~Mikroonuzi^i uglfjen-
nronoksida- potisnutog iz kxvi sumpornom Kiseimom. aii smo mesto paia-
dijunihlorida upolrebili hlorid zlata' {AcrChs)r-lJglj enmonoksid, dolazeći'
yJdodk_^a.iilQiidnrn ziaiiuoslotiaila elemeniarno zlato: ~ ~~ "w
2Au CJ34- CO 4* 3H «0:= 2Au + C 0 , + 6HCI + 0 2
M . ....... (394.4) .
1 5 i Au
44

Redukovano zlato se izdvoji

jžine Itfđirejrmor premia~gonr
noksid (1 mg Au' očigovara 0,07'f mg CO, ođnosno 0,057 ml CO).
^ ‘^ ’a 'm nc’fbdifužiju ’ upotre&Ijerm’ ie ’a paratura slična onoj koju su
već koristili W a n n e s l a n d , F a b r e i njegovi saradnici (sl. 3).

Sl. 3.
TJ kolben A stavi se krv (3 ml krvi 12 ml vode + 1 ml razblažene
sumporne kiseline). U koiben B stavi se 2 ml vodenog rastvora aurihlo-
rida i potom se cela aparatura stavi u pokret oko svoje osovine, čime se
ubrzava mikrodifuzija ugljenmonoksida iz posude A u posudu B gde
dolazi do reakcije između ugljenmonoksida i aurihlorida.
Kao što se vidi ova se metoda sastoii. iz prostog taloženia zlat^
lnerenja njegove težine~iz~Eaie~se onda. izračunava količina uglienmol
jioksida. Ova metoda^Je^ošetljivija od prethodnih s obzirom da je odnos’
iameau- ugijenmonoKsiaa i odgovarajuce koiicme redukovanog zlata mno-
,go povoljniji nc što je to slučaj kod metoda' gde se primenjuje redukcija.
paladijumhlorida: 10 y- hd odgovara zapremini od 0,0021 ml CO, a 10 y
Au odgovara zapremini od 0,00057 ml CO, iz čega jasno proizilazi da je
metoda sa aurihloridom još osetljivija od onih gde se upotrebljava pala-
■dijumhlorid.
Sye. ove-metode-su vrlo precizne i osetljive, ali s obzirom na deli-
lcatnost tehnićkih lzvodenja nisu naipodesnififi 7,n rnHncfe^. a.nnii7 n One
n alaze korisnu primenu.._u.JstEažiyaniima gde ie potrebna velika oset-
Ijivost i preciznost.
Metode nngodne. za rntinske analirp. — Od mnogobrojmh metoda-
'predlažHiilh za i'Utiriska, brza, a ipaiOtovoljno tačna ispitivanja naveš-
ćemo sledeće: ,
— Videli smo već ko
đivanjer ovog gasa u Krvi aa se za to dokazivanie koristi osobina otpor-
nosti karboksihemoglobina prema raznim reagencijama kojje će potpuno
izmeniti prirodu oksihemoglobina i -tinie dati krvi jednu više ili manje
sivo prljavu boju, dok će krv koja sadrži karboksihemoglobina ostati
više ili manje intenzivno crveno obojena. :Ovu osobinu krvi primenio
je i W o l f f za kvantitativno određivanje ugljenmonoksida u krvi.
Wnlff-ova metnda^fi-ah^rnm fednnstavnost liienog izvođenia. apso-
•fflfiiirasssifičnost. a .
IsSustvima, iednu od najnoeodniiih metoda za rutinska određivanja ovog
giisi ii krvi. U toi metodi se telc^^eV na;krv_yrši jednim specijalnim
'puf^oirnćoiirce'1(jdovjTtPfeSSgnffšuće nr'olaifiemogiobih, dslrtr-fearbo-
Ižsibamožlo-bin. ostatrnet& kaat:u:;rastvoru, Da bi sama metoda davala
stffiiT^zur{ate,_odnosno "rezultate koji .se mogu reprodukovati, potrebno
je tačno se pridržavati postavljenih eksperimentalnih uslova.
Praktično izvođenje Wolff-ove metode vrši se na sledeći način:
Krv se prva.hemalizuje.razblaživanijem destilovanom vodom (1 deo krvi
~*pluj 4 dela vodeV- ;3’g3gfrttg5“g?glćoLrazDlažene krvi pomeša~se u manjoj
epruveti sa četiri ~đela puferne smeše. Puferna smeša saston setIIž iedgog__
aela 5 rastvora sirčetne kiseime ,|3UU g i) i ~tri dela 3 N rastvora nat-
ri-jiimapptata /4f)S ft/1). Krv i pufe-rni rastvor lzmesaiu se u epruveti i
ova se stavi u vodeno kupatilo koje je zagrejano tačno na 55°C. Ebtu-
veta se"gf2ru~totn kupa'HLu tačnp petvminuta. zatim se izvadi iz kupa-
ttTa~~i b r ^ o n K la H i~ n p r pnH m la g n rn i s p n d l ^ ^ r n f ? , i _ r> rim a h f f l t r u 1e
ili centrifugira da bi se bistar rastvor odvoiio od koagulisanog dela krvi.
'tTRoESo u krvi ima uglienmonoksida. pdnosno karboksihemogloblna, ovaj
ći Preći u rastvor. Ako u krvi nema karboksihemoglobinai tj~~ako ga u
flzetoj probi"iiema dovoljno d a l n se preSla granica osetljivosti metode,
filtrat ■če biti samo slabo žuto obonen, a ako ima karboksihemoglobina
~rastvor će biti ~više ili~manie~ćrvenKasto obojen. Na osnovu intenzitet'a
Te boje određuje se procenat karbokslhemoglobina. Pri vršenju ove
probe « n a r r ^ j t . g obrgt.iti ..pAžnjji, n a t n č n n — ed-ržavanj^—tenapfitg-
ture r5fj0Cl-U—vodenom kupat.iiu, a i .na vreme držania probe na toi tem-
per-ate«: Ukoliko je temperatura niža, vreme držanja kraće, neće biti
mogućno dobiti bistar filtrat potreban za fotometriranje.
Ohlađeni filtrat se sada fotometrira uz. upotrebu odgovarajućeg
Tzrađene rad'neTirive1). Očigledno da bi se određivanje moglo vršiti i
vizuelnim poređenjem sa pripremljenim standardnim rastvorima krvi
koji sadrže tačno poznate količine karboksihemoglobina. Ovo bi naravno
došlo u obzir ukoliko se ne bi raspolagalo nikakvim fotometrom
Donja granica osetljivosti ove metode je X).75°/o CO (odnosno oko
3B/o HbCO). Najveća količina karboksihemoglobina koja se može odre-

*) Za izradu radne krive upotrebiče se krv iz koje se prvo strujom kiseonika

pctisnu i tragovi ugljenmonoksida, pa se jedan deo te krvi zasiti ugljenmonok-
sidom. Tako zasićena krv, u kojoj je sađa 1 00°/Q prisutnog hemoglobina pretvoreno
u karboksihemoglobin, razblažuje se č'istom krvlju u željenim razmerama i tako
dobija krv različitog sadržaja karboksihemoglobina- A kada se zna sadržaj samog
hemoglobina, lako se izračuna i sadržaj ugljenmonoksida u 100 ml krvi. 5Cab
standardnl rastvor za poređenje mogu se upotrebiti i razblaženi rastvorl kobaltni-
trata (Co (NOj)i 6HsO). Boja molamog rastvora ove soli odgovara boji krvnog
rastvora koji sadrži 100% karboksihemoglobina (kad se radi po Wolff-ovoj m e-
todi). Razblaženjem ovog rastvora kobaltove soli dobiju se razni standardni ra-
stvori: razblaženje 1:100 odgavara 1% sadržaju karboksihemoglobina, r a z b la ž e n je
1:50 odgovara 2°/o, razblaženje 1:10 odgovara 10%, a razblaženje 1:5 odgovara
20% sadržaju karboksihemoglobina.
46

diti ovom metodom iznosi oko 6% CO, odnosno oko 30% karboksiher
mogloSma. Ukoliko su veće koncentracije neće biti moguće razlikovati
pojačanje obojenja. U tom slučaju treba raditi sa manjom količinom krvi.
Poredeći Wolff-ovu metodu sa sliedećom metodom možemo reći da
preimućstvo Wolff-oyp metode le?i.naročito u . nienoi _specifičnosti. dok
Jfe'preimućstvo metorfp određivania CO preko vižka neredukovanog paia~-
~ai]uma u njenoj većoi osetljivosti. -
fžnž— MikrnTnetmia fcoia omognćava određivanie uglienmcnoksida
sa avcpg (nS'iiiiI t t - P i iJVa se metoaa opet zasniva na reaukćlH faatvorif
•paladllimhlorida i o^reTfi^MtCT^lska 'ftžredukovandg paiaan.umaT *
U spoljni krug Conway posudice, čije su ivice prethodno namazane
mešavinom lanolina i vazelina u odnosu 1:1, stavi se 1,4 ml destilovane
vode. Pri tome posudicu treba nagnuti koso, tako da voda ne pređe u
■drugu polovinu ćelije. Pipetom od 0,1 ml uzme se iz prsta 0,1 ml krvi
■(ubodom u jagodicu prsta). Vrh pipete se zaroni u vodu koja se nalazi u
posudici, krv se pažljivo unese u vodu a pipeta ispere istom vodom-
Polukružnim mućkanjem krv se hemolizuje.
Na centralni deo posudice stavi se satno staklo. prečnika oko 4 cm
i u kojem se nalazi 0,25 ml n/200 rastvora^EScij, §to odgovara 66 mi-
krograma paladijuma. Sada se u spoljni suvi deo ćelije stavi 0,6 ml 3%
.sumporne kiseline. pažeći pri tome da se voda u kojoj se nalazi krv i
'Hielina ne dodiruje. Posudica, se dobro. zatvori stakle'nom pločom. Zat-
vorena posudica se pomera kružnim pokretima da bi se kiselina pomeša-
la žto potpuhije ša hemolizovanom krvi. .Posudica se zatim ostavi na
mražnom mestii dva sata. Posle dva ,sata se otvori, rastv.or...paladijum-
Morida sa satnog stakla prenese kvantitativno, preko malog levka u
kojem_se nalazi komadić vate (tako da zatvori samo grlić levka),..a.nor-
malrii sud od 25 ml. Satno staklo i levak sa vatom ispere se nekoliko
puta sa po nekoliko ml vode. (Sa vate se lako ispere neredukovani hloriđ,
dok će redukovani Pd ostati čvrsta vežan za vatu). U nOT m alni sud doda
Se 1 ml svežeg 5% rastvora kalijumjođida i tečnost dopuni do .25 ml.
Intenzitet boje koju daje paladijumhlorid sa viškom rastvora kalijum-
jodida, i koja je srazmerna količini prisutnog paladijuma, određuje se
spektrofotometrijski na 420 milimikrona talasne dužine. Na osnovu do-
bijene vrednosti izračuna se količina paladijuma koja je ostala u rastvoru
posle izvršene redukcije u posudici. Koncentracija CO u vol.0/# izračunava
se, kada se za rad uzme 0,1 ml krvi, po formuli: (66 — x). 0,21, gde je
66 količina Pd pre redukcije, x količina pladijuma posle redukcije, a
0,21 faktor odnosa između CO i Pd. Kada se radi sa 0,2 ml krvi (čime
se povećava osetljivost određivanja) mesto faktora 0,21 uzima s e '0,105.
Donja granica osetljivosti metode iznosi pri radu sa 0,1 ml krvi
0,2 ml CO na 100 ml krvi, a pri radu sa 0,2 ml krvi 0,1 vol. °/o.
Kada krv sadrži preko 0,5 vol.0/# CO, na površini rastvora PdCls
pojavljuje se slobodnim okom vidljiva crna skrama metalnog paladijuma.
Količina Pd određuje se čitanjem sa unapred pripremljenog bažar-
nog dijagrama — radne krive, koja se dobija sa standardnim rastvo-
rima paladijuma. Za izradu te krive mogu se, na primer, upotrebiti
rastvori koji sadrže 0,25; 0,20; 0,15; Q,10 i 0,05 ml n/200 rastvora PdCl*.
Ti še rastvori stave u normalan sud od 25 ml, doda redestilovana voda
do blizu 20 ml, zatim 1 ml sveže spravljenog -5%.'J:astvora K J đopuni
•do 25 ml i onda meri intenzitet spektrofotometrom na 420 milimikrona
talasne dužine (D. Jovanović).
 47

„__Koeficnenat i n t n U s i k a r n p iiglienmonoksidom. — Pod- Jcoeficiien^.

•tom intoksikaciie pnriraznmeva ae odnos izmedu naoene Tcoličinc ugljen-
’-moftoksida u isnitivanoj krvi i maKsirnalne količine tog gasa k&ju ispi-
tivana krv može da veže. Kada ovaj Jcoeficijenat iznosi u,b ao u,'t
(B a 11 n a z a r d i N rcfo u x) može se smatrati sa sigurnoscu d'l 1(i
nzrok smrti trovanje uglienmonoksidom, ma dai T ’u šiueajevliiu »«
"Maftgim Koeticijeritom intoksikacije nije isključeno da je trovanje ug-
ljenmonoksidom prouzrokovalo smrt. ■
Koeficijenat intoksikacije određuje se na sledeći način: prvo se
spremi jedna dobro ižmešana prosečna proba krvi koja se ispituje, pa
se iž’ jednog određenog dela te probe napred opisanim metodama ođredi
količina, odnosno procenat ugljenmonoksida u krvi. Zatim se drugi deo
prohe izmešane krvi zasiti ugljenmonoksidom (dobijenim, npr. dejstvom
sumporne kiseline na mravlju kiselinu) i onda opet odredi njegov pro-
centualni sadržai. Odnos između količine ugljenmonoksida u ispitivanoj
krvi pre i posle zasićavania uplienmonoksidom daće nam koefžciienat
intoksikaciie.
Određivanje koeficijenta intoksikacije, odnosno kvantitativno od-
ređivanje ugljenmonoksida u krvi, važno je ne samo u služatievima ispi-
tivanja krvi osoba umrlih pod sumniom trovania ovim gasom, već i
kod osoba kod kojih se sumnia da postoii hronično- trovanje tim gaiom.
Uarediyanje koeficijenta intoksikacije naročito j e Jcorisno _da Bi
se izbegle greške do kojih bi moglo da dođe. jednbstavnim Đdređivanjem
■ugljenmonoksida u krvi prilikom obdukeije. U takvim slučajevima krv
će biti često pomešana sa raznim seroznim tečnostima siromašnim u
hemoglobinu. Određivaniem kneficiienta intoksikacije, kojj predstavlja
odnos između ~Sva određivanja ugl.ienmoMte'iila (nre i uutilb'izastggftla), ~
pa Je, prema tome, kao odnos, nezavistan od razblaženja ispitivane probe
krvi nekom drugom tečnošću, izbegavaiu se greškp nsled nppoznavan-ja
sađržaja hemoglobina u isnitivanoj_ krvi.
Jstrnživanjg «p1jAnrnonnV»ida — Istraživanje i kvanti-
fativnno oareaivanje ugljenmonoksiđa u vazduhu, naročito u zatvore-
nim prostorijama, dolazi u obzir u svim slučajevima gde se ovaj gjas
može da razvije ma iz kojih razloga. Ovo istraživanie može da ima zna-
čaja kako za suzbijanje profesionalnih trovanja, tako i sa gleđižta opšte
lugijene. ’
Is tra ž iv a n je OVOg g a s a u vazdnbu 7
m o P cp iM r r ž i .ti m y iž e ra z n ih
naj i m " ^
fTA.) Kvalitativno dokazivanie. — Za utvrđivanje prisustva ug-
ljenmWwksiđarTT važdUhu koji je sumnjiv može se, kao jedna. od naj-
' osetljivih proba, unotrebiti reakciia koiu uglienmonoksid daie sa ras-
tvorbm~paladijumhlorida. Komad hartije za filtriranje natopljen 1% r a-
Stv'b'irćm paiaaiiumhlorida unese se u posudu u kojo.-i se nalazi vazauh
"kojrtfeba ispitivati; ako ima i tragova uglienmonoksida hartija če se obojitl
rfirko 'usiea stvarania me-tainntr nnladiiuma. prema reakcin o koioi smo'
vec govorili kod kvantitativnog određivanja ugljenmonoksida u krvi.
Reagens hartiija se mora spremiti sveža za svaku probu, a spravlja se
držeći hartiju za filtrovanje jedan minut u rastvoru paladijumhlorida;
zatim se hartija izvadi iz rastvora, ocedi i upije sasvim lakim pritiski-
vanjem između dva komada hartije za filtrovanje.
Ugljenmonoksid, prisutan u koncentraciji od 500 ppm (0,5°/oo) daće
već posle nekoliko minuta reakciju sa paladijumhloridom. Ako je kon-
48

centracija mnogo manja, mrka boja metalnog paladijuma pojaviće se

mnogo docnije. 50 ppm (0,05°/oo) ugljenmonoksida, prisutnog u ispitiva-
nom vazduhu, daće reakciju tek posle 20—24 časa. Prema tome posmat-
ranje ubačene reagenshartije ima se produžitijbar 24 časa.
pva~feakcija je veoma osetljiva, ali nije svojstvena samo uglien-
mqnofelcftr~Tu reakcviu daiu ijieiu-ar-ugfczgasovj^-LjaarDčitn sumpČim Oz-
3onik i a'monijak^Zato je“potrebn^. u skjčaju. _da je ova_xeakcija -pozi-
T.lvna, TJl'TjVerrtnia ll ii ispitivanom vazduhu ima ovih gasova, ili, još
bolje, propuštati vazduh (ušisivajučT ga pom6ću~neke pumpe). krpz is-
piraLice koje sadrže razblaženu sumpornu kiselinu i olovoacetat.
ispirajigama zadržaće se amonijak, odnosno sumporvodbnik.
— JKvantitativno određivahHe uglienmonoksida. — Za kva
titativno odredivanje ugljenmonoksida u vazauhu precUožen je veliki
broj metoda. Te metode se zasnivajii' na različitim principima:.
.... @ Metode zasnovane na redukciii. delovanjem ugljenmonoksida
na razne supstance (paladijumhlorid, srebronitrat, aurihlorid, jodna ki-
selina); (^J^apsorfCione metode gde se koristi svoistvp_kiiprftll1l?'ri^a 11
ki^plnm i^gtgsair-^ar-aps^pbtHe-^fefeko koiieifte- ugl’i aBmonoksada: gj^ter-
mičke ' metode: merenje povećanja temperature pri oksidacijL

(15Vo), AgžO (5°/o). Ova smeša deluje kao katalizator koji omogućava
oksidaciju ugljenmonoksida u ugljendioksid na običnoj temperaturi. Spe-
cijalnim električnim uređajem direktno se meri toplota koja se razvija
pri ovoj oksidaciji (2 CO + O2 —* 2 CO2 + 67,9 grama kalorije za gram
molekui CO), ođnosno koncentracija ugljenmonoksida u uzetoj probi
vazduha;(3T)Metode gde se knristi nsnbina krvi da .^.-jj^jfitanonoksidgm
g.ter.a_sl.aBJlnT 'Rarb’akisihemoglobin. oa' se. zatim njegova koncentraciia
određnje snektroskopski ili se iz karboksihemoglobina. odnosno iz_krvi.
MeriliP iiPlienmohoksid fnpr. kaliiumfericiianidomV i onda ovai odr¥đuie
volumetrijski, npr. u V"a n S 1 y k e-ovom aparatu. Metoda određivanja
ugljenmonoksida "u' vazduhu preko krvi, odnosno stvaranjem karboksi-
hemoglobina, nesumnjivo da spada u najspecifičnije, ali jedosta zametna.
Jedna takva metoda je detaljno opisana u prvom izdanju ove knjige/lft)
Metode gde koristi svojstvo uglienmonoksida da pokazuje specifiale
Spsorpcione trake u infracrvenoj oblasti. Ove su metoae specifične,"tTOSto
sii 1 apsorpcione trake specifiiine. sem toga one omogućavaju, konstruk
cijom pogodnih aparatura, da se kontinuelno registruju koncen-
tracije ugljenmonoksida u jednoj prostoriji kroz duži period (više sati
pa i više dana), što može biti od izvanređnog značaja za rešavanje prob-
lema stepena izloženosti radnika delovanju ugljenmonoksida. Međutim,
ove su aparature veoma skupe i teško pristupačne.
Kao što smo učinili kod opisivanja metoda ođređivanja ugljenmo-
noksiđa u krvi, tako ćemo i ovde izneti nešto detaljnije samo one metode
koje smatramo da su dovoljno tačne, a u isto vreme jednostavne i pogod-
ne zarutinska laboratorijska određivanja.
flT'Metoda zasnovana na određivanju viška nerednkovanog PdClg. —
Sema aparature \TOr^‘TT3_si“^~7?- ^5-tel'f5n~sartrS;to'm^roBom važčTuha,
B je ispiralica koja sadrži staklene kuglice natoplj'ene olovoacetatom
kako bi se zadržao' eventualno prisutni vodoniksulfid koji bi delovao na
paladijumhlorid. C je ispiralica u koju se stavi 5 ml rastvora paladijum-
hlorida koji treba da sadrži 100 yPd. Slavina na posudi D otvori se isto-
 49

vremeno sa slavinom na gumi za:futbai u kojoj je uzeta proba vazduha.

TfflgSffia1wae~66jk lagano ističe: iziposude D (Ijrzinom od 1 1 vode za 1
s'atjTpredstavlja' stvarno’ zapremiriu; vazduha koji je prošao kroz aparat
i ddovao na’paiadijumhlorid. Kada; je'Kroz jrastvor prošla željena zapre-
mina vazduha (obično 1 1.), slavina za odvod vode se zatvori, izmeri se

Si. 4

zapremina istekle vode (koja odgovara zapremini unetog vazduha) i

onda'še doda 1 ml 10% rastvora kalijumjodida. Kalijumjodid sa pala-
dijumhloridom daje talog paladijumjodida, ali koji se lako rastvara u
višku kalijumjodida. Stvorena crvena boja biće srazmema količini nere-
dukovanog paladijumMorida, a količina neredukovanog paladijumhlorida
obrnuto je srazmerna količini uglenmoncrftsida ko'ji jejzv^io.redukciju-
Kvantitativno. određivanje se vrši merenjem intenziteta proizvedene boje
kao što je već rečeno kod određivanja ugljenmonoksida u krvi (str. 46), s
tom razlikom što će se ovde za izradu radne krvi (baždame krive) upot-
rebiti rastvori koji sadrže veće količine paladijuma (25, 50 ,75, 100, 150 i
200 y Pd). Znaj.ući koliko smo paladijuma, izraženo u gamama (mikro-
gramima), imali u upotrebljenih 5; ml rastvora paladijumhlorida, kolo-
rimetrijski određenu količinu neredukovanog paladijuma oduzećemo od
ukupne količine paladijuma i tako dobiti količinu Pd koji je bio reduko-
van unetom količinom ugljenmonoksida. i00y redukovanog Pd odgovara
zapremini od 0,021 ml ugljenmonoksida.
( n . ^ e toda- odi^đivaa4o-ffomoću iodnn_kiseline. — Ugljenmonoksiđ
reduk5i£Ljfldtiu-k«iBBa--pgema-sleda&»j jgaimip: ~ -------
2H J O s + 5 C O = 5 C O ! + J t + H aO

Oslobođen jod se odredi_na p ogodan nažin^-a_preko niega. indi-

rektno. i ugllenmonoEId.
.. Vazduh u kome se određuje. ugljenmonoksid prvo se propušta
(usisivajući ga pogodnom pumpom ili potiskujući ga vodom) kroz cev u
koju se stavi vata; zatim se propušta kroz ispiralice sa sumporriom kise-
liiiom i kalijumhidroksidom, koji.zadrže druge redukujuće gasove, a
zatim kroz U cev koja sadrži 25 g ,jodne' kiseline._Cev_sa jodnom kiseli-
’nom stavi se u kupatilo sa zejtinom, koji se zagreje na 150°. Vazdušna
4 Toksikološka hemija
 50

struja koja sa sobom povlači jod uvodi se zatim u 5 ml 10°/o rastvora

Ealijumjodida. Jod, koji se rastvara u kalijumjodidu, titiisaće se
0,001 N rastvorom natrijumtiosulfata. 1 ml rastvora natrijumtiosulfata
odgovara 0,07 mg ugljenmonoksiđa (ili 0,056 ml CO na 0° i 760 mm attn.
pritiska).
G a d a m e r je predložio da se mesto joda određuje ugljendiok-
sid koji se takođe stvara u napred navedenoj reakciji. Ovaj gas može
se uvoditi u baritnu vodu poznatog titra. Ugljendioksid će stvarati
barijumkarbonat. Po završenom apsorbovanju ugljendioksida titrisanjem
će se odrediti preostali višak barijumhidroksida pomoću oksalne kiseli-
ne (vidi str. 53), pa iz dobijenih rezultata će se indirektno izračunati
količina ugljendioksida, a iz ove, prema napred navedenoj reakciji i
količina ugljenmonoksida.
Tumačenjp; rp.zultata .analize. — Videli smo da je za donošenje
konkrbtnljili zaključaka u pogledu toksikoložkog značaja ugljenmon.ok-
sida nađenog u krvi potrebno izvršiti ne samo spelrtroskopski pregled
krvi, nego i kvantitaiivno određivanje sadržaja ovog gasa u krvi, odnos-
no odrediti koeficijenat intoksikacije. Kvantitativnim određivanjem utvr-
'dićemo količinu ugjljenmonoksida u ispitivanoj probi krvi. Dobijene
rezultate možemo izraziti u ml ugljenmonoksiđa u 100 ml krvi. Međutim, '
na ovaj načln "nećemo dobiti apsolutno tačno sliku o zatrovanosti išpiti-
vane krvi: ugljenmonoksid deluje vezujućise za hemoglobin, te je, prema
tome. mero’đavTTo za t a č r i o Utvrdivanie stepena lntoksikadj&'"poanavall
i sadržai hemoglobina n krvi. Jasno ie da ledna ista kolićma uglienmcv1
noksida nađena u dve razne krvi sa jako različitim sadržajem hemogio-
bina neće imati u oba slučaja isti toksikološki značaj. Zato se pouzda-
niji podaci o stepenu intoksikacije dobijaju ako se vodi računa ne samo
o nađenoj količini uglienmonoksida. već i o procentu iiemogiobina ~u
ispitivanoj krvi (vidi str. 47), odnosno, stvarno o sadržaju karboksihe-
Određivanjem koeficijenta intoksikacije stvarno se utvrđuje naj-
tačnije stepen zasićenja hemoglobina ugljenmonoksidom i bez određiva-
nja sadržaja hemoglobina u k rv i.. Koefici-jenat intoksikacije bi bio 1
kada bi 100°/o hemoglobina prisutnog u ispitivanju Krvi bilo zastćeHO
'ugi] enmonoksidom. Praktićno. ovai je Koencnent uvek 'lspsa"'!.—
Kada koeficijenat intokakacije iznoei 0,5 do 6,7 može se' sigumo
zaMjučfti da je trovanje uglienmonoksldTOi' bilo Btarti. Broigvi
^ 5 ili 0.7 znače ustvari da ie u ispitivanoi krvi 50%. tj. 70% hemo-
•gISbina~bilo zasićeno uglienmonoksidom. Ali kada se nađu i manie koli-
tane~toga gasa- odnosna jpnat. intnksikaciie. niie iskliučino
^351eM to^ k utno trovanje uglienmonoksidom.
Kod hroničnih trovanja ugljenmonoksid se ne može da eliminiše
potpuno i pored energffnng 1eggiris~ni, posle vise meseci. ^rem a K o n n -
Ann=T i T ^ u ~ o \ ^ p r e ^ ta li uglienmonoksid ie rastvoren u serumu, a
nije^vezan za hemoglobin. Te preostale male količine ugljenmonoksida
su znak postojanja hroničnog trovanja, ali te količine ipak treba da budu
1) 100 ml proseSne normalne krvi mogu da apsorbuju 21 do 25 ml gasa
ugljenmonoksiđa. Prema tome, ako treba C lfru'koja predatavlja nađeni procenat
ugljenmonoksiđa u nekoj krvi đa pretvorimo u procenat karboksihemoglobina, ne
poznavajući tačan sadržaj hemoglobina u toj krvi, -možemo cilru koja pred-
stavlja nadeni procenat ugljenmonoksida pomnožiti sa 4 — 5 (srednja vrednost)
4;5 da bi dobili približno odgovarajući procenat karboksibemoglobina.
 51

osetno veće od normalnih (tj. preko 0,7 ml CO na 100 ml krvi, ili da

je više od 3°/o hemoglobina zasićeno ovim gasom).
Ako krv koja se pregleda nije više sveža odnosno ako se analiza
krvi vrši duže vremena posle smrti osobe, veliki deo ugljenmonoksida
izgubiće se u procesu raspadanja organskih materija, a može se desVU
da tog gasa sasvim nestane iz krvi.
Zato je za istraživanje ovog gasa u krvi od prvorazredne važnosti
analizu vršiti sa što je moguće svežijim materijalom, mada su izvesni
toksiholozi ( H e k t o e n , Mc N a 11 y)> nalazili ugljenmonoksid iposle
godinu dana u ekshumiranim leševima.
Videli smo da i normalna krv sadrži male količine uglienmonoksida
_(cd 0,07 do 0,3%). đve količine su minimalne prema onim koje se mogu
naći u krvi u slućajevima akutnog trovanja gasom. Međutim, u izves-
nim patološkim stanjima u krvi mogu da se formiraiu znatne^oličine
ugTJenmonoksida. količine nekoliko puta veće od normalnih minimal-
nOi' količina. To ie posebno slučai kod svih obolienia gde je metaoonzam
u~^veeffi meri pbremećen (npr. kod diiabetičara. kod srčanih boiesnika.
kod oboijenja jetre, pluča i dr. Ovo povećanie uglienmonoksida dolazi
karo oosieaica nenotDune oksidaciiei '
-------- Sto se tiče tumačenja rezultata dobivenih određivanjem ugljenmo-
noksida u vazduhu, tu treba imati u vidu da i mrnimalne količine (0,01%
ili 100 ppm) ugljenmonoksida mogu dovesti do hroničnih trovanja kod
radnika, ako se u takvim prostorijama stalno radi kroz duži period
vremena. Koneentracija od oko 0,06% izazvaće već izvesne simptome
trovanja posle bavljenja od jednog sata u takvoj prostoriji. Koncentra-
cija od oko 0,15% već je ozbiljno opasna ako se u takvoj prostoriji zadr-
žava manje od jednog sata, a koncentracija od 0,4% CO dovešće do
smrtonosnog trovanja posle zadržavanja od 30 minuta do jeđnog sata.

Jedan od glavi______________ ... ovitiin otrovima, naročito u

veliklm" gradOviina, jeste svetleći gas. To ie gas koji se dofoija ^ suvom
aesmacnom uglja. Njegov sastav je različit prema tome iz katrvog sg~
uglja dobija i pod kakvim uslovima proizvodnje. Glavni sastavni delovi
Svetlećeg gasa jesu: vodonik, koga može da bude i preico 5U% u todT"
gažur'zatim razS'ugljovodomci, nešto azota i kiseonika i doeta uglen-
monoksiđa.VTrvog poslednjeg gasa ' može da bude i do 12%. U izves-
iiim gasarama svetlećem gasu se dodaje, radi povećanja kaiorične moći,
i vodeni gas. Ovo je naročito slučaj u izvesnim" veliKim gradovifiS5"M
SAD gde sadržaj ugljenmonoksida usled toga prelazi i 30%. U velikim
evropskim gradovima svetleći gas koji se mnogo upotrebljava i po doma-
ćinstvima sadrži mnogo manje ugljenmonoksida, najčešće ispod 10%.
2 a vreme drugog svetskog rata usled nestažice kamenog uglja dobrog
kvaliteta, a u cilju povećanja kalorične vrednosti gasa, povećan je veš-
tački sadržaj ugljenmonoksida u svetlećem gasu, dodavanjem vodenog
gasa. Tako je, npr.,u Svajcarskoj taj sađržaj povećavan i do 30%, usled
£ega je i broj smrtnih slučajeva trovanja ovim gasom bio utrostru-
čen. Usled pm nstva imlienmo-nnk-t-iHn rtrptlaći-gaB jo n tnVgiW(v
foškom pogledu. Ugljovodonici, koji ovom gasu daju njegov’specifičart
m iris, praktično su bez toksikološkog značai'a. ki'ins svetlećeg 13
nj^gnvrt pTi^sivo prp~rro
 52

Što procenat u g ljfflrr>r>nr>k°irir) rinstiffnff pn fiivrit rmai-i''i lfnncftptraciju.

Da bTše smanjio procenat smrtnosti usled tirovanja svetlećim gasom
predlagano je đa se procenat uglenmonoksiđa u tom gasu, specijal-
nim tehničkim procesima, smanji.
Ovaj gas je u analima toksikologije poznat naročito kao sredstva
za sattiOubigtva.'1'AIir ' ou. "mužu da iU'uUizoKuie 1 slfflialna irg vanja—i-
šfflrt ’USteti rđave lnstaiaftljs (Hiprsle cevi, rđave ili nepotpuno zatvtf-
rehe slaVlllfi, llflT)"
Pošto 11 ovom gasu toksikološku uiogu igra ugljenmonoksid, to sii
i sirgptomi trovania. kao i način i z n a l a ž e n j a i.gti kan.i_kod—teovaaja
upjenmonoksidom
- _

Toksikološki znaćai. —• Ugljendioksid, sam po sebi, ne .saada

.u 'otrci^e.u pravorn smislu reči, mada neki autori pripisuiu.-avom
' gasu i izv&snu g-geitlćnu otrovnost. Ugliendioksid. svojim prisustvom.
stvarno razr.eđuie sadržaj_kiseonika_ji vaari»,hu.aqi-tomp ,jp„ njffpn-v t.aksi-
kološki znača j.
' Kad sadržaj ugliendioksida u kakvom zatvorenom -nrostoru dostig-
ne i prede nr°/o. od~koiičin& prisutnoe vazduha. takva atmosfera postaie-
zagušljiva smeša u kojoj .^e-ne_moža--dužs-jjxeiaEna oostati. 'Međutim. 1
mnogo manje koiičine ugljendioksida čine vazduh zagušljivim. u Kon-
centracijama od f>;5°/o tog gasa čovek se posle dužeg zadržavanja u takvoj
atmosferi oseća nelagodno. A ovakva se atmosfera vrlo lako stvara u
zatvorenim prostorijama gde se istovremeno nalazi veći broj ljudi, a
gde nema dobre ventilacije. Procenat ugiiendioksida koji se može toleri-
sati u takvim prostori3amat ~sa~^edišta'lavne higijene, iznosi »,17(i. U
zatvorenom i rđavo provetrerrom~pros£oru u kome boravi veći broj ljudi
brzo se povećava koncentracija ugijendioksida. Zato je u takvim slučaje-
vima sa gledišta javne higijene važno utvrditi sadržaj ugljendioksida u
atmosferi. Na osnovu tog određivanja može se npr. proceniti koliko je i
kakvo uređenje za ventilaciju potrebno pa da se sadržaj ugljendioksida
svede na sasvim bezopasnu meru, a to je 0,l°/o ili ispod te cifre. U atmo-
sferskom vazduhu u blizini velikih naselja nalazi se normalno 0,03 do
0,04% ugljendioksida.
. Više ili.^manip n,z.bi.l.uia tmy.ania. ili tačniie rečeno gušenia. usled
prisustva većih količina ovog gasa dešavaju se naročito prilikom neobaz-
-rtTOg silaženja U podrums gde' previru alkohoina pića) t gde se usled
?Tenja stvaraju veUKc koiidne ugljendioksida: usled npdostatka vsntT-
lg'ćtj'S~I~veće specifične težine tog gasa on s p ~ teško meša sa čistim vazdu-
frpmr-Mo tafko ozbiijniji nesrećni siućajevi mogu se desiti prilikom sU'a-
~~ženj^~trBunarg-za koje-se--rtg-»tar'k<ikav je saa-.av njihove atmostere. Pre
rio sto radriik siđe u takav sumnjiv bunar potrebno je nelčotn prostom
probom utvrditi da li u njemu nema većih količina ugljenđioksida. Ovo
se može vrlo prosoto utvrditi unošenjem zapaljene sveće. U slučaiu nri-
sutnosti većih količina ugliendiSlgiaŠ~svppa ćp' nga^j r “ -
. .. Ist° vrl° vdike količine ovog gasa mogu- 'se’ razviti u prostori-
jama gde su nagomilane_liffiEkfi_ki>ličine bilinih sirovina."'l"l'1o jp nfiF
shria^u"siIosim a7 gde se usled fermentativnih procesa mogu 'razviti
količine ugljenclioksida u koncentracijama koje lako mogu da postanu
opasne. '
 ^ ■» /'w ,
3* > ^ 'f' ■■-. A'; c' %!>'/!■' ± it!v . J* ?'-t, . 53

Interesantan je, sa toksikološkog gledišta, nesrećan slučaj koji je

pre više godina stao života dva radnika na pariskoj Velikoj pijaci (Les
Halles): u jednom podrumu bile su lagerovaiie banane; jedan radnik je
sišao u podrum i pošto se duže vremena nije vraćao njegov drug je tako-
đe sišao da vidi šta je s njim. I jedan i drugi su ostali mrtvi u podrumu
u kome su se, usled vrenja pri sazrevanju banana, razvile tolike koli-
čine ugljendioksida (blizu 40°/o) da su se oba radnika gotovo trenut-
jio ugušila.
Danas se ugliepHinkgiH vmma mnnfjp . npotrpfaljava __n tečnom i u
^ ^ a š ^ ^ ^ n iO O S iŽ ! iL .,.s u v o g leda”). Velike koiičine.,ovae_Jeda’’ se
upotrebljavaju za dobijanie riiskih temperatura i ova je upotreba dovo-
—^KTSo^ušenia. Tako se 1936. g. u Bruklinu nekoliko radnika uguži!o~u
hladnjači jedne lađe. --; J *!»•
*■*==5? ^Osohinft—agljetulioksiri«. — Ugljendioksid je gas bezbojan
i a.ez_mirisa. a ima poznat nakiseo ukus., On je znatno feži od vaz-
đuha. Njegova specifična težina je 1,52. Ugljendioksid se dosta lako
-pretvara u tečno stanje. Pod pritiskom od 56 atmosfera on se na običnoj
iemperaturi pretvara u bezbojnu tečnost. Naglim isparavanjem tečnog
ugljendioksida postiže se toliko veliko sniženje temperature da preostali
đeo ugljendioksida prelazi u čvrsto Stanje. To je tzv. „suv led”. Ugijen-
dioksid je krajnji proizvod jsmkog—sagorevania. pa i disania. rp o re d
•pgrommh-keiliSina ovog gasa koji se stvara disanjem ljudi i životinja,
kao i drugim šagofevanjima, sadržaj ugljendioksiđa u zemljinoj atmo-
šferi ne menja se osetno. To dolazi ušled toga što u prirodi postoje izvesni
regulatori, među kojima je najvažnija hlorofilna funkcija biljaka: bilj-
ke, odnosno njihovi zeleni delovi, zadržavaju l asimiluju ugljenik, a
oslobađaju kiseonik.

ređivan^e^/'dokazi^anj^e ^ g U ^ d io S S a ^ 'n S a ”praktičnog značaja. Među-

tim, kvantitativno određivanje je od velike važnosti narožito u pogledu
problema javne higijene. Njegovo određivanje dolazi često u obzir u
vazjuhu. , v _ ''' i! . -
Vodeni rastvor barijumhidroksida (baritna voda) lako" apsorbuje
ugljendioksid, stvarajući barijumkarbonat. Ova se reakcija upotrebijava’”
-feSRo za dokazivanje takoj i za kyantitativno određivanje ugljendioksiđa u
vazduhu ( P e t t e n k o f e r i. Određivanie se praktično vrši na sledeći na-
čin: odmerena zapremina vazduha (proba vazduha se može uzeti fudbal-
skom gumom — vidi str. 49) sprovodi se kroz odmerenu količinu baritne
vode poznate koncentracije (0,1 N). Ugljendioksid sa baritnom vodom
daje barijumkarbonat. Višak neutrošenog barijumhidroksida istitriše se
oksalnom kiselinom (hlorovodonična kiselina ne sme se upotrebiti pošto
bi ona razlagala stvoreni barijumkarbonat) poznate koncentracije. Kao
indikator upotrebiće se fenolftalein ili još bolje, timolftalein.
Kada se za neutralisanje ugljene kiseline upotrebljava 0,1 N rastvor
barijumhidroksida, a titrisanje viška hidroksida izvrši sa 0,0454 N rastvo-
rom oksalne kiseline, J ml ovog poslednjeg rastvora odgovaraće 1 mg
COa, a ovaj odgovara (pod normalnim pritiskom i na 0°C)' zapremini od
0.509 ml CO2.
 SIIMPORVODONIK (VOPONIKStlLnD)

Tnltfiiltnloški—a»aeaj>- — Sumporvodonik je u toksikološkom

pogledu~ naročito ^ vazan tcao gas koii može dovesti do profesio-
nafeiii trovanjaT~0vim trovanjima izložene su osobe čija je priroda pošla
tafcva da dolaze stalno ili često u dodir sa materijalom koji razvija sum-
porvodoniltrodnosno koje rade u sredini gde dolazi do stvaranja tog gasa.
To su 'p re svega^radnici koii rade na čišćen.ju_kanala, klozetnili jama,
zatim u fabrikama' svettećeg' ^asa. Sumporvodonik se stvara kao neiz-
bežni proizvod reakcije u mnogim hemijskim industrijama gde se pre-
rađuju ili izrađuju jedinjenja koja sađrže sumpor. Te.bi industriie bile:
fabrlkaciia ugliendisulfida. industrija kaučuka. rafinerije mineralnih
ulja, fabrikaciia veštačke" svile, itd. .Tedan od naivažniiih izvora intoksP
kac’ije šumporvodbnikom predstavljaju proizvodnja i rafiniranje nafte
bdgate u'sumporu, kao što je.to slučaj sa naftom iz Teksasa i Meksika.
Sadržaj sumporvodonika u tim naftama iznosio je u izvesnim slučajevima
do 14%. Usled ovog velikog sadržaja sumporvodonika dolazilo je i do
brojnih smrtnih slučaieva. Gtpadne vode iz fabrika kože sadrže dosta
sumporvodonika. Ova opasnost nagomilavanja sumporvpciOTuka u Otpađ~-
nim vodama tapnka kq^a doJ.ažTi usled prisustva natrijum i kalcijum
sulfida koji se obično primenKjtt~u t& ’j ndustriii radi smđanja dlaka sa
koža. I druge otpadEe’vođe^iz fabrika. šećera, mlekara i dr.) sadrže sum-
porvodonika koji može dovesti do trovanja. Tako je kod nas, u blizini
Pančeva, zabeležen jedan slučaj trovanja, kao posledica prisustva sum-
porvodonika u otpadnoi vodi jedne mlekare. Tri radnika, čisteći jamu u
kojoj su se slivaTe te otpadne vode, umrla su otrovana sumporvodonikom.
Najzad, ovaj gas se često u nepotrebnoj meri, pa i u škodljivim koncen-
tracijama, razvija po hemiiskim laboratorijama.
— ^--> Osobine. — Sumporvodonik ie bezboian gas. U vodenom rastvo-
ru iM& jjlnkciju slajjg^J^ggling. i. daje soli sulfide_Im a-karakteristi-
i'Sn, vtIo nepnTalan~rniris na pokvarena jaja- Međutim, kod većih
koncentraciia oseća se iedan sladtiniav miris i ukus. a maio _ctuze udi-
~sanje većih koncentracija brzo dovodi do paralizovania nervnih olfak-
HAvnltl zavrsetaka. usled č&ga.se miris više ne oseća. Teži je od vazauha.
Specifična težina mu je 1,19. U ia^ratonjLsii.^Dično.. dobija dejstvom
razblažene Morovodoitdgne Mselme. ili sumpome kiseline na teflngii'ifid.
Akb se zapali^H’S’sagoreva: ŽH2S -r 30? = 2 S0 2 _-+i__2 H2 0 .. Sumporvo-
donik se lako oksidiše i u vodenom rastvoru; tako se u.sumporvodonič-
•noj vodi brzo izdvoji sumpor usled Čega se ova vodajzamuti: 2HsS +
+ Oi = S + 2 H 2O. Sumporvodonik ie iako redukciono sredstvo. On
svuđa ragppđaiu oreanske materije koje..saciržft_sumpOTa.
Otu'da njegovo prisustvo u klozetima,. pomijama, kanilima. _Ah požto sč'
pri_.rasEadanju mnogih organskim materija stvara i amoriijak, to ovaj
!T^§_?59gpyatL na. istovremeno stvoreni sumporvodonik i tako dati so
^amonijumšulfid. ...................
5 ^ Toksičnost — Toksičnost sumpgrvodonika se često notceniuie. ma
da on spada u natače otrfSfiTlinet u organizam preko organa za Varenie.
~Tfa ilfim a u' obliku sumporvodonične vode. o ^ . g o t o v o laez E r o g
ToksiTnpg „aeistva... Alj unet preko organa za disanie.LSumpprvoaoniK"^
veoma jLaiL_otrov. u koncentraciii 11'% u vazduEiT ovaj gas deluje_taKQ-
reči trenutno smrttmosno. Bavlienje u prostorijama u gSTima ia-kon-
 rpntraci-ja nvng. gasa \i vazduhu O,!0/^ (iii 1000 ppm) može biti smrto-
"hosno posle nešto dužeg zadržavanja —20 minuta). Ali | j^ o g o manje
koncentracije škodljive su. A ovattve KončSntfaci'je te~e~~cesIo~nalazg~n
mdustri'jski-m Tprlirt-nipafn'i T i^?.p i fcežte .calllzavanje u iakvim proston-
jama može izazvati vremenom hronična trovanja, propraćenći alablje
njfTO', pTnćnim oboljenjima i nervnim poremecailma. Maksimakto aozv5-
Ijfne kgHcentraeiie HabT'goje se mogu toierisati u ’racthim prostoriiama
iznose 2 0 . ppm (0 .0 0 2 %).
g° ^ ^ .~Slmptonii trovania. — Možemo razlikovati tri oblika trovanja sum-
gorvo5oiiikum. Pj-vi je' ~oblik akutnog trovanja. gde moze aoci t~akoxećj
đg~trenutnog smrtonosnog dejstva. Ovakva su trovanja prouzrokovana
"naglim udisanjem velike kolićine ovog gasa. U .tim slučajevima trovani
padne kao da ga ie kapl]a udarila i posle nekoliko trzaig .nastupa smrt
n s led paranzp rpfipiriiitnrTin-c nMitrn~ 1
' U ovim slučajevima fudroajantnog dejstva ^gmrt nastupa usled pre-
starika disanja, dok srce može da radi još koji minut, tako aa se trovani
još može spasti energičnim merama za povratak disanja. Sumporvodo-
MK niie samo zaUUSlUvac. Već ima' l nadražuiuće d'elovanje; međutim~
bvo ~deIdvaniedolazi jasnijp dn i7.ražfl.ja.-samo kod blažifTiormi mtoKsi-
Sacije. Ovo'nadražuiuće delovanie (koie naprimer dovodi do ćestih Ko-
Irfjuktivitisa) izgleda da dolazi usled stvaranja, u kontaktu sa vlažnom
's fazokOgom, natiiiiunsullida koii deluie iako nadražuiuće. isto se tiče
mehamzma deiovanja na raspiratome funkcije, izgleda da tu dolazi do
blokiranja, pod dejstvom H;S, izvesnih bitnih fermenata, koji sadrže
teške metale (Warburg).
P r u g i -ie J3 b lik .gde s m r t j i s l e d t m v a n j a n astijip a la g a n o , sa prvjav? m a
gušenia l.'dfejstvom na ćeliie nervhog. šis'tima. .......... .. '^
Najzad udisanje malih koiičina nvnfr gasa (0,015%) često pono-
vljeno, moze dovesti i do hroničnih trovania. praćenih poiavama gla-
^gbaijg, pesyestice. konjuktivitisa i drugih poremećajaT ~~
—-TVovanu osofeu ovim gasom “treba pre svega odmah
ukloniu' iz sredine gde se razvijao sumporvodonik i pokušati sa vežtač-
~kini'gjfeaftjfem, a po mogUćstvu daa trovanom fla uctiše kiseonik, kojPće
patisnuii s»imporvodonik iz krvi. Može se isto tako dati troivanoin~da
udise neKotiKo kapi amoniiaka. ~Eoiim se oviaži jkakvo parće tkanlne.
— Istraživanje i kvantitativno određivanje sumpor
vodorfeg u^ krvi Trovanih vrlo retko ima praktične toksikološke vred-
riosB, pošto se u svakoi krvi posle smrti pt^toie'daštvara ovar gas

vazduhu ima' praktićne važno-

___________ da se-ugied -iz -takvuu iJI'Ostora sto pre uzme, požto
Qyaj_gas. _vrlo brzo ižčezava, naročito ako su bile pnsutnem ale količine.
'**'■ Istraživanje i približno određivanje vrld‘'malifi~T£oBBna“ovog
gasa TTvazduKurmože še ‘izvršiti na sledeći način: 8 litara vazduha pro-
pušta se lagano pomoću aspiratora ili drugim pogođnim načinom 40
minuta kroz staklemi_cev, .čija je širina 2 cm. U tu cev se stavi reagens-
hartija natopljena olovoacetatom. Hartija treba da bude 5 cm dužine i
z cm širine. Alto' u vazdufni koji se ispituje ima sumporvodonika hartija
će se obojiti vlStk iii mame intenzivno prema koncentraćiii ovog gasa.
Sa i,4 ao 'i ppm sump.orvodonika hartija će se obojiti bledo žutomfko;
ako je koncentracija sumporvodonika u ispitivanom vazduhu 3 ppnTtrtJjar
će biti svetlomrka; sa 5 ppm cmomrka.
 56

(OpEgjftAko ie kcgicaitraciia sumporvodonika veća. onda se ova metoda

sa ^eagerishartijom "iJ l.om~sIućanr~odredi-
-Va«fr4«m eecrira^^ lzvrsiti s p m ^ e n i ž i g ^ t i ^ ^ ^ - a a z i i u h a-
'Kroz rastvor ,ioda koii se zatim -^iom^ša sa. viškom tiosuLfata. pa, se taj '
Ivišak titriše rastvorom ioda poznatop ti^ra (T a h m n r n ) ^
prcpušta lagano, (pomoću aspiratora ili na drugi način: vidi str. 26)r
kroz ispiralicu sa 10 mi 0,01 N rastvora joda. Iza ove prve ispiralice na-
lazi se druga sa 10 ml 0,01 N rastvora tiosulfata. U tom rastvoru tio-
sulfata zadržaće se i jođ, koji bi eventualno bio povučen vazdušnom
strujom. Pošto je sav vazduh prošao kroz ove rastvore, pomešaće će
rastvor joda iz prve ispiralice sa tiosulfatom iz druge, i dodaće se koja
kap rastvorenog skroba (1%), pa će se višak tiosulfata titrisati 0,01 N
rastvorom joda. Sumporvodonik koji se nalazi u vazduhu reagovaće sa
jodom iz prve igpir,alice: ~ ’ ” ’
HsS + J2 -v S + 2HJ
Višak sloboanog ioda-Jtoii orefisAane-Dp oksidaciii celpkupn&-.koli-
Čige^sumporvodoruka .reagnvaćp sa ,„tin=;irl.fatAm w . druge^išpiraliće^ a
•^afe.-P^gg-PPslediijeg, koii se titriše 0,01 N rastvorom ioda. odgovarace~
feolićlnl,jpga_kpji .m.je. u t r i^ e n .,z a ^ ^ acjii]^i'irnKar_vodomka. Ta ć~e~se
količina odbiti od unetih 10 ml 0,01 N rastvora joda i tako će se dobiti
količina joda stvarno utrošenog za oksidaciju sumporvodonika. 1 ml
0,01 N joda odgovara 0,17 mg HaS ili 0,1223 ml HsS^na 25°C i 760 mm

—■sioi>tFoRpioKsiĐ
s th i y
_ Toksikološki značai. — SumEordioksid se stvara u velikim koli-
^ n a h ^ p r r f e - e n j u — pržernu ruda u koiima se.nalaze mi£li"u~obl3tu
~suffttđ^~Uvo zargnje metalnih-. sulfida predstavlja j.ednu fazu u._dobi-
"JđigtffSfefala iz ruaa, a isto tako ono služi u izvesnim slučajevima-i-ia
~35&i]art;e sumporne kiseline. Sem toga .sve . vrste uglja s.adrže -ViŠ£_.ili
manje sumpora i pri sagorevanju tog goriva u abnosferi,. se stvaraju
žnatneTcoličine ovog gasa, o kojima se, naročito u velikim industrijskim
centrima, rhora da povede ozbiljno računa, s obzirom na toksičnost ovog
gasa. Sam sumpordioksid se vrlo mnogo upotrebliava u . hemiist &i ui
dustriji, i radionicama za bo.jenje' (tkanina, kože, hartije i dr.), u-izves-
Tiim"abaratima za' proizvodniu hiskih temperatura: zatim za ‘aezinte'k-
Sjii," afezinsekciju, deratizaciju. Koncentracija od 2,5% sumpordioksida
"u vazduhu dovorjna"je aa za nekoliko sati obezbedi deratizaciju.
Sve ove mnogobrojne primene mogu dovesti do trovania sumpor-
diokeidona, koja mogu biti: pr.ofesioaalna-i. slučaina.-. ’
m J ; u M c pasnosti od trovanja ovim gasom, ne
u ~ f1 Q “;rovanja, već i sa gledišta javne higl-
5>0i. —^ \ ^ 5 0 , irivukao je slučaj koji se 1930. godine _
i' ■ jiježa u Belgiii. 5 decembra te godine,
\ . _ ^A'i.cSciv'' c-, ćeg va-dušnog strujanja u tom delu
V CA"iV\o^ fc_p(-0osO j • ) kom 1 km, a opkoljenom niskim bre-
■v-'iKs r! k lioksida, koji s e i tom inđustrijskom
3 vvHpoličinama usled žarenja sulfidnih ruda
vV. T u r n —, ^ I ufrlia. H r \ s t i n io co
J uglja,đosti
■• ■
.i\i. .1 * - \ -j
J *
u,«vurraf
jurc
+ 2>iHs0j
 ' ... 57

veliki broj stanovnika ozbiljno razboleo usled trovanja ovim gasom. 63

osobe je umrlo za taj jedan dan.
piičan slučaj desio se pre nekoliko godina' u SAD (Pensilvanija),
gde je oko 6000 osoba obolelo usled trovanja ovim gasom.
Pored ovog čisto toksikološkog značaja prisustvo ovog gaaa u in-
dustrlislcom dimu. odnosno u vazđuhu industnjskili centara, ^
Vgl^^ ffiaterijaln e štete: koroziju raznovrsnog m atenjaia, smanpgnfc
-JtHT'0(5tp'Uno uništenje ploiinosti oraće zeifflje usled velike kiselosti' iiflT’ ^
“TalEo kod nas, 'u Borskom rvidniku, pr'e no žto je' bio zaveden TJTOctis
llotacionog prerađivanja ruda, celokupna količina sumpordioksida koji
se razvija žarenjem sulfidne rude, širila se po okolini. Usled toga je
sav teren u neposrednoj okolini Borskog rudnika uglavnom postao neu-
potrebljiv za poljoprivrednu eksploataciju.
I danas (1958) pored toga što su flotacioni uređaji povećani, u
Borskom rudniku ode za 24 časa u atmosferu, usled sagorevanja sum-
pora, oko 500 tona sumpordioksida. Slično se dešava i u drugim inostra-
nim rudnicima. Međutim danas se vrše pokušaji da se ovaj sumpor-
dioksid što više iskoristi. To diktiraju ne samo higijenski, već i ekonom*
ski razlozi. Tako, na primer, u jednoj američkoj topionici bakra (u do-
lini Tenezi) dobija se danas veči prihod od fabrikacije sumporne kise-
line (gde kao sirovina služi sumpordioksid proizveden prženjem rude)
no od prodaje samog bakra.
Sve su to razlozi koji nalažu da se ovom problemu posveti najoz-
biljnija pažnja, i zato se svuda preduzimaju mere za uklanjanje ili sma- -
^ jnjivanje te opasnosti pogodnim tehničkim i drugim merama.
Osobine. — Sumpordiojtsid.je bezbojan gas karakterističnog, zagu-
šljivog mirisa. Stvara se pri sagorevanju sumpora l drugog m aterijali li„j
- ~koii sadrži sumpor. On ie mnogo teži od vazauna. apecmcna težhia nm----
je 2,279. Lako prelazi u tečno stanje komprimovanjem ili sniženjem
temperature (na — 15°). Jedan litar tečnog sumpordioksida razvija 500
litara gasa. Sumpordioksid je jako redukciono sredstvo. Ova njegova
osobina iskoffšćava se za njegovo doKazivanje i ođredivanje u vazduhu.
—=^>_TokMČna§L — Sumpordioksid pomešan sa vazduhom i u maloj kon- >,
ćentraciji vec aeluje štetno po zdravlje. Duže zadržavanie u atmoslerl
-koj3"šađrži 50 ml na jedan kubni metaF vecjieluje štetno na organe za
disanie. Toksično deistvo ovog gasa može bitT jako ptfVSfiMb ClhJlillleOHi -
-dS^še^na vlažnom vazduhu on deiimićno oKsicfišB' i' d51e'''sumportrltSgtar^ !—•
alnosno sumpornu kiselinu. Malo duže zadržavanie (pola sata do leanog
"sataj u atmosferi koja sadrži 1,5 mg sumpordioksida na litar vazduha
deluje već smrtonosno. Maksimalne koncentracii& ovog u asa knie se mogu *
tolerisati u radnim prostoriiama ižnose 10 ppm ili 07025 mg ,.jia_litar
vAzduha. Isto tako. samo_ulmanjoi_m£ri i gij]3:ltL-ripliii», narpčito posle
dUze upotrebe, štetno na organizam. Suliiti L sam siimpordioksirf upot-
feoijavaju se, ma da je ta upotreba- u mnogim državama zabranjena, za
konzerviranje životnih namimica. Hlorovodonična kiselina iz želudač-
nog soka oslobađa sumpordioksid iz suifita, a koncentracija od 0,5% Ho^
l a/o sumpordioksida već izaziva ozbiljne toksične pojave.
— U d isa n ie v e č ih k o ličin a su m p o rd io k sid a izaz iv a
, a ^ t n a 3 r o v i p j a . P ra ć e n a ia k im i qi,tšeniem : d u b o k e . p o v re d e
bronhjja, pa i pluža, mogu dovesti brže ili sporije do smrti. .......
Staljao udisanje malih količina ovog ffasa_dpvodi do hroničnih tro-
vanja. karaKierisanih poiačanim lučeniem pljuvačke, nadražajgm_slu-
 t K .t /-

tlo'l -
58

zokože u sta _ n a u , očiju, hrpničnim .

~»pinyn~ ?aTnnrenf>sti i dr. D el ova ni e s u m por di oks i da zayisi.-r5i?.Q£fl—
' T ™>n„ ca nnA/.i.tfa.van'jpm o se tliiv o st p re m a ovom

njegovog u atmosferi (vazduhu Ui dimuji ni]e aovoijno za re&dvduje p iv

blema profesionalne toksikologije i opšte higijene, već je potrebno iz-
vršiti i kvantita.ti.vnn određivagie. Ovo se mnžp izvršiti tehnikom opi-
sanom kod istraživania sumporvodbrdka pod.b) (vidi str. 56).
U ovom sluSaju reakcija je sleđeća:
SO2 + 2 H2O + J 2 2HJ+H«S04
Ovde će višak jnria knii preostane po oksidaciii sumpordioksida
. reaffovati s t.insulfatom ■daiući tetrationat: obojeni jod preći će u bez-
bojne jone joda:
2 N a ,S 2O s - {- J s —w N a ,S 40 8 + 2 N a J ^

Višak tiosulfata titriše se 0,01 N rastvorom joda. Za oksidaciju

utrošeHa kOiiittta-jođ^" obta:ćuna"še Kao žto je odjasnjeno kod istraživa-
nja sumporvodonika. 1 ml 0,01 N rastvora joda odgovara 0,32 mg ili 0,112
ml SOt.
EAZNI TOKSlCNI GASOVI

U grupu gasovitih otrova sp.ada 'još * veći broj hemijskih supstanca

koje su u toksiK ološkom pogledu interesantne uglavnom kao gasovi koji
mogu dovesti do profesionalnih i slučajnih trovanja. Zadržaćemo se još
na halogenim elementima i nekim njihovim derivatima.
Od haiogenih elemenata gasovit je jedinc. hlor i fluor. Brom je
tečan na normalnoj ttmperaturi, ali već i na t&j temperaturi i pod nor-
mainim pritiskom oslobođa znatne količine pare. Jod je čvrst, ima veliki
napon pare, te i na normalnoj temperaturi oslobađa pare. joda. Radi bo-
ljeg pregleda, sve halogene elemente izučavaćemo zajedno sa hlorom, u

prirodi hlor zauzima među halogenim elementima prvo mesto. čovečji

organizam, uzet kao celina, sadrži 0,25% hlora.
On se veoma mnogo upotrebliava u raznim h«niiskim industri-
jMna_kap oksiriaM<ym TOtim za M ^ irapjp minpralnih i nrp;aft-
> ^ ^ -^ ^ H M f i a t e ^ / belienie. za sterilizaciju pijaćih yo<te (u koncentra-
^ ,c iji ed-1,5 g na kubni metar vodeji itd." Ža razne primene potrebnojie
proizvoditi velike količine hlora u tečnom stanju. Industrijsko kao i
Iaboratorijsko dobijanje hlora i primena njegova, kako u industriji, tako
i po heraijskim laboratorijama, .predstavljaju jazne^mogućiiGsti„za—pro-
. 1) 3 do 5 ppm sumpordioksida mogu se već otkriti iulom mlrisa; 10 ppm
izazivaju već iakši kašalj, a 20 ppm mogu prouzrokovati ve6 i nadržaj oiiju.
 -:0 MrU,

59

^esionaJna trovania ovim gasom, Najzad u istoriji toksikologije hlos je

vazan kao'gas koji jg prvi upotrebljen za masovna trovanja u ' prvom
svetskom ratu.
^=5>SBfihia£. — Hlor je otkrio 1774 godine farmaceut Sel_e (Scheele).
On se i dTOM_najčešće dobija u laboratoriji metodom."ko)om ga j e ’Sele
o feio , to jest deipvanjem hlorovodonične kiseline na .mangandioksid.
tJ laboratoriji se do-bija i delovanjem hlorovodonične kiseline na kali-
jumhlorat. Ovo je način koji se u toksikološkim analizama primenjuje
ža dobijanje hlora potrebnog za razaranje organskih materija. U indu-
striji se dobija uglavnom elektrolizom koncentrovanog rastvora natrium-
hlorida.
. Hlor je žutozelen gas. karakterističnog. vrlo teškog...zagušliivog
miriša—1 ° ie težak gas, specifiene težine 2,47. Used velikog afiniteta
*Hora prema vodoniku, hlor je jako oksidaeiono sredstvo:
.Cla + H 2O — 2HC1.+ 0,.,
^ .il ~ .1”.... "ffiš
i . )
- Na ovom,.oslobođavaruu nascentnog (atotnskog) kiseonika osniva
se i “ -----------
-===>> Tofesičoost. — Hlor jako nadražuie organe za riiganjp. Masovno
^ i - n i e .h l o r a može lzažvati-Drzo sm rt orestankom disania. uslcd stva-_
edemia - Smrt u talgvim slučaievim a.može nasžupiti za „
om inuta. A li ,1 .:,u slučaievitna gde nastupa izvesno Doboližanie
-posle takvog trovanja VPlik-rim.. Wr1ininam- iirinh^iitrw>- V.l^T-o nrifitU-
piti posle dužeg vremena .-lrnjn rfrmnHo rfn amrt.i.
~ "Končentracija od ,2.5—3 mg na litar vazduha (ili 1000 ppm) može
izazvati srrirt PQgie,.^adr.žavMLja ^ pr>lR sata 11 takvoi atmosferi. AlTl
mnogo manje koncentracije dovoljne su da dode do ozbiij nih poreme- ":
ćaja u organizmu. Kraće zadržavanje (30 minuta) u atmosferi u kojoj
ima svega 0,16 mg hlora (ili 40—60 ppm) na litar vazduha već je vrio
opasno i može dovesti do stvaranja edema pluća.
Najmanje koncentranij g m o g u - ntVrifj pulom mirisa iznose
okcr'gTS pp'm. Maksimalne dozvoliene koncentraciip za duže bavlieme u
Itidndl pm šfm .ji jgnesg n,SR Hn 1 p p m (An onn^ m g na HfaT vaT^'i^s). P
zakratko_ bavlj enj e (pola sata). mogu se toierisati koncentracije do 4 ppm.
-===~ > Antidoti. — U slučaju trovanja hlorom prvo treba trovanog uklo-
nfn iz* zatravane_atmosfere i izheti na čist^vazćiuh. Zatim ttti se' mogu
dati inhal|nmn gmr^i-iakal Povrede sluzokoze
mogu se isprati razblaženim rastvorom bikarbonata. N i u k o m s 1 u-
gajtt n e a o y r c 1 k,..:. č' £ * nTir r. U radlonr~
jegma 1 iaboratoriiama gde se radi sa hlorotn i gde može doći do profe-
sionalnih trovanja treba preduzeti mere za kolektivnu i ličnu zaštitu.
Pre svega-treba-nsigurati St.o bolfri ventilaciiu. vodeći računa o činie-
mci đa ie hlor težak^gas i da će selkao takav skuniti u nižim sloievima 0t r
Uvek treba držati.u pripravnosti sredštva koja će-neulrali- t)
SStt Bltfr (tiosulfat. bikarbonat). 7,a li5mt-MStit.il t.rpba rtrža±i-»-priprav. ?
nosta gasne maske. f'r -r'"
lstraživanie. — U slučajevima smrti usled trovanja hlorom istra-
žiVanje^Tobodnog hlora u organima praktično ne dolazi 11 obzir* ' Pra'
•S^a.kttUfilna apsorbovanog gasa potrebna da izazove smrt uvek jelnala,
a zatim on će biti u organizmu pretvoren u hloride i na taj će se liačin
pomešatijsa hloridima iz .organizma. .........
ftQ i Nh-, , V’Co- . - -
 O. -"t<
, . Ali istraživanje i određivanie hlora u yazduhu često d&3azi u obzir.
' " . ~Hk>rima vrl^karakterističan '.lnSis~TO~Tčome~še ' m S n j ^ v o pri-
6 sustvo otkriti u vazduk illMgđi^im nai^ o i^k o n ce n 5 ig IIe_ u _ k ^ m a ^ '
c^ \ M o r miris&m može otkriti već su takve da Ae -S^SZ 3 5 ^ 2 adr^vixu&_i’'
takvim prostorijama opasno pn rHravljp P o s t n j p hemijske reakcije koje
ce'iikazati na prisustvo hlora i u mahjim koncentracijama od onih koje
se mogu otkriti čulom mirisa. Jedna vrlo ogetljiva reakcija za dokazi-
Vanje hlora sastoji se u d&isfviT.hlora.riS tsa'ggntihartmntStopijenu_ra~
^ ^ ^ ^ a l f l a a ž a d i d ^ i - a t o č i a r M C T r p O ’t i š k u i e i o 3 ~ i z io d i c ta .- a _ iQ d ^ š S r
sjjjoboni daie rfavu boiu.
Keagenshartija za dokazivanje hiora dobija se natapanjem hartije
za filtrovanje sledećim rastvorom: 1 g skroba, 1 g cinkhlorida, 2 g kali-
jumjodida i 100 ml vode. Hartija se osuši i iseče u kraće trake. XJ pri-
sustvu i najmanjih količina hlora ova hartija, malo ovlažena, daće već
posle kraćeg vremena bledoplavu boju.
Još o s e tliu a ia ^ re a k c iia . k o ja om o g u ćav a d a se o tk rije k o n c e n tra -
cija "od sveg a 1 ppm, h lo ra .lje s te reak cija. sa o -to lid in o m (s tv a ja n ie ž u te
boie). Ova re a k c iia se .može- upotre6iti"ttQ K 6 ljnn .i
aivariie. keagens se spravlja rastvaraniem I g o-tolidiha u 100 ml hlo-
rovodonične kiseline i onda se dopuni vodom do 1 litra. Poznata zapre-
mina ispitivanog vazduha propušta se kroz ispiralicu koja sadrži ovaj
reagens. Intenzitet proizvedene boje poredi se sa stabilnim standardima
dobivenim sa~ razblaženim rastvorima kalijumbihromata (0,l°/o rastvor
bihromata uz dođatak 1 ml koncentrovane sumporne kiseline. Od ovog
rastvora se daljim razblaženjima prave odgovarajući standardi).
Nešto veće koncentracije hlora u vodenim rastvorima moau se
odrediti dodavanj&m kaliiumjcKlida.i utnsanjbm oslobođeriog ioda 0,0I N
~ ^ 5 tvc>rom natrijinntiosuIfata. 1 mg 0,01 N tiosuifata odgovara 0,355 mg.
^odnosno u,ii2 ml hlotas.
rfOZGEN,...
fUglienikoksihlor'l rhritli 1h1
coa«
____________ Fozgen je u toksikologiji uglavnom poznat
po tomeTto ie to blo~i^an-odIhpiniK ot.rova~žagusliivaca koji se upotre-
’Bljavao u pmom^svetsko.mjr.atu^ Ovaj je gas u prvom svetskom ratu
izazvao najveći broj trovanja od svih upotrebljenih bojnih otrova. Njega
su prvi put upotrebili Nemci-1915 godine. Međutim ovaj gas je i innogo
rm ffe lJio prouzrokovač _izvesnih trovanja profesionalnog karaktera. .On
sefcfosta upotrebijava u hemijskD-iarmaceutskoj industriji, na primer"
.Itod lzrade saloFa, uretana itd. lsto tako služf (kad~šliiOT'MS).T1u
kiciii boja. V c i 1 samo magacioniranje većih količmalćozgena predstavijk
ozbiljnu opasnost. Jedan drastičan primer je najbolje po'kazao koiika
je"t6 opasiiošt. Naime, u jednom predgrađu Hamburga je 1928 godine
u jednoj fabrici iznenada došlo do ekspolozije koja je oslobodila ogromne
kohčine magacioniranog fozgena (oko 11 tona); blagodareći atmosfer-
skim prilikama koje su bile povoljne, oblaci fozgena su se raširili čak
na udaljenost od 10 kilometra. Ovaj talas fozgena je u prolazu izazvao
trovanja i kod ljudi koji su se zatekli na polju kao i-kod-onih u kućama.
Preko 300 osoba je bilo više ili manje ozbiljno zatrovano, a nekoliko
desetina je i umrlo.

u O J jk ^ ). ttytoC&sf:
 ĆT^MV o>)WTi/r«y u OslŽeJS’^ t j
V jA
* tf' i<AlfU/^^> /
sfi>polt tH f'T M ■ ‘
J. '’i „ rv - • U ...... !Xvx,'t 81

Pored trovania koia. mogu aaatali-U^led^X5 kanja, rezervoa^a, kao

što je bio napred pomenuti slučaj, ili usled rada sa samim fozgenom, jie
ftreba gubiti iz vida činjenicu da se fozgen stvara često pod_nepred-
^em im lS o In o stim a.' Tako lia"priiner ovaj. gas se stvara pirolizom iz-
vešnTh orgarLskiK~~KLoriranih deriTOta. r a~Ko~se pnlikom upotrebe~~ug:r
"■ijehiStetraEIorida za gašenje' požara.~raavi]a]u znatne K^’lclffiL luzjjura;
-posUgffltm^teoncentfaMjfe1 Ita^elirm ogu zrSeo~f^fgČi' grkiUcu tokmenih
kpncentracija ovog gasa. Isto tako i drugi jedan hloroderivat metana,
fflorpform) pod uticaiem toPlote. sv^lcatL-Ljvazduba (Bfieonika) može
se" pr.etvoriti.deUnScncL.u fozgen. Ova činjenica je dobro poznata onuna
Htojj au 'MOf^Z5!Mr^g ^ r^ ^ v i!irk ^ o .3 're ^ tx o .^ ..a n e stg a ju -
Osobine.~~—' Fozaen ie~na normalnoi te_rap_eraturi_ gas. specifič-
nog.~ hžtrop a 7.atirri '^iariiiniavQg_imrisa.-.kOii neki atlt6fi'~dHinišu kao
~^nris piesniVog sena.'CTn Iako._nreS:i_u tečno stanje, poštoimu_je„taclTa
Tdjucanja; l~~tf^~zaŽo je njega lako držati u tečnom stanju, pod pri-
tiskom. Mnogo je teži od vazduha; specifična težina mu je 3,5. Ova
dosta visoka sgecifična fežina" utičala je, između ostalog, na njegovu
primenu kao bojnog btrova; on.se, fcao znatno'teži od vazduhaj'zadr-
žava .Gaj nisknm nivnn i ..ij'i^ f t io g L jia rocito se lkkq_SirJLPO nmvfana;
sto je omogućavalo njegovu primenu kao bojnog otrova, naročito u
uslovima rovovskog ratovanja, kako je to bio siučaj u prvom svetskom
ratu. U trgovini on se može naći rastvoren (20°/o)l u toluolu, i u ovom
obliku se upotrebljava u malim laboratorijskim eksperimentima.
On_se, naročito u alkalnoj. sredini, dosta. lako. hidrolizuje, dajući
smešu hloriđa i karbonata: 4 NaOH + COCls = 2NaCl + NasCOs +
2H207TMeđutim i čisita voda Tagano dovodi do hidrolize i stvaranja HCl.
O n s e dnsta i a k o jedini sa izvesnim organskim bazama. Ta se
osobm jpnm eniuie i kod izvesnih .metoda za niegovo dokazivanie i
određivanje. Tako fozgen sa anilinom reaguje na sledeći načjn: ‘

•— C1 H 2N - C 6H 5 N H -C ,H s
C O < f + = C O < ^ + 2H C 1
- ^ C l h ,n - c 6h 6 ^ nh - c 6h 5

Proizvod reakciie ie čvrsta .sapstanca. dlfenilure. koia ie sasvim

slabo rastvorliiva u vodi. Sto omogujeava primenu ove reakciie i za
'kvanti.tativno određivanie fozgena u vazduhu.
Inače iozgen_.se dobija lako delovanjem pušljive .sumporne ki-
seline na ugljenlktetrahlorid; takođe se. dobija i fcada se smeša CO+Cl
propušta_preko aktiviranog uglja, koji deluje. kao katalizat.or,
==fe> — F ^g en ie veoma toksičan. Već u koncentraci-
-----a'pg
lam .. l .®s.
u.i> mg na litar vazduha dolaziJ -viazi do ozbiljnih oštećenja plućal,
i posle žadržavania od lO .minuta u takvoj prostpnH dolazi do smr5
tekvb] prostpriji smrti
odrasla joveka. Do smrti dolazi ili usled gusenia lli usled . pfg*
s'tankžTrada srca. Već količine od "2 ppm. kada i ^ i miris dosta ja-saff.
dovotje do jjačIE nadražaja očijuf sluzokože nosa. Maksimalna dožvoljena
koncentracrja za duzu ekspoziciju iznosi I~ppm (0,004 mg na m af
vazduha)'. ‘ ------------------ - ' ’ -----
- <jiavno deiovanie^ozgeaa^ krs&a—oreeaio aa~jUsani<» i otuda ie on,
kao ljo]ni otrov, tipičan predstavnlk zagušljivaca. T rg ^ n u t? fozgen 5g=~ i
luje već i na gornje aeiove reispir^niož^^'alti:^, 'ali glavn6_'deioyan]S~~
 i j l u j j ..c t u j / u a $ l

62 ' ' , • ,
se vrsi u plu^nim alveolama i krvnim kapilaruma. Kao sosledica tog_
~ggIo^55ia~a5Ha do.edg na pluća. TrfrvaniR fozeennm izaztvam i pr&-
OvsJ^v^^ačb^^delovanja71fozgtna na pi«ca * krvne p*gmente.po-
»dupire hipotezu da .se delovanje fozgena na pluća svođi na to da taj
gas. u dodiru sa- tkivima, oslobađa hdorovodonik_koji onda korozivno
deluie na plućai krvne pigmente. _ — ~
_s=c; siThntnm i. — Ovai gas Iritira organe za disanje i zato se prvi
-gm p^m i isppljaya]uT~u inadrSaju !ferla \ kajjlliTT zž.tim se os<ićri
ispeci.ialan ukus u ustima, pa muica j povraćanje sa Jbcjlovima.u.^pigas
tru. Ono što ie opasno' kod trovanja fozgenom jeste činjemca da poaie
oviK prvih simptoma reTativno laMfif dol&ži do izv^nog ^ n vremenpg-
poboljšanja starija,'tako đa trovani smatra da ie sve proslo^~Meautim
posle~5 do 4 sata dolazi do stvarania plućnog. edema koii može brzo fla~
dovede do smrti. '
Antldoti- — Lečenje, odnosno pružanje pomoći trovanima fozge-
nom -g*Tšto~kao i kod trovania hlorom.
Dokazuanje. — Dpkazivanje fozgena praktično dolazi u obzir u
vazduto, bilo da se radi o istraživanju ovog gasa u vazduhu radnih pro-
štorija u industriji, gde može doći do razvijanja ovog gasa, bilo da se
radi o njegovom dokazivanju kao bojnom ertrovu na terenu. Za niegovo
dokazivanje, odnosno naročito. gravimetrijsko odredivame, mogla bi se
IsKoristm njegova osobma aa lako reaguje* sa amlinom dajući čvrstu, sa-
svirn stabo rastvorliivu simstancu difenilureu. Međutim danaa se naj-
češće primenjuje za dokazivanje i određivanje fozgena kolorimetrijsRa
•Aštoaž»'Je<faa takva kolorimptrijsira roairnp sietieoa: tlfirpapir se
n a to n l-ra ^ o rim diff»nilaminJ^p<r£f^TTf>fiIa'minfV,henzaldehi(ia U Ug-
ljeniktetrahloridu. Osušene traEe filtrpapira šluže kao reagenshartiie za~
aoKazivanle tozeena. TJ prisustvu fožgena hartiia. ko-ja je bela, obojiće
še žuto. Ovu reakclTu ometa prisustvo nekih drugih gasova. narožito mo*
ra 1 hlorovodonika. Zato se ovi gasovf, šprovođenjem važduha kroz is-
piralice, moraju prethodno ukloniti." " ....... ................ ’
Beagenshartija za ovo dokazivanje spravlja se na sledeći način:
prvo se naprave odvojeno 10°/o rastvori p-dimetilaminobenzaldehida i
bezbojnog difenilamina u ugljeniktetrahloridu. Pre no što se želi napra-
viti reagenshartija ova dva rastvora se pomešaju u srazmeri 1:1 i u- tako
pomešan rastvor stavljaju se trake filtrpapira, koje se zatim osuSe u
mraku. Ova reagenshartija se čuva u dobro zapušenim, najbolje para-
finisanim, epruvetama i u tami.
Maksimalne doze ovog gasa koje se smeju tolerisati u radnim pro-
etorijama iznose 1 ppm (0,004 mg na litar vazduha).
. iPEitrr >
(dthlordieHlapafld)

'C H , — c h ,c i

-C H , — CHoCl

" Toksikološki značaj. .Igerit je sintetizovan^ioš -1882 ^sgođine,

međurfta nJegOv VSTTki 'toksikološki značaj došao je^tek~njegov6m _upo-
trebom kao boinog otrova. Njega su Nemci prvi put upotrebili 1915. go-

^ 3 a> M n 1" '

U? ? CW ft^ U jU K K ^ z -
 v'iU.e* - U K JIW U £\ v (JAUJU ar<3t<- /bt/Yčeu ~u e ^ e / ^ j jc m ^ .
f (2sl, o . /»Hćo J i^ ' / U j U ^ U j u u i
^a%j'<uuj&ć{ • lW I \\c \( jJ b q c ijL ffte V ^ ,-e p z ju j)^ o ^ f/ k j ^ / f i^ ^ u ^ U ^ u ~
i^u c -1 OfiVj&l*- f* - lrtfrtt* J 4 u f)f u^tfkjz. CcTp0. ^ 0 )
■s ^ 6 7 /6a5c7^ /
! aine, u prvom svetskom ratu na reci Ipru, usled čega je ovaj otrov i ( CA/U,i-^ĆZ% ^C-
dobio ime iperit. Nemci su ga zvali Lost, po početnim slovima dva ne- (.JTo/ 4^ !či /
mačka hemičara koji su za vreme prvog svetskog rata proučili indu- / f ' ^
strijsko đobijanje ovog jedinjenja. On spada u na’jopasnije boine otrove
s obzirom na njegov način delovania i na megovu postojanost. '
ifenfthie- —- TT notnuno čistom staniu iperit le bezboina zeitiniava •**<■■ ■ -------- —“=
tćžnost. teža od vode (specifična težina na 15° l.zv). Fotpuno čist ie bez C A U ^l
tniirisa Ui i'ma sasvim slab miris na slačicu.. (Otuda i njegovo ime koje
se 'takođe' sreće u literaturl jSgnfgSS ui Mustaragasy. Tehnički iperit je ^ n j r j j ca< ifC o
više ili manie mrko oboien 1 ima izrazit nuris na slačicu. Iperit ima )[ (] ff&T
veoma slab napon pare, pa se zato njegov miris može i da ne'ašetT odmah. ( fe z jffi.
’Specilična težina pare iperita je vrlo velika (5,5), što je vrlo važno u U
pogledu njegove primene kao bojnog otrova: on če se vrlo.dueo zadrža- OZJ
vati na povraini zemlie. Tačka "toplienia m u'ie'14.40. a tačka ključanja 'J v
'“216—219’. U vodi se sasvim slabo rastvara. Rastvara se u alkoholu, hlo- QJ0Aj2~.
rofojrnu, ugleniktetrahloridu i u mastima.
U dodiru sa vodom iperit se hidrolizuje, istina sporo, i na običnoj
temperaturi. Mnogo se brže hidrolizuje na povećanoj temperaturi. Hid-
rolizom prelazi u toksikološki neaktivan tiodiglikol:

.CH„CH2C1 . CHaCH,OH
/H ,0 • 4- 2HC1 )
c h 2c h 2ci CH.CH.OH <
ocp

Oksidaciiom iperit se...pretvara u netoksična "'i manje toksična je- .

đinjenja,. đifriordtetilsiilfnksiri i dihlordietikulfon' " ...

c h 2c h x i c h , c h 2ci c h , c h 3ci
' S<^ + 0 -* 0 S + O ^ O sS
^ -C H jC H jC l ~ ~ C H , C H 2C 1 ^ C H sC H 2C 1

— Toksičnost i način Jolnvnnjn — Iperit je tip otrova tzv, piikavaca.

On .iifco delu]e^na^|nzokožu. a. ima i Jako vežikal^^
Iperit prolazi kroz odelo, a prodire i kroz kožu na obući, pa čak i u drvo,
ulsoliko ovo nije zaštićeno dobrim lakom. Deluje Korozivno i na neke
m etale. Blaeodareći osobini da se dobro ržlf^ara' u iip~mfll&ia. bh foffip
_~gfre dubpko u .kozu, tioravak u atmosferi gde lma svega li.UV g"ineflta
na kubni metar vazduha može da izazove smrt vrlo brzo. Iperifdeluje
i kao suzavap. Baca ie pokazao da iperit (kao i neki drugi ofrbvi\ .defiS^g”
na organi^aTm ^ktivne SH eruoe u pratoplazmi osetliivih 6e-
* liia l na tai način sprečava normalan rad tih ćelija (inhibicija ferrne- .
pata). --------- —---------------------- *------- -
■^=€^ Simptomi, trovaBj a. — Kad ip e r it dođe u d o d ir sa k o žo m s tv a ra
p ry o g n tp m p , usled čega dolazi do svraba. a z a tim se poiavlinin maTi
pB k asn k o ii se s p a ja ju , siivafajuči sv e v e ć e p o v rš in e o p a sn ih p lik o v a ;
a s oDzirom ■■ prmiiTO | ^ i
duBinu. Voda sadržana u ć e liia m a re a g o v a ć e sa ip e rito m p r i čemu se
3 ihlryaveaQp±k| k ii - ^ foaglVa...iake K orozivne pO vrede. Eo-
red o v o g Tokfllnnff H o i^ n n ja dolaži do iz ra ž a ia i o p šta to k sić n o st. u vezi
r .blomrahia SH grupa u nrotopiazmi. " ......
1 H --" j r ~ -----

c o
 64

iperit, a u ioš većoi meri tzv. azatpijperiti

hlortnM lIaminT^posehno ejpliijp n,n PP^1 ^° ]rvi cft.-hrrn-raTmnngavajj^ fcl-

C,H4C1
N ^ —C2H4C1
- C2H4Ci

totoksično delovanie1). Zato su vršeni pokušaji primene ovih iedinienja za

leženje bolesnika od iiivesnih vrsta "raKa.”
— AiitiJ oti-fPrva^'nomočT — Osobu povređenu iperitom treba_.što pre
*~č i l 6 P o S S F ^ S ^ : oHaa~TIkIoniti saTćože iperit iako ga upijajući upijaćšža.
hartijom ili na drugi načn. U svakom. slučaju ne trljati i ne pritiskivati
ozIegeria"mesta. Zatim povreaena mesta ispfati 'Kakvim pogodnim o k s f
2 dacxonim sredstvom ..-(kalijumpermanganat, hipohlor.it, hloramin .i ~đr.)
Koie ce oKsid'i'sati iperit i pretvoriti ga u neaktivno jedinjenje,JlčjjL ^sta.
llj5ifatT*'izotonicnirri rastvorom natriiumbikarbonata. Za uništavanje ipe-
rita na odelu, raznom priboru itd. može še upotreb’iti hiorni kreč u prahu,
koji će delovati oksidaciono. Za zastitu od iperita, pored gas-maske, po-
trebno je nositi i specijalno zaštitno odelo.
— Istraživanie iperita u organima ne dolazi praktično
uobzir..Dokazivanie ipirita može se vršiti ha~zagaa&hom~terenu. vodii
odećl rsncno..Fostoji veliki broj predloženih reakcija za dokazivanje ipe-~~
nta.~Ni jedna nije potpuno zadovoljavajuća. Reagenshartije natopljene
pC'godnim indikatorima mogu poslužiti za to dokazivanje, koje se zasniva
na hidrolizi iperita, pri čemu se stvara hlorovođonična kiselina koja će
reagovati sa indikatorom (na pr. metilcrveno)- i hartiju obojiti crveno.
Ova reakcija nije specifična. Nju će, na primer, dati i lui~zTt^~jreakči.ia sa
Grignard-ovim reagensom Cnatrijumjodid u prisustvu .sulfataoakra koii
~delu|e kao kataiizatori'šaltoiim'še sty£a*u orisustvu' iperitri dnn3oclietiF~
sulffS'. : : "" ^

,C H 2CH,C1 CH.,CH2J
s< f +2Na J — s +2NaCl
CH5CH2C; X CHj CH.,J ^

Ij prisustvu nešto znatnijih količina iperita stvoriće će i kristalast

talog dijododietilsulfida, a u prisustvu sasvim malih količina ipe-
rita pojaviće se slabo zamučenje. Predlagano je ioš dosta reakciia za
dokaziviuije iperita; mnogp nd njih sp ^acnivaji; na redukcionim svoj-
stvirna ovog otrova. . , o
^ d n a reakcija (ćiji mehanizam nije poznat, ali koja je dosta spe-
cifična) .dobiia se sa timolttaleinom. Keakciia se lzvndi na rIpHcpi na-r
cm: U 5 ml rastvora koji se ispituje doda se 20 kapi reagensa (pomeša
se 0,55 g timolftaleina rastvorenog u 25 ml 96% etanola sa 0,15 g NaOH
rastvorenog u 25 ml vode). Ako se zagrevanjem rastvora plava boja iz-
gubi dođaje se u epruvetu malo po malo 0,5% NaOH dok plava boja
ostane stabilna. Kad se tečnost ohladi đodaje se kap po kap glacijalna
isirćetna kiselina dok se plava boja ne izgubi. Ako je sad rastvor žute
boje postoji velika verovatnoća da u njemu ima ipenta. Da bi se "to
potvrdilo doda se jedan ml benzola i pažijivim mućkanjem rastvor
ekstrahuje benzolom. Sloj benzola se pažljivo prenosi u drugu epru-
 65

vetu i doda koja kap koncentrovane HCl (D:l,19) i epruveta dobro

izmućka. Pojava stabilne Ijubičaste boje (bar za 10 minuta) znak je pri-
sustva iperita.
BKOM (Br)

'Tnirgilrn.lnglri m araj — Osobiae. — J3o>m_ima mnogo-inanii toksi-

Vnlnglri rnacai od'hlora, poižtO 'Je i primena njegova manje rasprostra-
njena. ~ _
Brom ie na običnoj temperaturi t e^an. ali već _i na toj tempera-
tnri irna' ~vrlo veliki naipon p a r £ I ta k o .d^-se-iznatL-tečnogllMLOjna stvara
crveno hmma. Zato, čim se otvori boca s bromom, iz nje
fTTZTrr.rhnp,h jakn zagužliiva~para7"karakterističnog mirisa. Brpm se ras-
fvafa u vodi, ali ne reaguje sa njom kao hlor. Bromna voda je stabilna
ako se čuva od dejstva svetlosti.
Tnksičnnst. — Simptomi. — B r o m ^ ^ š ^ ^ M _ m e r i^ a ^ u š l i .i v i
ffpasajnregSTRlor. rfiuzokože organa za disanie neobično su. osetljive na
fhsfitvn brnma'TTlĆlisanie "'iha 1 šasvlm' ^ malih količina broma Izazivar
"fasal3?'ar konceffEraci|e o3 0,05 mg bromalna Jitar.jvazduha
yre<IitavIja,|tr'5zlilll'3flU O^žs'Host tlrbvan^a, posle dužeg zadržavanja u
tagvoT~~atmosien. il dodim~ša kožom _brom_izaa-V.a duboke opekotirSg
sa jakim bolovima.
Simptorni trovanja brcmnom parom slični su onim koie smo naveli
kod Kibra. Žto~~ŠG'tice 'aMid6t5,' ćdriSšno, lečenje tijovanih bromom, tu
vszc ista uputstva ka'o 'i za h lo rj. a opekotine na koži leče se kao i
drug'e opek6tih&.--------- ^ ^ ^ ".......... 1 ~ '—
jMBp^TTi^agivažaB.' —(aDu slučajevima tr-0 van;a-demejatarnim bromom
prakbcno ne dolažr ii obzir njegovo' SokazivanTe u elementarnom stsnju,
■pošto^se i brom u organizmu vrlo brzo pretvara u bromovodoničnu kise-
Itira; odhi3STro-u bromide. Ali pošt'o normalno covečiji organi sadrže
najviže do fl,!5 mg broma na 100 g .organa, to se, u slučajevima trovanja
bromcm, on može dokazati mnogo lakše nego hlor. Njegovo dokazivanje
će_ s j- jzv r|itM j^rek tn o , kvantitativnim odieđlv^fenL-gronffđS: “
Praktično, istraživanje se vrsi na sledeći_način:..100....g .iseckanih
organa razniuti se u vodi. i zaalkalihise^ ^rijum karbonafom i, Obično se
dodaje radi toga 3% natrijumkarbonata obračunato na uzetu količinu
organa. Zatim se sva tečnost ispari i masa suši na 120° .Osužena_masa se
žari na fempefaturi od oko 450“. Na ovaj će način sav brom biti pretvo^
ren u .bromide. Ovako dobivena alkalna masa ispere se vodom i u vođe-
nom rasivonrse-isfecažuje-jon'bfOma.
U alučaju da u materijalu ima znatnijih količina broma, uzima
se samo jedan deo (nekoliko ml) ovog jako alkalnog rastvora, doda se
dve kapi rastvora metiloranža i neutrališe hlorovodoničnom kiselinom,
doda malo hlorne vode i hloroforma i dobro mućka.j Hlor će oslobađati
iz bromida elementarni brom, a ovaj će se odmah rastvoriti u hloroformu
i obojiti ga pifcomrko. Intenzitet boje biće jači ili slabiji prema tome
da li u rastvoru bila' prisutna veća ili manja količina broma. Ova
mctcda se može primeniti i za kvantitativno kolqrimetrijsko određi-
vanje broma,'poređenjem proizvedene boje sa bojom koju će dati ras-
tvori poznate koncentracije bromida. !
5 Tcksikološka hemija
 K o d pr.ikti£nog iz v o d e n ja ove reakcijs trcba obratiti paznju da
se hlorna voda dodaje kap po kap, izbegavajuči unošenje većeg viška
hiora kako ne bi došlo do stvaranja bromata.
^ U vazduhu se brom može istr&živati i kvantitativno odrediti na
sledećtJScmT: prob'a ii7.e'tog važduha ;se sprovodi Kroz ispiraiicu Roja
sadrži rastvor kalijumhidroksida:
_ Br, + 2KOH -+ KBr + KBrO + H.0
Zatim se dodE rast.vt>rii"ktvja kap vodonikperoksiđB:
KBrO + H20 8->• KBr +H aO + Og .
Ovako će sav brom preći u bromid i onda će se u tom rastvoru
bromodrediti kao i pod a). ~~

. JgQ"g)
-===> ToksikoloSki značaT>«=^Osotiinc, — U toksikološkom pogledu jod
im a žnacaia sto ie cesto unotrebliavan kao sredstvo za samoubistvo, a
-zabeležena su..i_slučajna tmvanja jodom.
Jod ie na običnoi temperaturi čvrst,. ali i na toj temperaturi otpu-
žta pare koje se lako raspoznaju po jakom, karakterističnom mirisu.
Zagrevan, jod daie karakterističnu liubičasfoj.jpa^U vodi ,se sasvim
:sl5bo rastvara, a dobro se rastvara u alkohoiu, etru, riloroformu, ugljen-
disulfidu.
«g~>>.Toksir.nost. — Simptomi. — Elementami jod je dosta toksičan.
Nekoltkb dasetih deloVi TJll grama ićistog joda, Ui o do iU g tinkture
joda, izazivaju već ozbiljne toksične pojave, a moguće i smrt. JPrisustvo
iodovodonične kiseline koja se stvara u tinkturama kakve su**se ranije
špfavTjaTe, tj. bez~dodatka iociićla, može u velikoj meri povećati opaip
riost kod upotrebe takve tinkture. Tako je u Francuskoj zabeiezen sinrt-
nT siućaj jedne žene koja je, bolujući od angine, namazala krajnike
tinkturom joda koja je vrlo dugo stajala i gde je jod bio delimično
pretvoren u jodovodoničnu kiselinu. :posle toga (1922. godine) u Fran-
cuskoj je, kao oficinalna. uvedena tinktura ioda. spravliena uz dodatak
kalijumiodida. koii usporava stvaranie iodovodonične kiseline. Jodovo--
domčna kiselina se stvara usled oksidacionog dejstva joda na alkohol, u
kome se uvek nalazi i voda, tako da se u krajnoj liniji jodovodonik
štvara reakcijom joda na vodu:

J.+-H .O -+H J + HOJ

Ova reakcija je u suštini nešto složenija.
Simptomi trovania elementarnim iodom rh sledeći: nseć^i jakp
x-VfroIajs,grlu l . t d i u B ^ ^ . j i MŽBaćarile. ia^JučeriiepH^ ^ S .
____ržlgtinenie-.pulsa. sniženie lemneraihire Sluzokoža
?ngm rkp. • ' -
■g=^>Antidnti—— U slučajevima trovanja jodom, kao i kod drugih tro-
vafifa; treba’lpokušati'da se'otrov lto are elimini§e iz organizma'govra-
ćanienfr7ili ispiramem želuća.~'Kao antidot. koii će ublažiti i neutrali-
sati dejstvo otrova, može se.dati>3—4 gr^a.Tiatrijttmtiosuliata -rastvo-
renog u miakoi vocu.. Takode se jnože dati trovanom da popije ve'če
količine vode u kojoj je razmućeh skrob.
 67

Istraživanje. — Jod, apsorbovan u elementamom stanju brzo se

preteara u orgamzmu^u affialtie lodide, a om se uglavnom brzo eUnu~-
nižu preko mokrače. u koioi st> tada može istraživati iod. odnosno iociiai.
Ukoliko j e ' jod ostao delom u elementamom stanju, njegovo prisuštvo
ss može konstatovati prllifeom destilacije organa radi istraživanja ispar-
ljivih otrova: poiaviće se za vreme destllacije im picasta "paia liHl.i. Taj
' elementaran jod može se ekstrahovati iz organaiii sumnjivin tečnosti
(izbljuvci i dr.) mućkanjem uzete probe sa ugljendisulfidom ili hlorofo-
rmom. Oba ova rastvarača obojiće se ljubičasto u slučaju prisustva slo-
oodnog joda.
Jod se, kao što smo pomenuli, vrlo brzo pretvara u organizmu u
jodide, T~žat6 je obi6no potrebno kod toksikoloških istraživanja odrediti
celokupnu količinu joda u organima. U tu svrhu uzeta količina materi-
jaia prvo se nakvasi 10°/o rastvorom kalijumhidroksida, osuši, žari na
temperaturi od oko 450°, a dobiveni ostatak rastvori u ključaloj vodi.
Dobiveni rastvor, u kome se sav jod nalazi u obliku jodida, neutrališe
se hlorovodoničnom kiselinom i iz rastvora jod oslobađa pažljivim doda-
vanje hlome vode. Oslobođeni jod se titruje 0,1 N ili 0,01 N rastvorom
tiosulfata.
(4 4 ) '
FLTJOR (F)
Toksikološkl značai. — Elementami fluor je, pored hlora, gasoviti
predistavnik grupe haiogemh "elemenatal U' 'toksikološkom pogiedu lma
rnaTcr prdkllCnog žnacaja posto se vrlo retko primenjuje kao gas. Među-
tim tehnološki napredak učinjen poslednjih godina za dobijanje fluora
omogućava sađa i nešto širu primenu gasa fluora, pa će se s tim u vezi
pojaviti i novi toksikološki problemi.
»OSftfcjBg- — Fluor je prvi dobio farmaceut, Henry Moissan (1886).
■
-Eluor^e sas bled# zelejio-žut, U sasvim tankom sloju je gotovo bezbo-
jan. Teži je od vazđuha (specifična težina: 1,31), ali je znatno lakši od
hlora. Ima oštar miris 'FIuihlie najx.eaktivniii elemenat. Jedini se direk-
tno, na običnoj temperaturi, gotovo sa svim metalima i sa vecmom
rnetaioiđa. -----
:==•> ToEsičnost. — Toksikološko delovanje ovog gasa za sada je još nedo-
voljrio proucšno, ali on je toksičniii od Mora..Zam&niivaniem hlora fluo-
rom u organskim molekul&ma povečava se toksičnost tih iedinjenja. Ova
'se osobina lluora icoristiia kod izracte novijih insekticida, a i za doBtJa-
ttjtrb trte lh o ir o v a . T a k a a a b rim ~ f T a f f l^ f t 'i i v g m g ff r Tn 6 rfi- re
ja se fluorfozgen (FeCO), toksičniji od fozgena; isto tako fluorpikrin
(FCNO)s je toksičniji od hlorpikrina.
Jedinjenja fluora imain mnopn tfrVmfcrtnftlTi rnar nj nr?
.tarnog fluora. O nekim od ovih jedinjenja biće govora na drugom mestu
>ve knjige.

/fv'fituit _ " . ri v
‘‘ ■ V

s*
 4H&L

V U X / ( M f €- 'J r p ■ U tfF

u f. ■dbOvrl Q < M )M ty ('y ^ w

. ,^ 0 ( n S j n X c a i n A 4 ^ ^ ^
- ^ c u ^ e o r /a t^ F v « ^ce< «?. W - k

uau M ^ / f f ^ f , T tt f * n x 9 ° ¥ * •p ° c u ' % e x J & u l <=<

(7 II. — GRUPA LAKO ISPARLJIVIH OTROVA
Opšta metoda izđvajanja. — U grupu do sada izučavanih otrova
dolaze oni hemijski eleineuti i jedinjenja koja se uglavnom istražuju u
vazduhu fabričkih ili drugih prostorija i u krvi trovanih osoba. Ukoliko
izuzetno dođe u obzir njihovo istraživanje u organima, primenjuju se
posebne metode, ksko j.e to kod pojedinih gasovitih otrova bilo izloženo.
Međutim mineralni otrovi, kao i lako isparljivi, biljni i drugi otrovi,
istražuju se sistematski u organima trovanih, sledujući pri tome jednu
izabranu opštu metodu i izdvajajući otrove redom, po toj metodi. Isku-
san stručnjak se neće ni ovde uvek držati striktno unapred utvrđenog
sistematskog toka. Prema prirodi materijala, prema prethodnim probama
iii drugim indikacijama on može, pa često i mora, odustati bar u deta-
Ijima od prihvaćene metode sistematskog istraživanja. '
U drugu grupu otrovti, koju smo nazvaii grupa lako isparljivih,
(spada.’u ustvari""ne samo stvarno Iako isparljivi otrovi, većTT "oni'koji
destilišu lako sa vodenom parom i koji će se, prema tome, naći u destilatu
zajedno sa lako isparijivim otrovima.
Otrovi ove grupp istražmaće se u organima. po sistematskom toku
anailžeT u probi broi 1 (vidi str. 29). Ta će se proba podvrgnuti desti-
laciji i u dobivenom destilatu će se tstraživati otrovTove' gnipš. R.adi t.nga
fa probu broi 1. dobro iseckanu, dodaće se toliko vode koliko je po-t-
"rptffnrri'H ~waSa.no.sr.ane sasvim žitka: zatim će se dodati dovoli'na koll-
"Sana viiKKe. kiseline da bi reakciia^ mas~e~poštalir~i ostula iasno kisela.
Ziitka masa se unese u bocu destilacionog aparata.
- Ovaj aparat je tako7 konstruisan da hladilica prolazi kroz jedan
široki metalni crno obojeni omot koji potpuno zatvara centralni deo
hladilice. Na sredini tog metalnog omota nalazi se mali otvor kroz koji
se gleda u hladilicu za vreme destilacije. Ovaj metalni omot nije pot-
reban ako postoji mogućnost da se destilacija vrši u nekom zamračenom
prostoru; jer gornji uređaj je potreban da bi se od početka same desti-
lacije pratio njen tok, radi utvrđivanja fosforescencije koja bi se poja-
vila u hladilici u slučaju prisustva fosfora.
• Bo_ca .se lagano zagreva na kupatUu napunjenom 40% rastvorom
kalcijumhlorida. Temperatura kupatila je oko 110°. Vodena para koja
prolazi kroz hladilicu povlači sa sobom i one otrove koji lako destilj-
šu sa vodenom parom. Među tim otrovima se nalazi i fosfor. U hladilici
se vodena para kondenzuie. a fosfor. dolazeći u kont.akr. sa~~onomalo
vSčiuha u hladilici. oksidiše se i pri tome se stvara fostorescenciia: n5~
tačkama gde se vrši kondenzacija pojavi. se syetiuEanje";karakteašE&K>
za prisustvo fosfora. Ako se u ispitivanom materijalu nalaze samo mini-
malne količine fosfora, pojava fosforescencije će biti kratkotrajna i vid-
a ; QAM 0J?pj C w U J U U 4 tff

— (iio c /fa o ln L M sU n ffV j

~ r/iTZhTlMU
 09

ljiva samo u početku d e s tila c ije . Zato treba pratiti pažljivo tok destila-
rije od samog poeetka.
Destilacija probe bioj 1 pomoću gore opisanog aparata nastavlja se
dok približno 2/3 tečnosti iz balona ne pređu u destilat. Pri tome se pazi
da vrh cevi koja izlazi iz hlađilice bude zamočen u malo vode, kako bi
se i prvi proizvodi destilacije kondenzovali. Posuda ,u koju se skuplja
destilat stalno se hladi. Da bi se siguraije zadržala cijanovodonična
kiselina (u obliku cijanida) dobro je da voda sadrži malo aikalija. U dobi-
venom destilatu fosfor će se kondenzovati u obliku bleđožutih kuglica,
LO' ako je količina fosfora u ispitivanom materijalu bila malo veća (nekoli-
so santigrama).
U dobivenom destilatu, pored fosfora, koji se blagodareći pojavi
fr>;gmžggi3gHaYr^5o2e^tEiHno§~žir~!vfa^~sim ae aestuacije, KongS'iizajp-
'§e~i'~ošta1I^KvioTO erupe. U tom destilatule~onr3^SBTO}ti~pogodaiffi
mPtndamaT n govora^ad pređemo na izučavanje pojeainih
Dtrova ove grupe.
FOSFOK (P)

Toksikološki značai. — Fosfor se javlja u više; alotropskih modi-

■fikairilartT~praktičnom pogledu važan je samo'BelTi, crvem, a u toksl-
kololtompogledu jedino bgli fpsfor, poštoon~spada u veoma jaKe otrove,
đ5k je crveni iostor bezopasan. . ... ~
Ranije se beii tostor vrlo mnogo upotrebljavao za spravljanje
šibica (ove su se šibice palile trenjem o bilo kakvu rapavu površinu);
ali dan'as, baš 'zbog te velike otrovnosti i znatnog broja slučajeva trova-
nja koja su bila prouzrokovana fosfornim šibicama, njegova upotreba je
gotovo sasvim izbačena i zamenjena crvenim fosforom u kombinaciji
sa drugim jedinjenjima (antimonsulfid, kalijumhlorat).
Đok su šibice-sa belim fosforom bile u upotrebi, fosfor je bio uzrok
velikog broja samoubistava i zločinackih trovanja: dovoljno je bilo uzeti
veći broj glavica od šibica i doći do tog otrova._Sama fabrikacija tih
šibica prouzrokovala je mnogobrojna profesionalna trovanja.
Drugi proizvodi, koji se i danas dosta lako mogu nači u prometu
a koii šadrže ovai-otrov^iesu izvesne paste za unižtavanie štetočina. naro-
ćito~pacova. Ovi proizvodi sadrže pored fosfora obično i šećera, brašna,
”rnasti iii ulja. Neki sadrže sumpora, štrihnina, arsentrioksida i dr.
Danas su zločinačka trovanja fosforom sasvim retka, ali zato in-
dustrij a sada mnogo upotrebliava beli fosfor za spravljanje raznih pre-
oarata. Sama proizvodnja tih preparata, kao i njihova upotreba, mogu~
n 5Iti~lzvori profesionainih trovanja. Izvesni metalni fosfidi (bakarfosfl5~
ili tzv. fosfoma bronza) upotrefiTjavaju se~ u metafurgiji~lčao sredstva za
afiniranie (prečjžćavanieV TejjSaT^Biagodareći redukciO nim svoistvima ti
foifidi uklanjaju iz istbpljeneTegure okside, čije prisustvo može rđavo
da utiče na kvalitet legure. Primena: tih fosfida, a naročito samo njihovo
dobijanje, za koje se upotrebljava beli fosfor, predstavljaju mogućnosti
i opasnosti profesionalnih trovanja.
Aluminijiimfosfid i naročito cinkfosfid (Zn3p2) sve se_više_upotreb-
1javajii'za uništavanje štetočina (parazita na iitaricaMia, inseKSta i većih
| -ŽTvCtmja). C5vi" proizvodi sa vlažnim vazduhom stvaraju veoma otrovan
gas. fosforvodonlF (fosfin). Usled čiroKe primene u poljoprivredi, pTCi-
'izvodi na bazi ovih otrova dosta su.lako pristupačni. Cinkfosfid, crnosiv
. c /o J
 *~1 c o ^ ^ ^ f V 0^ ° * e'
'^ / f ( f .( ! ' ^ ,J , // r> ~šrt ?T sfČ6Ć$7tA. >U frtfC U A ^* / / “/

fj&\
% ^ /* & * »
rah, nerastvorljiv u vodi, ali rastvorljiv u kišelinama, jpo spoljašnjem
‘^ r ^ 7
Lzgledu liči na životinjski ugalj. I kod nas je bilo više slučajeva trovanja,
KIJl(Q*\ U)u ^£\ietalno završenih, gde je mesto" životinjskog uglja zabunom upotrebljen
. cinkfosfid, ili gde se ovaj otrov upotrebio čak i u zločinačke svrhe. Isto
j / tako profesionalna trovanja ovim jedinieniem fosfara lavljaju se^u in-
’\jjQ ( j J j M. đustrijijacetilena, odnosno kaleiiumkarbida. Kalcijumkarbid sadrži kao
, necistoću "kaleijumfosfid, a ovaj u đodiru sa vlažnim vazduhom sfvara
IOOUOJCVP '-fvfiosfin. Acetilen dobiven iz takvog kalcijumkarbida može da sadrži 0,02
,. „-čMri'n , )i/_do 0,03a/o fosfina. I ,_n -4nrinstr-ui ferosiliciiuma i njegovoj primeni može
n ^ ^ '^ T p ^ d o ć i iz istih razloga do profesionalnih trovanja, pošto se i tu kao ne-
A ■,,, 3 nalazi kalcijumfosfid.
y UMiAMrV, W Eanije su farmaceutski preparati belog fosfora (Oleum phospho-
’ u ■' ratum) bili više u upotrebi i bila su zabeležena medicinska trovanja tirn
preparatima. Danas se oni sasvim retko upotrebljavaju, pa su i trovanja
tim preparatim a gotovo isključena1.),
—- ^ >Qsttbine. — Beli fosfor ie čvrsta suasianca. svetlo žute.bcae. Sveže
stopljen on je pmvUan, ali p o sie duižeg" stajanja postaje neprovidan. Topi
se na 44°, a ključa tek na 280°, ali i pored visoke tačke ključanja desti-
liše se vodenom parom i ta osobina nalazi primene za njegovo istraži-
vanj&'" Tj vodi ie nerastvorliiv: rastvara se sfabo u aikoholu:_laico se_ra-
'stvSra jLUgljendisulfidu, uljima i mastima. Fosfor je lako zap_3 ljiv: već
na 60” zapaliže se spontano, a ako ise nalazi u jako usimjenom obliku
zapaliće se na znatno nižoj temperaturi. T'ngfnr im n tipičan miris ozona.
. U p o g led u to k isk o lo šk o g is tra ž iv a n j a~naročito~]'e in te re s a n tn a n je -
gova* osobina d a fo sfo resctra. t i . s v e tlu c a u m ra k u . P o ja v a fo sfo re sc e n -
~~gile je p o sled ica la g a n e o k sid a c ije fosjfora. tJ p rv o m s ta d iju m u o v e la g a n e
b ksiđacije s tv a ra se'T 'jsiorlriO ksid (fzOajH. ozon:
2P + 2 0 2-^ P 20 3 + 0
O j-J-O —
Stvaranje ozona i daje karakterističan miris fosforu. Fosfortrioksid
se zatim dalje oksidiše u P 2O5 pri čemu se pojavljuje fpsforescencija.
Ovaj način oksidacije objašnjava činjenicu da se fosforescencija ne po-
javljuje kad se fosfor nalazi u čistom kiseoniku: U tom slučaju se fosfor
oksiđiše direktno u fosforpentoksid i zato se fosforescencija ne pojav-
Ijuje.
Pojava fosforescencije je dovoljna da se, blagodareći toj osobini,
fosfor može otkriti, ako ga ima više u ispitivanom materijalu, i.bez des-
tilacije, prostim posmatranjem materijala u mraku. Ali ta tako dragocena
osobina za dokazivanje fosfora neće se manifestovati ako se pored fosfora
nalaze u ispitivanom materijalu izvešna hemijska jedinjenja u gasovitom
. stanju. Tako na primer pojavu fosforescencije sprečavaju amsnijak i
- sumporvodonlk. Isto tako i alkohol sprečava pojavu fosforescencije. To
je jeđan od razloga da se ni alkohol ne sme upotrebljavati za konzervi-
sanje unutrašnjih organa koji se šalju na ispitivanje.
U prisustvu vodeiie pare beli fosfor se oksidiše i pretvara u hipo-
fosforastu (HsPOž) i fosforastu kiselinu (H3PO3), a samo u maloj meri
stvara se i fosfoma kiselina. Ova se .reakcija dešava i pri deetilaciji ma-
*) Kod nas je 1938. .godine:u'tokšlkološkom'OdeljenjHrĐrž."hem.-feb: ispitivan •
slu5aj jednoga apotekara koji je pogrešnoi spravio Oleum phosphoratum usled Cega
. je đoSlo do smrtonosnog trovanja jednog deteta.
(tT d o c M č f* c ^ 7 ~ č h ^ ^ " u ^ U c ^ P tt* * * * -
(•/ Ol' ^r*/T/y/3=- ’h •h ' . “ '■.,.- ^
^ <£?v.
71

terijala koji sađrži fosfora. Podvrgnut dejstvu jakih oksidacionih sred-

stava (azotna kiselina) fofor se pretvara u fosfomu - kiselinu. Fosfati, fosfiti
i hipofosfiti su bezopasni i nisu interesantni u toksikološkom pogledu.-
Fosfor-ieradi sa vodonikom n toksikološkom pogledu vrlo važno
jedirijenje, fosforvodonik (f n s f i n ) : p;H.a. Ovn j p bezbojan, veoma otrovarr
ggšpffia~lmris s l i r a r i b e jn rr i l u k n 7 a li s a š v i r n ~ ć i s t fosiorvodonik je goteyq
bez_jnirisa—Osobine ovog gasa nalaze primenu u istraživanju i doka3-
vanju fosfora.: ovaj gas se stvara deistvom nascentnog vedonika na hipo-
fosforastu i fosforastu kisplirin- ~ ~
H,POs + 4H -> PH3 -f 2H,0
HsPOs + 6H —*■PH8-J- 3H20
^ -Toksičnost fosfora. fosfoTvodonika A fosfida.—■Beli fosfor ie veoma ~
iak otfovr~tCnličina nd 0.15 g dn 0 30 g smatra se kao letalna doza za od-
"raslog čoveka. Međutim, zabeleženi su slučajevi gde je smrt nastupila i
posle uzimanja svega 0,05 g fosfora. Fosforvodonik, koji, kao što smo vi-
deli, dovođi do profesionalnih trovanja, takođe je veoma toksičan. U
koncentraciji od 2,8 mg na litar vazduha fosforvođonik izaziva smrt za
nekoliko minuta, a i mnogo manje koncentracije (0,56 do 0,84 mg na
litar) već su opasne po život, ako se u toj prostoriji boravi oko jedan sat.
Sto se tič e toksičnosti fo sfid a ona se sv o d i n a d e io v a n ie fo sfo rv o d o n ik a,
'~koJFse o slobađa lz ioIBda pod u tic a ie m v o d a ilL .k iselin e. Prema to m e
t^M SeaE IŽ ^M alzfm ^ćfilne-saino-od k o lič in e -u n e to ^ troval^&FT '^
6 rz m g ,ja z la g a n ia -n a .jQ sforvodonik.
Simplomi tiovania. — Sinnntomi aky^qs_J.rnvania fosforom ispolja-
vaju se~na dosta karakTerističan nači’n, tako da mogu pnvući pažnjTT
trovanog i njegove okoline. Pre svega fosfor izaziva padrigivan^e uz ka-
ralcterističan miris. U slučaju "da' osoba povraća, izbliuvci fožTorešćiraiii:'
svetlucanje će biti jašno vidljivo u zamračenom prostoru. Teški simntnrm~
trovanja pojavijuju se nekoliko sati posle uzimanja otrova, a t os u: i a ki
E^^Vt. giay8fifty§) Igraliza,' anurij_a. Ako je uzeta"^
doza frila VSćSrsmrt moze nastupiti brzo~,"aii še agoniilTmoze da prođtrži-
i smrt da nastupi posle 10 do 12 dana Dešavalo se da smrt nastupi ćaiTi
posie više od mesec dana. *
K°d hrgničnih, odnosno profesionalnih trovanja. dolazi kao najteža .
posledica karakteristična..nekroza fizumiranie) naročito donje viiice. uz
Bsfale siinptome: zapaljenje organa za varenje, žutjga i dr. Ova naiteza
praiedica hroničnog trovafija fišfofom ne pojavljuje se tako brzo. Nek-
r°za donje vilice je posledica istovremenog toksičnog delovanja i infek-
cije. Razlog što se nekroza lokalizuie na donioi vilici dolazi usled togar
~::f ičo~tgTisna duplia pogodan teren za prodiranie mikroba. Može proči viže"
meseci, pa i više godina pre no što dođe do nekroze donje vilice. Simptomi
trovanja fosforvodonikom su strah. gušenie. suv kašalj.._opžta^lslabost.
vrlOKliivICa, HltlVoDona. fcJmrt "nastupa "tisled •srS'ftog" kđlapsa ■i erlema
pm čar*~ - = = = = —---------* ~ „ . -
^ ^ S L e č e n ie . — Antidoti. — Prva i najhitnija pomoć koja se ima pru-
žlti ’osolbi trovanoj foeforom jeste da se nmopnći štn brže eliminisanje
otrova iz organa za varenieTro će se postlći izazivanjem povračanja, Ili
Tispiranjem.želuca. Kao aiitidot preporučuje se kaiijufnpermatigaftat (0,5‘ - ^
g rastvoPitlll TiffSta vode). Permanganat se moS6 Upotrebui i p n ispiranju
želuca u koncentraciji o d Tđ O 2°/uu. Ou ć« dyjslvuva.tl l’ia taj 'riaclifSto
" o. ■ t
•/'« U
' i
■'/ -' n *•
- . f / C-u

/JsJtfl& ti - a -- r1' ■ *
-J 0 /7 — OtM
 tye~ P , 20 ' ^

će ubrzati oksidaeiju fosfora i tako neutralisati niegovo deistvcL-£erm an-

ganat se rrioze upotrebiti kao antidot i kod .trovania fosfidirfjaf^PFgpoiS-
•ggni sti kao antidoti terpentin, belanaesinasla_voda i dr. Mieko ne treba
'davatl i ako sadrži belančevinaste supstance. pošto masnoća iz mleka
'olaKsava rastvaranie fosfora, pa piema t.Qme,.i_n.jpgf>vn--d^atim-jia_ orga-
nizam,
= > istraživaiiie. —JJ slučajevima trovanja-fosforom za t.oksiknlnškp he-
mijsEaTstraživanja može doćf u obzir razna. hrana, pićp, i7:h1jmž<;ir-nm-
Tcraća. U.Jslućaju jpadukcije leša posle smrti. kao materiial za isnitivanie
šluze i- Unutrasnji organi. I^ajzad, istraživanje fosforvodonika ima se
vrsiti 'iX~952~đutlu naročito.u ciiju suzbijanja profesionainih trovanja, oVim
jakootrovnim gasom.
Istraživania j>jr, r s,n„Um-a— č.a.o.m_m,a jt exi-
___ Ispitivanje materijala treba početi š.to Pre. naročito kad su'TT
v pjfanju unutrašnji organi, pošto se elementarni fosfor-dostahrzooks^iše u
l / \ __ kontaktu sa vazduhom i onaa njegovo istraživanje postaje mnogo teže.
■U samom lešu, cr^ no što se izvrši obdukcija, iii pre no što se ekshumira,
fosfor se dosta dobro održava u elementarnom stanju, pošto ga tu od oksi-
dacije štite masne materije, kao i redukcioni proizvodi koji se
stvaraju pri procesu truljenja organa. B i s c h o f f je našao elementami
fosfor u jednom slučaju trovanja, u ekshumiranom lešu čak šest meseci
posle smrti trovanog. Istraživanje slobodnog fosfora najpre treba vršiti
u organima za varenje. Ali, pre no što se pristupi detaljnom istrazivanju
fCSforu UvišiCit! bt pl'Ft'hodna proba na taj otrov. Pre svega ispitivani ma-
terijal će se preneti u mračnu sobu i utvrditi da ~Ii materiial fosforescira".
2latim ce se izvršiti prethodna proba, o koioi ie već govoreno. sa dve
reagenshartiie fiedna natopliena srebronitratom, a -druga.-olovoaeetatom
vidi srt. 30).
Posle ovih prethodnih proba prelazi se na speciialno ist.raživanie
fosfora.
raživanje elementarnog fosfora u toksikološkom materijalu vrši
se fflTt?c ffeT i i ch-ovom metoaom. Uva metoda osniva se na osobtni
elemgrrt^raog^-fosforžr-dn-ri^^ Tg"Tđdenonr^aromrr3a se, dofa^ecT''u
hjažlličr u clodir sa m a.Ii^ V ^ rin om..vazdiiba prisutnog u cevi h T a d i-
Iice, oKsidiše i proizvodi fosforescenciju, tj. belozelenkasto svetlucanje.
T7vgne"rnetnria n m;i ngpt.ijiva 'rak-n 8p p m n n r.ii nje može proizvesti j a -
Ena fosforescencija, za vreme od pola sata, sa 1,5 mg fosfora koji je
pomešan sa 150 g organskih materija. Ova tako osetljiva metoda ne može
se uvek primeniti za istraživanje fosfora. Izvesne supstance, kao što
smo već pomenuli, .sprečavaj-u iii-Qtežay-aju. ^jSiLi'osTorggcenciie. Među
njima nalaze se i takve koie se stvaraju u organima kad se ovi nalaze
u većem ili manjem stepenu raspadanja; to je slučaj sa amonijakom i
sumporvodonikpm. .Ted^n pd.FazIoga što se' smesa^organa pre aesulacifer-
žSageir vmikom kirpJ in.nm.-i e ^ -d a-sa -^ ^ mreni amonii ak veže. 'Eako ne
bi smetao pojavi fosforeseenciie. Isto tako smetaiu alkohol. etar. ter-
pentin,"lionz:n i još neke supstance. Ali fosfor, prvobitno prisutan u
orgammaTmoge se u ižvesmnT'''sTStaTevima i 'sasvim olćSidisati pre no
što se 'maleri'ial podvrgne 'hemiiskom ispitivanju. Tako može' i "sav prP"
sutan~fosfor preći u hipolosforastu l iosforastu kiselinu7Y u tom slucaTu
pn :IiKSn~~^š;niacF),e neće"se pojaviti losforescencnaT ~
fbf^jlstraživanje delom o k s id isa n o g f o sfora. —
U sIufegju'^'djrjF'fSsfor oksidisan, ali da"~ta^oKsidaciia nije došl'a^dirifraj-
 73

njeg proizvoda oksidaciie. tj. do fosforne kiseline. već samo do prvih ok-
S aS cio M li^ a iarE B ^ estS E ^ lB ' f t ^ ^ a s t g l i s e l l n e . moći će senjegovo
prisustvo utvrdi iiidirektno m e t o d o m D j i s a r t-—B _I o n đ 1 o t Ova"mg-
to3a~že osniva na s.ledećim'ćinjemcam^ !'a ""
1) Proizvodi delimične oksidacije" fosfora: fosforasta i hipofosfora-
sta kiselina i odgovarajuće soli ne postoje normalno u organizmu, dok su
proizvodi potpune oksidacije fosfora, fosfoma kiselina, odnosno njene so-
Ii, stalni, normalni sastojci čovečijeg organizma.
2) NasCentni vodonik redukuie Josforastu i hioofosforastu kiselinu,
odnosno niene soli. u fosforvodonik rPHal'. a ne dejstvuje na fosfornu
Tčiselinui njene soli, koje se normaIno:nalaze u živim bićima;
3) Ako se fosforvodonik uvodi u razblažen rastvor srebronitrata
stvoriće "sfTšrebrofosfid (ApP). a u isto vreme delom se stvara m.etalno
srebro i fosfoma
4 ) Ako se n a stvoreni fosfid d e is tv n jp na»;centnim -vodonikom. do -
novo će ~še stvoiritžlosforvodonik; kada se smeša stvorenog fosforvodo-

Reakcije su sledeće: h 6H
< ^ P i^ ^ A g N O ^ -^ s ^ 3 H N O r^

\-9-ZXjfr
Praktično se istraživanje delimičrjo oksidisanog tosiora lzvoai na
sledeći način: odmerena količina materijala (unutrašnji organi i drugo)
ekstrahuje se vodom, pa se taj vodeni; ekstrat upotrebi za dalje istraži-
vanje. Još prostije, odmereni de-
lovi organa, dobro iseckani, unesu
se u veću bocu u koju se doda ne-
što metalnog cinka i razblažene
sumporne kiseline, uz dodatak ko-
je kapi l°/o rastvora platinhlorida,
radi aktiviranja reakcije. Gas ko-
ji se razvija -i koji se sastoji iz
vodonika i eventuaino prisutnog
fosforvodonika sproVodi se kroz
dve ispiralice koje sadrže 3%
rastvora srebronitrata. Ovo sprovođenje gasa u rastvor srebronitrata
produžava se jedan do dva sata. Pri tome se u rastvoru srebronitrata po-
javljuje mrk talog. Ovaj može da sadrži srebrofosfida, ali može da potiče
i usled pnsustva drugih jedinjenja, kao sumporvođonika, arsenvodonika,
antimonvodonika i dr. Zato taj talog treba ispitati radi utvrđivanja even-
tualnog prisustva fosfora pomoću D u s a r t —B 1 o n d 1 ot-ovog aparata
(sl. 5.)-
U bocu d unese se nešto metalnog cinka i filtar na kome se nalazi
mrk talog dobiven u rastvoru srebronitrata, i doda se vode koliko je pot-
rebno da se pokriju otvori na cevima a i b. Cev e sadrži komadiće plavca
(bimštajna) natopljene natrijumhidroksidom koji vezuje male količine
sumporvodonika, ukoliko se i taj gas pojavi. Zatim se u aparat uvodi vo-
 t

74
r
donik koji se proizvodi van ovog aparata. Vodonik prvo prolazi kroz po-
sudu W gde se nalazi koncentrisana sumporna kiselina .koja ima da ga
osuši; suv vodonik ulazi u bocu d i potiskuje vazduh iz aparata. Kad je
sav vazduh potisnut (a ovo je važno učiniti da bi se izbegle opasne ek-
splozije) zapali se vodonik koji izlazi kroz cev L 6iji je vrh od platine.
Plamen mora biti bezbojan, i zato se vrh cevi završava platLnskom cev-
čicom, pošto bi se jako topao plamen vodonika obojio žuto u đođiru sa
staklom koje sadrži natrijuma. Tada se kroz levak, odnosno cev b pusti
razblažena sumporna kLselina. Tako se u boci d stvara nascentni vodo-
nik koji redukuje eventualno prisutni srebrofosfid u P H 3 . U tom slufiaju
gas koji izlazi kroz L gori intenzivno zelenim plamenom.
Ova reakciia ie veoma osetliiva. Jasno zelen plamen Videće se i
kod koncentracije od 1 mg PHa u 15 litara vodonika. —D u s a r t -
B 1o n d 1o t-ova. reakciia bude negativna to ie siguran dokaz da u ispi-
tivanom mat.prijaln npma_£n=;fnra_
đ P K v a . n t i t a f . w n ft nrfr<»rti v a n i e . — Sve dosad opisane
,, reakcije bile su kvalitativne. Kad je potrebno izvršiti i kvantitativno od-
ređivanje fosfora u poslatom materijalu, onda će se_.u tu svrhu upotre-
' biti jedan deo destilata dobivenog destilaciiam Drobe odmeren
'člEo tog destiiata doda se 20 ml koncentrisane hlorovodonićne i 10 ml kon-
eentrisane azotne kiseline, pa se tečnost ispari do zapremine od 15 do
20 ml; tome rastvoru doda se višak amonijaka, lOml magnezijum miksture
i onda ioš amoniiaka (pmhiližna 1/3 od ukupne zagremine rastvora). Stvo-
. - renijjalog a m o n i i u p m a p n p7.ii . im f n<:fafta filtruje se, opere
2,5°/o rastvorom amonijaka, osuši. ižan. da bi se taloe pretvorio u mag-
■neziiumpirofosfat. a zatim se izmen, Dobivena težina pomnožena fakto-
' rom 0^787 'daip t,P7.in.u-£osfaEa-u. iiz&f^~7iwmr?ipstilata: ~
( ^ V l s t r jiJLLskfljn j p f o s * n ™ -IJ— —
Istrazivanfe ovog gasa u vazduhu može se vršiti na taj načm stcr se na
jedan od napred navedenih načina (vidi str. 26)1 uzeta i odmerena-pm|pa
vazduha (200 do 1000 mR prnnužta lagano kroz rastvor sublim alaj&žgigr-
vodonik reagiijR-sa-snblimnfnTnr
PHa + 3HgCb -v P (HgCl)»+3HCl
Stvoreni talog se filtruje i u filtratu se titriše hlorovođonična kise-
lina O . r i i rastvor6m ~ftatri'tliiriliiaroK Sida. riro j k u b n ih s a n tim e ta ra U.l N
nidroksida p o m nozen fa k to ro m 0.784 daie z a p re m in u fo sfo rv o d o n ik a n a
15fl i 760 mm pritiska. '
Tumačenie TR?.«ltata. — Kad ie u pitanju analiza delova unutraš-
njih -nrpana. nnrfa jp rinvnljnfi naW jTagwyft-ft1tHtlfa>tarnog fostora Pa da~
■p mn?p tvrditi Ha jg_hiln pn sredi trovanje fosforom. nnžto se slobodan
~fćg!or ge naia7.i 11 Ali u slučaju da se napred opi-
sanim metodama ne nađe slobodan fosfor, to nije dovoljno da se zaključi
da nije postojalo trovanje fosforom. U slučaju negativnog nalaza slo-
bodnogJasfora—M i t c i.l i o r .l i rh-nvnm probom treba pokušati iznala-
ženje fosfora metodom D u s a r t - B l o n d l o t , koja, otkrivajući pn-
Tustvo fosforaste ili hipolostorastć kliitiliiiti trflestllattl'.'.lflđiTgR'HOigka-
zuie da ie bilo po ^redi trovanje elementarnim fosforom. pošto se ove
kiseline i niihove & i nik .d ne nalaze .normalno:'.u.',organizmu,,a frlemžr\~
tarni fosfor se oksidacion: orocesima može nretvoriti u te kiselme. o~d-
nosno odgovarajuće soli. “ ■
 75

ORGANOFOSFORNI OTROVI

Toksikološki značaj. — Dok mineralni fosfati, fosfiti, hipofosfiti

nisu toksižni i nemaju toksikološki značaj, dotle su mnoga o rg an o fo sfo rg a
iedinjenja veoma jaki otrovi. Neka jedinjenja iz ove grupe spadaju u
aanas najjače poznate otrove. To su na' primer tzv. Triloni koje su Nemci
u "3rugom svetskom ratu pripremili u velikim količinamai, a u ciiju
primene kao bojnih otrova. Praktičan značaj otrova ove grupe dolazi usleđ
primene većeg broja tih organofosfomih jedinjenja kao sredstva za uni-
štenje štetočina (insekticidi). U toj grupi stvarno nalazimo najaktiv-
nije insekticide (paration, šradan, demeton, malation, hlortion, i dr.}. Iz-
rađa, i naročito primena, ovih otrova u poljoprivredi može dovesti do
vrlo ozbiljnih trovanja. Usled velike primene ti su otrovi lako pristu-
pačni, tako da se neki među njima, kao na primer paration, danas upo-
trebljavaju i za zločinačka trovanja; u ovoj poslednjoj primeni paration
se danas više upotrebljava i od arsentrioksida.
Upotreba organofosfornih insekticida postavlja ozbiljne toksikolo-
ške probleme i zahteva posebne mere predostrožnosti i sa gledišta opšte
zaštite narodnog zdravlja. Organofosfomi insekticidi, čijem je razvoju
naročito doprineo nemački hemičar Schrader i njegovi saradnici, deluju
prvenstveno u dodiru sa insektima (kontaktni insekticidi), ali isto tako
deluju i preko organa za varenje, pa po koji put i inhalacijom. Izvesni
ofgahofosforni insekticidi, kao Demeton (Systox), Sradan (O.M.P.A.) kad
se"njima zaprašuje i zaliva bilje, prelaze preko lišća i korena u vasku-
lami sistem biljke i štite ga više neđelja, za vreme rašćenja, protiv inse-
kata sisavaca. Takvi insekticidi nazivaju se endoterapijski (,,Systemic”
kod Anglosaksonaca). Ova penetracija otrova u biljku predstavlja ozbiljan
toksikološki problem pri upotrebi takvih insekticida, s obzirom na mo-
guće intoksikacije upotrebom takvog bilja. Zbog toga treba strogo kon-
trolisati upotrebu takvih insekticida i, u svakom slučaju, zabraniti svako
prskanje bilja tim insekticidima najmanje dva meseca pre berbe (žetve).
Osobine. — Opšta hemijska formula (Schrader) organofosfomih
otrova, pa i insekticida je sledeća:
'■C’-V . 0(S )
- - - - R, — P---- X

- i. '
Ri i R 2 mogu biti neutralni radikali (alkil, ili ostaci primarnih ili
sekundarnih baza), a X je grupacija kiselog karaktera (halogen, CN, SCN,
nltrofenil i drO.. Na osnovu ove strukture sintentizovan je veoma veliki
broj jedinjenja od kojih je relativno mali broj odabran bilo kao insekti-
cid ili kao potencijaian bojni otrov. Ova iedinienja su uglavnom zejti-
njave tečnosti. Neka od njih imaju napon pare dovoljno visok da mogu
delovati i preko organa za disanje.
Organofosforni otrovi se iako rastvaraju u lipidama; ova Sinjenica
objašnjava njihov afinitet za nervne ćelije, a zato se ti otrovi lako resor-
buju i preko kože.
Toksičnost — Toksičnost ovih jedinjenja se naročito povećava uno-
šenjem fluora u molekulu (X u opštoj formuli). Da bi toksičnost takvih
•jedinjenja bila veća„ potrebno je da fluor bude uz fosfor. Ukoiiko fluor
nije direktno vezan za fosfor, u toliko se toksičnost smanjuje. Zamenji-
vaniem_kiseonika, u opštoj formuU, atomom sumpora, toksičnost se.-sma-
njuje.
Svi ovi otrovi deluju inhibitomo na holinesteraze i na tom dejstvu
se uglavnom i zasniva njihova toksićnost. Holinesteraza je ferment neop-
hodan za normalno funkcionisanje organizma. Ona ima ulogu da uništava
stalno višak stvorenog acetilholina na nervnim završetcima:
(CH5)3N (OH) CP* CH, OOCCHs -f H20 -* (CH3)s N (OH) CHa CH, OH +
+ CHaCOOH
Acetilholin se smatra kao neophodni hemijski prenosilac nervnih nadra-
žaja. Međutim svako nagomilavanje acetilholina dovodiće do jako po-
tenciranog rada parasimpatikusa i do svih teskih. posledica u vezi s tim
radom fiako usporavanje srca, pa i prestanak rada, jako poiačavanie-pe-
rigtaitika, širenie krvnih~su3ova. sužavanie zenice itd). '
Simpfonii trovanja. — Simptomi trovanja ovim jedinjenjima su:
uznemirenost depresiia. ^ako sužavania^enice. teškojdisanj e, kQUke,_ po-
vecano lučenje, asporeni puls,”krvni pritisak.naglo pada, dolazi do edema
pluća. Pored simptoma koji đolaze kao posledica inhibicije holinesteraze,
neki organofosforni otrovi (DFP, paration, ortotrikrezilfosfat) izazivaju
i paralizu. ’
Antidoti. — U slučaju da dođe do apsorbovanja ovih otrova preko
organa za varenje, treba što pre izvršiti ispiranje stomaka, najbolje vo-
dom koja sadrži u suspenziji živofejgkLi^alj. Ukoliko je došlo do.dglo-
vanja otrova na kožu, treba vršiti ispirahja velikom količinom sapuniave
vode ili 5°/o toplim rastvorom bikarbonata.
S obžirom na način njihoVog delovanja, kao antidot. kod trovanja
organofosfornim jedinjenjima, daje se atropin. To je_ ustvari fiziološki
aiitagcalslnBreffigiiff^fl'ofoštomim jedinjenjima. Ovde je vazno napome-
nuti đa se delovanjem atropina, naročito kod teških trovanja organofos-
fornim otrovima, postižu. povoijni rezuitati samo pod uslovom da se
atropin da što pre i da se. upctrebe relativna velike količine atropina, doze
nekoliko puta veće od maksimalnih farmakopejskih doza. Često se daje
potkožnim injekcijama 2mg atropina, u slučajevima teških trovanja, i
zatim se ponavija davanje pola do jednog miligrama svakog sata dok
ne dođe do jasnog poboljšanja stanja.
Terapija atropinom, koja može biti efikasna, ipak je često nedo-
voljna; to je čisto simptomatsko lečenje. Međutim u novije vreme vrše-
ni su pokušaji kauzalne terapije, to jest delovanje na inaktiviranu ho-
linesterazu radi njenog ponovnog aktiviranja. U tu svrhu vršeni su po~
kušaji i dobiveni izvesni povoljni rezultati sa hidroksilaminom, oksimom
i sl. Kombinovana terapija sa ACTH, hlorpromazinom i atropinom daje
prema G. Frada-u i saradnicima dobre rezultate: izostaju, pod dejstvom
ove terapije, i muskarinski i nikotinski efekat,
Istraživanje. — Izvesni predstavnici grupe organofosfornih jedi-
njenja daju određene bojene reakcije, koje mogu da posluže za njihovo
indentifikovanje. To je na primer, slučaj sa parationom, kao i sa drugim
otrovima ove grupe, koji imaju u molekulu grupu NOa (redukcija NO2
u NHe i điazotacija ove grupe). Međutim za većinu ovih jedinjenja nema
karakterističnih hemijskih reakcija. Zato sc njegova identifikacija često
 V C - ' , r

vrši fizičkim metodama. n a primer; određlvanjem apsorpcionih spaktara

u U. V. i infracrvenojoBIasii ’”špektra, po~'preth6dnom raštvaranju u
ugljeniktetraTiloridu iii ugljendisulfidu. Identifikacija, pa i određivanje
ovih otrov»,”lnoze se vrliti i preko iosfora, sumpora iii fluora, posle pot-
pune pirolize, odnosno razaranja organske molekule, ili, u izvesnim slu-
čajevima, preko nekih drugih komponenata (na primer preko krezola
u ortotrikrezilfosfatu). Naravno, kad .je u .pitanju. njihovo istraživanje u
biološkom materiialu. treba ih ili izdvojiti destilacijom ili .ekstrahovati
pogodnim rastvaračima, ali tu.se često nailazi na velike teškoće usled isto-
vremenog prisustva raznih prirodnih proizvoda koji jako ometaju ova
izdvajanja. Zato se za njihovo dokazivanje u biološkom materijalu prime-
njuju najćešće indirektne. biološke meitode. Tu dolazi u obzir korišćenje
njihove velike folcsic’nosti za izvesne larve insekata (drozofil). Ove larve
šu na izvesne organofosforne otrove osetljive u koncentracijama od 10-7.
J qš češće se primenjuje za dokazivanje ovih otrova njihovo delovanje na
holinesterazu. Za određivanje smanjenja aktivnošti hoffn'esteraza može
se upotrebiti sledeća jednostavna metoda (Davis i NicholIs)i: U malu
epruvetu (10 x 1 cm) stavi se 1 m i rastvora bromtimolplavog (40 mg bro-
riitfmolplavog, 1 ml 0,05N NaOH i 99 ml vode; pošto plava boja pri tome
najčešće nešto izbledi, doda se još koja kap 0.05N rastvora NaOH, dokse
feoja ne povrati) i mikropipetom 0,02 ml krvi, pipeta ispere u samom
rastvoru u epruveti. Zatim se doda 0,5 ml rastvora .acetilholinhlorida
(o,.6°/o rastvor u vodi), zabeleži tempefatura i tačno vreme. Rastvor se
promućka i ostavi da stoji dok se boja ne izjednači sa bojom kontrolne
probe (epruveta u koju se ne stavi acetilholin, već mesto njega doda
0,45 ml sirćetne kiseline). Tada se zabeleži opet tačno vreme (štopericom).
Razlike između dve zabeležene vrednosti za vreme pokazuju aktivnost
holinesteraze, izražene u minutima. Autori metode daju vremensku
skalu. Po toj skali normalna krv promeni boju rastvora najdalje posle 21
minuta, na temperaturi od 23 stepeni. Ako do promene boje dođe između
21 i 36 minuta, to je znak da je došlo do manje apsorpcije otrova; a ako do
promene boje dođe tek posle 72 jninuta, po sredi je ozbiljno trovanje.
Ukoliko se brže promeni boja, u toliko je veća aktivnost holinesteraze,
tj. duzina vremena potrebnog za promenu boje obmuto je srazmerna
aktivnosti holinesteraze. v ^
u
GLAVNIJI PSEDSIAVNICI ?
I. NERVNI BOJNI OTROVI \

.H_grupi organofosfornih jedinjenja, gde je u Schrader-ovoj formuli

X zamenjeno fluorom ili cijanom (—CN), nalaze se neki do danas naj-
jači poznati sintetski dobiveni otrovi. To su takozvani triloni. Pod ovim
fairtastičnim imenom Nemci su za vreme II svetskog rata pripremili
u velikim količinama potpuno u tajnosti tri jedinjenja za eventualnu
upotrebu kao bojnih otrova. Da bi zavarali savezničku obaveštajnu
službu, Nemci su za vreme rata pod imenom trilon prodavali proizvode
za čišćenje metala. Ta tri otrova su. Nemci ooet označili fantastičnim
imenima: tabun. sarin i sottian. Tek posle rata Savežniči su dožnali
da~su NemčTpripremili te otrove. S obzirom na veliku toksičnost ovih
otrova, svako manipulisanje sa njima mora se vršiti sa izuzetnom
pažnjom.
 /h
f^v. (,iX^ Ć£/U2X~
^ (xQAXJ~&f-j ^ ^
IC1 F u Z o lc & u ^ / K ? c ^ m ^

'tr tŽ r ju s J ifo c j ^ ^
TABTJN je ^til-dunetilaminocianofosfinat; ;1
CH,
N - P ~ - O C 2 Hs
CH, ^ C N
To je uljasta bezbojna tečnost, skoro bez mirisa. Dobro se rastvara
u organskim rastvaračima, a slabo u vodi. Tabun ima đosta visoku
tačku ključanja i slabiji napon pare od ostala dva trilona. Da bi m u
se povećao napon pare razblažuje se hlorobenzolom. Pod uticajem alka-
iija, a u prisustvu oksidacionih sredstava, brzo se raspada. Raspadanjem
se oslobađa cijanovodonik. Blagodareći ovoj osobini tabun se može uniš-
titi amonijakom.
Tabun se može dokazati sledećom reakcijom (Schenemann): U
rastvor koji sadrži tabun dodati 0,5 :ml rastvora benzidina u acetonu i
1 do 2 ml natrijumperborata (0,25% rastvora> U prisustvu tabuna poja-
Viče se žuta boja.
SAMN je izopropil-metilfluorfosfinat:
O
-CH,
CH, -o c h T ^
' CH.

I to je bezbojna, uljasta tečnost, bez mirisa. Među trilonima on

ima naj.veći napon pare. Rastvorljiv je u vodi. Sarin je znatno toksičniji
od tabuna. JDn je oko 100 puta toksičniji od fozgena, koji se u prvom
svetskom ratu upotrebljavao kao jedan od najjačih bojnih otrova.
SOMAN je pinakolil-metilfluorfosfinat:
CH>
CH„ -P — - 0 - C H / - C ( C H 8) 3

I to je bezbojna tečnost; za razliku od prva dva trilona soman ima

jasan miris.-fl«-ferritffr. On ima manji napon pare od sarina7‘Nerastvo-
ran je u vodi. Od sva tri trilona soman najbrže i najlakše hidrolizuje,
što je važno u pogledu mogućnosti njegovog uništavanja. Među trilonima
soman je najtoksičniji.
Simptomi, toksičnost, delovanje, lečenje. — Toksično delovanje tri-
lona kao i simptomi trovanja su kvalitativno slični delovanju i ostalih
organofosfornih otrova, o čemu je već bilo reči. Samo delovanje trilona
je mnogo intenzivnije, Koliko je velika toksičnost trilona videće se iz
skf^ćeg poređenja: Ako toksičnost cijanovodonika,_ dakle jednog od
najjačih poznatih otrova, uzmemo za jedinicu, onda će taEun biti deset
puta, sarin 30 puta, a soman 150 puta toksičniji od cijanovodonika.
NagomUavanje' acetilholina na"holinerj^čnev.:nerVrie žžvrsetke na
periferiji^kao_i u mozgu i moždini, usled inhibiranja holinesteraže,
dovodi primarno do preterane nadraženosti ceiog holinergičnog sistema.
L> M r* «

S obzirom na ovakvo svoje delovanje triloni ulaze u grupu _nervnih boj-

nih otrova. Osetno smanjenje aktivnosti halinesteraze u organizmu pojav-
IjuJe' se^mnogo pre nego što dođe do izrazitih kliničkih manifestacija.
Simptomi trovanja pojave se tek kad je preko 70°/o fermenta inhibirano.
I za lečenje trovanih trilonima dolaze u obzir sredstva navedena
kađ je bilo reči uopšte o organofosfornim jedinjenjima.
H. ORGANOFOSFORNIINSEKTICIDI
p a r a t io n (E. 605; dietil-p-nitrofeniltiofosfat:

c 2 h 5 - o ^ p

- p -
qH,.H —o ^ ' \ 0 C 6H4- N 0 2
Toksikološki značaj. — Paration je danas jedan od najviše upotreb-
ljavanih insekticida. Sintetizovan je u Nemačkoj 1944. godine. Dosta je
tftabilan, usled čega je povoljan za tu primenu. On deluje jako tok-
slično na veliki broj raznih insekata, usled čega nalazi veliku primenu
u poljoprivredi kao sredstvo za zaštitu bilja. Ova velika upotreba
danas već predstavlja, sa toksikološke tačke gledišta, veliku opasnost
u pogledu mogućnosti trovanja profesionalnog karaktera. Usled te raz-
granate upotrebe i lakoće nabavke, dosta su česta slučajna trovanja, a
i zločinačka. I kod nas je, od kako se 011 primenjuje u poljoprivredii,
zabeležen znatan broj trovanja letalno završenih. Tako je, na primer,
u jednom selu u blizini Vranja došlo do trovanja većeg broja dece,
koja su jela zeleno voće špricano parationom. I sledeći težak slučaj tro-
vanja koji se dogodio kod nas ukazuje na opasnost ove jako raširene, a
nedovoljno kontrolisane upotrebe parationa: jedna žena upotrebila je
emulziju na bazi parationa (koju je kupila kao sredstvo za zaštitu bilja)
za uništavanje vašiju iz kose. Žena i njeno troje dece umrlo je otrovano
parationom. Bilo je kod nas i više slučajeva trovanja radnika koji su prs-
kali repu preparatom na bazi parationa, kao i zločinačkih trovanja para-
tionom. Kod nas je, na primer, samo 1958. godine u tofcikološkoj labora-
toriji Instituta za sudsku medicinu, u Beogradu, u 20 ispitanih lešev.a
utvrđen kao prouzrokovač trovanja paration.
__ Osobine. — Paration je zejtinjava tečnost, bledo žute boje, mirisa
koji potseća na crni luk. Praktično je nerastvoran u vodi, rastvara se vrlo
dobro u organsklm rastvaračima. Za upotrebu u poljoprivređi on se raz-
blažuje^(l;5) često u metanolu. Ima dovoljno visok napon pare da može
J jia običnoj temperaturi izazvati trovanja.
Paration hidrolizira lagano .u vodi, a brže u prisustvu alkalija,
dajući'p-hitfophenol i dietil-ortotiofosfornu kiselinu:
 Toksičttost i slmptomi trovE ' — Paratipn. izaziva trovanja ne
samo preko organa za disanje i varenje, već i preko kože, s ohžirom na
njegovu rastvorljivost u lipoidnim~materijama. Letalna đoza (LD59)
parationa, unetog per os, iznosi 5 do 10 mg po kilogramu težine čoveči-
jeg tela, što znači da letalna doza za odraslog čoveka iznosi 0,3—0,5 g.
Maksimalno dozvoljena koncentracija parationa u vazduhut_za duži rad,
iznosi (američki higijenski propisi), 0,1 mg na 'kubni metar . v.azđuEa.
Simptomi' trovanja su isti kao i kod ostalih organofosfornih jedi-
njenja. •
Istraživanje. — Paration se može istraživati u_vazduhu direktno,
kao paration. U mokraći se najčešće istražuje proizvod metaboiizma.
paranitrofenol, pošto se paration u jetri hidrolizira i daje paranitrofenol;
međutim paranitrofenol se đelom dalje u organizmu ređukuje_u__p^a®ino-
fenol, koji se eliminiše iz org'anizma vezan ža'glukuronsku _kiselinu.
U vazduhu se paration može jeđnostavno dokazati preko proizvoda
razlaganja— paranit'rofenola," pošto paration hidrolizom daje paranilro-
fenol. Važduh koji se ispituje propušta se kroz 20°/o rastvor kalijumhi-
droksiđa. Pojava žute boje (paranitrofenolat) ukazuje na prisustvo para-
tiona. Ova žuta boja može se porediti sa standardnim rastvorima parati*
ona, tretiranim na isti način, pa se onda poredenjem boje približno odre-
đuje paration. U preparatima koji sadrže paration, kao i na.zaprašenim
biljkama. on se može jeđnostavno odrediti spektrofotometrijski, rastva-
ranjem, odnosno ekstrahovanjem, parationa 95“/o etanolom i merenjem
ekstinkcija na 276 m!' Apsorpcioni spektar parationa u alkoholu pokazuje
karakterističan maksimum na toj talasnoj dužini (sl. 6).
Eksunkajo (absorpt,vnost) BiSgs je primenio, za određi-
^ 2 € -r vanje parationa u crganima, spek-
“ trcfotometrijsku metodu, ekstra-
hujući paration heksanom i ko-
risteći za đokazivanjc i određivanje
maksimum apsorpcije koji parati-
on pokazuje (u n-hexanu) na ta-
lasnoj dužini od 2(iS m>i
Metoda koja se najčešće upo-
trebljava za dokazivanje i ođređi-
vanje parationa na zaprašenom bi-
iju i sličnom materijalu jeste me-
toda (Averell i Norris) koja se za-
sniva na ekstrahovanju biljnog
materijaia benzolom, isparavanju benzola, redukciji parationa u amino
derivat (cinkom u kiseloj sredini), diazotacijom aminoderivata i vezi-
vanjem njegovim sa N—1—■naftiletilendiaminom, čime se stvara crveno-
ljubičasta boja čiii se intenzitet može meriti spektrofotometrom na talas-
noj dužini od 555 m ; i tako izvršiti kvantitativno određivanje.
Paration se može odrediti u mokraći, opet preko paranitrofenola,
pošto se ovaj redukuje titanhloridom (TiCls) u paraaminofenol. Posle
neutralizacije rastvora na pH 7-—8, dodavanjem amonijumkarbonata,
stvoreni paraaminofenol se ekstrahuje smešom etar-rzoamilalkohol, zatim
se, kondenzacijom sa fenolom (u prisustvu boraksa), dobija indofenol plave
hoje kafojflgM m -k fttflrimatrijsko određivfiics. Praktie - se u 1 ’ije
vrši na sledeći način: IJ 50 ml mok ' đ c :5 1 tnl 10 K atrij - ’
sida, 25 ml 25% barijumhlorida * 1E> 5#/» kalij u.. »peru^u^
Promućka se i ostavi da stoji 30 minuta; zatim se sve prebaci u epr
za centrifugiranje (od 50 ml) i centrifugira 5 minuta. Izdvojen rastvor
iz centrifuge prebaci se u erlenmajer :ođ 250 ml u kome se nalazi 35 ml
10 o/o oksalne kiseline; ostavi se da stoji 30 minuta, mućkajući povremeno.
Zatim se raatvor, koji treba da bude bezbojan, opet centrifugira da bi
se odvojio od stvorenog taloga, tečnost prenese u levak za odvajanje,
doda 50 ml etra i mućka 2 minuta. Vodeni sloj se odbaci, a etam i sloj
opere sa 50 ml oksalatnog pufera (pomešani jednaki delovi 5% oksalne
kiseline i 5% kalijumoksalata). Vodeni sloj se opeti odbaci, u etam i sloj
doda 7 ml 0,5N natrijumbidroksida,. jako promućka i preruči vodeni
rastvor u graduirani cilinder od 50 ml, zapušen staklenim zatvaračem.
Etarni sloj se opet promućka sa 5 ml vode i taj rastvor doda u graduisani
cilinder i stavi 3 ml rastvora titanMorida (pred samu upotrebu uzeti
1 ml 20°/o rastvora titanhlorida i 99 ml vode). Graduisani cilinder se
zapuši i mućka dok ne iščezne tamna boja taloga. Zatim se dođa 1 mi 5%
rastvora fenola i opet mućka, dopuni.do 40 ml boraksnim puferom (30 g
natrijumtetraborata rastvoreno u 800 ml vode: ohladiti i podesiti pH na
9,6 dodavanjem 40% natrijumhidroksida), promućka i prebaci u erlen-
majer bocu od 100 ml. Boca se zapuši i stavi 1 minut u vodeno kupatilo
na 60°, ostavi zatim rastvor da stoji jedan sat, a onda filtruje u fotometrij -
sku ćeliju i čita ekstinkcija, služeći se crvenim filtrom, ili, ako se radi
sa spektrofotometrom, na talasnoj dužini od 650 m^. Sadržaj paranitro-
fenola u ispitivanom ogledu čita se zatim iz krivulje dobivene sa stan-
dardnim rastvorima sa kojima se postupi tačno kao štoi je napred opisano.

paraokson (O, O—dietil—O-^-p—nitrofenillcsfat):

‘5

Poredeći formulu paraoksona sa parationom videćemo da je razlika

u tome što je S u parationu zamenjencj. atomom kiseonika. Već smo ranije
videli da se toksičnost organofosfornih. jedinjenja umanjuje zamenom
kiseonika sumporom. Prema tome, pošto je ovde sumpor zamenjen kise-
onikorn treba očekivati da će toksičnost ovog jedinjenja biti veća od
toksičnosti parationa, što su i eksperiimenti potvrdili. S obzirom na tu jako
povećanu toksičnost njegova je praktična upotreba ograničena. On je tok-
sikološki naročito interesantan štof izgleda, da je paraokson jedan od
metabolita koji se stvaraju u organizmu i da stvarno relativno veiika
toksičnost parationa dolazi usled toga>
6 Toksikološka hemija
82

dem eton (Systox, E 1059)

I ovaj insekticid su dobili, i prvi ispitali njegova svojstva, Schrader

i njegovi saradnici. To je zejtinjava tečnost. bez boje i, kad je čist, goto-
vo bez mirisa. Međutim tehnički proizvod uvek miriše jako neprijatno
(merkaptan)'. Vrlo se slabo rastvara u vodi, a rastvorljiv je u organskim
rastvaračima. Hemijski to je u stvari smeša O—dietil—O—etil—merkapto-
etiltionofosfata i O—dietil—S—etil—merkaptoetiltiolfosfata:
S
C;H5— 0 I;
p_ o- CH, — CH, — S — C=H5
c , h 5- o -
Systox

O
!t
P - S - C H , — C H ; , - S - C 2H5

Isosystox
Po akutnoj toksičnosti on je približno isto toliko otrovan kao i para-
tion, međutim on spada u tzv. enddterapijske („systemic”) insekticide,
koji se, kako smo videli, s obzirom na naćin đelovanja na biljku, jako
dugo zadržavaju u biljci, i stoga kod zaprašivanja bilja ovim insektici-
dom treba da prođe mnogo više vremena (dva meseca) posle poslednjeg
prskanja, pa da se biljke smeju da upotrebe za ljudsku ishranu.

TETRAETILPIROFOSFAT (Tetron, TEPP)i

0 O
c sh 5- 0 j| I! ^ o c . h 6
\ p _ 0 —P c ^
c =h 6- o - ^ ' x oc,h,

Ovaj se insekticid nalazi u prometu najčešće pod nazivom TEPP.

Od organofosfornih jedinjenja koja se upotrebljavaju kao insekticidi, on
je najtoksičniji za toplokrvne životinje. Međutim, kako se on manje
upotrebljava u praksi od parationa, to on dovođi i do mnogo ređih sluča-
jeva trovanja nego paration.
TEPP je jtečnost, sa vrlo slabim naponom pare. Đosta se lako. hidro-
lizira i zbog toga se ne zadržava dugo na biljkama po zaprašivanju. Lako
se iresorbuje_i..preko kože. Maksimalno dozvoljena koncentracija (MAC)
iznosi, kao i za paration, 0,1 mg na kubni- metar ’-vazduha. IT krvi se
istražuje indirektnom metodom preko aktivnosti holinesteraze.
 83

MALATION (0, O—đimetiltiofosfat—dietilmerkaptosukcinat)

S O
C H .-O || ||
^ P — S - C H - C - O C 2H,
CHa - O " I
CH2— C — OC sH5
I!
o
Toksikološki značaj, osobine. — Malation spada u grupu najmanje
toksičnih organofosfomih insekticida. U eksperimentima sa životinjama
on je za oko 100 puta manje toksičan od parationa. Čist malation je zej-
tinjava tečnost. Na niskim temperaturama daje kristale koji se tope
na + 7°C. U vodi se slabo rastvara, a meša se u svim srazmerama sa mno-
gim rastvaračima. Tehnički proizvod je tečnost tamnomrke boje i sađrži
85—90% čistog malationa. U_alkalnpj sredini se malation lako hidrolizuje.
Malation _je jako toksičan za larve mnogih insekata, a jiije , fitotoksičan.
Ova osobina, povezana sa njegovom relativno malom toksičnošću za više
životinje, čini da je on veoma pogodan za praktičnu primenu kao insekticid.
Maksimalne dozvoljene koncentracije_..(MAC) za maiation iznose
oko_15 mg na kubni metar vazduha.
Istraživanje---- Norris i saradnici su predložili jednu osetljivu_kolo-
rimetrijsku metodu za istraživanje malationa na špricanim biljkama. Me-
toda se zasniva na ekstrakciji malationa iz materijala pomoću ugljenik-
tetrahloriđa i razlaganju malationa u rastvoru ugljeniktetrahlorid-eta-
nolu pomoću alkalija. Tako se dobija natrijumdimetilditiofosfat i natri-
jumfumarat. Natrijumdimetilditiofosfat se ekstrahuje vodom i zatim pret-
vara u bakarni kompleks, koji se sad opet ekstrahuje ugljeniktetrahlori-
dom i odredi kolorimetrijski merenjem na talasnoj dužini od 418 m|i.
' Malation se može identifikovati i pomoću..I R spektra (vidi sl. 7).

80 ___

3600 2800 2000 1800 tSOO ’COO 1200 1000 600 600
fatasne đuiine u c m -1

Sl. 7
OBTOTRBKREZIUFOSFAT (ortotolilfosfat)

CHsC8H4
CHa CbH4 p o .
CHsC8H4
Toksikološki značaj. — Ortotrikrezilfosfat je u toksikološkom pogle-
du privukao pažnju toksikologa naročito posle trovanja koje se< desi-
84

lo u Americi 1930. gođine. Tada ]e, zs. vreme prohibicije alkohola, konsta-
tovano'oTso 15.000"slučajeva trovanja krijumčarenim, falsifikovanim alko-
holnim pićima, koja su sadržavala ortotrikrezilfosfat. Pošto je u to vreme
u Americi bila zabranjena svaka prodaja alkoholnih pića, to su i neka
falsifikovana alkoholna pića prodavana kao jedan farmaceutski prepa-
rat, »USP fluid extract of ginger«. A da bi taj, ustvari falsifikovani ck-
strakt, ođgovarao oficinainom ekstraktu pri eventualnoj kontroli (u po-
gledu težine etarnog ekstrakta) u piće su falsifikatori dodavali orto-
trikrezilfosfat, ne -znajući za njegovo toksićno delovanje. Ortotrikrezil-
fasfat kao ze]Unjava, bezbojna i bezmirisna tečnost, rastvorljiva .u etru,
a nerastvorljiva u vodi, učinila se falsifikatorima najpogodnija_zana-
.■nenjenu upotrebu. Ta su trovanja bila naročito ozbiijna u pogledu du-
žine trajanja boiesti. U najpovoljnijim slučajevima trebalo je da prođe
više meseci pa da se pokaže osetno poboljšanje zdravstvenog stanja tro-
vanih. U mnogim slučajevima stopaia bolesnika ostaia su paralizovana
dve, tri, pa i više godina. Jedan slučaj masovnog trovanja (blizu 200 osoba)
desio se i kod. n?,s preko falsifikovane paprike. kojoj su, da bi imala od-
govarajuću ■rnasnoću«, faisifikatori dodavali ortotrikrezilfosfat. Zabeležen
je u literaturi još izvestan broj masovnih trovanja gde je ortotri-
terezilfosfat bio upotrebljen kao jestivo ulje,
Ortotrikrezilfosfat se upotrebljava u industriji plastičnih masa, kao
omekšivač. zatim kao ođiičan rastvarač fenoia i dr. i kao sredstvo za
impregniranie železničkih pragova. Izvesne plastične mase (»igelit«), za
čiju se izradu upotrebljava ortotrikrezilfosfat, a koje su upotrebljavane
za pakovanje životnih namirnica, dovođile su do trovanja, pošto su ma-
sne materije držane u takvoj ambalaži rastvarale delimično ortotrikre-
zilfosfat. U novije vreme ortotrikrezilfosfat se upotrebljava kao sredstvo
za poboljšan.ie kvaliteta automobilskog i avijonskog goriva (antidetonan).
I ova upotreba je dovodila do ozbiijnih intoksikacija primenom takvog
goriva za čišćenje odela, ruku ili drugih predmeta. 1959. godine je zabele-
ženo u Maroku nekoliko hiljada trovanja, sa pojavom delimične paralize,
usled mešanja jestivog ulja sa uljem za motore koje je sadržavalo orto-
trikrezilfosfat. Izomeri, rrieta i paratrikrezilfosfati ne izazivaju pojave
oaralize.
_ _ Osobine. — Ortotrikrezilfosfat je bezbojna, zejtmjava tečnost,. bez
mirisa. teža od vode (specifična težina 1,18), sa indeksom refrakcije ođ
1,555 (na 25°C)s Sadrži 19% P3O5. Nerastvorljiv je u vodi, a dobro se
rastvara u aikoholu, etru i drugim organskim rastvaračima, i uljima. S
Dbzirom na estarsku prirodu ortotrikrezilfosfat. se saponifikuje u alkalnoj
sredini daiući odgovarajući krezol vorto) i fbsfornu kiselinu. Te dve
komponente mogu se zatim kvalitativno i kvantitativno koristiti za doka-
zivanje i određivanje ortotrikrezilfosfata. U trgovini se često nalazi pođ
imenom Lindol. ’
Toksičnost. — Opasnost od trovanja ovim organofosfornim jeđinje-
njem ne doiazi toliko usled letalnih trovanja, koja su rcđa, već usleđ
>eskog i dugotrajnog bolovanja koje dolazi kao posledica trovanja ovim
j °v°m' Dovoljno je uneti odjednom pola grama ortrotrikrezilfosfata, pa
aa aođe do ozbiljnih intoksikacija. Međutim, pošto on deluie kumulativno.
to je dovoljino unositi dnevno i svega 0,02 do 0,03 g, pa i manje, tog
Dtrova (kako je to dokazano siučajem masovnc.-, trovanja kođ nas) pa da
posle dužeg vremena dođe do mtoksikac-’/:- 1 lzvesnim slučajevima
 - *5

latentaa perioda, bez simptoma fcrovanja. trajala je i viSe od -a-

seca, pa su se tek onda pojavili simptomi trovanja.
Simptomi. — U pogledu simptoma trovanja, ortotrikrez'Lioalat
eauzima posebno mesto među organofosfornim otrovima. Dok većina
organcfosfornih otrova (bojni otrovi i insekticidi) pokazuje izrazite simp-
tome akutnog i brutalnog karaktera,; sa selektivnim dejstvom na holine-^
sterazu, ortotrikrezilfosfat u prvo vteme ne dovodi ni do kakvih vidnihi -
simptoma trovanja, ili su ti simptomi banalni_i mogu čak izostati (muka,
povraćan3e7 proliv); teški simptomiL trovania su znaci polineuritisa, sa
jačim ili slabijim pojavama paralize‘'S a S m ite ta f‘'Kpja' dovodi prvo do
Dtežanog hodanja, a u težim slučajevima i do nemogućnosti hodanja, ređe
dolazi i do paralize šake. Ovi žnaci. polmeuritisa se pojavljuju tek više
dana po pojavi prvih, banalnih simptoma (muke, povraćanja), ili čak u
izvesnim slučajevima i posle dva i više meseci. Kod dužeg unošenja
vrlo maL'h količina otrova simptomi gastrointestinalne prirode mogu sa-
svim izostfti, a znaci polineuritisa se pojave tek mnogo docnije.
U pogledu mehanizma delovanja ovog otrova izvesni autori (Bloch i
Hottinger) smatraiu da~orTdeluje antagonistički prema. vitaxn5nTE i zato
su predložiii kao antidot vitamin. E..ili tokoferol. Kodama i saradnici sma-
traju da pojava paralize kod trovanja ortotrikrezilfosfatom dolazi kao
posledica selektivne degeneracije u centralnom i perifemom nervnom si-
stemu.
Lečenje (Antidoti). — Ukoliko se radi o slučajevima trovanja gde
se odmah ustanovi postojanje i priroda trovanja, treba, kao i kod drugih
irovpnja, izvršiti isgiranje_želu£& vodom kojoj se doda aktivni ugalj, a
zatim će se preduzetTmere da se, ;po mogućstvu, spreče znaci pohne-
uritisa. Bolesnik treba da ostane u krevetu. Kad već đođe do pojava pa-
ralize treba ustanoviti fizikoterapiju, zatim davati injekcije strihnina u
povećanim đozama (do 0,01 g dnevno), yitaminJBi, injekcije insulina i
dr. U svakom slučaju lečenje je veoma dugo, a ozdravljenje sporo. U
izvesnim slučajevima potrebno je da prođe i više godina do ozdravljenja.
Degeneracija perifernih m otornih. nerava u izvesnim slučajevima može
da ostane trajno.
Istraživanje. — Ukoliko treba, identifikovati čist ortotrikrezilfosfat,
mogu se koristiti fizičke konstante (specifična težina, refrakcija)i Inače
se dokazivanje i određivanje vrši na taj način što se ortotrikrezilfosfat
prvo ekstrahuje alkoholom ili etrom, pa se taj ekstrakt saponifikuje al-
koholnim rastvorom kalijumhidroksida (1 N). Saponifikacija, u zdelici
sa povratnom hladilicom, vrši se bar jedan sat. Po saponifikaciji se al-
kohol ukloni destilacijom, ostatak rastvori u vodi, višak hidroksida neu-
trališe razblaženom kiselinom, a zatim rastvor malo zakiseli dodavanjem
razblažene sumpome kiseline. Taj rastvor se podvrgne destilaciji u struji
vodene pare. Dobiveni destilat se ekstrahuje, u levku za odvajanje, etrom,
»vaj ispari i ostatak rastvori u sasvim malo alkohola i u tom rastvoru se
identifikuje i određuje. ortokrezol. Fosfoma komponenta se ođređuje u
jednom delu prvobitnog alkoholnog ekstrata, pošto se izvrši minerali-
zacija tog ekstrakta razaranjem organskih materija azotnom kiselinom i
vodonikperoksidom. U mineralizovanom ostatku fosfor se određuje nekom
uobičajenom metodom.
86

CI.TANOVODONIĆNA k is e l in a
TTCTT
TnlcsiknlnSki 7.riaraj. — CijanovorlAnipna kisftliaa—ija s tv o rllivi ci-
ianiđif^st>Hiimii n >-pn najjnffih <vtmya_.' G)vi preparati se vrlo mnogo upo-
a'ebljavaju u industriji, poljoprivredi itd. Rasprostranjena primena i re-
lativno laka pristupačnost tih otrova stvara i velike mogućnosti 2 3 tro-
1 to kako za ziocinacka i samoubilačka. tako ,i zas-alažaina. PESŽg-
Sidnaina. a samo u vrlo m t^ .E Ć S ^ L ^ m iadidaska...tB>iHgiaa. U SAD za
JeHr'gočTina (od 1930...do 1941. gođine)'zabeleženo je 3.108 samoubisteva
sijanovodonikom. U masovna kriminaina trovanja cijanovodoničnom ki-
selinom treba ubrajati kolektivna trovanja koja su nacisti vršiii za vreme
II svetskog' rata u gasnim komorama pa koncentracionim iogorima. Istim
otrovom izvršili su samoubistva, posle poraza, neki nacistički prvaci
(Gebels, Gering, Himler).
Cijanovodonična kiselina se vrlo mnoeo upotrebliava-kao.-sredstvo
za Unižia.vame paraaTta. i t.n kakn bilinih. tako i životinjskih, kao i za
umstavanie i vp.Mh S.t.etočina (pacova i drugih glodara). Cijanovodonik se
upotrebljava za uništavanje parazita žita u siiosima ili u braSnu (crvij,
kao i za druge slične ciljeve. Kod upotrebe ovog otrova u svrhu dezin-
sekcije prostorija gde se čuva'hrana trelba biti jako oprezan, naročito kad
je u pitanju tečna hrana (mleko i slično). Sto.se. tiče žita i brašna tu nema
ozbiljnije opasnosti od zadržavanja tog otrova.
Jedna veoma ra 7 nranata primcna riianovodonika sastoji se u nje-
eovoi unotrebi kao sredstvo ?.a dezinsekciiu. U tu Svrnu ciianovodonik
se razvija u prostorijama koje se čiste od insekata dejstvoni razblažene
sumporne kiseline na alkalne cijanide. Ali danas se nalaze za tu svrhu u
trgovini i preparati sa tečnom cijanvodoničnom kiselinom, kao i prepa-
rati kod kojih je ovaj otrov adsorptivno*vezan za neku internu, čvrstu,
poroznu materiju (na primer infuzorska zemlja). Ovi preparati lagano
oslobađaju cijanovodonik. Velika otrovnost cijanovodonika zahteva da se
vrlo oprezno manipuliše i pri izradi tih.preparata, kao i pri njihovoj upo-
trebi. KnnppntraHjn rln-gpijne da unište insekte (1 1 mg na
litar vazduha) nedovoljne su da uničte i bakierije. kalijum i natrijum-
cijanid se dosta upotrebliavaiu u industrijT i""zžinatštvul.Vćlike Jtoficme
OviH soli upotrebliavaiu se za-vađenie zlata iz ruaa takf>7.vflnim ciianiahim
procesom, zatim u galvanostegiji:, za pozlaćivanie i posrebrivanie. Ove
scfli nalaze primenu i u fotogfalTji.
Nezavisno od primene cijanovodonične kiseline i njenih soli, ovaj
opasan otrov se stvara u raznim okolnostima pri industrijskim procesima. '
Tak5~rra frrTmer Rod cementacue, gde se gvozde zagreva u prisustvu uglja
i azotnih materijaTTesto ’se stvaraju iicijanova jedinjenja. Isto tako sa-
gorevanjem .geluloida stvara se cijanovodonik. Gasovi koji se šire iz yi-
sokin peći sadrže T ćijanovodonika.
Sve su ovo slučajevi gde usled dobijanja, upotrebe ili stvaranja
cijanovodonične kiseline i cijanida može doći do profesionalnih trovanja
ovim jedinjenjima.
Pod izvesnim okolnostima ciianovodonična kiselina može izazvati
i trovanja usiea upotrebe nekih namitnica.Llekova. Delovi izvesnih bir
Ijaka sadrže heterogide fglukozide^ koli
hlarolizuju. Među proizvodima te 1 hidrolize nalazl se i : ciianovodomćna
jggelina. To je slučaj sa gorkim -bademom. košticama-t>d breskve, kaj-
sije, višnja i dr. ’ ’**—...............■ “— •

J (V
 2_0 &<£
lo o t, Z o lh

đ 87

U gorkom bademu nalazi se heterozid (glukozid) amigdalin i fer-

ment emulzin. Amigdalin (ili amigdalozid) se pod dejstvom emulzina raz-
laže na đve molekule glukoze, benzaldehid i cijanovodonik. Međutim u
gorkom bademu se nalazi i ferment amigdalaza, tako da hidroliza amig-
đalina prvo može dovesti do stvaranja prunazina, glikozida koji se zatim
hidrolizira:
Hidroliza cijanogenetskih glikozida

emulzin
C»H, r Oa N _______ 2 mol. C6H120 6- r C6H5CHO + HCN
amygdal in - i 1'"’' d — glucosa benzaldehid

conc. HCl •? Nl
C , H l s 0 J + C , H 11 0 , — O — C H — C , H »

bademova kiselina CN

d — glucosa prunazin
I •
II
; emulzin

I
C 6 H lt 0 6+ C 6H 5 C H O + H C N
d — glucosa benzaldehid

Ova se reakcija dešava već kad se gorak badem tuca u avanu sa malo
vode. Guignard je dokazao' da se plikozidi i fermenti često nalaze u istom
organa, ali lokalizovani-14 raznim ćelijama. Tako se đešava da do hidro-
Ilze gUkozida dođe tek pošto nekom mehaničkom akcijom (tucanje bade-
ma) iii rastvaranjem glikozid dođe u intiman. kontakt sa-fermentom. Ko-
ličina clja'novodonične kiseline koja se na ovaj način oslobađa, lafco je
mala, može da izazove trovanja. I u analima toksikologije zabeleženi su
slučajevi gde su se naročito mala deea trovala, pošto su pojela svega ne-
koliko komada gorkog badema. Isto tako zabeleženi su slučajevi trovanja
prouzrokovanih na taj način što su sa suviše jakim ekstraktom liića od
lovorvisnje ( A q u a l a u r o ce - r a si ) aromatizovane poslastice.
Izvesne vrste pasulja, naročito poreklom sa Jaye ( P h a s e o l u s
l u n a f u š ^ sadrže tak63e''cfjandgeneteke\h.eterozide (fazeolunatin, fa-
zeolunatozid ili Jinamarin) koji se pod uticajem pnsutnih fermenata hi-
drolizuju dajući glukozu, aceton i cijanovodoničnu kiselinu:
C H Sv /O C , H u O, + H „ 0 - > C e H 12 O , + C s H 60 + H C N
Nf ’/ I s
c h / C\ cn ^

_ Sadržaj cijanovodonične kiseline u tim vrstama pasulja može do-

stići i 3 g na 1 kg. Ta vrsta pasulja je posle prvog svetskog rata bila/
doneta u Evropu i prouzrokovalal je trovanja. Postoji u biJjnom svetu još
88

čitav niz raznih cijanogenetskih glikozida, ali čiji je toksikološki značaj

mali, pošto se same biljke manje upotrebljavaju.
Cijanogenetski glikozidi
NAZIV GLIKOZIDA PROIZVODI HIDROLIZE

ACACIPETAIJN enzimi ili kiseline: glucosa+(CHs)2 CH —

— COOH + HCN
AMYGDALIN emulzin ili HCl dil: 2 mol d — glucose +
+ benzalđehid + HCN
DHURRIN (PHILANTHIN) emulzin ili HCl dil: glucosa + p — hidro-
ksibenzaldehid + HCN
3YN OCARDIN HCl dil. ili ginocardasa: glucosa + dike-
ton (nepoznate konstitucije) + HCN
HIPTAGIN HCl dil: glucosa + tartronska kis. + amo-
nijak + HCN
LINAMARIN (PHASEOLUNATIN) 1: specifični enzim: glucosa + acetonci-
anhidrin
2: emulzin: .clucosa +aceton + HCN
LOTAUSTRALIN HCl dil: glucosa + metiletilketon + HCN
LOTUSIN enzim (lotasa): 2 glucose + lotoflavin +
+ HCN
ZIERIN emulzin: glucosa + m — hidroksibenzalde-
hid + HCN
Izvesni galenski_preparati spravlieni sa gorkim bademom f A a u a
a m y g 3*aTa r u m~ 'a~m a r a r u m). ili sa nekim lišćem (A q u~a 1 a u r o
c e r a s i ) koji se upotrehliavaiu u farmaciii mogu dovesti do trovania.
naročito ušled upotrebe takvih galenskih preparata čiji _sa_držaj cijano-
vodonične kiseline nije kontrolisan. Tako je jedan francuski apotekar
sam spravljao vodu od lovor višnje (A q u a l a u x o c e r a s i ) , a nije
titrisao sadržaj cijanovodonične kiseline u spravljenoj vodi; usled toga
je došlo do smrtnog slučaja jedne osobe.kojoj je spravljen jedan lek uz
dodatak ovog rastvora nepoznate sadržine cijanovodonične kiseline, Zato,
ukoliko u apoteci ima takvih voda, apotekar treba da im kontroliše kon-
centraciiu cijanovodonične kiseline.
' U istoriji toksikologije zabeleženi su slučajevi trovanja hemičara
pri radu sa ovim otrovom. Tako je i veliki hemičar i apotekar S c h e e 1 e
umro usled trovanja cijanovodonikom.
Osobine. — Cijanovodonična kiselina ie bezboina tečnost. ali koia
kljuSTv'eć -fia-26t>. Ona ima karakterističan miris na gorak~5adem. Spe1-
Trittčfia'teFma joj j?"'D769!5~Rastvara se_ju_ vodi. Obična cijanovodonična N
'EišeTina ustvari je Kme'ša~dva tautornerna oblika:
H—C i N i H—N= C
normalan oblik izocijanovodonična kiselina
Oba oblika priflaze jedan u .dr.ugi>.._a. procentualni sadržai. iednog
ili.-_drugog zavisi ocl l.emperature. Na normalnoi temperaturi izo oblik
se naiazi u minimalnom procentu (do l°'o). Na povećanim temperaturama
povećava se sadržaj i/.o oblika.
 39

Cijanovodanična kiselina la k o ___ ______ ye-

lika toplota i stvaraju temno oboje^i čvrsti prozvodi polimerizacije. U s
Teđ ove polimerizacije đesava_še da^isvesni preparati. koii se upotreb-
Liavaiu za ciianizaciiu. a spakovani su u zalemljenim metalnim kutijama,
dovedu do eksplozija, pošto se iia povećanoj 'temperaturi cijanovodonik
__u zatvorenojJkutiU naglo i tako šiii. Izvesne supstžmćlT. aodai:e" u*''m a lim
količmama, mogu uticati da se ova Jdselina bolje očuva (malo oksalne ili
sumporne kiseline). Porozne supstance lako vezuju ovaj otrov adsorpci-
]om i ova se osobina primenjuje za spravljanje izvesnih sredstava za
dezinsekciju, kao i za zaštitu od tog otrova.
_ Cijanovodonična-kiselina je,siaba: kiselina koja daje soli: cijanide.
K a liju m i n a tr iiu m c iia n id . -r- O v e d v e s o l l _ s n a r ia jii_ m f i^ u l^ a a g l-
važniti~roll eli5ht>Vod6niČK6'te e lin e.'"Lako se rastvaraju u vodi. Sveže
^~čiste~soli nemaiu neklliiaroiSiti 'mlris. -Ali _i. kraćim dodirom sa vlažmm
lazi usled toga što se ti eijanidi hidrolizuju:
/- 2K C N + H 2 O + C O s - * K 2 C O 3 + 2H C N
Ugljendioksid iz vazdutjia po;tiskuje cijanovcidonik, stvarajući odgo-
varajučTkarbonat. 6vako oslobjG^niidjanQVQdxmikjla^eLCi|žnldinia karSfe--
'TeriiScah mins. Ova. osobina ciianida jp vrln važna-jj-toksikalnžkain pog-
- fMi. Usie(TTe~hidrolizelkaliium i_natrijjumcijanid reaguiu vifie iii mame
alSlTho. To relativno brzo raspadanje cijanida objašnjava i činjenicu da
"le^esto dešava da te OtrOVne snli dllgjm gtajarLj.gm-.naxQeiio-J^dj r'icn rlr^-
ro zatvorene 1 dolaze u_d.Qdir .sa-vazduhom. izgube u većoi ili manioi
meTrToKsično dejstvo; t ako se može desiti da se posle dužeg stajanja
kali;um ili natrijumcijanid najzad potpuno pretvori u odgovarajući kar-
bonat. Ovu činjenicu mora imati u 'vidu toksikolog pri ispitivanju nekog
ostatkai soli ili rastvora, koji mu ^e šalje na ispitivanje i za koje se pred-
postavlja da su prouzrokovale ^smrt. Isto tako ovom se činjenicom ob-
jašnjavaju i slučajevi g d e je neka osoba uzela nekoliko puta.j^ču.dozu
od letalne, a bez naroćitih posledica po zdravlje.
Alkalni cijanidi daju sa drugim metalnim cijanidima kompleksne
soli. Kod izvesnih pngtnjnnih komplelcsa i katjoni i anjoni ostaju
nemaskirani, tj. te soli daiu direktno: karakteristične hemiiske reakcije i
zaanjom (CN) i za kation:

A g C N + K C N - > A g C N .K C N

Ove soli su vrlo otrovne.

Knmplpksne soli: kaliinmfernnijanid._i fericiianid. usled postoia-
liosti kompleksa. ne daiu vlše reakciie ni Fe iona niti CN iona. već su
lormirani kompleksni jonifFe fCNkl’’’ odnosno [Fe CN)«]””. Ove soli nisu
višeTiljoksiĆRer- '
4 KCN - f Fe (CN)2-* K4[Fe (CN)J (žut) .,
3 KCN -j- Fe (CN)a Ka [Fe (CN )e] (crven) • , ■ -
Cijanovodoničnja kiselina i rastvorijivi cijanidi spa-
naiiačifT*otrova. Letalna dćHS' slobodne cijanovodonicne"
daju u rei______________ _
kisellhe iznosi 0,05 g, tj. dovoljna je;kap te kiseline pa da dođe do smrto
nosnog trovania. Ciianidi su nešto manje otrovni. Letalna doza merkuri
 _ 6 f
f t 'f 2 ^ jT A M J U L £ < q . cu
a J
iLPJ~rač(j
jh ^ j 'žvM aO K c t # U A j f U ^ ~ - X J ^ / ‘l u $ ' U /
4 / U r u . p L O j l 0 ć U ^ / y V~1*- Cus
f n n J l o j ^ y f ^ / t n h u j " itie jfu jfa ^ U O lif^ Al o X C j^ f tu & c i LU2CD
^ & 0 iiA 3 lk t£
/
d i . n . 4 » . s i 0.1 I ■ V ,? ? Tiosulfat se daie za ispirame želuca Q0°/o rastvor) ili intravenozno. Har-
sutan u vazduhu radmhprGstorija . ciianovodonika na litar “telius navodi slučaj gde je samoubica uzeo per os 4 g natrijumcijanida,
opasan. Smatra se da ako u v a z đ u h u i m a Ol i m g^3 već pa je ipak spašen davanjem kiseonika i intravenoznim injekcijama natri-
(100 ppmj, nešto duže bav^enje u takvM a t a a j n (po a ^ iumtiosulfata (25 ml 50% rastvora).
fzazvati ,smrt; a koncentr&crja od 0,3 do 0,5 mg na uu.i Kao antirjnt mnva.fjp moHipnclff. plavA rFin ml l°/o rastvora
intravenozno) iii natriiumnitrit (40 ml 30°/o rastvora). U oba slučaja ovi
'S Z .'Z Z Z J S L . antidoti pretvafaiu nemogiopm u methemoglobin a ovaj vezuje cnano-
voaomčnu kiseJLmu u obliku stabiinog ciianmethemogiobina i tako. se ne-
prncese. u neaktivnorvezuiuei-ge s tim-g^ozđem Tune s e t a i ^ e ^ i ^ n utrališe otrov.
" Jedna reakcija, vrlo mnogo upotrebljavana u organskoj hemiji, cijan^
brze oošte asfiksiie tk iv ari£ j3 £yom ^ U ^ m procesom_.BSgog.ene hidrinska reakcija. po kojoj se cijanovodonična kiselina adira na aldehide’
. ^ g ^ ra a v o r j~Refdhe,'može naci nrimene u toksikologiii za neutralisanje dejstva cija-,
novodonične kiseline; ' ~ ~~
Hlvi J t a M i Krntm m KhMHrt. « ^ L * S * ~ j 3 S Ž r ^ l<’ OH
brže. Q iap'>v<^l»nična kiselina,»neta■Ud?ff^iTO-delttl 'T i .Im u TI
^ ^ o tro v l Ako se udahne cijanovodom k^i^ačoi koncentracuL + HCN--^R — c h ;
R
CN

a r B saass- Ova cijanhidrinska reakcija između ostalog služi i za sinteze šećera.

R ljllf()7a' ' li' AHiU"- Ci'rnpn akn cp nađp II •/plliril
brže. Kod nešto slabijih, ali ipak letilnih doza, smrt moze nastupiti l is t o v r e m en 6 sa cijanidimar.. .na -ova-i način neutralisati niihovo dei-
sporije, za pola sata, a vrlo retko i đocmje. Ako trovaim osobaj rgzivi stvo (B o u'g a u 11 i P e r r i e t). Ali ako se da već i kraće vreme pos-
više od nnla sata. im» vprnvatnoĆe.:dfl Će gSmaBI1- l e unosenja ci.ianida, glukoza ne može više da neutrališe deistvo cijaniđa.
'':’-^ ra i» n o v o d a ^ ^ id 3 e a to ft -° Z-- i Istraživanie u organima Ldriigom toksikološkomjnateriialu. — Istra-
Je vazno voafTKSTna na^ocilu 'zlvanje cijanovodonične kiseline i cijanida treba preuzeti Sto je moguče
’ » * ■ Zastltl" . ,° aske. Ffr a .tomMiim iiii^ mm“ ii T g n f m ’i brže, narocito ako su u pitaniu unutrasnii organi. uvi, se otrovi Drzo izgu-
be i to de-lom usled lake -isparliivosti clianovodonika. a delom i usled
toga što seova jedinjerija, pod uticajem gasova koji se stvaraju pri raspa-
koji su duže radili sa rastvorima cijamda; ne stavljajuci na ruke g - danju organskih materija (sumporvodonik i amonijak), pretvaraju u amo-
nijum-stdfocijanid (rodamd). Ovako izmenjenu prvoibtno prisutnu cija-
§ ka ^kttgtamj. - TXslnčaju togLsmrti posie uzetih jakih novodomčnu kišelinu ili cfjanid C h e l l e (1919.) j,e nazvao „maski-
IHoc.liT'o trnirani trpniltnr> nada. lITl VnSfllti 0QSSYSSU ^ j-jl y , -E r ranom” cijanovodoničnom kiselinom. Istraživanje njeno predstavlja pose-
ban problem.
ciiamdaji ^ Da ž a - . t t , a ^ e B i f t . - J g S 3 t o r |™ g ’g Sg r a. Slobodna cijanovodomčna kiselina se izgubi obično sasvim iz orga-
mišičima. ciianoza liea^p?, Kao 1 lSQŽ t a . .R——------s. na posle mesec dana (K o h n — A b r e s t). Međutim, u izvesnim sluča-
Može se poiaviti l sIabna Jfina.aa' ustgna. ____ j„ „ jevima u dobro očuvanom lešu, bilo je moguće naći.ovaj atrov i posle
- y s im A S m S ^ * x s ^ četiri meseca. '
.. Cijanovodonik se pri sistematskom istraživanju .toksikološkog mate-
djaTa^ ncehtriše u destilatu,proop. hr i n tom rlest.nat.n- sp~on j istra-
Zuje. Kadi toga destilat se podvrgava rektifikaciii radi prečišćavania i
-ssS S S S
i"<sjanidima retko dolazi praktično u obzir-Lecenje „ffžSffi*,trovan;a.gde
kiseline. Ovo se vrši u jednoj manjoj
žagfevanoi na vodenom kupatfflu koje sadrži rastvor
izgledima na jp -jpriina-u gluŽajgvima-iaKsih tr9V ,Li,ft .
-dgtstvo hiieTiko brzo. Ispiranjelzemc^ i izazivan]S..povra^anp -a kalcijumnlonda. Temperatura kupatila ne šme preći 110°. Pošto cijano-
“koliko 3e prisutan u destilatu, prelazi odmal^ sa prvim frakci-
uzetiuobzir II s liiS ^ j£. .fr jama Sestilata, to se, radi dobijanja što koncentrisanijeg rastvora.
pbkušati i saveStačkim disanifm. >11', 1 0 5 oavati triseoniK. i tmi?-.. ,■
i h ^ r ^ i Š a i u . kao antidot um trebiti i amaimtefe razbiti jednu ampulu pnkuplja za svakih 100 ml tečnosti koja destiliše samo d'esetak’ml desti-
jmiMttflta"i. udisati' 10—lb sekundi, svaka 2—3 mumta. lata- ? oca ^ - k°j u__se_.pnm a _destilat. treba da bude jako rashlađena. U
ovako doibivenom, rektificiranom destiiatu "’i štražuje'se' cljanovoSomčna
Kao antidoti predlagane suiragne supst^cg. i^ i ] u m p ^ ^ ^ g „ kiselina pogodnim reakcijama. ’^
(l»/o) s s a r - j n n r ^ ^ ■iii imntrpKlien ža ispiranie zeluca, .gkfflaiže ci]amde
i nretvara lh u bezopasan. ciianat. fetoriak^faostdfats^retvara J o k s ^ ~ ,_Pre i!0 što se pređe na detaljno istraživanje i dokazivanje cijanovo-
" j ^ W > W ip » S n V ili.mnoeo manie opasne rodanide {sulfbcijanide). donicne kiseline tu destalatu, izvršiće se sa destilatom " ’ proba.
ituatom prethodna ’ f ,
(vidi str. 30). <$=>
(P^VcuJb/jrZ. .
tiXJ^f‘ / € # - e č y ^ lUJb
h Gn/,r£nvm. Jtfh>
fb O ŽU . . °C
 ' o k a z i v a n j e c i i a n j dA_sJ-y a rfi n je-m,,., h p r 1 i n s k o g
p 1 a f f t l ^ r ^ - f e r o a ia a liJ i.. Fe* ■JliF C T S l" — S r o 'j g .jedna- o J'n a'^a-
rt^terfetiCTliih-Tgakciia _za aoKaziVMiie cnanidaT U jedan deo destilata
(2—3 ml): doda se kap rastvora fenoiftaledna pa onda, kap po kap, kalijum
ili natrijumhidroksida do alkalne reakcije. Zatim se doda 2—3 kapi 2Vo
rastvora ferosulfata i koja kap 10°/o rastvora ierihlorida i zagreva jia
40—50°. Na ovaj način se stvara prvo natrijtmcijanid, u koliko j e u
rastvoru bilo slobodne cijanovodonične kiieline; *iiatrijumcijanidIsa_iero-
šulfatom daje ferocijaiiid,._a-avaj sa-f«rihk>ridom daie' ■fpifferocfrjanid.
tj. berlinsko plavilo. Ovako staložen plavi‘ talog feriferocijaniđa pomešan
je sa viškom hidroksida gvožđa, koji je takođe staložen prisutnim kaJijum-
hidroksidom. Ovoj smeši se dodaje razblažena hlorovodonična kiselina
do kisele reakcije; ferihidroksid se rastvori i time postaje lakše vidljiv
stvoreni feriferocijanid.__________

I) HCN 4- Na.OH.—>•NaCN + H2Q

2) Fe S 04 + 2 Na CN ->• Fe (CN)a + Na; SO,
3) Fe ( C N f T I ^ V Na4[Fe (CN)e]
4) 3 Na4[Fe (C N )J + 4 FeCl3- f F e 4[Fe (CN)S£ )+ 12NaCl
U slučaju prisustva znatnijih količina cijanovodonika-
se leplSm ncr p'la.M-ta;ln f.' 1i sliičaju-^ m ig tv a s^m ^iiag<>va'.rii apfivn<iQnika^—"
tecnosl-uostale plam zclena tek posle 1 ili 2 sata. alptesj&jiđudUfefiLieri-
fp ry ijf)niHa_i^taln7i,paLea-i^V pnsj ft. -uišf* assm i a - .
OfiPt.lj ivnst. nve rm kgjj^je-tfEio..vftlika,.1}
■^T d oTTaTiT'ff irTe ~ćTia n o v o d o n i č n e)ci -sgl i n. i >. Bi i Ta
x a n iJi-ift. J. e.J~ F£u ll„a.c.La-n Trra~--(t_o d a n i a a ^ ^ u o j : i i-~a:n a ta)
Jednom delu destilata doda se nekoliko kapi žutog amomjumsulfida""}
tecnost se prokuva. Ako se tečnost kuvaniem sagvtm opezpoif' flbđA ~Se
još malo amonijumsulfida i opet se prokuva. Količina dodatog amonijum-
sujfida treba da bude tolika da rastvor i posle kuvanja ostane slabo
obojen. Na ovaj način ciianid ^e- pretvorerL u sulfocij.ajiid. Višak amo-
nijumsulfida uklanja se’ dodavaniem male kolicm¥ hiorovodonične kiše-
line i zagrevanižm tećnosti. CPotpuno razlaeanje amonii umsulfida j'e
neophodno, pošto bi inače on sa ferihloridom dao cmi sulfid gvožđa).
Zagrevanje se produžava dokle god se oseća miris na sumporvodonik.
Zatim se teČnost..fi1.toijp.ria hi-sa..ndr-t.r.min ir.faJažaniLgnmpnr i 11 hc^Vir,j '
filtrat se doda 2—3 kapj rastvora ferihlorida. ■■Dndat a fpri sr> riaio-_sa
•jtvpremm suifociiarddom karakterističnu crvehu boiu ferisulfociianida

HCN + Na O H + / ( S H ^ - < g c | ^ + HsO + (NH4),.S

3 Na CNS + ^ F e C l ^ F e fCNS)^ - 3 Na C1 "

Pod izvesnim okolnoptima (u neutralnom rastvoru) sličnu boju

mogu dati pored cijamda i jieki drugi lako isparljivl otrovi (sirć etn a
') Prisustvo formaldehida u destilatu sprcčavs dobijanje ove reakcije (A
R. Maas). '
 93

kiselina). Ali ako se dobiven crvenoi obojen rastvor mućka sa etrom u

levku za-.odvajanje, boja”preIazi u eiar -samo_u slučaju prisustva. cijanida.

Sli 8 ,
@ M i k r f t h f i m i l s k a re a .k .c .iia . Cijanovodoručna kiselina
može se il&fatifikovati^^stvaraMem ki'jgtSlg'srebrociianida. Ovo se izvodt~
na sledeći način {(B r u n s w 1 c k): nešto malo rastvora' koji se ispituje
stavi se u sasvim nialu porcelansku teglicu od 1 do' 2 mi, ili sasvim skra-
ćenu epruveticu zapremine od oko 1 :do 2 ml, zakiseli oksalnom kiselinom
i odmah pokrije pločicom za mikroskopiranje na koju se prethodno stavi
kap l°/» rastvora srebronitrata ofoojetiog metilenskim plavilom.1). Oksalna
kiselina potiksuje cijanovodonik, ukoliko u rastvoru ima cijanida. Do-
lazeći u dodir sa kapdjicom srebronitrata, cijanovodonik daje karakte-
ristične kristale srebrocijanida (sl. 8 ).
R. g-a_h_aJ^ar s i i 1 f i ri o pi^jB a m e b e v — F e i g i)‘
a k c !p ^ e ^ M T o 3 I? o ^ g o 3 n i^ rp rS B i^ 3 ^ ^ iiw 5 :T ^ ^ E =E 9 :^ e
rasgotaže samo mmimalngm kalićtnotn rastvork. iReagenshartiJa sprav-
T jis e na sledeci haćin: hartija za iiltrovanje stavi se prvo u 1 % amo-
nijačni rastvor bakarsulfata, pa se zatim osuši. Pre no što se vrši proba,
preko hartije se p'ušta struja sumporvodonika. USled stvaranja sulfida
hartija se oboji mrko. Ako se na tu hartiju stavi kap ispitivanog rastvora,
na mestu gde je pala ova kap nestaće boje usled pretvaranja cmog sul-
fida u bezbojnu kompleksnu so:
2CuS + 4KCN »-2 Cu(CN)2 + 2 K2S
2Cu(CN)s Cu2(CN)2 + (CN> _ - .
Cu2(CN)2 + 2KCN -*KzCu.(CN)^ y
=9 ^ ' Istraživanje »masklrane« cijanovodonične kisejine. — U izvesnim
aluč aTevtirortrOT,aiTprna^mtm)Qotn^ta-iaseiinanTiožg~cta-^e izguBTšašvto
1) Bojenje metilenskim plavilom nije neophcdno. Kristalni talog se lakše i
sigumije dobija ako se srebronitrat restVori u razblaženoj azotnoj kiselni i ako je
koncentracija AgNOa rastvora mato veća (5%).
 ” "1/• i rj, ~

94 /•- '■ ‘- V i ..... •

iz organizma; ali isto tako slobodna kiselina i alkalni cijanidi mogii da se
nretvorp ’n' amonnumsultocnanid (roaanW) pod uticajem proizvoda ra?-
(amnniiaka .1 sumponrodonika). Ovako vezana cijanovodomcna
Trigp.iina w mnžp sp više utvrditi napfed opisanim metodama. Erema to-
me, iako se u ispitivanim organima nije našla cijanovodonična kiseliha
to n e znači da niie bilo po sredi trovanie ciianovodonikom. pošto rSie
isgl-jučeno-da sp r>va nalazi n tnm f.maskiranom’’ obiliku fC h e 11 el.
Istraživanje te ciianovodonične 'kiseline vrši se naročitom metodom
kojn fe predložio C h e l l e i koia se sas'toji u tome što se suIfocijaniđ~
ekstrahuie i zatim se vezana cijanovodonična kiselina oslobađa iz suT-
focijanida smešom sum g^^-ktegfafeJ_ta^ 3Mi|^rQgiata._ : 15
Jedan đeo organa iz probe broj'dva (50 do l00g}isecka se, razmuti
u malo vcde i doda koncentrisana fosfoma kiselina (10°/o cd težine uze-
tog materijala). Zatim se zagreva do ključanja 10 minuta na kupatilu
koje sadrži rastvor kalcijumhlorida. Na ovaj će se način isterati sva s lj> -
b jx d n a ciianovodrnična kiselina, koja za ovo istraživanje nema zna-
čaja, pošto sc u ovom slučaju istražuje samo „maskirana” cijanovodo-
nična kiselina. Zatim se u •još toplu kašu organa doda zasićen rastvor
pikrinske kiseline koja taloži belanoevinaste materije. Po dodatku pik-
rinske kiseline masa se dobro izmešaii ostavi da stoji nekoliko sati. Posle
toga rastvor se odvoji filtrovanjem. U bocu sa ovim rastvorom Sipa se
sad smeša kaliiumhromata i 50°/o sumpome kiseline (po 1 ml 5#/o rastvora
hromata i po 2 ml 50°/o sumporne kiseline na svakih 10 grama organa).
Pod dejstvom ove smeše eventualno prisutan sulfocijanid oslobađa ,,mas-
kiranu” cijanovodoničnu ldselinu. Ovu ćemo zatim dokazati potiskujući
je vazdušnom strujom potpuno oslobođenom ugljendioksida. Ovaj vaz- '
duh se propušta dva sata kroz ispitivani rastvor. V a z d u š n a s t r u j a
k o j a p o v l a č i sa s o b o m i o s l o b o đ e n u c i j n o v o d o n i č i i u
k i s e l i n u , sprovodi se u razblažieni rastvor kalijumhidroksida, koji
će zadržati, odnosno vezati, cijanovodoničnu kiselinu. Dobiven alkalni
rastvor se razblaži i u njemu se đokazuje cijanovodonična kiselina nap-
red opisanim metodama.
— T<=h-n?iynp-ift riianovodonika u vazduhu. — Ovo istraživanje ima ve-
liku važnošt kako Z5 ~K&KTOlU Pf0flt61ti1a"1i0sle izvrgp^ih ria^ingob-pi^a,
tako i za zaštitu od nrofesiorialnih trovania. Za ta istraživania predložen
je veći broj raznih metoda.
9 đ\Avm @ J e d n a od naičešće upotrebijavanih_reakciia za. dokazivanie ciia-
c ' novodcnika u vazduhu jeste reakcija. sa reaeenshartiiom natoplienom al-
koholmm rastvorom gvaiakove. smole i bakarsulfata ( S c h o n b e f n i .
iTeakcna Ž5 ćšttlva' Tti& na gvaiak da-
puCi^VtSe 11.1 _m&'n-|e mtenzivnu plavu boju:

12HCN + 3HaO + 9CuS04 — 9 H2SO4 + 3Cus(CN)2 + 3Cu(CN)t + Os

Reagenshartija se dobija na sledeći način: hartija za filtrovanje

dobrog kvaliteta unese se u sveže spravljen alkoholni rastvor gvajakove
smole (2%), osuši se i ponovo unese u sasvim razblažen rastvor bakarsul-
fata (0,l°/o).
Komad ovakve hartije unese se u prostoriju u kojoj se istražuje ci-
janovodonik, ili u bocu sa uzetom probom sumnjivog vazduha. Ako u vaz-
duhu ima cijanovodonika hartija će brzo da poplavi. Ako se plava boja
 G,i’V

r - zor V - f .h 4 ' >n" ,[,r .

95

pojavi tek dužim stajanjem (više minuta) to više nema značaia, pošto će
.se.-stajaniem ova ..hartija uv.ek malo obojiti. ~
^ Ova rpakciia ie veoma osetlllva. 0,0(IT~mg cijanovodonika na litar
vazduha već dajn reakciiu. Osetllivošt reakcije će biti još veća, ako se
spremliena reagenshartiia ovlaži ioš i fonnalinom ( B r u n i c h ) .
Slične reakcije se mogu dobiti kad se mesto gvajaka uzmu druge
supstance koje se lako oksidišu u prisustvu bakarnih soii. Tako je G a-
s T a 'ld i predložio upotrebu reagenshartije natopljene benzMinace.tatom
(l°/o) i bakaracetatom~ (d°/o fastVgiT. I U OVOm alucaiu hartija popTavi u
prisustvu ciianovodohika. " “ ■
Sve su ove reakcije veoma osetliive. ali nisu specifične; ci.ianovo-
donik ne ulazi u sa s ta v stvorenih boja.
@ G u i g n a r d-ova reakcija. — Ova reakcija, o kojoj smo već go-
v o riu k a o 5~prathOTtnvij probi'-za-"istraživanje cijanida i cijanovodonične
kišeline u O'fgahima (vidi str. 91), može takođe da posluži za dokazivanje
cijahovodbnika u vazduhu. Ona je manie osetliiva od napred navedenih.
ali j.e žato specifična za cijanovodonik.
s=^~> Kvantitativno određivanie enanovođonične kiscline. — U svim slu-
Ćajevtrfta gde se u toksikološkom materljalu naae ci] anovodonična kise-
lina treba pokušati da sc ovaj otrov određi i kvantitativno. Qvo odredi-
v a n j e , i7yf^jti gravimptriiskim vnlnnnptri'jskim. i knlorimetriisRim
metodama^
Gravimetriiski se cijanovodonična kisdina. u.. .destilatu određuje na
sledeci nacm: uzme se odmerena količina destilata, doda rastvor srebro-
nitrata i zakiseii azotnom kiselinom. Na taj se način dobije. talog. srebro-
cijimidir(AgCNk Tečnost se"Sltruje„.krozlguć, taiog se dobro ispere i
osuži na ioIK Težina izmerenog .taloga srebrocijanida pomnožena fakto-
rom 0,2018 daje. odgovarajuću količinu cijanovodonične kiseline.
Volumetriiski se cijanovodonična kiselina može odrediti na sledeći
riačiiiT“6amerena količina rastvora zaalkaiiniše se kalijumhidroksidom; na
taj se način sva cijanovodonična kiselina pretvori u kalijumcijanid. Ras-
tvoru se doda nekoliko kapi rastvora natrijumhlorida ili još bolje kaiijum-
jodida1) i ciianid titriše 0.1N ra£tvorom srebronitrata. Ova so daje sa
kalcijumcijanidom kompleks koji se rastvara. Prema tome, dokle god u
rastvoru ima nevezanog kalijumcijanida, stvoreni kompleksni cijanidi se
rastvaraju; tek kad je sav cijanid pretvoren u kompleksni jon, odnosno
kad nema više slobodnog kalijumcijanida, kap viška srebrne soli daje
nerastvoran talog srebrocijanida, usled čega se rastvor malo zamuti i tit-
racija je onda završena. Broj kubnih santimetra utrošenog 0,1N rastvora
srebronitrata pomnožen faktorom 0,0054 daće količinu cijanovodonika
prisutnog u ispitivanoj količini destilata.
.KoloriraetriiskL se cijanovodonična kiselina može odrediti poredeći
crvenu boju ~pf^vedgnu stvaran]em terisuiiocnani'd'a fvidi' str. 921 U
Spitivanof probi sa bojom koja se pod istim uslovima rada dobiia sa ra7"
stvorima poznate koncentraciie ciianovodonične kiseline. odnosnn ijjanida
0 drfeMv.anie u ciianogpnptsVim hiljlrama — Macerirati materiiai
(stucan oadem, pasiilj l si.) u zso mi vode za v'reme od 24 časa, na tem-
peraturi od 25°C. Tako će se glikozidi hidrolizovati. Destilisati zatim la-
gano otprilike trećinu tečnosti. U posudu gde se hvata destilat dodati
i) Ovaj se rastvor dodaje da bi se oštrije video kraj reakcije.
 96

malo kalijumhiđrokslda, i u tom. iastilatu odrediti cijanovcdoničnu ki~

. selinu.
■s==^> . Kvantitpt’v' ^ređivaaje Ci . aovodoaične-kiselinc -u vaTHiihi^ —
~'"~Ovo'odredivanje aoiazi u obzir kao preventivna msra radi suzbnania~p?g-
fesionalnih trovanja.
FJapred navedene metode za dokazivanje cij ajnovodonika u vazduhu
reagenshartijama ne mogu se upotrebiti i za kvajititativno odrediyanje.
Kad se tim osetljivim probama dokaže prisustvo cijanovodonika,_onda
se može izvršiti i kvantitativno određivanje. Izmerena zapremina vazduha
koji se ispituje propušta se lagano kroz tri ispiralice koie sadrže ltP—To"rnl
0,b°/o r astvora katijumhidroksida. Cijanovodonik će se zadržati u ovim
alkalnim rasvorima, pretvarajuci se u cijanid. Kad sav vazaun kojl se is-
pttuje piode kroi lspiraiice, tečnosti iz sve tri ispiralice se pomešaju i
dovedu na određenu zapreminu (50 ili 100 ml). U jednom delu dvog ra-
stvora određuje se cijanovodonik jednom od napred opisanih kvantita-
tivnih. metoda.
s ^ s ^ ^ J Cumačenjp lezultata. — ..Ciianovodonična kiselina-i cijanidi lako .
se izfBGe'iž: organa'osuba trovanih ovim otrovom. Zato.su količme cija-
^novodtaaK3r~g6je se nadu u organima trovanlh uvek vrlo m ale,'gaR t u '
shrggtcrvSllKlh doza lipotrehljenih.za'trovar^p" ' “ ~
r Jedan deo unetog cijanida, odnosno cijanovodonične kiseline, može
se pfgtTgft t r ig" 6i"s'aKižmu "n—,-;ii'ia!»kLt anu" cl] anovodonicnu iugelinu,' Sđ'-
?nosrio. U Siiliopijanid. Žato i ovaj obiik cijanovodo'mcne kisettH5~treba.
uv^k^-u,tidl iTOi r u 1wganima''7^li u izvesriirn slucaievima minunaTne ko-'
IHing-^inasMrane*' cijanovodonične .kiseline mogu se naći i kad nije ono
po sredi trovanje ovim otrovom. 'i'ako na primćr lzvesni ieKovi, narocno
fz'grupe Sarbiturata, mogu se često u organizmu p o s t m o r t e m ras-
pasti i dati manje količine sulfocijanida, a da pr-i tome na ostane ni't'raga
od uzetog barbiturata. I ovu činjenicu treba imati u vidu kad se nađu
samo male kolićine tako vezane cijanovodonične kiseline. Inače ako se
Q,ađu znatnije količinp f-ijannvndonika l’vifip miligrama ili preEo~jednog
sainHgrama) onda je vrlo lako doneti zakliučak da ie bilo po sredi tro-
vanje ciiajibvodonikom. odnosno ciianidom.
Sto se tiče značaja količine cijanovodonika nađenog u vazduhu, od-
nosno atmosferi radnih prostorija, može se reći da će se već kod kon-
cpnfrracijfl ?jjapnvr>dnTiT>g M litar-^a^ uha nsptiti lakši sim-
ptomi trovania, posle dužeg bavlienia u takvim prostoriiama (nekoliko
sati); a, kao što smo napred videli- «. knn<?p^tnn’ji nd (?•?■ dn 0t5 mg na
litar -vazduha cifanovodonik izaziva brzo smrt. Maksimalna koncentracija
ćjjanovodomćne kiseline koja se može tolerisat!*u~Factnim prosfornama
iznosTlO ppm (0,011 mg na litar vazduna). ~
OKGANSKI RASTVARACl

Toksikološki značaj. — Razvitkom industrije povećava se i potreba

za raznim rastvaračima. Dok se početkom ovog stoleća praktično up’dtre-
bljavalo desetak organskih rastvarača, danas se u raznim industrijama
i zanatstvu upotrebljava nekoliko stotina organskih rastvarača. Eanije
se, kod primene organskih rastvarača uglavnom obraćala pažnja na opas-
nost od požara i eksplozija, dok se toksikološka strana problema zanema-
rivala. Međutim svaki organski rastvarač koji rastvara masti je fiziološki
aktivan i pod odredenim uslovima može biti i toksičan. Gotovo svi' organ-
 rC<-, /
V, cnt!>. , 'V it'tO cs
K m
■. .. -

i i i rastvarači. jiđisani -u dovoljn ; i dui-? vnsne ......

'ia^3rivlje. Izvesrii i-ii^arači dfeuj.u sar-;o tb,:- -aatre. -■■■ i-.i
ha"<3ruge organe.' To je slučaj sa priro.£x?ix olšraa, koj. ^ ~Ta~
zetkom metanola, relativno malo toksični Drugi organski rastva i ^cr
red delovanja na nervne centre (narkotično dejstvo) mogu delovati na-
dražujući na pluća (izvesni etri) ili biti pravi krvni otrovi (benzol), delo-
vati^štetno na jetru (hlorirani ugljoivodonici) ili bubrege (tetrahloretan).
Među najtoksičnije i najopasnije u industrijskoj primeni, spadaju benzol,
zatim metii derivati u raznim grupama rastvarača i ugljendisulfid.
Organski rastvarafii pripadaju .veoma različitim grupama hemijskih
jedinjenja. Koji će se rastvarač u pojedinim slučajevima upotrebiti za-
visi očigledno prvo od materijala koji treba da se rastvara, a zatim treba
voditi računa i o toksičnosti rastvarača, ukoliko za jednu supstancu ill
grupu materijala postoji više dobrih rastvarača.
Navešćemo samo nekoliko industrija gde se, za preradu materijala,
upotrebljavaju razni organski rastvarači: Industrija prirodnog i veštač-
kog kaučuka, prirodnih i veštačkih! smola i voskova, industrija nitroce-
luloze', acetilceluloze, raznih plastiičnih masa, boja i lakova, masnih i
etarskih ulja, ekstrakcija alkaloida i! drugih prirodnih proizvoda, obezmaš-
ćivanje i čišćenje tkanina itd.
Opasnost primene organskih rastvarača u gornje svrhe može postati
utoliko veća i problemi zaštite složeniji, kad se moraju upotrebljavati
kombinacije rastvarača radi postizanja određenog proizvodnog zadatka.
Toksično delovanje organskih irastvarača dolazi često kao posledica
njihove hemijske promene u organizmu tako da u izvesnim slučajevima
ustvari toksično deluju metaboliti.. Tako' na primer benzol deJuje deli-
mično preko proizvoda oksidacije u organizmu (difenoli), metanol deluje
na očni nerv pretvaranjem u mravlju kiselinu, hlorirani ugljovodonici
delimično deluju toksično usded stvaranja hlorovodonične kiseline i dru-
gih proizvoda njihove promene u organizmu.
Od organskih rastvarača mi ćemo detaljnije izučavati neke među
važnijim: alkoholi (metanol, etanol), sirćetna kiselina, halogeni derivati o
ugljovodonika, ugljendisulfid, benzol i dr.
...................................................... - i

} —- (jjro'f,
Toksikološki znafai. — MetanoL se dobija .suvom destilacijom drve-
tg ali-3anas s e n a jveće kniaama-ovTO-^Jko b o itL i^ pu-
fčm. Metanol nalazi veliku primenu u industriii. zanatstvu i po labor-
ratorliama. NardHt'o~ie~mnog6 UDotrebliava kao rastvarač raznih organ-
šEKsupstanciTza spravljanje boja; i lakova, za izradu vešS5EK~p!ažHc-
' liih masa, fotografskih filmova i dr, Upotrebl-java sp i 7.a rtenat.nriKanjB
etanola. Metanol je vrlo jeftin i zato se upotrebljava, iako je ta upotre-
5a zabranjena, za falsifikovanje alkoholnih pića. U Americi, za vreme pfo-
hibicije alkoholnih pića, metanol se mnogo upotrebijavao za spravljanje
krijumčarenih pića.
Ove razne primene dovode do trovanja, kako profesionalnitu-tako
i usled njegove upotrebe za falsifikovanje pića. Zabeležena _sn i sa.roou.-
SIIačKaTr&’'7an^a^vu^alIčbholom.-Z'a vreme do{Tje”uA m erici bila zabra-
'~njMia~ upotreBl’ alkolTglTiitr-piea zabeieženo je nekoliko stotina smrtnih
slučajeva usled trovanja krijumčarenim falsifikovanim pićima koja su
7 Toksikološka hemlja
 , ) 'TO^.CVI V~-0 ta A ^ £ T i/\ ^ /V AA ^oA O A A
(f^ r.

weT>ovo/\ _ _ _ _

” (x fl'iiA. ^ CPc.-'L.tgi J p ° ~ Q o u u M .

i^o/n^ ............ ......................... ............

^ucfjjv cl j cU ’u c/to ccc/'U s?j? jj čOiaJk

- M Z 'I P J . IA e/U'U'JJ-l ■ £ ty jK « . (/lo 2o-j-) u & ,jC 'liO ( v '>’/ ) ..._....

- e jfjtc u xr / . ............................. . ............ ......

—
.......... -QAiU)XOAj......... -....... O / M t k ----- - ... —■ A O/UK. .... .............
tc o it_ -----— - a ^ .- f .^ .2 .

..... ^___........^ H a r ^ r ^ _........ jtfxUb*=c\_ icuc............. ..........................

...... ............. ..... " ................

~ e/!.ii tvu.uKi,o^ ■ /n O h ć f c 7 ? ^ iu //^ . ij

^ ~ u p‘R. Mtt-U/d'H ^Zjj^HjU^cu.i.OfUi^ ■ČSAJH.iiutl^ 7 ; / ^ |

* J (pUl/U/LLmj^jit djotlU/K- t'Utm c/'l/i:^’ ° Ji-Cj?).

'•r •# ^ T k ^ K . i
'..... '; ..................■ '. ....~ ■........ . ............ '........... ............'.......... ............ ~ 0
~ j^ j / f ^ A * f n ( f 'U %/r'lV j ' l r ° ^ r /v T g 't^ LO J f f u j č t f .. -.< & ¥< - V i<
aj&ho luob-t ._........ .... . _................................. _.. ......................... . . |
yj ) u iv tti><-vm tjfV -jJ ^ p fJ ^ s u /) *,j

— (jjQ/OlC!°pV. ii g p , jjT /jlU U j Jr*\_ O jjU J r /ljj'ijjj ' ri >j.->CXJ^ ^ _______ (J

H-._UAffUj ■_ _ £ /V {fyj.... 3 .. CO^U' (J jr f lJ ’K. ^ ... X M

^ J U L fj V ^)jf^j% U ji^Q jfex_ .ijlr k a . M_ J p ^ 'iu /^ ijhG it/U iu?,.. tjio u f.

y f £ caf f a v c o jn P ^ jt J
L,{/71A/WA^7VAA/’VI 1
 iLAru u i'i
DATE
~ ' . ^ t w j y u ( f p j ' i ^ c ^ C ; b c < - ou7uibcf n o,

" JKj^UtmjjU jojLUfpu. jj/vtof/MfirJ/ f ^ p ^ c- ...^ r jj

luhrfoUte#, u. tt7lA*Q&<\. e^ cm fo4Aj/o. $*?•
UJV/rVjt__HOOjjlu^ p a i’m ttrtAijp o Z . ce^/pci/aj /.(’/; c'M1'-
—f/e ^t/fjpct a .J^- cp/^fotim. ( T l ^ n e ......
=^/Wei>KK3AU^^M ■
‘ oyC/60X *
lizpzii ^MKn' Ui^ ctto * /Jšrcut.
ou^azrtf Afj-va^
..... "' ......... O/'MiK- ........ ..................... "“
G^ IttO + /U/lTD^ W COOff ^A'ADf/- _
^ ~ (*-**) .....° i ^ tc e tft- C o CMn-atojZfrf
- M tfr ............................t r ^ . ^ r ^ ^ z r .
' » t ' f f l CA C L C tfrt C o A ---------- ^ O O pJJpO

- uJ/JA,o...... Cfo-I lU jCiuor^ a y o Qc\ v h o ^ °<-v>~T?/i,&

0 ^ ^ /^ J j f£U /><>/fjČ/U /JO M G (f/J_U C<j j j Y l ‘J n / / / J j / / j j t / - f C//U( l/^ O , ćc]-^

■' Pl..: (Tpti. MčcrJ ~ O fojjjjjM il Ć ić^j^/'^ tfčM ’t /u^n, V tcu jjj-
Cl<n</<-l, ^ juJjvM . j j j j ... iJV/lioti A /A T i ^ b t 'Ć J f č Q/\JCOirO/W* .jjf& X U jjjptK

joL A{jOH€. (jt\ a ..J j n p c t a tccuu?/V -jj?rj.M <Ufjzs/--'e/c Ć//V

U.lUU^i'JJJl'-f U i j j - uH.O\ ff^o^ t j j lTtZiCvC/’M U ^ W /^ 0U tt/j?rU M 2, .

jz ^ LJf<:> + J-Jt^ O _______ _____ ____ -

- (IJoV* f jlilU /jM LlOttjj- jj .I L s ^ r u t^ i. -...

fJ lU jrO i^ f^ A J tliN Z tfj'li/'/a iU /i O ^ C U jjj^ ijjkjJJ tU C iu tK O /s, fcfrnnu 1 0 / . ^

cJi^ ctkL.o£.±*Jf(&PH- ._-t_jft - tO ^ ^ z E jL , c,4b ~f- f U r ^ r f s L - Z j ^ p L ....

~ (.V jjju rin š C cA ćitD’o rtajC jj. (czijeciTciu,- cl u ^ jč iip j ■ j^ z ^ i cy*&u

jjjJLlfjv.ijji.Lj>-' j j Č&L- UDuS J L ^ J ^ .... U jC /JJicO °^^ rryC (/£c.

g ^ E c o ^ l _ .................. ........................... _... .

- QAUfLLJKoC/p,j Cy_ =^D \Ccyjeuf]LC\^ <o /"lj j < '. p!
 ufkliA''U.r W ^
ZsfoA!. U e/uh£{:- COujtC^
Aft5^l5V7PA
qp e tta ^ o ie CAč&Liijo 'N
&
U /K .
. ~ boujJl ' uw j
sadržavala veliki procenat metanola. I u toku poslednjeg rata zabeleženi y
su slučajevi ovakvih trovanja usleđ nestašice alkoholnih pića.
Kod nas se 1951 godine u Vojvdđini desio jedan težak slučaj masov-
nog trovanja metanolom. Jedna mesna zemljoradnička zadruga kupila
je veće količine metanola za zanatske svrhe (poliranje nameštaja i dr.).
Jedan stolar je kupio iz zadruge veću količinu tog „špiritusa” i napravio
od njega „alkoholno piće” tj. veštačku rakiju koju je prodavao. Upotre-
bom ove „rakije” trovalo se oko 2 0 0 osoba od kojih -je preko 20 umrlo.
Međutim i nefalsifikovana alkoholna pića, naročito izvesne rakije, sadrže
male količine metanoia. U izvesnim slučajevima te količine mogu biti
tolike da usleđ upotrebe takvih rakija dođe do tipičnih trovanja metilal-
koholom. Tako su u Svajcarskoj zabeleženi slučajevi oboljenja očiju usled
upotrebe rakije kruškovače, u kojoj je F e l l e n b e r g našao do 4,2%
metanola sračunato na 100 ml etanola sadržanog u rakiji. Mi smo (Mokra-
njac, Radmić) u našim nefalsifikovanim rakijama nalazili metanola u
tu T 2 granicama od 0,27 do 1,5% sračunato opet na 100 ml etanola sadržanog
u ispitivanim rakijama.
=>> Osobine. — Metanol je bezbojna tečnost, lakša od vode (spec. tež.
flalo" br'757); ključa na 65°. Itad ie savim čist ima miris siičan etano'lu.
l, o Sirov metanol, dobiven suvom destilacijom drveta lma nepnjatan mrns.
S vodom, etrom i etanolom meša se ti svakom odnosu. Gori bledo plavim
plamenom.
q OCtorcj /ix> tt!aksl£iK>5t. — Metanol ie vrlo toksičan. 6 do 10 g metanola unetog
/ per os mogu već izazvati teŠka trovanja. Bilo je slučajeva potpunog os-
Sq<-, lepljenja posle upotrebe 8 do 15 g metanola. Zabeleženi su i smrtni slu-
ča.jevi od svega 15 do 20 g metanola^ ProcenaFsmrtnosH'-Ičod osoba tro-
'vaEfflrupotrebom ovog alkohola vrloTje veliki.
• ^ L . OK.CUj?- Međutim još Richardson je vršio opite sa životinjama na osnovu
kojih je utvrdio kao pravilo ria t o k s i č n o s t 11. s p r i i i _ a l i f a f : i p n i h a l k o h n l a r a -
ste sa dužinom Ianca. odnosni^'rfasiijoiži alkoholijnanie toksični od viših.,

Upoređna toksiCnost raziiih alkohola

J (opiti sa psima)
toksifnost
tpVM,
t&\ Metilalkohol (metanol) CHs — OH 0,8
Efflalkohol (etanol) CHa — CHjOH 1.0
Propilalkohol (propanol) CHa — CHt — CHt — OH 2,5
i-A.
Izopropilalkohol CHa — ĆH— CHi 2,0
I
- OH
Butilalkohol (butanol) CHs —CH*—CHs —CH»—OH 16.5
Izobutilalkohol CHs—C!H—CHt —OH 5,5
/^ r ■I
CH« 1 •
Amilalkohol CHa — CH»— CHs — CHi— CH«— OH 33,2
Izoamllalkohol CHa — C H ~C H » — CH» — OH 19,2
-&(s{ I
CHj

Iz ove tablice vidimo da toksičnost raste sa dužinom lanca. ^sto-iako

vidi gp norfnalnim lancem tffksičniii no niihovi izomeri
Sa bočnim lance fo bi izgiedaio dosta jasno pravilo kretanja to^sič--”

^u riiM ,^ o m (e tu ^U P A J A a /\.u ^ > 'up j ■)

. ftrMD, ( j a ^ u , m A č tfjjjr u ^ , k& ^ 'H « ^
k-&C u P*c c W^XUJJU^ °^ i«-ibc' t^/&uTC?) 99

nosti. Međutim sa daijim povgćanjem lanca rasteorljivpst ..vižih. akohola

u t&čnostima organizma 1 aK:o opada. pa prema tome 1 njihova resorpcija,
g^sl'edstvehd' i' toKsičnost. Dakle 'pravilo važi samo u ograničenom ~otamy.
.',e=------(Jvo su p ra v ilo p o tv rd ili i d ru g i e K sp e rim e n ta to n . P o ' to m pi'U vilu
metanol bi morao biti manjp tnksičan od etanola. i to ie~tacno, ali saatp .7
'kad' 'Sg'tSfo koiicme mt>tannlaTptannIa.unfwa.int.ravRnoznoTMetanol unet
per os, disanjem ili preko kože toksičniji ie od etanola. Ova protiv'CirSč-
nos't se obl'ašn}a3f.a-činjenicom da se etanol vrlo brzo ellinmiše izorgani-
zma (naj duže za 24 časa), dok se metanol vrlo sporo eliminiše i zato de~
—tafe~kumuiativno- Sem toga dok su proizvodi razlagžrije etanola u 0 r -
ganižmu voda i~u5I'iendioksid. dotle se. meUtibr'pfetvara u organizmu u
fbrjnaldehiti i mravliu kiselinu. i onda ovi mp.taholit.i deluiu toksično.
"" Metanol deluje toksično ne samo unet per os, već i udisanjem vaz-
duha, ako~iaTma~u"oš'etnim koiicinama, kao i preFo kože1^ Dva dva pos-
Teđnja nacina unosenja metanola naročito su važna sa gledišta moguć-
nosti profesionalnih trovanja. U rađionicama, gde se pare ovog alkohola
nalaze u vazduhu, treba voditi računa da koncentracija nikad ne pređe
0,5 mg na litar vazduha. Koncentracija od 10 mg na litar već
predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje radnika. Stalno izlaganje dej-
stvu malih količina metanola dovodi do kumulativnog dejstva, pošto se
metanol sporo eliminiše, oksidišući se lagano u alđehid i mraviju kise-
lmu. Metanol se pet do deset puta sporije eliminiše od etanola.
--=-?> Simptomk lečenie. — Metanol delu.je naročito na optički nerv. Ovo
deistvo~5ovodi Testo l do potpunog slepila. Ovo specitićno dejstvo i'Zgie'*
da' dS"doiazi Usled toga sto se'metanoj, koii ie dospeo do tih nervnih ćč-
lija, oksidiše u mraviju kiselinu, a ova razara osetljive nervne ćelije.
Shnptomi akutnog trovania ovim alKoboIom jako se razlikuju ođ onih
koje prouzrokuje etanol. .Tako se kod trovanja metanolom ne. zapažaju
psihički simplomi koii orate Poiavn...Diian.st.va nsled upotre~Ee običHSg
alkohola. Ne zapažaju ste. ni đrugi nski simptomi. kao nesiffuran. hod. te-
škoće pri govoru.. i Glavobolja. abdominalni ..feolayi,-..gašenje,. sl.gbljenje
M Sfl i pad. temperatm-e lela. _EMii£Bel.g,exiLiie ćme kompleks sunptoma
-Sip-pfafe li'uvuhje ovim ^koholom! “ ; ~
A "S tflrt n a s tu p a u sle d p a ra lize resĐ irato rn o g c e n tra .
Fosto kod trovanja metanolom dolazi do acidoze to se za lečenje
trovanihnioze, često~uipešn<>rpored ispirama 'zeTuca, d&vati"natlirijtmibt"
Istražlvanjc. —^lstraživanie metanola osniva..se. uglavnom na nje-
goyoj aamrfcKi^oksidaciu^đo^oniialčlehida, koji se zatim dokazuje spe-
HFicrum reakcijama. ‘
Metanol, prisutan u organima, istražuje §e u destilatu probe broj 1 .
_U_yazfluhtt Sa iStraŽHje na taj način žto se proba uzetog vazđuha lagano
sprovodi kroz četiri do pet ispiralica, koje sadrže vodu. Brzina vazdušne
stm je koja se propušta kroz ispiralice treba da bude 1 do 5 litara na sat.
Vodeni rastvori iz svih ispiralica pomešaju se i u toj probi se istražuje
dokazuje metanol kao i u destilatu probe broj 1 .
Vrlo prosta, a dovoljno precizna;' metoda za ovo istraživanje je sle-
deća ( D e n i g e s ) : u veću epruvetu stavi se odmerena količina rastvo-
1) Mc Nallly je izvršio oglede sa zamorčićima i konstatovao 'je da posle đese-
todnevnog stalnog stavljanja metanola na obrijanu kožu (površina' 25 cmz) ,ovi; uginu.
On je dobijao slične rezultate kako sa metanolom dobivenim destilacijom, tako i
sa sintetičkim proizvodom. __ ^
 C-^O c^<7T^ f p o ^ 2- - loo/npf a ž p ^ ^ ^ , '^ r ^ tž^ / t i m ^ ^ ‘i _cf> J^& x. H
j ■— 1 - /- ~ • - ■ '"’ u t f a , , , , * * , / , j 'J O ^ i/2 ^
._ ^ u Ž t d /o t ^ u l 'O C ^ 1 w J J u U M .U jf^ J J J J ^ - a A A ć o ^ jb a g y f fto /te l
I qJUx > / ^ vchcUtC 'jJ J ^ S & J L ^ _ 7 tjT lilc & L J J ^ z l .(

k ,t ([ U itL fJ b i^ o tuu ; a ^ n / c ^ m auP- ^ ^ •

"' t jjA f u j& jj^ U o T ^T C O C ^ rj^ & ta ? ^ J J ^ J h v ^ f^ u T U i ^ . . v —^ ^ uJ yOUF&-*4^--
~ T L r?n*' i ?’• ^ se ids. 55 .-ll nii rastvors. iiaL'umDPrmafficfanatfl. izmeša
rast^'5 . ^aliiumpennamganata, i7rmA5 » alkohplia, kao i.:usleđ ansorpeije “’ko k ieđutim v |)oređeEi" . &li£€r
seji.dodEi 0,2 ml ciste sumpome kiseline, opet se dobro izmeša i ostavi da. iiolizmom, prouzrokovaaim upe joiom ^ ohola kao c .všlstva z*. isje,
Z1 sto jitri minuta. Zatim se doda 1 ml zasićenog vodenog rastvora oksalne p druge vrste trovanja alkoholom su beznačajne.
e 1 opet promućka. Kad boja rastvora pobledi, doda se 1 ml čiste " Etaaol je bezboina tečnost. kffralft.Prtet.TČnnir miriRa.
! ^ ? r°nit; ^ elme' 1J astyor postaje sasvim bezbojan. Tada se doda 5 ml lakša od vode (specifične težine: 0,f7893 na 20°). Kliuča na. 78.&LjJjbg"tT
rastvora fuksina sa bisulfitom (0,5 g čistog fuksina rastvori se u 400 m t všta ~iaKo peče sluzokožu. S' vodom se ■.mešaT.'ii ~svakor srazmeri. ATEpEoT
tople vode; kad se rastvor ohlađi doda se 2 g bezvodnog natrijumbisul* ” |etri 'plavićasUm plamenorrT dajući vodu i ugljendioksiđ: '
m a i mesa se dok se sav prašak ne rastvon), Ako u rastvoru ima meta-
*i+S K°JaV1Ce Se’ 1505 raceg di dužeS vremena, Ijubičasta boja. Inten- CH a— C H sO H + 3 0 * ->• 2 C 0 2 + 3H sO ^
zitet boje srazmeran je kohčiru prisutnog metanola, tako da se ova reak-
st™ , ? 026 upotreb^ 1 za kolorimetrijsko određivanje, poređenjem sa ra~ anom oksidacii om nlkohol nrelazi u acetaldehid:
stvonma poznate koncentracije metanola.
tvnri ■^ellinkoff su našli da se 40% metanola u organizmu pre~ CH a— CH »— O H + O -t- C H a — C H O + H iO
‘! ° n ^ mraV.1]U IP s , e l i n u - Zato se kod trovanja metanolom m o g uu mok~
' lai-^ ^ t a W i 5TF^7Tr^?T^ AMehid daliom oksidacnom .ideistvo sulfohromne smeše na vcćo?
temperaiuriT daie sirćetnu kiselmu:
j .. U rakiji i đrugim alkoholnim pićima metanol se određuje na sle-
deci nacin: /.? M ^sg _ ereto tjlišeji struji vodene pare. U rakiju se stavi CHa—CHz—OH + O« — CH8—COOH + KbO
onohko natnjumhlonda koliko je pbtre&no' da'rastvor bude zasićen. De-
stuacija u struji vodene pare nastavlja se dok ne predistiliše 50 ml Po- Ovi procesi. oksidacii & primeniuju bp- za Wantitativno odredivacie
ma+LU] JU S® pnma dest!Iat stalno se hiadi. U destilatu se nalazi sav
metanol, pomesan sa etanolom. Dobiveni destilat se zatim razblaži tako Toksičnnat — Letalna doza alkohola iznosi oko 6 g čistog alko-
’ua^Koncentracija etanola u tom rastvoru bude tačno 5 % (ovo je vrlo hola ~(ili odgovarajuća koU£|na iakeg alktđiolnog pićajj za svaki kilograrn
vazno pošto se intenzitet boje proizvedene krajnjoj fazi određivanja težine čovečijeg.organizma ( P o u c h e t ) . MeđutIm‘~docnije (1950) je
SchUf-ovim reagensom menja sa promenom koncentracije etanola) Ođ Linck došao do zaključka da je jgrosečna letalna doza etanola 3 g čistos:
Z ^ \T °g rf tVOra uzme se 5 ml 1 u nie®“ dalje određuje me- etanola po kg težine. Ali i mnogo manje kollcine mogu dovesti dosasvim
U
Tfy* k^ ° opisano- ^ <j ^ . a 7J, ozbiljhlh tofcsičnih pojava, pa i do smrti. Važno je istači činjenicu da baš
kod alkoholičara, kod koiih se pojave već ozhilini orpanski poremećaji
CfAa ^ h ^u a. eETANOL
t a n o l ((ETILALKOHOL)
e t il a l k o h o m ^ ^ o k O 'a jf-, c a S- P ' 9*- Fmanje količine alkohola mogu izazvati sm rt. .....
u.H.Obf" "'1........... =- ^pro(£f)uP^- ’ Kod jako koncentrisanog aJkflftola. pored specifičnog deistva nado- _
vezuje se još i njegovo kaustično deistvo. kao pnsledica dehldratacne
- g ^ g ^ ^ ki-zaacaj. — Trovanja čistim alkolom su U*etka,<AU
<3ali Csu
\ 'o rgana. ....... ' ' ......
, to. a trovanja ai'koholnim pićima isuviše česta pojava. Ova tro- ^ ž ^ ^im ptom i. — Simptomi intoksikacije veoma su različiti, naročito
vanja, grupisana pod lmenom alkoholizma, predstavljaju veliko soci* prenrl'EBllfilTii unetog alkohola.
jaino zlo. Akutno trovanie alkoholom poznato je pod imenom pijanstva.
.i ■, . S i dv1! l J 0V0ri 0 alkoholu u pogledu toksikološkog značaia tu se Akufea trovania, to iest piippgtva 11 jaknm stepenu, česfa mogu da ..
izazovu smrt. Ovo ie naročito sluča'j pri apsorbovanju većih količina iakih.......
''lalkdhblhihTOĆa. Kod akutnog trovanja, ako ono dovede do smrtonosnog
€^stva,šm rt nastupa brzo, najdalje za 24 časa, a vrlo retko doonije. Akutno
.Jedno, od najviše upotrebljavanih alkoholmh pića — vino dobiia se trovanie alkoholom može da izazove .smrt čak i posle potpunog~~3imr-.. -
*nSanja alkohola iz organizma. ^ ; ”
u OTom^obHk,, gr°Zđa’ P-rl ČSmU se glukoza Pretvara u alkohol. Alkohol
Akoikoličina unetog alkohola nije velika. poiaviće se prvo jedan
periođ~ekscitacij e, sa euforijpm, to jest osećanjem opšte prijatnosti i
prtyld 7t3K r^ v g c airretn'Tnage. sa povecanom, govori.nvošću. 6 vo stanie
sff p s s s ^ t e s t a r 1 ^ — "tfaje 2'do 3 sata7”ako se ne poveća količina unetog alkohola. Još već a
;f e t., l,^gP.at^is^n_aIkohol se vrlp. mnogo upotrebliava u industriji kgličina izazvaće karakteristižne poiave piianstva: nesiguran hoff, j*fivof=-
i zanaTiga:,...j?.ar.
...............- ____________ _ ....
aeitnJžaa.iLepma dobar a atvarač za~nairay. i, cifTi prgi mcfnyi— bez vez&, povraćanie. tup pogled. Ako se 1 dalje prndnži jcr^
jedhij.enja, boje, lakovi i dr.), Mnogo se upotreBIJiva novih Roličma alknhr»la raziirn sp^pnt.puno pnmrači. cirkulacija se USPO-
‘ ffiva: nastupaju opšte poiave paralize. smanjenje temperature tela i inert-
nost."5mrt nastuoa paralize srca ili respiratomog centra.
Si-” ^ ” a _gdl ! adnifi manipuliSu sa velikim količinama alfeo- Stalna upotreba većih količina alkohola, iako nedovSTna-da izazove
hola nisu isključena profesionalna trovanja uslcd udisanja većih količina pojaVŽ pijanstva, kazvače tešfcejtoiemefetTe'u organizmu: naročito obolie-^
tfO C LjlllM
0 y*V/ £\
p -\JL
n o n u ^ v ^ M U jA (D A & jjrZ i
luohJA CMPI
 -± L il iu t\x u o 'g jp ^ c ; ^ - č ^ k ^ ta M ja ir o ^ ^ J r ^ ,v ^ / e / p z / ^ /&c<f/fyJoajt-t__________
'i' Vipcp>ff- u^t-tj^JM ^^ r ^ u m ^ J L & p/ujM ~jJijiLčC ix& ^p s& c< Jr> ^. & < jjji^ lo /-/*1y j/^ i ■#c.cu/,£t
. -v
•3 — <^7 CCČ/ ^ p ^ n j u u c & j ^ <už7

A jd L ^ /? Yo2 *' cjuOPJ’P&^ LTČ/y\Aj^y-/u^

-103
ali ustvari svi organi su pogođeni ovim hroničnim tro- Stvoreni kristaili jodoforma mogu se i mikrohemijskim putem karakteri-
alatem ,-]P na^tP-pnBPBiP^n, flirn rtgčtVr. nfr ffl^vriFsfe-
Jam aovodl do poremećaia knii uma^jnjn npShi rarlnn spry;abr)fvc;t sati po obliku kristala;
AiK.onolizam kao takav predstaivlja jeđan težak socijalari problem.
Po našim statistikama preko 40% brakova razvodi se zbog alkoholizma, C2H 5OH + 4Ja + 6Na OH CHJs + 5NaJ -I- HCOONa + 5HzO
a trećina zarade radnika utroši se za alkoholna pića. Prema francuskim
statistikama više od 50% saobraćajnih nesreća đolaze kao posledica upo- Ova ie reakciia veoma osetliiva. ali niie karakteristična samo za
trebe alkoholnih pića. Veliki procenat kriminalnih prestupa izvrši se u etanol. I druga organska lako isparljiva jedinienia daiu ioffoform pod"
stanju pijanstva. Pokušaji đa Se tom socijalnom zlu stane na put zakono- i5tinx..usIov4ma-isTOtiva«ia^-4<^4-i-na-pr.iiriei: acptaldehid i aceton. Naročito
davnim merama, tj. prohibicijom u inekim zemljama nisu nažalost dali je u tom pogledu važan aceton, pošto se on može'naći, istina u malim
žeijene rezultate; čak šta više došlo jedojoš gorih posledica usledtogašto količinama, u destilatu dobivenom iz delova organa. Zato je potrebno, u
krijumčarena pića nisu bila podvrgnuta nikakvoj lcontroli u pogledu njiho- slučaju pozitivnog nalaza ovom reakcijom, probati jedan deo destilata
vog sastava, te je upotreba takvih pića usleđ prisustva još gorih otrova nekom specifičnom reakcijom na aceton. Jedna od tih specifičnih reakcija
od etanola dovela do još težih posledica. Sem toga razvilo se straho- za aceton je sledeća: u 2—3 ml destilata doda se 2—3 kapi sveže spravlje-
vito krijumčarenje sa svim njegovim posledicama. nog 5% rastvora natrijumnitroprusida (Natrijum nitroferricyanatum): Naa
~> Lečenje. — Danas se odvikavanje od upotrebe alkohola postiže [Fe (CN)s (NO)] i natrijumhidroksida, dobro se izmeša i dođa 1 ml
u p o ri^ ^ i kontrolisanim lečenjem. kao na primer sa antabuzom (tetra- sirćetne kiseline. Ako u rastvoru ima acetona pojaviće se karakteristična
etiltiuramdisulfia). Samo.ovo se lečenje mora vršiti pod strogom kontro- crvenoljubičasta boja. Ako je reakcija pozitTvfta, to jest ako u destilatu
lom usled mogućih sporednih delovanja antabuza na srce i zbog mogu- ima acetona, onda se alkohol mora dokazivati još nekom karakteristič-
ćiivšokova. - nijom reakcijom.
Istraživanie 1 dokamvanie. -*-• Kod osoba umrlih pod sum- 1 ^ R eakcli^a^sa ^ e c z — Jedan deo desti-
, n io n r tfg v a m a alkohol&m. "6Vgj ggotrov istražuje i u destilatu probe broj
1. All 11 mnogim toksikološko-sudskim, kao i socijaino-nigi] ensmm siuca- 'Hođaje, uz staino mućkanjo, toliko rastvora b°/o natrijumhldrakijlda kuli-
^evimaT potrebno ie istraživati i kvantitativno određlvatr~alkoh(>l u kfvi— k o je potrebno da rastvor ostarie staift6 falkalan, K5K&"VT se ' BteMallM&Md
If'mnogim zemljama alkohol Se određuje u krvi kod svih vozaca (M loko- hidrolizovao, usled čega će se izgubiti i oštar miris benzoiilhlorida.
motivama, autobusima i drugim prevoznim sredstvima) koji su imali ma Ako u destilatu ixna alkohola, stvara se etilestar benzoevejdsedme.
kakve ozbiljne nezgode pri rukovanju tim saobraćajnim sredstvima karalctenstičnog prijatnog mirisa: 11 “
(sudari, prevrtanje i dr.).
Alkohoil se neće istraživati dirfektno u dobivenom destilatu probe CaHsCOCl + CžHsOH + NaOH •-» CoHsCOOCzIIs + NaCl - H2O
broj I. Taj destilat, ili jedan deo' nj^gov, podvrgavai se prvo xek.tifika-
ciji radi prečišćavanja i koncentrisanja. Radi toga destilat će se prede- (3l’) R e a k c i i a ,sa s u,m n o r n o m -s-irćetnom _kiseli-
stilisati još dva do tri puta; svaka -ponovna destilacija prekida se kad — U nekoiiko ml destilata doda se ‘2— 3 mi koncentnsane sum-
predestiliše polovina uzete kofičine. Poslednji ovakoi dobiven destilat porne kiseline, 10—20 kapi sirćetne kiseline lii maio natnjumacetata. U
pomeša se sa viškom suvog k^lijumkarbonata radi dehidratisanJaTalEo- Drisusto.u..alkohola stvara sp ef.ilestar sircetne kiseline, karakteristič-~
■^KdarllBnslTSl'kB^l’šFmeš^ Usvalioj srazmeri sa čistom vodom,'nerastvoran
‘"jBTi jako koncentrisanim vodenim rastvorima kalijumkarbonata. Ova se
osobina alkohola primenjuje za njegovo dehidratisanje, odnosno koncen- C H 3C O O H + C 2H r.Q H — CHa C O O C sH . + H gO
trisanje. Prema tome kad se vodenom rastvoru alkohola doda dovoljna
koiičina kalijumkarbonata, koji je dobro rastvorljiv u vodi, alkohol se Kvantitativnn nHvprli-ifanjc alkohoia. — Kvantitativno određivanje
izdvaja iz smeše voda-alkohol i pliva iznad površine vodenog rastvora alkohoia u organima, odnosno dobivenom destilatu, vrši se najprostije
kalijumkarbonata. Alkohol se izdvoiji levkom za izdvajanje i onda. se metodom koja je izložena na strani 102.
pristupa njegovoj identifikaciji pogodnim reakcijama. Ovo izdvajanje Za određivanje aikohola u krvi (ili mokraći) predložen je veliki
može se primeniti i za kvantitativno ođređivanje alkohola. U tom slučaju broj metoda. Sve praktične ,hemi.iske .meto.de. određivania alkohola u
mešanje kalijumkarbonata sa destilatom vrši se u jednoj graduiranoj krvi osnivaju se na oksidaciji alkohola, a kao najpovoljnije sredstvo za
epruveti (doda se nešto malo fenolftaleina u prašku), u kojoj se izmeri
zapremina izdvojenog alkohola (K o !h n-A b r e s t). vjrjfovjp hromna Riseiina'" ^rvobitnn mptndn za’
\V„?i ^ " C ^_^jR -iiie ^ k c i i a “s t- v■ —
Uiiiim a r a n ^j ftrn' . . j .t y o .if A
ir rr m
IU»-fcžl-,
. — U w jedan određivanje alkohola ovom oksidacijom predložio je još 1896. g. N i c l o-
Sstri-Ata duUa se nfek6liko k a m n a tm u m m d ro k s id a do ~ 3 tk u ln e - u x ; a najveći broj novih metoda predstavljaju uglavnom višeilim anje
l ^ k d j c , /.a lu n se d o d a f.io a -]o d k a liju m (ra stv o r jo d a u kali]UHTfaatchrt- povoline izmene ove metode.
to h k o KoiiKP je potr e a n o d a ra s tv o r p o sta n e nasno o b o le n žuto. i z a tim q r t m e f, r i ,j sk .a..m e t o d a koja se sastoji iz nešfco
se zagreva,
zagre.va. Na
iNa. ovai se načill stvara •inđoform.
senačin iođofnrm. kaii
koii ima kara'lrtpricti^an
karakteristižan
lialris; a Kad se tsčnost rashladi izdvoiiće se žućkasti kristali iodnfnrma." izmenjene metode NicIoux vrlo je prosta za lzvođenje, a daje dovoljno
tačne rezultate. Alkohol se izdvaja iz materijala destilacijom u stri.’ji
LLfj~Cq
rfocuf^ <js£{JJV)/\jnsy QA\UDX
)
-X /V<>X . TO (7 p c jtu ]if< X ^ t\ { tt'c u & o 4i<\ T ^ ' b A =Ss
t-u s j ■ A >ci£Jruj>< u o 'c '-l
© m o o m i £ & u u ^ ( 5 c f o r \b ■'fuJbzo,
104 ?(<cfo ' *ss
f;
f}'<(
vodene paia. Za ovo se raože upotrebfti uređaj stvora pikrinske kiseline. Prede:.,^iŠe se blizu 40 ml destiia- da
predstavljen na sL 9. 10 ml krvi (ilijmgkTače) .■zaprelnina tečnosti đovede tafec- rn An t *’ 1 đođavanjf j d' 1
sipa se u bocu (A) u koju je~pretnodno dođato U destilatu se sada određuje aikohoi na sledeći način: 5 m i e.r05N
10 ml zasićenog rastvora pikrinske kiseline. da x^tyora. kalijumbihromata u Cistoj koncentrovanpj. azotnoj kisdini ođme-
bi se izbeglo penušanje (mokraća ne_.peni te re se u erlenmajer-bocu od’oko 70 ml, zatvorenu bnišenim zapušačem.
se u tom slučaju ne mora dođavati pikrinska U taj rastvor se dođa' tačno 1 ml destilata, Posle 10 minuta doda se 20 ml
i' kiselina). Struia pare propušta se kroz rastvor ■destildvane vode T lD 'a il l°/o" vodfenog rastvora kaliiumiodida. Oslobo-
(boca A) lagano i ravnomerno, Posuda D (gra- ^Seni jod se titriše 0,05N rastvorom tiosulfata do obezbojenja rastvora.
duTsan cilindar)' u koju še skuplja destilat mora Količina alkohola, izražena u gramovima n a 'lita r krvi, dobija se
//. j biti dobro rashlađena. Destilacija se nastavlja
A - jf
^
sve dok u posudu D ne pređe 10 ml tečnosti.
U jednom delu ovog destilata izvršiće se
iz sledeće jednačine: .
(5 — n) X 0,575 x 40
kvanfitativno određivanje alkohola kolorimet- P
Sl. 9. " rijski. Radi toga se napravi standardni rastvor n je zapremina utrošenog rastvora tiosulfata, p je zapremina uzete
alkohola (999 ml vode + 1 ml apsolutnog alko- krvi za analizu.
hola). Od ovog rastvora se stavlja redom u spremljene, sasvim čiste epru- rST) S p e k t r o J L f i t . t v m e t r l i s k a m i k r o m e t o d a . — Sle-
vete: 2, 2,5; 3; 3,5: 4; 4,5; 5 ml. Sve se epruvete dopune do 5 mi desti' deća spektrofotomemjska metoda (H. 'Boiteau.) daie dovol]nfltečne rezul-
lovanom vodom. Na taj će način ove epruvete sadržavati alkoholne ras- tate (analitička greška ± 1 do ± 2 °/q), ajgeoma ie poeodna za s.eriiska ispi-
tvore sledećih koncentracija: 0,04; 0,05; 0,06; 0,07; 0,08; 0,09 i 0,1°/«. Tivania i omogućuie rad sa svega_0.1! do 0.2 ml krvi. Metoda se, u piincipu.
Sada se u svaku epruvetu dodaje po 5 ml koncentrisane sum'porne kiseline sastoii u spektroiotometriiskom određivaniu~vaška bihromata koii ostaje
i Pp ^ 2®/o rastvora kalijumbjhromata. Sve se epruvete d'obro promuć- ■p^!e~đksidačlie alkohola. koii se U jednoj Conway posudici mikrodifu-
kaju i zagrevaju u vodenom kupatilu kraće vreme. Na ovaj’način se alko- zijom oslobađa i deluje na'kaliumbihromat, u prisustvu sujnpome kiseline.
hol oksiaiše u sirćetnu kiselinu, a bihromat se redukuje u hromisulfat U spoljni deo Conway posudice stavi se 0,5 ml zasićenog rastvora
zelene ooje. '
lcalijumkarbonata, a u centralni deO stavi se 1 ml 0.03N rastvora kalijum-
j j . K , C r Q , 4 - 8 H , S O . - I..-H r „ H ..O H . ' i r ^ n |v | + o F |c ^ | bihromata u 10 N HsSO*1) i poklopi Comway posudica čije se ivice pod-
anažu vazelinom. Krv se unosi u ppsUdicu pomerajući sasvim malo pok-
+ 3CH3C00H-)-llH,0 lopac i ubacujući mikropipetom 0 ,jl ml krvi u rastvor karbonata, zatim
se postavi poklopac na svoje mesto i dobro izmeša krv i rastvor karbo-
Tečnost u ovim raznim epruvetama biće različito obojena prem« nata blagim pokretanjem Conway posudice, ostavi dva sata da stoji na
koncentaciji aikohola. U prvoj epruveti (0,04°/o) boja će biti svetlo žuta, ■običnoj temperaturi, mešajući povremeno. Posle toga se homogenizira
dok će u poslednjoj (0,1%) biti jasno zelena. U ostalim epruvetama nijan- sadržaj u centralnom delu ćelije (bihromat na koji je delovao mikro-
sa boje će biti između ove dve krajnosti. Ove standard probe, ako se ■difuzijom potisnut alkohol) blagim pokretanjem posudice i onda uzme
<dobro zatvore (najbolje je da se epruvete zatope), mogu se držaibi mikropipetom 0,05 ml rastvora bihromata i unese u 2 ml redestilovane
mesecima. vode koja se nalazi u ćeliji spektrofotometra, rastvor dobro izmeša i
Određivanje alkohoia u probi nepoznate koncentracije izvršiće se meri ekstinkcija (absorptivnost) na talasnoj dužini od 349 uzima-
kad se uzme 5 ml tog rastvora i doda 5 mi koncentrisane sumporne jući vodu kao slepu probu. Sadržaj bihromata u ispitivanoj probi se od-
kiseline i 1 ml rastvora bihromata. Proizvedena boja porediće se sa ređuje prema radnoj krivi dobiveftoj mereći ekstinkcije (absorptivnost)
standjjdnim probama i tako će se odrediti koncentracija alkohola u ispi- rastvora bihromata različitih koncentracija. Da se dobije ova kriva spra-
tivanom rastvoru. vi se prvo standardni rastvor bihromata koji sadrži 2,4 g čistog kalijvun-
Ako je koncentracija alkohola u ispitivanom rastvoru veća od onih bihromata u 1000 ml 10 N sumpome kiseline. Od ovog standardnog ra-
koje su predviđene u standard probama, bihromat se potpuno redukuje stvora spravi se veći broj razblažeiiih rastvora koji služe za izradu radne
i u tom slučaju se mora drugi ugled rastvora da razblaži i ponovo izvr- krive (spraviti razblaženja od 2/3, \% 2/5, 1/3, 1/4, 1/5 i 1/6 sve u 10 N
ži poređenje. ■sumpornoj kiseliini, uzeti po 0,05 ml od svakog razblaženog rastvora i
T i t r i m e t r i i s - k a m p t o i i a . — Postoji veći broj metoda sipati u ćeliju spektrofotometra u kojoj već ima 2 ml redestilovane vode
t iivanje iilkohttla' gde se opet koi'isti oksidacija alkohola i tit-
racija proizvoda oksidacije. Sledeća metoda je jednostavna, daje tačne
rezultate i ne zahteva specijalne aparature, tako da se može primeniti u
i meriti ekstinkcije svih ovih razblaženja na 349 m n , uzimajući vodu
kao slepu probu, i tako napraviti i radnu krivu).

Da bi se dobili još tafittiji rezultati, koliHne uietog rastvora treba da budu

svakoj hemijskoj laboratoriji. To je zvanična francuska metoda za odre- lazličite za različite koncentracije alkohola prisutnog u krvi: za koncentracije od
đivanje alkohola u krvi. Alkohol se prvo izđvaia destilacijom na sledeći preko l,5<l/oo treba uzeti 1 ml 0 03N rastvora bihromata; za koncentracije ođ 0,5 do
način: 5 do 10 ml tačno odmerene krvi stavi se u bocu malog pogodnog I^ V dc uzeti 0,5 ml; za koncentracije od 0.2 do 0,5‘/» 0.2 ml bihromata, a za kati-
,de.stilacionog aparata, u koju je prethodno dor'jto 65 ml zasićenog ra- racije ispod 0i*/«* svega 0,1 ml bihromata.

hf - e & us^co^
~x<ZMoi J G4-& a
■k-t Orz o ^ ) /verggtr-
 106

Sadržaj alkohola u krvi izračunava se po- sledećoj fomiuli:

°/a alkohola = ( q l —q2 ) • 0,2348 • -?- (u g na 1000 ml)

ql je nađena količina bihromata; q 2 je količina bihromata određena u

slepoj probi, koja se izvrši pod istim okolnostima kao i analiza, ali gde
je ugled krvi zamenjen redestilovanom vodom; n je zapremina (u ml)
0,03N rastvora bihromata, stavljenog u centralni deo Coriway posudice,
a v je zapremina (u ml) upotrebljene krvi.
'==$> Tumačenie T < y/nltata. — Količina alkohola koja se može normalno
naći u' unutrašnjim organima odraslog čoveka iznosi do 0,2°/oo. Ova vred-
nost se ustvari odnosi na ljude koji više ili manje upotrebljavaju laka
alkoholna pića (vino, pivo). Međutim, kod ljudi koji piju samo vodu ta
vrednost ne prelazi O.OSVoo1)'. U sluSaju smrti usleđ pijanstva količine
alkohola jako variraju, ali u svakom slučaju su uvek mnogo manje od
stvarno apsorbovanih količina. Količina alkohola koja se obično nađe u
slučaju smrti usled pijanstva, tj. usled trovanja alkoholom, kreće se od
8 do 50 ml na celokupnu količinu unutrašnjih organa.
Određivsinje alkohola u krvi ima veliku važnost u mnogim sudsko-
toksikološkim slučajevima. Između ostalog to se istraživanje pfimenju-
je naročito pri utvrđivanju krivice kod saobraćajnih ftesrećaT gde je
potrebno utvrditi da li su krivci za te nesreće bili u većem lli rrianjem
stepenu pijanstva. Kod lakog pijanstva u krvi se nalazi 1°/od alkohola;
kod srednieg stepenk do a^7 oo, a u sasvim jakom step&nu pijanstva nalazi a
se do 4°/oo aikohola u krvi. ,
Obično se smatra kad se nađe l°/oo ili više alkohola u krvi jednog
vozača koji je prouzrokovao saobraćajnu nesreću, da je ta alkoholemija
dovela do slabljenja refieksa i do same nesreće i ta se cifra uzima kao
merilo za utvrđivanie odgovomosti vozača. Međutim rezultati psihoteh*
ničke prirode su pokazali da se poremećaji pojajvljuju u refleksima i
vremenu reakcije jedne osobe (tj. vreme koje protekne od momenta
percepcije opasnosti do reagovanja sistema odbrane organizma) već kad
aikoholemija pređe 0,5#/oo. Sem toga:Delie je sistematski ispitivao pro-
cenat alkoholemije kod većeg broja osoba koje su doživele neku saob-
raćajnu nesreću ili nesreću pri radu, i pokazao da je u preko 58% slu-
čajeva alkoholemija bila ispod l°/oo; drugim rečima njegova istraživanja
su pokazala znatan uticai alkohola i iu koncentraciiama ispod l a/oo. M er'
đutim kod određivanja alkoholemije pri saobraćajnim nesrećama treba
imati još u vidu da sadržaj alkohola u krvi brzo pada, tako da već šest
sati posle uzimania alkohola procenat dolazi skoro na normalne vrea-
jftcsfillz svin navedemh raz!6 ga kao ’grameu alkoholemije koja se može
tolerisati kod vozača koji su doveli do saobraćajnih nesreća treba smat-
rati 0,5°/oo.
SIRCETNA KISELINA
CH3COOH

Toksikološki značaj. — Sirćetna, kiselina (u jakim koncentracijama)

spada u red onih jedinjenja koja se često upotrebljavaju za pokušaje
■i) Harger i Gross smatraju da se alkohol ne nalazi normalno u tkivima već
da se stvara pri proceslma lzolovanja iz tkiva.
 6 ” 3 . G m U /c o j^ ^ c T ^ o t iV /t e ^ - it u jjlg a .

tft 2, "O#-
■■»' e r w K e ^ —p \ a a y ^ o / v ^ ^ ..

s tfr p & fO C c c f ( ^ t t f a j r u u c u . c £ j ? j e / j ) ) ^ o P ^ /ttif/n ttiJ L j .

fjt, Q j r u Z u p r u '^ ^ ct ^ .

. ’X X & fij€f t £ C i^ iD O /U J j^ l/A ^ ^ c C T t Z ^ O C C tiU ^ L i^ p C c ^ L L u U C o

U^AeMjL' ^,._cfy.-. y ^ ± . 9^ / ^ . .

■ 0 j/le ( tfft& _O q y o ) U O A J U > > Q / U / y i ^ > \ ,( C - ifi- v # '

n f ! O o a .d L ^ ° f f i Q-( L / i e .. . ................................... ... _.. :

'= ’"? /{ Q p K Q O A M T fP sT I :. O d R i/C e ^ - iT L tU c O /l p U .U .L O q /^ .X U ^ P U J J i- O /b ^ l

fjU U C ,..- ^ ? ■ - :-. — ^ 0 C C J 2 (A J M .. H U C ■ .( '( & O L fC ^ /iJ Z + C c )

/J C ^ : 'T V tJ U A V J /p C p r i '

^ . . t U f c —e ^ . . . - '

l J ^ ^ i& o /U J M C fiL m .o tU \jr u o i/c c ^ o c ^ c a & ^ t u / r ^ ^ i ’LtV

f o t a j Z i d o / j j ^ t - u ^ ~ x X L U u o /J /r x a ^ c l v ^ a i a j v ^ A ,o //ć e jo /j n ^ y c \ e ž u / r j /b acu-o>*\_
.

^ 0 \ ^ j /j j 7 t:j J j ) U ( CĆ?°/P ćl

J0\jjjujj/J{<ž- ttu c j ^ /7M X< C Ć ! /u p j ^ ^ l C C U s W - G C w \ /^JJJUJOAJ/e.- ltM<L

\)'Y0UJOtCCU/l^o CUJ ((X &UC .. ./UšU’fri! JJ/'l& C U jC '^/jt ^

'io ’ ' I&I/UJ iM r& O JoCL-ltM ~ o U c& / \ A jUT bi. ^ C ^ u ^
)< U il0 ^ A A j^ J > J J jjt u U/~%/UOt)!'eJfc.c\ O C C £ {/lS U l& \ J J tjjlU .L b ^ O /jjz/tf.]
108

■nog sa hranom. O ovoj činjenici trcc.i voditi računa pri donoženju zak-
Ijučaka.
RASTVARACl — HALOGENl DERIVATI OGLJOVODONIKA

Od halogenih ugljovodonika, derivata metana, kao orgamkL_rastea.-

ra£i značajni gu dihlormetan (metilendihlorid), trihlormetan (hloroform)
i tetrahlormetan (ugljeniktetrahlorid). Prvi član ove serije, monohloiv
metan (metilhlorid) ne služi kao rastvarač, ma da je i on toksikološki
važan, pošto se danas upotrebljava za dobijanje niskih temperatura ti
frižiderima, a ova upotreba je đovođila do trovanja, Pored ovih halo-
.genih derivata ugljo-vodonika ukratko ćemo govoriti još i o teiraKTore-
tanu, dihloretilenu i trihloretilenu.
U priloženoj tablici izneta je relativna toksičnost nekih halogenik
derivata ugljovodonika, uzimajući kao jedinieu za odi-eđivanje toksičnoat
ugljeniktetrahlorida:
Monohiormetan (metilhlorid: CH3 — CI) 0,6
Tetrahlormetan (ugljeniktetrahlorid: CC1<) 1,0
Trihloretilen (CCI2 — CHCl) 1,7
Hloroform (trililormetan: CHCls)i 2,2
Pentahloretan (CHCb — CCb) 0,8
Tetrahloretan (CHCI2 — CHCI2) 9,1
DIHLORMETAN (METILENDIHIX)BJD)
CHsCb

Toksikološki značaj. — Dihlormetan nalazi primenu kao rastvarač

masti, ulja, smola, gume, estra ceiuloze. Čist dihlormetan je upotreblja-
van u Nemačkoj i kao anestetik. Mada se smatra da dihlormetan spađa
u najmanje toksične halogene derivate ugljovodonika, ipak je njegova
upotreba dovodila ne samo do intoksikaeija lakšeg karaktera. već i d®
smrtonosnih trovanja. Zabeležena su smrtonosna profesionalna trova-
nja ovim rastvaračem, kao i usled njegove primene u anesteziji.
Osobine. — Dihlormetan je nezapaljiva bezbojna tečnost, lako ia-
parljiva (tačka ključanja 40—42°C), specifične težine 1,346. Tehničld
proizvod često sađrži tragove monohlormetana, a nešto više hJoroforma
i ugljeniktetr.ahlorida.
Ano HLOROFORM '
.
v ,
CHC3a

Toksikološki značaj. — Hloroform je dobar rastvarač za masti, kau-

čuk, gutaperku, etilcelulozu, acetilcelulozu, razne smole i kao- takav se
upotrebljava u industriji. On služi i za ekstrakciju izvesnih alkaloida.
Hlorofonn služi i kao sredstvo za narkozu. U slučajevima nedovoljno
kontrolisane narkoze, ili usleđ specijalne osetljivosti narkotizovane oso-
be i najzad usled upotrebe nečistog hloroforma, dolazilo je i do smrto-
nosnih trovanja.
Hloroform je upotrebljavan i u cilju samoubistva, a izuzetno i za
kriminalna trovanja.
Osobine. — Hl.oroform je bezbojna, neaanal-iiva. teška tečnost (sp.
tež. 1,496 na + 12°), karakterističnog, sladunjajmjt-miriša TuRusai Biuča
o a + 61°—62°. Ova tečnost ima veliki napon pare. U vodi se teđ- -tva-
faT”(lT3eo hlorofonna u ‘ 2 0 0 delova vode),’ a lako~se rasfr.; :i /caiosno.
meša, sa alkoholom i etrom. Pod! uticajem svetlosti i vlažnog,,va?duha
Kloroform se dosta brzo raspada 1 dajući razne proizvode, među koji-
Hia i vrlo otrovni fozgen:

Oksidacija hloroforma predstavlja opasnost pri upotrebi za narkozu^

Maie kdičme. apsolutnog alkohola1 dodate hloroformu (0,5 do 1 %) spre-
S^vafiTovu oksidaciju..Zbog_tog lakog raspadanja, odnosno oksidacije pod
Uticajem svetlosti i vlažnog vazdtiha, hloroform predviđen za narkozu
čuva se u malim. mrkim i dobro zapnšpnim bocama:.
Toksičnost — Toksične doze hloroforma su neodređene. Zabele-
ženi su služajevi gde je nekoliko grama hloroforma uzetog per os izazvalo
smrt. Međutim bilo je slučajeva gđe i 90 g Moroforma nije prouzrokovalo
smrt. Ove velike ražlike potiču usled toga žto_toksičnost hloroforma za-
visi od brzine eliminisania povraćaniem.
" 5to se tiče dejstva gasovitog hloroforma, smatra se da atmosfera
pod maskom za narkozu nesm e da sadrži više od 60 do 80 mg hloroforma
na litar vazduha. Kad sadržaj Moroforma pređe“T0<}_mg na litar onda
je takva atmosfera već opasna, a koncentracija od 2001mg na litar sm atra
se kao smrtonosna.
Svakodnevno udisanje, odnosno zadržavanje u atmosferi koja sadrži
više od 1 0 mg hloroforma na litar vazduha, može posle dve do tri nedelje
da dovede do pojave hroničnog trovanja. I mnogo slabije koncentraci-
je, od svega 2 do 3 mg n a lita r vazduha, mogu posle svakodnevnog zadrža-
vanja, u toku više meseci, dovesti do poremećaja u organizmu, speci-
jalno mogu izazvati žuticu. Maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC>
u radnim prostorijama iznose 1 0 0 ppm.
Simptomi. •— Posle uzimanja tečnog hloroforma p e r o s pojav-
ljuje se osećanje kao da su organi za varenje i^pečeni; zatim dolazi po-
vraćanje. Ovo može biti tako jako da izbaci najveći deo unetog
otrova i na taj način se može izbeći smrtonosno trovsinje. Ali ako ovo
nije slučaj puls1slabi, tj. usporava :se, kao i opšta cirkulacija, nastupa ko-
matozno stanje, zaustavljanje disanja, rada srca i smrt. U slučaju da bo-
lesnik ostane živ najveći deo otrova se eliminiše preko pluća.
Unet udisanjem hloroform izsaziva obično prvo jedan period eksci-
tacije u kome može "doći do sinkopa i iznenadnog prestanka rada srca
(na primer kod narkoze)1. Simptomi su gušenie. ubrzan rad srca, zatim se
gube refleksi i dolazi do nesy-esnog_stanja. '
’ Antidot. — U pogledu pružanja pomoći u slučajevima trovanja treba
pre svega izazvati ili olakšati povraćanje, a zatim dati čist kiseonik; može
se primeniti i veštačko disanje. Sfem toga trovanog treba zagrevati, na
primer bocama sa toplom vodom.
Istraživanje. — Hloroform ise: dosta brzo eliminiše iz organizma, na-
ročito preko nluća. A ffposle anrtii preostali Uorofonn. se.dosta .dugo.aa-
država u unutrašnjim organima, naročito vezan za Iipoiđne i masne ma-
terije. Tako je bilo moguće hloroform naći u lešu i više nedelja pos-
le smrti.
Istraživanje hloroforma može se-vršiti. direktnom ili indirektnom
metodom.
110

Po prvoj mstgai istraživanje se vrši destilacijom toksikološkog ma-

terijala. Prema tome po opštoj metodi istraživanja otrova u organima
hloroform če se istraživati u destilatu probe broj 1 . Ako je hloroforrri
prisutan u većoj količini onda se već u prvom, nerektrifieiranom desti-
latu na dnu boce u koju se ovaj primi, vidi mali sloj hloroforma kojise
kao teška tečnost tu skuplja. Ali ako su po sredi vrlo male koičine hlo-
roforma onda je potrebno izvršiti frakdiono predestilisanje prvobitno do-
bivenog destilata.
Ako se hloroform nalazi u znatnijim kolićinama, onda se on pomoću
levka za izdvajanje odvoji od vodeiizvilši senjegova identifikacija riekbm
pogodnom reakcijom. Već sam karakterističan miris njegov u tom slu-
čuju može poslužiti za njegovo identifikovanje. Aii ako se hioroform na-
lazi u vrlo malim količinama, tako da se uopšte ne može da izđvoji iz
vode već ostaje pomešan u destilatu, oniila fcreba pribeći kakvoj osetljivijoj
i za hloroform karakterističnijoj reakciji:
Ako se u nekoliko ml destiiata koji sadrži minimalne količine
hloroforma dođa kap anilina i 1 do 2 ml alkoholnog rastvora kalijum-
hiđroksida, razviće se, kad se tečnost zagreva, težak_ odvratan jn iiis na
feiuJkarbilamin (izobenzonitril):
C H C b + 3 K O H + C o H sN H s - * C sH s — N C + 3 K C 1 + 3 H sO

~2) Ako se nekoliko santigrama j;! -naftola rastvori u 2 do 3 ml 50%

toplog rastvora kalij umhidroksida, pa se rastvoru doda nešto destilata
koji sadrži hloroforma, pojaviće se bržo plava boja. U dođiru sa vazdu-
hom ova boja prelazi u zelenu, pa u mrku. Ova reakcija nije specifična.
Nju daju bromoform i hloralhiđrat.
3) Indirektna metoda identifikovainja hloroformar koja može da pos-
luži i za njegovo kvantitativno određiivanje u destilatu ili i direktno u
organima, sastoji se, u principu, u preitvaranju hloroforma u hlorovodo-
ničnu kiselinu i ugljendioksid, pod uticajem visoke temperature (crveno
usijanje) u prisustvu vodene pare i vazduha (kiseonika):
2CHC13+ 2HsO+ O2 ^ 6HC1+ 2COz
Stvorena hlorovodonična kiselina odrefiuje se kvantitativno, gravi-
metrijski ili volumetrijski, pomoću srebronitrata. (?■'.<vO
Iseckani organi, ili iz njih dobiven đestilat, podvrgrru'se zagrevanju
na temperaturi od oko + 70°. U bocu (A) se pušta da ulazi, preko staklene
cevi, vazduh, koji se lagano usisava pomoću pogodne pumpe ili na drugi
način (sl. 10). Brzina kretanja usisivanog vazduha treba da bude oko
10 litara na sat. Ovaj vazduh, pre no sto dođe u bocu (A) gde se nalazi

S l. 10
 111

materijal koji se ispituje, propušta se kroz dve ispiralice, od kojih jedna

sadrži kalijumhidroksida, a druga jako zakišeljen rastvor srebronitrata.
Rastvor se zakiseli azotnom kiselinom. Prva ispiralica zadržava ugljen-
dioksid, a druga eventualne tragove hlorovodonične kiseline koji mogu
poticati iz atmosfere laboratorije u kojoj se radi. Po izlasku iz boce (A)
vazdušna struja koja povlači i hloroform, prolazi kroz ispiralicu koja
sadrži mlak 5% rastvor srebronitrata, zakišeljen azotnom kiselinom. U
ovoj ispiralici se zadržava sumporvodonik, ukoliko ga ima, a takođe i
tragovi Morovodonične kiseline. Hloroform se tu ne zađržava, već pre-
lazi u cev za sagorevanje, od porcelana ili teško topljivog stakla. Cev se
jako zagreva. Pri tome se hloroform raspada na hlorovodonik i ugljenđi-
oksid. Ovi gasovi se sprovode u ispiralicu koja sadrži rastvor srebro-
iiitrata, r.aliišeljen azotnom kiselinom. Ukoliko u ispitanom materijalu
ima hloroforma, njegovim raspadanjem stvoriće se Morovodonik i ovaj
će dati sa rastvorom srebronitrata talog srebrohlorida. Talog se može
izdvojiti, oprati, osušiti i izmeriti. Iz težine srebrohlorida izračunava se
količina prisutnog hloroforma. 1 g AgCl odgovara 0,277 g CHCk. Ova
se metoda može da primeni i za određivanje hloroforma u vazduhu.
TiGLJENIKTETRAHLORID rTETRAHLORMETAN) . / . -
ccij C ' '■
=—> Toksikološki značaj. — Ugljeniktetrahlorid je jedan od najviše upo-
tre b lia v a m h rflStVflrar^Tl ■^nlr'gpr^ih_.d.PTH^rata_j.ig!Sjmrnrl<%riitr^. .i jpot.rehl-java
se za suvo čišćenie. za ekstrakciiu masti životiniskog i bil.inog.._pore-
•fela, kao^tiitvarač 11 industriji boja. za rastvaranie insekticidniL sre5-
štava. Velike kolicine bvog jedinjenja :služe kao sređstvo zaj gašenie
•požara. ITgljeniktetrahlorid naiazi čak primenu I u farmaciji kao" anthfel-'
jnintik. Ova velika i česta upotreba dbVodi rtfo cescih mtoksikacija no
mnogi drugi njemu slični rastvarači, i ako on spada u manje toksične
halogene derivate ugljovodonika.
==^> jOsobine. — ygljemMetr5 Morid_ae_tečnost specifične težine 1 ,6 .
Ključa na + 76°; pjakti_čno je_ nerastvoran u vodi, ali se rastvara u
alkoholu. Ima sladunjav jn iris koji potseća na Eorofofrn. Nije žapailiiv;
njegove paEžIsblgcavaiu sagorevanie. i zato se upotrebjjava -u aparatima
za gašenje požara. Piyi ntiraijpm ;n tnpi^to sp br> i
jilorofprm, dajućl jako otrovni foz'gen i Morovodoničnn kkelinu. Pod
izvesnim okolnostima i ovi proizvodi raspadania mogu dovestj do intoR-
sTkaćiTa, na primer kod gašenia požara. _ _
Toksičnost. — Kod unošenia per os biilo ie slnčajeva letalnih trova-
nja sgafVeRa 'l_do C ml_ovog rastvarača uzimanng_ kao antH'elmintićn~S~
greastvo. U pogledu trovanja udisa n i ^ nye!I(trovania koTa su dosta
Cesta) maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC) variraju u raznim.
' propisima od 25 ppm (0,16 mg na litar vazduha) do 100 ppm. Međutim '
neld autori (Davies) tvrde da već i koncentracije od 100 ppm mogu
izazvati hronična trovanja, kad se stalno radi pod takvim uslovima,
Simptomi trovarija. — Kod akutnih trovanja simptomi se pojave
brzo pffim&aaifu otrova. Dolazi do gađenia. povraćania. proliva. vreime "
u s^tomaku .ako ie otrov unet per os.~Zatim može da dođe do IzvesrTog
femirenja, pa da se onda poiave simptomi žutice. anurna. unutrašnjg
hemoraglje. Kod hroničnih trovania dolazi do. ^lavab.olie. m uk€ guBSB’a
~apetila7pa. narpvnn, i anemije,...mgntalng~_
 L' *■ ' - 1 l . w . 0 ‘" ---------- - >

112

- ^ ~ ^ >IstrflžiManj«r — Ako se radi o istraživanju ugljeniktetraMorida u

cirganima, treba imati u vidu da, ako osoba preživi više od 24 časa po
unošeniu otrova, ovaj će se najčešće za to vreme gotovo potpuno. elimi-
nisati iz organizma, što čini onda istraživanje u organima iluzornim..
Istraživaće se u destilatu probe broj 1. Može se istraživati opštom m eto-
3om za dokazivanje halogenih derivata ugljovodoriika. Svi ti hailogeni.
derivati (hloroform. ug-lieniktetrahlorid. etilendihlorid, trililoretlien.
tetranioretiien i dr.) mogu se dokazati reakcijom Fugiwara: U 5 ml des ti-
lata. aKO se rarii o istT-af.jvanjn 11 rvrfranima fili h m f aiknhnTar krn-7:~trrrji
je prolazio vazduh u kome se ispituje ugljeniktetrahlorid) dodati 2 ml
eistog piridina (bezbojnog) i 2 ml 10% natrijumhidroksida i zagrevati u
voa-enom kunatilu dok tem peratura ne dofle ao oko 9U,). Crvenkasta do
ta?nn5~ervena boia p ir-idina nsnačaga—prisiistvo uglienlktetrahlorida.

Ovu metodu su nešto izmenili Habgood i Powell i učinili je oset-

ljivijom i specifičnijom za određivanje ugljeniktetrahlorida i u krvi: Odme-
rena količina krvi dopuni se do oko 100 ml vodom i podvrgne destiiaci-
ji. Destiiat se prima u erlenm ajer bocu u kojoj se nalazi nešto malo
toluola (2—5) koji povećava osetljivost realccije. Za kolorimetrijsko
kvantitativno odredivanje uzme se 1 ml ovog destilata koji sadrži tolu-
oia, đoda 10 ml piridina i 5 ml 20% rastvora natrijumhidroksida. Tečnost
se zagreva 5 m inuta na 100° C, zatim ohladi i intenzitet crveno oboje-
nog sloja piridina se određuje u koiorimetru ili elektrofotometru, radeći
paralelno sa standardnim probama ugljeniktetrahiorida. Po pomenutim
autorima ovom se metodom može u krvi odrediti od 0,20 mg do 2 mg
ugljeniktetrahloriđa. Ista metoda se može primeniti i za određivanje ..
_________ trihloretilena, samo će u tom slućaju sloi piridina biti obo.jen crveno

m J -r v ^ U J t-o M o c & r . V

* — ToksikoloSki značaj. — Od nezasićenih derivata etilena trihloreti-

len se frajviSe upoxrebljlva kao organski rastvarač. Vrlo se mnogo upot-
r ebljava u industriji za obezmai&vame m eiaia, cisceh.ie motora, razMh
mašma i sl. Prim enjuje se kao r S t m g a š ^ estouri'Tenaisuiirdarž a e k stra g r
t i p 'g !]t;-yoslga~~u indušffiii obuće za spraviianie lenka' za širovu gumu,
žSHBTtrinHtlsfriii vestočke svile u optičkoi industriii za čišćenie nolira-
nih sočiva, kao rastvarač..sumpora, fosfora it.d. Naročito veliku primenu
naiazl ovaj rastvarač ža takozvano suvo čišćenje ... tkanina. naročito s
obzirom da nije zapaljivT U trgovini se^esto "naiazi pod raznim imenima:
„trilen”, ,,tri” itd. Upotrebljava se u Americi i za lečenje migrena.
Osobine. — Trihloretilen je bezbojna tečnost relativno priiat.nop
mirisa7~Specifične težine 1,47 kljuca na +87°C. Niie zapaljiv, što ga
čim pogodnim za mnoge primene gde zamenjuje zapaljive rastvarače.
Trgovinskom proizvodu često se dodaju u malim količinama razna sta-
bilizirajuća sredstva (amini, fenoli) da bi se izbeglo razlaganje trihlore-
tilena koje može prouzrokovati svetlost. Nerastvoran je u vodi, a sa
alkoholom, benzolom i drugim rastvaračima meša se u svim srazmerama.
^gO J E a k s ^ post. — Trihloretilen. .kao i_.o.staU—ha 1ogcnL-derivati uglio-
vogonikaT'una narkotično delsyanie. U pogledu narkotičnog delovanja, a i
u pogledu toksičn.osti, trihloretiien se nalazi između hloroforma i ugljenik-
 TX~&r-- yO
0$ C. = - G b a ____=* C l , C ^ CCC5 CMo -----

- -
tetrahlorida. Do trovanja najčešće dolazi usled njegove upeftrebe za obez-
mašćivanje metala. tffii se fastvaranja vrši u _kii5calom -jasivaracuTiri
iF ^ y ^rF n O T efflen r~VTaksimalne dozvoliene _ koncentracije- (MAC) za;
ovaj -rastvarač ne treba—da~5udu linaH TOD ppm'ToEo 0,54,_mg na litar ■
v a z d u h a ).
— Simptomi trovania su slični kao i kod ostalifa haioge-
nih derivata~Ugljovc>donika. Pored dretriliiKOsti, zamora, gubitka apetjg.
i efani d h r s f i i S ^ i g n f o l ^ r ž ^ o y a . i i r o ^ ^ : -»Wga se i nepoonosliivosi--
prema alkoiioiu"kod radnika koji ^dišn nešto znatniie količine trimo,~
retilena. . , ;
Istraživanie. — Trihloretilen se brzo eliminiše iz organizma. Jedan
od kfatifflTrmetaboiita preko kojih ise trihloretilen eliminiše u mo&aći
■jp^^tVi^lnrsirfetna kisBlina^-^ate-se^tfovapie tafln j& JiiiU ore^e^ffl
može utvrditi i određiVanjsm"Trihforsirćstnfi .kiseline _u_jmokraći. Ovo
se određivanje može da izvrši na sledeći način: u epruvetu še stavi 15
mil 25% rastvora natrijumhidroksida, pa se onda preko tog rastvora
pažljivo doda 8 ml čistog piridina (bezbojnog), _2 m_l mokraće i_epruveta
unese u vodeno kupatilo zagrejano na 60°C. Epruveta se drži u kupatilu
20“ minuta, mućkajući je češće. Zatim se sva tečnost prebaci u manji
levak za odvajanje i odvoji se sloj rastvora hidroksida. Gomjemi sloju se
doda 10 ml etanola,. dobro promućka i filtruje u epruvetu za fotometri-'
ranje.~Paralelno sa probom izvršie se iste operacije sa 2 ml vode: ovaj
rastvor služi kao osnova za poređenje, odnosno za dobijanje nule na
fotometru. Ekstiiikcija se čita 15 nainuta posle fiitriranja, koristeći se
unapred napravljenom standardnom irivuljom , koja se pravi sa ra s "
tvorima koji sadrže od 5 y do 300 y trihlorsirćetne kiseline.
Kad se u mokraći nađe preko 50 mg trihlorsirćetne kiseline na 100
m;l verovatno je da je bila po sredi vrlo ‘velika izloženost radnika na
trihloretilen. Ako se nađe ispod 5 mg trihlorsirćetne kiseline na 100 ml
mokraće može se smatrati da je izlloženost bila beznačajna.
Sto se tiče istraživanja samog trihloretilena u organima, u krvi i u
vazdu^u, može se primeniti metoda navedena kod ugljeniktetrahlorida
(str. 1 1 2 ).
TETKAHLORETAN (ACETH-.EN-TETRAITT ,ORin\
-— --------------- ------------------------------- ;—

_ ■Tetrahlbretan se pod različitim trgovačkim _

- - fao rastvarač u industriii kaučuka. zatim za '
obezmašćivanie. kao rastvarač za razne lakove, u filmskoi ifiduštriii kao~
rastvarač celuloida, u industriji veštacke svile, ~lčod izrade veštačHSr-
Bišera, u kožnoj indusTnji, zatim kao sredstvo za uništavanie parazita,
kao sredstvo za gasenie požara itd. 1 )0 intoksikaciia ovim rastvaračem~Tg
aoiazuo narocito mnogo za vreme prvog svetskog rata kod izrade avi-
onskih krila. Sada je ova upotreba: zabranjena zbog !velike toksičnosti
ovpg rastvarača.
=s==^=->0sfthii»6. — Tetrahloretan je bezboina tečnost. pojmirisu slična hlo-
roformuTEruglieniktetrahloridu. KSjuča oko ~L fif6 *CL Nije zapaljiv. U
prisustvuvlage razlaze se osiobađajući hlorovodoničnu kiselinu. Nagriza
metale, a naročito aluminiium. ~~~
SS~~>l4oksi^nost— simptomi.— Tetrahloretan spada u najtoksičniie_iiastva-
race, Tato 'p n niegovoi-JiPOtreBi -trS ia-biti-veSma' obazriv. O nTe oko
8 ToksikoloSka hemija
 deset puta toksičniji od ugljeniktetrahlorida. Maksimalna dozvoljena
koncgntracija pri radu sa ovim rastvaračem (MAC) iznosi 4 ppm.
tomi trovania ovim rastvaračem su vll.o__ozbilini; naročito ie ozbiljno
oštećenie ietre sa poiavom žxitice. ciiroze. Kao posledica ovih tfovanna
rraftfr se poiaviti i pcdineuritis^ 1
Tstra-žtvanie. — D o k aziv an ie ovog ra s tv a ra č a v rži se o p što m m eto -
dom za sve h alo g e n e đ e riv a te uglioV odom ka (nt>r. t'u g iw a ra reaK ci}aj.
'O aređ iv an je se isto ta k o m ože iz v ršiti k a o i za n e k e d ru g e ra š tv a ra c e ovog
tip a (vidi h lo ro fo rm str. 109), gde se ■ra a la g a n ig m n a vispkoi te m p e ra -
:turii s tv a ra h lo ro v o d o n ičn a k is e lm a k o ia se o n d a o d re d u ie u o b lik u
hio rid a. ^

PG LJEN D ISPU IP J& t .

" ----CSr ‘

Toksikološki..značaj. — Ugljendisulfid nalazi velike primene u

industTiji, raTlOnkaBSTTTaboratorijama kao vrlo dob'ar rastvarač. KaEo
su pare upliendisuliida vgotrta' tok^ićnel to ova primena predstavlia ozbilj-
nu opasnost za radnike koji stalno rade sa tim rastvaračem. Na dejstvo
ovog rastvarača kao prouzrokovača profesionalnih trovanja skrenuo je
pažnju P a z e n još pre 100 godina. Profesionalnim trovanjima izlo-
ženi- su naročito radniei u sleđećim j^ustrijam a: izrada samog ugljendi-
sulflđaT vestaćke svile, celuloida, ekstrakcija ulia i masti. industn.ia
~psrafin3 —eteTTSKHja sumpora, rafmiranje loia, vuikaniZacija kaučuka,"
' lzrada^gutfifeHih proizvoda. ..suvo" cižćenie odela. unJžtavame atetocina
itO T fa b r ic i viskoze u Lozni’ci prolzvode se velike količine ugljendi-
sulfida koji služi i kao širovina za dobijanje viskoze.
— Ugljendisulfid je bezbojna tečnost. Tehnički
je vise ili manje obojen žuto. Miris~sasvim ćistog~TTgljendisulfida pot-
seča na hloroform, a ukoliko 'ie mame čist una sve odvratniii m ins.
’SpecIfižna težlna mu je 1,25. iiljuća na + 46°C. Pali se spontano najtem-
peraturi_od_125 — 135°. Zbog njegov€f^^gjfljj^ji_treba biti obazriv pri
radu sa njim.“Ial<o kIjuca 'na + 46° oh se u znatrioj meri isparava i na
običnoj temperaturi. Para ugliendisulfiaa ie oko 2,5 puta teža od vazduha,
i zato se ona koncentrise u nižim sloievima: o ovoj činjenici treba voditi
računa pri istraživanjima mogućnosti profesionalnih trovanja i zaštite
od istih (podešavanje ventilacije, uzimanje ugledai vazduha za ispitivanje
itd.). Ugljendisulfid rastvara lako masii. iilie. smole. kaučuk itd. Isto tako
služi Fao dobar rastvarač fosfora i ioda.
T ok sičn n st — ;im p fa m jL— Trovanja ugljendisulfidom dolaze uglav-
nom usjiea uaisanja njegove pare, a reae i prćkp koža..Wa.]če5ća ijU luu-~
nifaa trovanja.proieslonalndg Karaktera, a lzuzetno Sć deSavaju 1 &KPtna
irovarija. K.oncentracija od svega 1,5 mg ugijenaisuUida na litai1 vaadulia
rrioze brzo izazvati teške simptome akutnog trovanja; a koncentracije
!L od svega 0,1 do 0,2 mg na litar (33 do 66 ppm) mogu već dovesti do
hroničniH~tr6 varij a, akp še duže'vremena radi u takvoj atmosferi. Maksi-
inaJne dozvžBehe koncentracije (MAC) po SAD propisima jznose 20 ppm
(0 7 J62 mg/l), dok prema zvaničnim ŠSŠE propisima dozvoljeno.je svega
. Ugiiendisulfid te^j^ko.narkotičnn sredstvo. On deluie i na centralni
i_na periferni nervni sistem. Simptomi akutnog trovania su gaflelrte.
pavraćanje, slabost.u^mišićima, grčev^i najgpi^i glični epileptičmnTlon-
< ^ Ca 9 3ž C( ('h&jUSl

_viil7ijama- Dvi naparli. kan i dnigj- neFvni poremećaji. mogu ostati i duže
vremena no trovanjn. .....................
' Kod hroničnih trovania. pored giavobolje, pojavljiij.ii sp simptomi.
nervnog rastrojgtva: poremećaj, pamčenj a i govora-i..kao i pore:nećaji čula
V*vida, napadi bezrazloznog'!smeha ili besa. ZabSežene su hilucinaene
l manije sa tendeneiiom za ubistva iii sampubistva. Kod hroničnih tro-
~varija ugliendisulfidom može doći i dopoiave polineuritisa. "
~ Obolelog radnika treba za duže vreme ukloniti s p'osla.**
- = ^ >^|straživan]e. — lstrazivan.ie u orgamma dolazi sasvim izuzetno u
obzir.-~P05l0 Sfe~flo 95% lidisanog ugiiendisulfida u.nepromenienom obli-
Iču eilimmiše preko pluća. Ukoliko dođe do istraživania ovog otrova u or-
ganima on ce se naći ~G. destUatu probe br. 1. na dnu boce, gde će se kao
speciticno teža tečnost izdvoiiti. Ako ga ima u vrlo malim Koiičinama on-~
će_ biti rastvoren u vodi iz' koje će se, po rektifikaciji, ekstrahovati
etrom.
JJnogo češće. naročito u ciiiu kontrole radnika. dolazi u obzir odrer
đivanje ugljendisulfitia u mofcrači.Sledeća metoda daie dobre rezulta-
tp. Frinc.jp mptodft sp 7.asniva ninolokolorLmetri.jskom određivanju inten-
ziteta žute boje bakardietiltiosulfokarb'amata koji se stvara dejstvom"
ugljendlsuitlda na alkonoini rastvor dietiiamina, a u prisustvu balcar-
ačetStgT -------------------------- “ ............... ■L-'.T.rm.-: ' ■ , ■
...Prvo će se stvoriti dietiltiosulfokarbamat dietilamina:
C S . 2 + 2 ( C 2 H s )2 NH-^(Ć2Hd)2 N .— C S - ~ ( S j N H (C 2 H 5 )2] > -

isustvu bakara
koji u prisustvu bakaracetata. a u aikoholnom rastvoru, daje odgovara-
"juću
' Eaka
bakarnu so: - '■>" " ' ’
[(CžHsJa — N — CS — S]2 Cu
Na ovom principu razrađeno je više raznih tehnika za odrediva-
nje ugljendisulfida kako u vazduhu, tako i u mokraći (Fabre i saradnici,
Cholen, Delepinie, Fujimaho i dr.). Sledeća tehnika daje dobre rezultate:
Ugliendisulfid se potiskuie destilaciiom iz tnokraće, x destuat se pnm a U
dietilamlnskoj smeši. (Sastav ove smeše: 0 ,5 ml redestiiisano^ d le t t la -
itiina, 10 ml 0,02% rastvora bakaracetata i 89,5 ml alkohola). Na osnovu
intenzitetaj&roizvedene boie određujg-sa-sadržaj uglipndisulfida: ~
Za određivanje u mokraći uzme se 10 0 ml mokraće, stavi u posudu
A (sl. 11) uz dodatak vinske kiseline (0,5% rastvora) do kisede reakcije.
U posudu sa mokraićohi treba dodati i koju kap oktilnog ili kaprilnog
alkohola kako bi se izbeglo penušanje za vreme destilacije. Temperatura
kupatnajtxeba_da_bude_isEod 50^C1 Pošto je mokraća stavljena u posudu
A i kupatilo zagrejano, pustiti da voda izlazi u kapima iz posude E. Kad
se teihperatura u posudi A popne na 60°C regulisati oticanje vode iz
posude E tako da ističe 100 ml vode za 1 minut. Na taj način ispustiti iz
posude E 2 litra vode za pola sata destilacije. Poslednjih pola litra vaz-
duha provoditi kroz aparaturu na temperaturi od 90 — 95°C (merenoj u
posudi A). Pod ovim okolnostima vazdušna struja koja prolazi kroz apa-
raturu povućiće sav ugljendisulfid, koji će u posudi D reagovati saj dietil-
aminskom smešom i izvršiti napred objašnjenu reakciiu. Određivanje
ugljendisulfida na osnovu. proi^vedene, (?ntPl hojP_^r-8i frv+^p^nm "
'p o m i^fl jr in r e m lf p n p —h a ž d a rn p ' k fiv e ili v iz u e ln n prvmrvću ' s ta n d ž rd n ih
ra ^ tv o ra . R tjindardni ra s tv o r se s p ra v lja n a sle d eć i n a č in : O d m e ri se
 116

tačno 1 ml (1,26 g) čistog ugljendis--’1fida i stari a normalan sud od 1 0 0

ml u kome već ima 25 ml alkohola, p t :e zatim normalni sud dopuni do 100
ml čistim alkoholom i dobro' izmu v 1 ml ovog rastvora odgovara 0 ,0 1

Sl. 11

ml (ili 12,6 mg) CSa. Ovaj se standardni rastvor razblažuje alkoholom

da bi-se dobili rastvori raznih koncentracija. Standardni rastvori se ne
mogu dugo održati i zato ih treba češće ponovo spravljati. Ova m&toda,
se, naravno, može da primeni i na određivanje ugljendisulfida u vazduhu.
U tom se slučaju ispitivani vazduh sprovodi u epruveitu D (sl. 11).
Ostali postupak je isti kao i kod određivanja u mokraći.
BENZOL fBENZENU
------ -Ct£

" ~~I>roksikolnški znaćai, — Benzol je danas jedna od najviše upotreb-

Ijavanili 'hemijskih sirovina. Međutim pre prvog svetskog rata benzol
je uglavnom proizvođen i upotrebljavan u Nemačkoj. Takot, na primer, pre
prvog svetskog rata benzol se uopšte nije proizvodio u Americi (SAD), a u
koliko se, u maloj meri, upotrebljavao, on je uvožen iz Nemačke. I baš
prvi svetski rat je primorac Amerikance da i oni otpočnu sa proizvod-
njom benzola, pošto je shvaćena njegova velika uloga kao organske si-
rovine. U početku primene benzola nije obraćana pažnja na zaštitu rad-
nika. Tako su u Engleskoj prva hronična trovanja benzolom zabeležena
I zvamčno konstatovana tek 1918. god. Ali veći broj vrlo ozbiljnih, pa
i letalnih trovanja radnika koji su radili sa benzolom, primorao je da se
počne vrlo ozbiljno proučavati pitanje profesionalnih trovanja benzolom-
T l a n a s h p n ? r ,l i p m n n nmn- n i & n irln m i ■j.glrg . fflr O V jn a J J k a O T a S -
Ivarač. On služi za proizvodnju velikog broja najraznovrsnijih orgainskih
') Raznovrsnost nomenklature u raznim zemljama dovodi često do izvesne
zabune u pogledu prirode proizvoda o kojima je ree. Tako se u Francuskoj i En-
giesko] benzol (CeH0) naziva benzenom 0i čak i bonzinom, dok benzol oznaćava
smešu ugljovodonika. '
 1 1 7

sihtetičkih nroizvođa: bo ia,. ga

beazol se upotrefo. a veomi ' ^ l i č a r rt
j. H J 2 g J W ?
’SKiTOTnr-
ii vestacke sviie. svi kod i2xade.-Jma^Tjli£ 5 i^,: aa~.. aito za
boienTer aTjt5mobila fšprieamem) i dr. XJ modernim štamparsKun proce-
sima (»Diiraca stanipa«' — Tiefdruck«) postavljaju se zahtevi da se upot-
rebljavaju boje koje se brzo suše, a benzol je za tu svrhu najpogodniji
rastvarač boja. Naizad benzol služi: u smeši sa drugim ugljovodonicima,
i kao pogonsko sredstvo u eksnlozivnim motorimSv
Ova ogromna primena benzola, povezana s njegovom toksičnošću,
dovodi do znatnog hmja t.mvanja, pnglavit;ff ,proiesioriaKog Earaktera.
Samo dobname 1 arečižćavanie benzola retko dovodi do trovanja, pofto
tehnika te proizvodnje iziskuje rad u potpuno zatvorenim instalacijama,
biio da je u pitanju suva destilacija uglja, odnosno katrana, bilo
dobijanje njegovih derivata. Ako u tim industrijama dođe do trovanja
ona su naičesće akutnoe karaktera- (usled kakvog prskania cevi iii tome'
slično) i prouzrokovana su udisanjem većih količina pare benzola odjednom
Mn6gi5T&ća'i ožbiljnija trovanja lzaziva primena Oenzola kao raš~
tvarača; tu se radi o stalnom i cesto ponavijanom unosenju mailirinAi--
cingrbenzaig; kuličina kultrilg' dOTOag do akUliilK~trovama. aii Koie~vrg~-
ffl&nom st'fr'žraju~~ozduj ne poremećaje u organizmu, odnosno dorvode. do"
Kronićnih trovanja, to iest do takozvanog benzolizma. Narocito le cesta
pojava benzolizma u maiim radionicama gde ne postoje nikakvi uređaji
za dobro i pravilno provetraivanje i gde se ne obraća dovoijna pažnja
na prisustvo benzola u obliku paare (upotreba raznih lepkova na bazi
sirove gume (kaučuka) rastvorene- u benzolu). Velika opasnost od tro-
vanja benzalom dolazi često usled toga što se u trgoivini prodaju, pod
raznim beznačajnim trgovačkim imenima, smeše rastvarača u čiji sastav
ulazi i benzol. Danas se u mnogim zemljama preduzimaju zakonske mere
da se ovakve zabune izbegnu, odjiosno da se mora tačno označiti šta
senalazi u prodavanim rastvaračima.
= ^ >Osqbine.— Benzol se dobija prilikom suve destilacije...uglja, i to
kako 'lzdvajanj em iz^proizvedenog svetiećeg gasa. tako 1 frakcionom de-
sfa'J?tf^ ff¥ m --k a t.rarin I t a m p n n p I i g l j a n v a l r r . dobijen benzol Šađrži, V iŠ e Ei
manje, toluola i ksilola. Bmzal je'ibezlžojiia^čnopt, kafakterističnog mi-
risa koji nije neprijatan kad' se udiše u slabijim Koncentracijama; u ja-~
enrT'koncentracij ama i, naročito, usled prisustva izvesnih malih količina
nečistoća (ugljendisulfid, tiofen); miris benzola može biti neprijatan.
Benzol ie lakši od vode fsp. težina:_0,879); Idjuča na 80°, a prelazi u čvr-
sBJkristalno stanje na +5,5°. Para benzola je teža od vazduha i zato se
on u radnim prostorijama konžm toae-^uj^ninn a 6 .1evitna.:i~Uvn ie
njemca vazna sa gledSfa zaštite’radnika u pogledu nacina ventiiacije.
Benzol se u vodi sasvim slabo rastvara (0,08 g u 100 ml vode na 22°). Sa
alkoholom, etrom, hloroformom i većinom drugih organskih rastvarača
meša se u svima srazmerama. J ^ to J ^ z a p a ljrV j Benzol koji se prodaje
u trgovinama najčešće nije čist, vec sadrži nešlo toluola (do 15%), ksi-
lola i dr. ' ' ' '"
— Unet p e r o S_mole_izazi:a.ti.£mrt ven ii dQzi od 6—7
g_(B rir a d b t l d g e). Sto se tiče toksičnosti benzola nnetog~ u~o5HSu
"pare, preko organa za 3isaii]e, sjnatra se' da kpncentracija od “BTTng
benzola na iitar udisanog vazduna izaziva brzo smrt.“Ali ozbilTria^^lircF
fitčnaT fi-ovania moMu biti prouzrokoVćiria uaisamem. kroz duži period
 m ( jo jp /iv u i^ L .
CtMkjO’0 J - .
A&L
!bb c w& O^JVLdc/o fr ^ ij M£f A f i ^ R AX> c£u y 7 (/
id W W t 7
119
e tffe /r a «
vremena, vazduha koii sadržl i svega.i 0,5 mg benzola na J itar (140 ppm). trebu kod leukemije. Međutim n..igresjiim slučaievima_.benzolizam čak
'*& ova'mala kolićina benzola više se ne može ni osetiti našim čulom mi~ dovodi i do leukemiie. ’
risa. Osobe sa'.bcj.q pin[» 'p h i^ a /.'.fo tt^ ria a ,.. jAferim^mng/C’STi ' U svakom -Slučaj.u kod radnika izloženih mogućnostima benzolizma
ložae benzplianu. iio sasvim zdrave ipsobe. Sem toga i godine,^taeoaži, treba kontrolisati j e sto krvnn sliku. _
kao 1 druge okomosti, utiču na otpornost. organizma prema toKsićnom a e r Transformaciie h«n»nla « orpani/.mu. — BenzoLk;a9_Jj^CQ_isgarij,iv
'stv u benzoia. Taico su deca.. iako osetljiva na deistvo ovog otrova. kao o'frov' eliminise se~iz organizma u znat.noi. rnefr neprornfenteii pi“&kg~TTHi-
' 'i žene. narocito kad sii trr!ayidnp. Maksimalno dozvoliene koncentra- ftL."MtirtuL»r>. zavisno od usiova trovania i reagov ma organizma. znatan.
cye (MAC) ne bi smele da"Budu veće od 35 ppm. pročehai~fiak do tjO’Vol benžola pretrpj u.Organizmu bitne izmene. Ove
— Simptomi. — Kod trovanja benzolom postoii velika razlika U-sim- 'tranšformacij e benzola su značajne kako sa gledišta objašnjavanja de-
btomima prema tt«iae~<iaaff‘'fi u nitaniu akutno ili hronično trovanje. lovanja benzola i odbrane organizma od samog trovanja, tako i sa gle-
Kođ akutnih trovania dolazi 'pretežno do delovanja na centralnjjgervni dišta mogućnosti istraživanja benzola preko stvorenih metabolita.
i^ lflv m ■ H v in c f n rm a c ij« . . h p n z o l a -n n r - g a n i z m u - s a . .g l e d i š t a . n b i a -
sistem, a kod hroničnih trovan.ia doiaze u oDzir poglavito CstKESJa 1 š n j p n j -a- n j n g n j j o v a l i lr.a - t n l f j ; i r n n i t i , i r i p l n v a n j a ....n a . f ii s tp m b e m a t g p o j e z e . -
degen 6 rativne promSi.^ u" hematopoifetifehom .Jistegiu. Akuina tr 6 vžtnja
prouzrokovana unošeniem benzoia pier" o s" str a ^ - ~ kao i u analitičkom pogledu. ieste oksidaciia benzola u fenolske.derivate
tun' aEuSa trovania izazvana udisanjem pare Denzola u vecoj Koncen-' rfenoirpIrokateEol (’pirokatehin) hidrnbiiiol-thidrobiaoal:
-traclji dešavaju se češće, to kadkad pod sasvim nepredvidenlm okol- C- \OH_y
'
noifirna" H C / \C -O H
Koppenhofer navodi primer gde je jedan radnik ušao u jedan ve-
liki, 2 m dubok, fabrički kazan da bi zidove njegove oprao od asfalta.
Ba sobom je u kazan poneo posudu :sa tri litra benzola.. Kako radnik H C \ /C H
nije duže vremena izlazio iz-kazana, inadzorniku se to učrnilo sumnjivo CH -
i pogledavši u kazan našao je već mrtvog rađnika. Slični slučajevi de- CH ' pirokalehol
šavali su se češće kod upotrebe benzOla kao rastvarača. H C ^ \C H fo —dihvdroksibenzol>
Benzol udisan u većim koncentracijama može izazvati smrt za neko-
liko minuta.^Ra^!k pada na ž a d iu ;M iako preznoiavanie. i smrt nastupa . ,CH
ulčomi sa ili bez konvulzija. Manje količme lzsaiivaju prvo nervnu raz- C-40H
dražehost, Kdjbj sleduje depresivno stanje, sa mukom, povratan^em, or-' CH
HC* " \ C H
hllanjgih; a zatlffl Bagtnya di'UHl!1tVCSt"l gatfllćgie svesti. U sašvim la- benzol
B m Bliiga^eVllKa'.zap&za..se samo giavobolja, slabija' vrtogiavića. Ovi
fclmptomi se brzo izguoe kad se trovana osoba izvede na svež vazduh. HCx ^CH
Hronična trovanja profesionalnpg karaktera mnogo su češća od C—OH .
akutnlh. OvaTrbvanja mogu Diti više; 111 manie ozbilljna. Kod hroničnih
t rovarijd Tjtumulum znatnu -Moguigrtiju iiiđi(d^&lna, različita reagova- Hi đroki non
J« slQga]eVA fla je na jeanom; istom radnom mestu jedan radnik (p-dihidroksibenzol ]
šasvim ozbiljno trovan, pa čak i letalno, dok drugi radnici nisu uopšte Ovim pretvaraniem b.enzola u fenoIe_izgIeda.-da se može objasni-
pokazivali simptome trovanja. Ali. -uelavnom. kod benzolizma tioična ie ti specifično delovanje benzola na centre za hematopojezu, posio su
duga letentna_p£rioda-tcovan-ja^-moguproćLjn&se.p.'-^H i p>dinpr rin,kJgB_ne jgmrll, a naroćitg 1aif&fH>li, 'požnalTjnrtm icm otrovi,""koji sćlektlvno 06-
. ^av g ^ snT kim ^S L S imDtomi ttavaniaJBilo ie dosta slučajeva da sp simp- lujii n3 tktV5~d. fetanju jakog Pujan]a'"ka‘ci' sto je kičinena mozdina. feto
m.i ttj>vanja pojave i više meseci posle prestanka rada sa benzolom. Naj- taIco7"'ušI'ed ovbg stvarama tenola. mokraca osoba hromcno trovanih
Jgl?i3jia,ia.,riftlovan.ia.4aeoaola_4e-j a centrfe za hematopoiezu. često se de- Sen^lSn* sadržf povećane količine fenola. "
šava da/ kad dođe do oštećenja ovih centara stanje se i dalje pogoršava .... Posle QVe oksidaćiie U fenole đoTa?! dr> ,«;Hfaranj? Irn n jiig n v a n ih
i pored svih preduzetih mera, i u mnogim slučajevima na braju dođe derivata. preko koTih se fenolske funkcije blokiraju (kao estri sumpome_
do letalnog završetka. Hronična trovanja mogu se ispoljiti iznenada, iako iti gjukuronske kiseline):
pre toga radnik niie pogazivao žnaEe~t^^anj£~3^1
promi su: zamor, vrtoglavica, ,ne5.anic.a,r .slab.06iZliggavljeme... l uparige OH O — SOsH> OH
srca- kfla malo.iačep n a r^ a . ^Žatun moze doći iznenada do krvarema
sluzokcE£„Lizra 2 iti'h.Kimptoma-flplaalSne -iinemiie. Pbred eritropemie //\ ^
| ll+ H ^S O ^i |j + H 2 +
(broj crvenah krviiih'zrnača 'mozfTpaslT na" 1.000.000 pa i manje), pojav- 0
ljuje se kao.jasan.simptom i leti'ko-nmiia (broj belih krvnih zrnaca mo- V V V
že pasti na svega 400—500). Ovo delovanje benzola na tako veliko sma- fenol fenol
njenje
—« --- • — belih krvnih zrnaca navelo je Koranyi-a da_ sugerira.xijego^u juro- kiseliua
i>-o ok$i -------------- ---------------- -------------

(c u jj~
<120

•OH—CH(GHOH)3—CH—COOH l C—CH(CHOH),—CH- COOH

' ' •:/ ' + HaO

gl ukur ons kai i eni l gl ukuronska

- jiiselioa ^ kiselina _ .. 7
' O v im tr n iis fp ^ flp ija .m a -t^ L -n Piit.r a l i a ^ iUoaagijg - fw>r>1<ilf.ih m pt.aho-
Hta, a stvorena kon'jiipnvRrin j»riinjpnja (feniisumporna i fenilglukuron-
ska kis&Iina) eliminišu se preko mokrače u obliku alkalnih soli. Ove
■transformacije šu znaeaine sa gledišta analitičkog: preko tih metabolita
može se, u izvesnoi meri. i n d ir e k t pr» rir>ka7i\7ati—p n s to ja n jp hroničnoff
trovania benzolom. Stvaranje sulfokonjugovanih derivata dovodi do iz-
mene odnosa između organski vezanog sumpora i ukupnog sumpofa'iz-
lučenog preko mokraće. Ovaj odnos:
' S (u obliku sulfokonjugovanih derivata)i
S (celokupan)
iznosi normalno 0,05 do 0,1, a kod benzolizma on se može popeti i do
0,4. Prema tome određivanje ovog odnosa može korisno poslužiti kao
indikacija postojanja benzolizma. Međutim, nažalost, i pod drugim raz-
nim oko’lnostima prouzrokovanim izvesnim patološkim stanjima ili le-
kovima (npr. uzimanje sulfonamida) pa i načinom ishrane, može doći do
povećanja tog odnosa.
Pored.ovih transformacija benzol stvara još izvestan broj drugih
metabolita. Sledeća shema (Fabre-Truhaut)i daće potpuniju sliku ovih
transformacija:
SHEMA PROMENA KOJE PRETRPI BENZOL U ORGANIZMU
l — fenilmerkaptuma kis. cis — cis mukonska kis.
CeHs — S — CHs — CH — COOH HOOC — CH = CH — CH = CH — COOH
 Zaštitne mere i lečenje.— S obzirom na ozbiljriost hrori^uh tr-"~—
vanja b&H2 fllO»i,Tl'iSđlOHIcSčra gde se upotrebljava stalno ovaj ras^.arač
ma u kojoj svrsi, treba predvideti opštu, kolektivnu, a po potrebi i iič-
nu zaštitu radnika fmaska). Opšta žastita sastoji se Pre svega u što sa-
viseniioi ventilaciji. pflrgemu tretSg~iH!au na u m u d a su pare penzoTa
~iežg dd vazduha”i'3 a će se koncehtrišati u donj'um*slojevima vazduha.
Ffg“r5a'‘toj osobinT benzola treba podesiti sistem ventilacije. !
vog radnika treba odmah ukloniti sa radnog mesta. 1 to naiboI.ia._defiu
nitivnoT rpjIto^noW o.del&vanie..benzQla..na"osQj^..j£ilQDm-4jw^a-4im
rastvaračem može dovesti do. još težih trovania.
' Pokušavane su ,razn& teraRijej ali kod težih slučaieva sa siabim
uspehom ( ^ H T fa n š K a j F E v i r preparćiti ietre. vitaminJEia, vitamln~57
preparati gvoz5a i dr ). :
Istraživanie.— IattažuaDja-baazoia-i 1
gir. UEoiiko to bude Pfltrfihno on će_se _istraživat.i_sa^Qstalim lako is-
parljivim otrovima 11 desdilafai-^Boha-itEoj-1. Miniirialne količine benzola
u tom destilatu istraživaće se na taj način što će se destilat rektificirati,
služeći se malim destilacionim aparatom; vrh hladilice^iz—koie—izlazi
destilat zamoči se u malu bočicu koja sadrži smešu koncen.trisane sum-
p'5meT~azotne kiseline (1:2). Ova boćica se hiadi iedom. Ovako se prer
đestiBsahi benzol pretvara u nitrohenzol. koji se lakp raspoznaje po ka-
rgteristicnom mirlšuT" ^ ^ ^
Istraživanje benzola.u jkrv? mqže se izvršiti kolorimetriiskom meto-i^i^
dom Ko3a~~se~~zasniva na Pearcg-ovoj reakciji. d principu metoda se sa-
stoji u prethodnom potiskivanju benzoia i z M ^ ^ g dSnom_str^TOp-~a-
hanežto povećanoi temperaturi (oko iKH.’tienzoj. savazdušnom struiorii
(koja se propušta kroz aparaturu lagano, pomoću vodene vakum pumpe
ili na drugi način) uvodi se u smešu azotne i sumporne kiseline. ede se
benzol pretvara. u M g B i^itrohenzol. Ovai derivat benzola_S£_zali]XL_ek-
strahuje iz neutralisanog rastvora metiletilketonom. koji će biti liubi-
často obojen, Ovu boju ne daju toluol i ^ iio l. Prema tome t.ako se mO-
že odrediti benzol i- u prisustyu toliiola i ksilola.
Istraživanje i određivanje benzola u(Saaduhu, je naročito važno sa
gledišt'a sprečavanja i otkrivanja i mogućnosti profesionalnih trovanja.
Za ova određivanja predlagano ie mnogo metoda.
lS~i~Princip metode navedene za određivanie benzola u krvi može
se primeniti i za njegovo određivanje u vazduhu. 1
W Druga, mnogo češće upotrebliavana metoda, pogodna naročito
za serijska, brza određivanja benzola u vazduhu, osniva se na reakciji
kojuTenzor'Haje sa sumpomom Kiselmom koja sadrzi malo ^fSraTSHTS,
^ v a k o~Se^vara vise lli imanje int&nzivria"c~rveno-mr.ka_ boi'a, slična^55j1~
rastvora nitroprusida. ^
Ovo određivanje se vrši na i sledeći način. U ispiralicu se unese
•0,5 ml formalina (40% rastvor formaldehida) i 9,5 ml koncentrisane sum-
porne kiseline i đobro se izmeša. U taj rastvor se uvodi lagano (neko-
liko mehurića u sekundi) vazduh koji se ispituje. Vazduh se uvodi u is-
piralicu sve dotle dok boja rastvora ne bude jednaka sa bojom l°/o ra-
 If,1 ' . ' •■/ f '' ' " ■
122

stvora natrijumnitroprusida koji se, radi poređenja, stavi u posudu istih

đimenzija. Radi približnog kvantitativnog određivanja pomoću ove me-
tode ustanovljene su tablice. Kad se jednakost boje sa l°/o rastvorom
natrijumnitroprusida postigne sa 290 ml vazduha, onda koncentracija
benzola u ispitivanom vazduhu iznoši' 1/1.200 đo 1/1.500; ako se ovo iz-
jednačenje boje postigne sa 500 m l , Ikoncentracija benzola iznosi 1/2.000
do 1/2.500; 750 ml odgovaraće koncentraciji od 1/3.000 do 1/3.600; 1000 ml
kcmcentraciji od 1/4.200 do 1/4.700; 1.500 ml koncentraciji od 1/7.000;
2 .0 0 0 m l koncentraciji od 1 /8 .0 0 0 .
( 1 P Sledeća spektrografska m e t n d a ( R e r t.n n i BouiUotlLpredstavlia
svakako_naiapEcifip.nij«-ja«t.tiđH-ga— iaifapažiaaaja-benzola. U tm m p t o d i se
sumnjiv vazduh ..ispiluja. direktno. Ibez delnvanjfl mpfrfik^R r»°BPT,eH
na benzol. Ova metoda omogućava istovremeno određivaiije benzolu
Tiemij'ški bliskog toluola i ksilola.

KSILOl TOLUOL
272ino3 sae isjo

moUH

Slika 12

Benzol, toluol i ksilol imaju karakteristične apsorpicione trake u

ultraljubičastoj oblasti (sl. 12). Ove itrake, kad se radi o parama ovih
rastvarača, vrlo su jasne, oštre i neimnogo široke (za razliku od traka
koje se dobijaju sa tečnim rastvaračima) i omogućuju sigurno iđentiii-
kovanje sva ova tri rastvarača. Meremjem intenziteta apsorpcionih traka
može se izvršiti i kvantitativno određivanje rastvarača.
Tehnika izvođenja sastoji se, ukratko, u sledećem: U jednu stakle-
cev (koja se prema potrebi mož6 produžavati, pošto se sastoji iz
tri ili više dela, čiji su krajevi završeni normalnim šlifom) napravi se
prethodno vakum (pošto se dva otvora cevi zatvore kvarcnim pločicama
2 mm debljine, prilepljenim za ivice icevi pogodnim kitom), pa se onda
uvodi kroz slavinu vazduh koji se ispituje. Ova cev (dužine 1 do 4 me-
tara, a prečnika 18 mm) sa ispitivantim vazduhom, stavi se sad ispred
otvora spektrografa, a drugi’ kraj cevi osvetljava se izvorom ultralju-
bičaste svetlosti (vodcaiična lampa), koja: prethodno prolazi kroz jedno
kvarcno sočivo da bi zraci bili paralelni, pa zatim, kroz otvor ulazi u
kvarcni spektograf. Na fotografskoj jbloči koja se nalazi u spektografu
dobiće se, na odgovarajućim talasninii dužinama, apsorpcione trake ben-
zola (2470 A, 2528 A, 2588 A), odnosna toluola (2630 A i 2636 A) i ksUola
(2703 A i 2721 A).

I
 123,

TOLUOL (METILBENZOL. TOLTIEN) I KSILQIi„(M 1VTF,TTT.BFNMl,)

Toluol nalazi, kao rastvarač, sličnu primenu kao i benzol. Dobija

se, kao i benzol, destilacijom katrana kamenog uglja. Toluol je tečnošE
specitične težme 0,8ti — 0,B7. iijuča_ na 1 6 9 l l i uĆ. Miris ima sličan
benzolu. Prelazi u čvrsto stanje na — 95°. Zato se upotrebljava zS-lz—•
ra3u”termometra za niske temperature.
Kod akutnih trovanja toluol izgleda da je čak i opasniji od benzola-
MeđUttili kćd hfCftlčhlK 'tlrbVgK'ia le. po mlšlienttr Ifln'ggttr l'OkiiilOTluga.'
žnatno manie toksičan. I stvarno kod radnika koji rade sa toluolom de-
'iovanje ovog rastvarača na centre za hematopoje-zu mno"o je .. manjTT
karakteristično i opasno. Zato se često preparučuie da se benzoi, Kao
tastvarač, .gde_godje to mos'ućo, zamenjuje’toluoiom. Ova razlika u tok-
sičnosti između benzola i ...toluola, kaa se radi...o lironicnim trftVanjrma?
objašnjava se deiimično činienirorn da ip ort znatno
benz&la, ali isto tako objašnjenje se može tražiti i u tome što_s_e niegav
... .
matabblizam ..........." ’ražriKufe~'o<:
'žhaMa-'razBIm f^ . i što....... " '
su stvorem metafto-
Iiti manie toksični ili i netoksični. Metabolizam toluola, unosenog stairro
u manjim količinama u orgamzam, Ide, 'ugiavnomT po sledećoj shemi:

CHs COOH CH2 — COOH CO — NH — CH2 — COOH

,1 ^ ! I I
/ / \ (oFsidacija} / / \ I //\
| 1 1 ^ = = ^ I I! + N H « ------------. I II + HjO
V V V —
toluol /benzoeva) /glTkoRoT) hipuma kiselina
" (kiselina/ ^
Prilikom promena koje pretrpj toluol u organizmu ne stvaraju se
fenoli, koji kod benzolizma dovode do teškog deiovanja na faematopojezu.
' . -,^.tn 556 tičs ksilola, proizvoiđ koji se u trgovinl prodajs karv kgfflđ
najčešće je smeša tri izomera (orto. meta i para^. I ovaj rastvarač na-
l&zl dosta veiiKu primenu. uglavrnm tamn rp »potrphljava 1 tohifth
S obzirom da sva tri izomera ksikola pretrpe u organizmu, kad se staln®
unose u malim količinama, promene slične onima koje se konstahiin i kod
toluola, to bi i ksilol bio manie toksičan od benzola. i prema tome do-
šao bi u obzir kao zamena benzolu, gđe je to mogUče učiniti.
.FENOL (KARBOLNA KISELINA) i / y
........... . CiHiOH".. .......

Joksikološkit zuačaj. — Fenol ie iako dezinfekciono i antisentično

sredstvo i ranije je on bio skoro univerzaian dezlnllčlgM. "JOS 'i dcinaS
se u tu svrhu mnogo upotrebljava u razblaženom rastvoru. Fenol.se.upo-
•trebljava u industriji pri izradi organskih jedinjenja; farmalceutskih
pregafata, veštackih masa (bakelitl.
Velika i rasprostranjena upotreba fenola, naročito kao dezinfek-
eionog sredstva, omogućava lako nabavljanje toga otrova, i to je bio
uzrok znatnom broju trovanja.JTrovanja fenolom su naročito samoubi-
 124

lačka. ali su zabele,: ~ns______ i medicipgVft fr' ■-'igr-r arr>čito us-

~l&d neobazrive^upotrefce e ?■
; fe 7.mfpkriji.i_-rar-. lj analima tok-
gE3Iogi,ie retko se :>o v - at avl pokušaja zlociaačkxa trovanja
ovim iedinlenTem. oošto nieeov karakterističan miris vrlo lako ot-
kriva njegovo orisustvo. Najzad fenol može biti uzrok i profesionalnih
trovania, naročito kod radnika koji rade na izradi samog fenola i hje-
govih derivata. Hronična trovanja su zapažena kod izvesiiih bolesmka
posle duže stalne upotrebe malih količina fenola.
CT™>Osobine.— Fenol ie na običnoi temperaturi _čvrsta. kristalna sup-
stfflc^ ^pgkLĆnflg_jminsa^Topi se n a A jm _ a kliuca na -F182CT pored
•' c ove visoke tačke ključanja fenol se lsfražuje u grupi lažo isparljivih
otrova, i&r' destiliše sa ppfom. T7 hlarlnn.j Vfifli 50 Slahrt raslrvara.
■t 0 Vrlo se dobro rastvaraHT alkoholu, etru, glicerinu. Fenol daie fenolate,
koji nastaju zamenom vodoničnog atoma u hidrokSHnoj grupi ajomom
alkalnih metala.
. Fenol ima jak-r» koa-
guliše belančevine '
s = 0 TbksicnostT-— Toksične i letalne doze ovog otrova je teže utvrditi.
Po t t v l ri^u letalne doze kreću se od 8,5 do 60 g. K o b e r t navodi
da već 1 g fenola unet u otvorenu ranu može da izazove smrt. U sva-
kom slučaju koHčina od nekoIiko^mmaJfinola već sp mnžp.srnatrati fan
l~lpaST1R P0
SimgioMij. — Simptomi trovania fenolom su dosta različiti i za-
visni od un&te kofičine, koncentraciie. i drueih cikolnosti. Vecp^ičolićme
koncenmsanog rasteora-j.zazy.arp nppknti’.np li^ jg to ^ .j-g ^ g im ia za’ va-
renje. To su uostalom simptomi koji se zapažaju kod trovanja svim
kaustičnim sredstvima. Malo docnije trovani oseća neku vrstu kratko-
trajnog pijanstva; povraćanje niie Stalna pnjava m h trmraT'j a7 ’Za-
tt a bolesnikjjflatajp neosetljiy: puls slabi: nepravilan ie. zenice su sma-
njene, temperatura tela iako pada: refleksi se eube i smrt nastupa re-
tatTvno ’brzo. U slučaiu da j& uneta veća količina-ienola, smrLjmože
nastupiti već posle nekoliko minuta. '
usled. udisania niegove
pare. Kod hrom aiitU amaiiia Tmiavliniu...sp.. k»o sinuitomi slavobolia.
K5sai]T~Sožne erupcije. ■ 1 —
' ^okalno___deistm-"lenola može dovesti do karakteristične „fenolske
gangrene”. L a u g i e r navodi slučaj jedne žene koJa je, radi lečenpT
neke ranice na prstu, po preporuci jednog apotekara, previla ranu na
tom prstu oficinalnim rastvorom (2 °/o)i; tri dana nije skidaia zavoj i kad
ga je skinula •■/rh tog prsta je bio gangrenizovan i posle četiri meseca
je sasvim otpao. Apotekar je zbog toga bio osuđen da plati ženi oštetu.
U slučaju smrti usled trovanja fenolom pri obdukciji leša osetiće
se n5is'^na"T!enoTr~Krv je mrko obojena, a isto tako i mokraća. Mokraća
se može obojiti tamno već i kad se kraće vreme uzimaju male doze
fenola. Ova pojava se objašnjava time što se fenol izlučuje-iz organizma
delom u~nepromin 3enom stanju, a delom u .obiiku -raznih-dfir-iStta-^-
™P5ul_Q§tIliŽ3—i_bidrflhinogta. Oksidama ovih derivata prouzr^ovaće
- —obnjpii|S'~Tri nfrn f'p
^= = -^&.ntitioti. —- Najbolji antidot kod trovanja fenolom jeste šećemi
k re c(C a Ič~a r i a s a c c h a r a t a ) , ksp-se dobiia mešanlem 10 g kreča.
i) Degrotie (1960) opisu.ie slučaj smrlor.osnog trovanja novorođenčeta pcsle
fcupanja sapunom koji je sađriavao fenola-
40 g šećg "M .otre’- ••'.©anlic'-:
voda.Teio i de
jenoi s;:
T š tra ž iv a n ife . - -i-SEHEi x
sistematskoj analizi
tenštične- xeai£CJd£_2a :!n1fazivo.u,ii tetio'la .
fevesnoj količini dobiveRog; desdlata dpdaje: se
dok 'fečnosTne postane lasno žuto obojena. (J siućaju da q Qfe-
naiazi fenol poiaviće se beložut talog tribromienola:

C6HsOH+ 3 Br2 -> CaHsBraOH+ 3HBr^.

Ova ie reakciia vrilo osetljiva fl/100.000). ali nju daju i drugi fenoli.
karakterističnija i jako osetljiva je reakcija koju je pred-
ložio J a c a u e m i n . Ne§tć> sipa se Tagands ||,
"kap po Kap. u natrijumhipohlorit ii doda še kap razblaženog rastvora
anilina. U prisustvu fenola stvoriće_se_lepa.£lava boia koia po dodafKu
kakve kiseline (koncentrisane HCl) ^ r d a ^ 'u '^ n f e ^ p a u 'r e i & i j a . r o *
'pala rastVBfffeftSla taćra" Diti iako razDiazeiT ” 1
^itatlvno određivanie fenola. — Reakciia fenola koja se do-
bii a "sar^Sfomnom' vodoirt'TiiOZŠ^Tlt^ re b iti'T ^ a K v in tita tiv n o odredi-
vanie fenola u destilatuJJ:o_-gravimetrijski ili volumetrijski.
r»i ' L r r a v i m e t r i i s k a m e t l o d a . ----U 100 ml destilata doda-
je se KĆcp~po kap bromne vode dok tečnosT'iznad taloga (posle 10 do 15
minuta) ne ostane slabo žuto obojena. Talog se sastoi i iz tribromfenola.
On se izdvoji fiitrovanjem kroz tariran filtar ili bolje kroz guč; pere se vo-
dom, osuši na 75° i izmeri. 1 g tribromfenola odgovaxa 0,284 g fenola.
r'STI V o 1 u m-£-fcxxis k a m ^ tiOucLa.----Kod ove-metode količina
fenola se^očTređuje na taj način što se rastvor bromne vode poznatie •
koncentrarije d ndaiji*_h irrtnm n H ^U ai-koff saHSTfeno-ia sVe~dOtI& dok
još jedna kap bromne vode proizvodi taloženje tribromfenoia. O v a 'm ?
tođa je vrio jeanostavna, a dovoljno precizna za ovu vrstu ispitivanja.
Titrisan rastvor bromne vode dobija se na sledeći način: izvesna ko-
ličina broma se rastvori u vodi kojai sadrži kalijumbromida i dopuni do
1000 ml. Zatim se odmeri što je moguće tačnije izvesna količina čistog
(fenola, rastvori i dopuni vodom d o . 1 lit. 1 0 ml ovog rastvora poznate
koncentracije sipa se u pehar, razblaži sa nešto vode, i u njega se sipa
iz birete bromna voda čiji titar određujemo. Bromna^yo4a ćg^se &>da-
vati sve dotle dok jedna kap te vode još daji^^iSlpv nmdg1 tnW omf?:~
nola. Kad se više ne stvara taj talog pročita se zapremina dodate bromne
vode i onda se izračuna kojoj količini fenola odgovara jedan ml te brom-
ne vode.
Sa ovako titrisanim rastvorom bromne vode lako će se orediti '
sadržaj fenola u ispitivanom destildtu.
Tumačenie rezultata. — Kod tlunačenja rezultata dobivenih istra-
živanjam Jlejioia U tOkSlitOloškom materijalu treba imati u vidu činje*
niću da se male količine fenola lako. mogu naći posle smrti u čovečiiim
organima kao~~p5sIedica UD-Oireh£_izy-esne hrane fdimliena. sušena riba*
i drugo meso), a naročito usled upotrebe sintetičnih lekova. Ali FEod
rnrrniSIhog raspadanja. beianćevinastih materiia stivara'" se fenoL
Bt t e g e r je posle sestodnevnog jraspadanja jetre teške 2 kg našao
u njoj 0,720 g fenola; daljim stajarijem, odnosno raspadanjem belanče-
ivina, procenat nađenog fenola opada.
 Iz svih navedenih razloga. u slučaiu da se u ispitivanom destilatu
nađu samo -minimalne knlininp fpnnla u organima, treba foiti iako obaz-
riv pri donošeniu zakliučaka. i prethodno izvršiti 1 kvantitativno odre-
đivanje njegovo u ispitivanom materiialu. Potrebno ie naći bar l g na
cel'dKTipnu količinu organa pa da se može, na osnovu hgmi]sKog na-
ftgZaT pretoostaviti da je bllo po sredl itrovanie fenolom. U iednoi ek-
spertizi po pitanju trovanja fenolom, izvršenoj u Državnoj hemijskoj
laboratoriji u Beogradu (toksikološko odeljenje), nađeno je, na primer,
u 90 g želuca 2 g fenola, a u 25 g jetre 0.5 0 fenola.
TuujT ^C
ANILIN
CjHsNHt

—— j>xoksikološki značaj. — Anilin ima toksikološki značai uglavnom

sa glgfflSta"t>l-Qfesionalmh trovanTarTo ie ^goma vazan industrijski proiz-
voa~Tžon siuži kao sirovina_-za ..dobijanie čitavog_niza organskih proiz-
voda, naročito veštačkih boja i farmaceutskih uroizvoda. Ova njegova
"jako rasprostranjena upotreba dovodi do profesionalnih trovanja.
Qsofain&. — Anilin ie_bezbo^na teennst sner.iialnntf mirisa; na vaz-
duhu“bfzo postaje mrko oboien. 'i’o ie 6rgari'5ka~'5aza koia gradi stabilne
soli. Soli anilina pomešane sa mnogo vode i zagrevane razlažu se u ki-
selinu i anilin. Ovaj poslednji će preći, kao i mnoge druge supstance
iz grupe lako isparljivih otrova, sa vodenom parom u destilat. Čist ani-
lin ključa tek na + 184°, ali isparava u znatnoj meri i na običnoj tem-
peraturi. " ~"
-^==- > Tokslčnost. — Anilin, kao i mnogi njegoivi derivati, u većoj ili
man]0 ] raen je toksičan. Nekoliko grama anilina unetih p e r o s pred-
stavljaju već vrlo opasnu dozu u toksicnom pogiedu. Anilin je toksi-
koloSki važan narocito kao prouzrokovač hroničnih, profesionalnih tro-
^arrj? , uva. riiastaju--ut;lavnuiti ^djsaitj'gm; pMfe anlliha 'ili resorpcilBm
prSKo-koze. is.oncentracija od O.fmg anllina na litar vazduha moze već,
posie zadržavanja od jednog sata u takvoj atmosferi, da dovede do oz-
biljnih poremećaja. ............
— -SiatBtoioi. — Industriiski radnici koii su oboleli od hroničnog tro-
mogu se prepoznati po više ili manie anemičnom iz-
gleQu. Ovo~trovanie. poznato pod imenom a n i l i z m . a , praćeno je
cesto poremecavma oreana ..za -varenifv kao i obolieniima hubrePa.-ATi
anilin poglavito deluie toksično na krv i centralni.ner.v.ni_sistgm. On
pfeEvara henibglobin u stafeilHi inethemoglobin, usled čega se "umaniti=
je~mogucnost prenošenja kiseonika preko hemoglobina i kao'posiedi~gT~
piajavtjuje gfe čiianoza: Roža se obo'U više ili manje vidljivp piavo-^sivo;
ZatoTradnici u industriii anilinskih boia nažiVaiu ova trovaiiia plavonf
b^ lp c u ru v a pmava je.najpre upadljiva oko noktiiu, po nosu 1 obražimS.
OzDlTjne posledice hroničnih trovania anilinom mosu se ispoiiiti tek
posIe^jgfi_godina rada. 1 --------
=5^5~^ZaštitiL — Radi suzbijanja profesionalnih trovanja u hemijskoj
industriji, gde se radi sa anilinom, treba predvideti što boljj sistem ven~
Jjja rije radnih pmstorija, što češče~kupanje i dobro pranie ruku..naro-~
čito pre iela. Mora se vođfETračuna da je.radničko odelo.koje b r s e pri
radu ovlažflo anilinom što pre promeni, jer anilin deistvuje resorptivno
preko kože. Najbolie ie za rad »potrehljavat.i speoijaina nri%(iu n O e p ra-
 127

močive materije, Radnike kod kojih se zapaze prvi simptomi anilizma

*treba odmah ukloniti od rada sa anilinom lii n.iegovim derivatima.
S a —,,Tstraživanic. — Pri sistematskom iatraživaniu toksikološkog ma-
temaJg~5nilm ce se naći u destilatu, i pored toga što ključa na + 184°,
pošto on destiliše sa vodenom p'arom. Da bi sav anilin predestilisao
potrebno je dugo vršiti destilaciju u jakoj struji vodene pare. Međutim .^
anilin se može izolovati i u grupi alkaloida pri sistematskom istraživa-
nju ovih organskih baza. -f-
jestilat kO'ii bi sadržavao amlina daće sledeće reakciie: ^
-Za dokazivanie anilina može poslužiti reakeiia koia ie već bila*
navedena kod dokazivania fenola (str. 125). samo se ovde ispitivanom1 ' •&
Tastvoru dodaie ien&l (razbiaženi rastvor) .umesto anilina.' ^
Ova reakcija može da služi i za istraživanje, pa i kolorimetrijsko
kvantilativno određivanje aniima u vazduftu. u tu svrhu najmanje 1U
litara probe sumnjivog vazduha sprovodi se lagano (2 do 3 mehura u
sekundi) u ispiralici koja sadrži 1 0 do 20 ml 1 % rastvora hiorovodonićne
kiseline. U tom će se .rastvorur gornjom reiakcijom istraživati anilin.
Pošto je ovaj rastvor kiseo, potrebno je, posle dodavanja nekoliko kapi
hipohlorita, zaalkalinisati ga amonijakom, pa onda dodati rastvor fenola.
U slučaju prisustva anilina dobiće se lepa plava boja, na osnovu koje
se može, poređenjem sa stanđardnim rastvorima anilina, kolorimet-
rijski odrediti koncentracija anilina.
jO \ 7
NITROBENZOL
CnHsNOa

Toks'iikolnšUi mnfaj. — Pored anilina i veći bVoj Kirugih amino l

yro\ Mirucih
nitrotterivata benzoia imaju veliki toksikološki značaj jer -nroiizripkiijn
protesionalna trovanja. Ovaj znaćaj doiazi usled njihove velike primene u
hemijskoj inaustriji s jedne strane, i njihove toksičnosti s druge strane,
Posledice i simptomi trovania i amino i nitroderivatima su slični. Svi
otrovi prouzrokuju stvaranie methemoglobina ii a' Hriiiiii i na
Ae.ma.sjsteaL— ;
Od predstavnika te grupe otrova nešto ćemo detaljnije govoriti
samo još o nitrobenzolu. Ovai.nitroderivat benzola je u većoj meri tok-
sičan, a međutim mnogo se upotrebliava ne samo u hemiiskoi industriji
organskih sintetičkih boi a. ejpploziva i dr„ već i u svakodnevnoi upo-
treb1 u obliku proizvoda parEmenje, pa č a k i u izradi izvesnih poslas-
ticay gde zamenjuje, zbog svog mirisa. mnogo skuplie proizvode (ulje
ou gorkog.bađemaT. —
- Osojaine. — Svež nitrobenzol je_sas.vim bledožuto t°s-
nost; na vazduhu ■brzo potamni. Ima karalcterističan, jak miris. koji
potseća na gorak badem. j^i t roben?oF ie t.eži od vndp (sp t.e^ina- 1"l'iarifi -\t>
na + 15°)..Ključa na +210°. U vodi se.ne rastvara, dok se u alkoholu
i etru vrlo lako rastvara._...
— JJitrobenzol ie iako toksičan. D
dvadeset kapi nitrobenzala uneto p e r o s već predstavlia lptnlnn rlnrn, T
Deiuje jako toksično i udisaniem vazduha koii sadrži
Unet preko koze moze dovesti do intoksikaciia i ovo ]e rinsta. PBst. .<sln-
čaj^trovanja .proteslonalnog karaktera. Zabeleženi su čak i ’ slučajevi
ffiraaDiajBSiea upotrebe,arP5.tih_saPuna _nap.arfimisanih nitr-nhpnrninlri.
Usled ove toksičnosti nitrobenzola, koji se vrlo mnogo upotrebljava za
 parfimisanje sapxir_a Lošijeg kvaliteta, izvesni toksikolozi su predlagall
da se ta upotreba zabrani.
■Simptomt.trovžnjžLsaJdičnL^mim/laai^JžULjMaBdeDLksil anilina.
Istraživanie. — I nitrobenzoi će se naći u destilatu probe_l?roi 1
i poreff njegove visoke tačke kliucania, pošto deGtiiiše sa vodenom pa-
irom. ~Kod istraživanj a nitrobenzola tr&Ea postupiti pri destilaciji na
litF'niičlir kako je bilo izicženo kod istraživania anilina. Ako ie~u rna-
terifaETEllo vise nitrobenzola on ćese izdv&iiti *od v.ode i skupiti na. dnp~
posu5e~lT~Foju se skuplja destilat. Ako nitrobenzola ima maio onda_ ee
se iz destilata ekstrahovati etrom. ' " ’
NitrobenzolTima veoma jak miris po kome se maže identifiko-
vati. flŽCetfutim, radi veće sIgurnosii,~u~IzQlovanom ekstratu nitrobegzol
se može pretvoriti u anilin, koji će se^dentilkovati specifičnim.reakci-
jama navederum Kod Lstrazivan.ia anilma. Pretvaranje nitrobenzola u
anilmn2!0:5'di se reauKci]om pomoću cinka u prahu i~ hrdr6 vodonične_ki-
fceline. Posle delovanja od pola sata u tečnost se dođa višak natrijum-
hidroksida i dobiveni anilin se ekstrahuje etrom i identifikuje.

CCb — CH(OH)i

T n l r s i l c o l n š k i rnara.j. — Hloraihidrat se dosta utpotr&bliava kao hi-

pnotićno sredstvo, i do njega je relativno lako doći. Trovanja fiioraJiiid-
ratom mogu biti medieinska, usled preteranog uzimanja kao ElpnotT-
~6nog 'srečiifllva, a isto tako zabeiežena su 1 samoubilačka trovamaV Naizad
b.ilo _i"e~i zločinačkih trovanja. Ziočinci ovaj otrov stavljaiu u alkoholna
pi ća un a me ri da se osoba uspava 1 onda opljaćka ili; izvrši drugo kakvo
nasilje, a pri tome ne vode računa o veličini doze i osetljivosti osobe
koju hoće da uspavaju.
n=3 ^^O sobine. — Hioralhidrat se nalazi u trgovini u obliku bezboinih
kristafa^FSfe.atiČHPg. p'roEojiing' m f n s a . Tnpi sp m + lr l jn f r a rVq 4-
98°. Lako se rastvara u vodi i u raznim organskim rastvaračima, naro-
čito u petroletru. Aikalije ga razlažu na hloroform. formiiat. .i vndn:
CCb—CH (OH)i + KOH -*• CHCls + H—COOK + HsO
' Ova se osobina primenjuje za istraživanje hloralhidrata.
”==^>>J5Eai£iiflat. — Hloralhidrat se upotrebliava kao korisno hipnotično
sredstvo, koje, uzeto u terapiiskim dozama,. izaziva mhitfao nosle kraćpg
vremena (pola sata) zdrav san; po buđenju nema depresivnih posledica.
U izuzetnim slučajevima već -i~terapiiske doze (1 g) mogu izazvati ozbill-
ne_§M B tom £jJ^aD.ja,..,fi zahgkženLau Lsmrtni slučaic.vi posle uzimanja
1 do 3 grama hloralhidrata; međutim zabeležen i&
i .posie uzimanja 28 grama hloralhidrata. * "
asiEtgmi. — Simptomi trovanja su; dubok san,. g n h ita T r s n a g p .
lako smanjeni refleksi. neosetljivost fanesteziia). usporenn, n p p r a v i l n n
diiSSlgi bledilo lica, jako smanienie temaerature (i ispod 3 5 °), smanienje
krvnog pritiska, siablienje pulsa. Srnrt dolazi usled prestanka disania
ili paralize srca.
 Ako se hloralhidrat, duža-vremena uzima, ..čegto.. dolazi..do. p^jave
hroručnih~trpvania. pracejaiicLJtozriun .ćruQaigma_jLigps sncna sar'FSa)
kao i gkštroantestinalnim poremećaiiifta.
- e ^ S ^Istraživanic. — Hloralhidrat se forzo raspada u lešu i zato se uetoež-
no može'lltraživati u organima samoiubrzo posle smrti. On _se m oženači
nenromemen u žeiudačnom sadržaim i u-izbliuvcinia. Il.m.pkraći će .se
'v^raM itnrprom enienom -OtoLi^u. usled jedukciie u organizmu.
Hloralhidrat, ukoliko se nije riaspao u organizmu, istraživaće se,
pri sištematsko] anžiizi organa, u d.esUiatu profie broi IT~D ovom d€šti-
l l t i r S n ^ e n a i ^ n ^ B T O T a i t e v a t i ’ i'~K’vMititativno odrediti pretvara-
niem u hiorofonž TSeistvom alkalijak Jdentifikovanjem i kvantitativnim
nflreHTvanTerrr hlr>rAfnrm£'*7;a praviliiio tumačeme rezultaia potrgfalTCrHe.
naravno, uveriti se prvo da li u destilatu i pre pretvaranja hloraUud-
rata u hloroform nije bilo hlorofarma.

<iia h Q Ž i \ j a u ^ - M&orcdi ( u i h 'o t i

■1 ACTW muuTi^ h. .
0 „ ... ^um cU
<1 . cu^u** . ^
( otou.C»*wt rcoru t,J

X y ($ -* > * jMh'&iobtr
M’kni ---- => JfzuSlktcUcu'vi CU-v-*«*— ■*

ClMjitlAA ----=> itjllz. J '& A & t

—a!02 W-=o----------------------------------------

u — 3* '

<7
/
t **V ' ■ U,j -
 III. — GRUPA MINERALNIH OTROVA
n t x - MTNERALNI OTROVI KOJI SF. TSTRAZTT.TTT PO.£AZAHA,TNU.
-------- ^ ^ ANSKlk M A 'M i J A ~
EAZARANJE ORGANSKIH MATEBIJA

Po destilaciii probe broi 1. iz kgie su izdvoieni ..lako isparliivi”

otrovi. u riestilaeionnj Hnri r«tajo raaga izmešanih organa. Sleduiući dalje
tok sistematskog istraživanja otrova, u, toj masi treba istraživati metalne
1 niima bliske otrove (As). Da bi se iz mase ovih organa mogli lzavojiti,
identiiikgvati i ’kvantitativno odrediti : ti otrovi,^potreDno je razonti
organske materiie u kojima se ont naiaze pomešani ili henujsla vezani
sa belančevinama u obUku aibuminata. Li.ragim fegLtfta &Vu masu organ-
"stoh Inaterija potrebno je mifieržK 8 fa|r. da bi elementi mogli prer.f u
irsnerkoiT ce se zatim lstraživati anfl»t;^kiTn mp.todama
’ Za r azaranie organskih materiia.postoii veći_hroj_mel.oAa^_Qne se
mogur(ugIavnom. podeliti u dve grupe:._
7 - 7 n y e to d e gde se razaranie organkkih materi-ja vrši žareniem (direk-
tnimHii po prethodnom mešanju sa izvesnim oksiđacionim sredstvima).
fž fMetode gde se razaranje vrši loksidaciiom na niskoi temperaturi.
pomoro fažličitih olssidacionih sredstava.
Metoda direktnog žarenja eamo: se~ izuzetno; upotrebljava u toksi-
kološRo-nemijskam lstrazivanjima,. pošto se na taj način izgube isipara-
vanjem ^nnogi među najvažnijim otrovima (arsen, antimon, živa, olovo).
Metoda žarenja, po prethođnom mešanju sa izvesnim metalnim
oksidima ili solima, upotrebljavase u izvesnim slučajevima, kao što ćemo
u toku izučavanja pojedinih otrova vldeti.
Međutim. po pravilu. za toksikgložko-hemijska istraživanja prime-
n ju ju le metode razarannla kpfo spafl^ju u Hnipi gnipn. / j ' 5 rararan^-
'predložen je veliki broj metoda. Navdšćemo samo sasvim ograničen broj
y)W etoda _ ^ ^ r ^ s e n liL s ^ abio-O gi.et. — p d svih metoda za
razarSqe_ organsKih matenja ova ima najopštiji karakter, odnosno može
se praktično primeniti u svim slučaievima toksikolosko-hemnskili""istra-'
zivanja' ^ ------ —— . ------~ .......------------------- ■•—
Princip same metode dali su stvam o još pre više od sto gođina
D u f l o s i M i l l o n . A praktičnu primenu njenu popularisali su F r e s-
e n i a s i B a b o , po kojima je ta metoda i dobila ime.
Metoda F r e s e n i u s - B a bo , !sa izmenama koje je zaveo O g i-
e r, predstavlja najviše upotrebliavanu i n ainogodniin mptad,u- aa-raza-
ranje'TSmnsifflnM Igffl^ toksikoltiSko-hemiiskih ištraživa-
'n]a 7 ~naročito kad treba ražarati veće količine organa.
 131

_ Po ovoj metodi organske materiie se razaraiu nascentnim hlorom.

F r e s e n i ii s i B a h o sn’ tn. razaranie vršili. u otvorenom sudu. dodaT
j u c i u materijal koji se razara, prvo Morovodoničnu kiselinu. a zatim. pos -
foTj^maiia d 6 br 6 zagreie na vodenoro Vnpntiin, mnln pn maln ifaljiumhlo-
r ata koji, stupaiući u reakciiu sa hlorovodoničnom klsolinom, stvara hlor:
KClOa + 6HC1 —k 6C1 + 3HaO + KOl ^
Ako se pri avom razaraniu naJazi u rastvoru u ,višku hlioro-vodonična ^
idselina, a ne kaliiumhiorat. može doći do gubitka arsena. pošto stvorena
arsenova kiselina sa viškom hlomvndrinifinp kispling daie isnarliiv arsen-
irihlorid: ’ ' "
HsAsOt + 5HC.1 AsClal + 4HaO Cl->
Zato treba da bude uvek u višku kalijumhi&rata- a to se postiže
amajući u vidu da je za svaki molekul KClOs potrebno 6 molekula HCl za
■dobijanje hlora. Ova metoda, pored tih mogućih gubitaka a r s e n a , pa i anti-
moiha. ,ima i tu nezgodnn stnanii y;^nfr^.in1t.1_«'nf7Trijn n ntvnrrnnrri
.ffldu. Ako ureilaj VPntilaoij.a- iaijn- . d a h a j j . , blnr
1.u ticati na zdravlie radnika.
O g'i e r ie prpdlnžm lmipnp li ovnj mpt.nri,i kn-jima sp nvi nenostji-
■ci uklaniaiu. a sem tpga ni"ny»'»"a j mnnfln hr?P rararanjo Postupkk
j'ada je sledeći: masa izmešanih organa preruči se iz destilaciorie boce u
■bocu A (vidi sl'iku 13), čija je zapremina tri do četiri litra za količinu
’organa od 1-000 do 1.500 grama. U_ tu bocu se unese potrebna količina
kalijum-hlorata (približno 1 /1 0 deo od težine organa podvrgnutih raza-
ranju). Hlorat se prethodno rastvori u malo tople vode. 'Boca A treba da
l>ude zatvorena staklenim zapušačem (pošto bi se pluta brzo raspala) i da
inaa tri dovodne cevi. Kroz jednu od njih dovodi se gas hloroivodonik koji
se proizvodi u boci B laganim puštanjem koncentrisane sumporne kise-
line iz rezervoara C u bocu B, koja sadrži koncentrisanu hlorovodoničnu
kiselinu. Ova boca se blago zagreva. Posude D i E služe za ibpiranje
^asa hlorovodonika.

&

!/"
Sl. 13.

Ulazak gasa hlorovodonika u bocu A reguliše se slavinom F. Kad

l5oncientraciia._oyog.gasa u boci bude dovoljna, počinje razlaganje unetog
.Ealijumhlorata, odnosno razvijanje hlora. Ovde se hlor stvara u samom
9*
 o tc o /t- M jz m : (T )
UM cA A ^ ' ( p - © pl(jejuJo&JO^Jj0-~ qh?T. ipcl
■CtUff C M o /^ p J J C ^ , ( |[ C ^ it'z r u J ic u fr e 133
(f au ? ( f r \
- M « tf K ) ix ^ /U ^ T X ^ J / z ,u A ^ gESom. Važno ie vodi;: _ačuna da s u n ; :--r;odonik bude u vis
I materijalu koji treba da se i(§fzori, drugim rečima hlor deluje u nassejit-
‘nom stafljTTTTrefed tOt!a razaranjfi se vrsi vrlo brzo. Kad sp 11 hoci'A poja- suprotoom ^ u ^ ^ ^ a .D^den-ars&ca-iiII^--.-. JiiL s e iz g u b i. ** - -__
ve žutozelene pare hlora, dovod gasa hlorovodonika treba odmah- pre- staloži kao sulfid ( S c h m i d t ) :
U ^ \. LU{£,
kinuti okretanjem slavine F. Razaranje se dalje vrši samo pr> sebi. uz raz-
vijanj e uglj endio-ksida. Pri tome se temperatura tečnosti u bod A može AssSs +. 6 H 2O 3=t 2H*Asof + 3H2S
jak.0 'paVecati. Radi ravnomemijeg razvijanja hlora potrebno je bocu A
povremeno promućkati. Ako je razvijanje hlora suviše brzo i povišenje Bocar ščT rastvorom zasićenim sumporvodonikom dobro se zatvori i
temperature u boci A suviše veliko, potrebno je malo rashladiti bocu A. ostavfda stofi 24 sata. Ovim taiožfiniera.s(^-.«otQM<^ mrE~
Ako razvijanje ugljendioksida prestane pre no štoi su organi razor.eni, talog može da sadrzi
pusti se opet malo gas hlorovodonik u bocu A otvaranjem slavine F. Posu- sumpora pomešanog sa organskim materijama. Ukoliko ima i metalnih
da d sadrži vodu i 'siuži da zadrži eventualno stvoreni arsenhlorid, u sulfida oni će biti uloni-tal&gu.
slučaju ako bi razvijanje hlora u boci A bjlo suviše brzo. ’ .......... Od toksikološk r . y a ^ talogu mogu se naći u -
_ Ovom metodom se može razoriti za pola sata količina od 1.000 do obliku sulfida :'arsen, antimon, živai olovo. bizmut, bakar, por&d osSInr -
1.500 grama organa. Međutim ovde se ne postiže potpuno razaranje organ- 5riptaija -f>ve*'analigčEe grBl)fi.. Đ2igleqno je da se po boji đobivenog taloga "'
skih materlja: masti će oistatiTierizSrene 1 sicupiće se obično po"~5ovr- ne može ni'približncn zakljućivali da.Ji je koji od tih elemenata prisutan
, v . ----- - .gvo nejBa^^-o.aSOS^ofla-jza_daiTi a i ^ - . ____ .... u talogu. Sam talog je, kao što smo irekli, gotovoi uvek obojen cmomrko,
zadrzavaju rastvorluve soli mineralnih otrova. Bitno ie da se dobro razo- a količine otrova koje se.mogu naćiiu toksikološkom materijalu, naročito
Q . atato e -o teaa u i-obliku. kad su u pitanju unutoašnji organi, dbično su toliko male da^ se boja samih
albuminata, sulfida i ne može jasno zapaziti. u dobivenom, nečisitom talogu. Dokaza.-
— ^°- ra?:araniu organskih materija ostaje .žutozelena tečnost i nera- vanj/e prisustva i.identifikaciia otrova.izvižiće se tek detalihim ispitivar
.^ f f P e-ffl^^£-IP 9-teriie. ..Topla tečnost se filtruie. .aTm^n'e m ateriil~sp^i’ niem ovoe taloea" ’ ■
iu tn i operu tecnošcu iz posude d. ’ U filtratu 6 e biti c j s ^ ;metatt. korii se ne taložel sumporvodonikom
U^filtrafajwa^_Dgl^i^ojL..u..yi^ku; kako bi on smetao pri daljem pod gmrniim uslovima. " " " ■
radu. ifl..Qe se isterati strujom sumporciioksida. tSumpordiok.siri sp nahavi O daljem postupku koji se primenjuje za istraživanje, identifiko- -
gotov,~u čeličnim bocama, ili se spravija redukovanjem sumporne kiseline vanje i kvantitativno određivanje oyih otrova biće detaljno izloženo kod
pomocu drvenog uglja. U tom ciljij u bocu od j'enskog stakla, veličine 1 iMčavanja svakog pojedinačnog otrOva.
- = = > TTritilra — Razaranjei organskih materija metodom F r e -
U inom fbocfzrgreva " UgaIj U k0rnađićima’ PreUje ^mpornom kise-
s e n i u s - B a T “ f f g i e r može sei primeniti praktično za istraživanje
2HaSOi C 2 S0 l svih metalnih ot.rmra.. Veliko fpreimučstvol ove metode nad ostalim pred-
COs - 2H2O
laganim metodama leži pre svega u činjenici da je ona najpodesmja'za
Oslobođeni sumpordioksid, pomešan sa ugljendioksidom, sprovodi ’ražaranie večih koUčina organa: zatim.JBS_,tQ3-m&t.ftdi_tazaia a j
se preko jedne cevi u rastvor iz koga treba lsterati hlor. Pri toi opera- skih'm ateriia vrši se praktično nLobičoaLi l LaBaft! rabfo -llggWgPga-
cyi boca u kojoj se nalazi ovaj rastvor stalno se hladi. •peraturi. dok se. kod drugih metodaLmasaJžtaa se jazara mora dosta zag-
uklania višak hlora, a u isto vreme se arsenova kisp— revati. što ima ozhiliniiih nezgoda. .naroči.to. s._obzirom na mogucnost
iana u arsenastu^ iz koje se'~Ia5še~Taiozi arsensumd "daistvnm većih ili maniih gubitaka istraživanih otrova (živa, arsen, antimon)..
— PH'praktiSnom izvođenju meitode F r e s e n i u s - B a b o - O g i e r
.i!1. ? n i^^'" isteru
•'■»iiapož-dioicslda____ _ jw e s^e i„z rastvora Kuv.ameiTi. mogu se pojaviti izvesne nezgode i teškoće, ali ako se preduzmu potrebne
"uOk se ne izgubi’""miiiš sumpordioksicia, Ov.ako- clobiveni rastvor le vise ili
. Btffie1šUVl^fe mrko" 1 oboien. To je ‘ znak da razaranie ' mere predostrožnosti ove će se nezgode uklonitL Da bi videli koje su
dl'gćijjbkttl InaLerna nije bilo'
___ 'dobro*izvršeh'o,
__ . 1 u toni še slučaju rastvoru -to ,'teškoće i kako se mogu ukloniti utvrdićema prvo u kom se obliku
~3.Qda.3e
— T 1 sasvim.,maI^..kaIi^iiTiTKInrain E5I deistvom'. n y m i ,v u m pnsutne. hlnrnvnrTo^ važniji metalni otrovi nalaze u rasfvoru dobivenom po razaranju organ-
Sel*Pe' hlor. a ovai dovr.šava ra73ranyp organskih materija. skih materija ovom metodom:
Posle_loga_. opet. uklaoia kao' što ie napred Arsen koji se kao otrov najčešće unasi u organizam u oblaku trir'
opisano. oksidg. (Asž0 3 ) prelazi po razaranju organskih materija nascentnim hlo-
. O*?ko..-spremli.en rastvor zasiti.se sumporvodonikom radi taloženia rom u arsenovu >kiselinu:
sulnda druge anaiitičke grupe. l'aloženfe se vrsi u zapuseno] boci; krnz
zapusac piJojaže dve cevi oa K031I1 je jedna, kroz koju "dolazi sumporvodo- AssOs + 4C1 + 5HaO 2 HiAsOi + 4HC1
r.ik, sprovedena skoro do dna boce, n druga se uvuče samo inalo ispod
zapusaca. Prvo se uvodi sumporvodomk u ovako zatvorenu bocu izvesno Antimon će takođe biti oksidSsan; ali on se bar delimično pretva-
vieine da jdi se kroz drugu cev lsterao sav vazduh iz boce. Kad je sav xa i u antdmonhlorid koji je isparljiv, i koji kao takav preflazi delom u
vazduh potisnut 1 druga ćev~~še""uvu'co skoro đo đna boce i~uvođenje sum- posudu d. Zato se tom vodom ispira talog masti po razaranju, tako da se
p-orvodonikcL proautava dai pod "odenje sumporvodomka i ta voda pomeša sa filtrovanim rastvorom razorenih organa.
vTŠi se lag.anim strujanjem produ:':a\’'i čok s< tečnost ne zasiti ovim. 2 iva prelazi u merkurihloridi w'>£> "2 u">
£fć\,
234

Kalaj se takođe nalazi u rastvoru u obliku hlorida.

Olovo prelazi u hlorid. Ovaj hloiid je nerastvoran, odnosno slabo
je rastvorljiv u hladnoj vodi; ali će se rastvoriti u tečnosti koja ostaje po
razaranju organskih materija, pošto je ova došta kisela usled prisus-
tva hlorovodonične ldseline i sem toga filtrovanje se vrši još dok je
rastvor razorenih organskih materija više ili manje topao, a olovohlorid
je rastvorljiv u toploj vodL Jedino bi izvesna mala količina olova mogla
Blti izgubljena ako bi u organima bila prisutna relativno veća količina
olova. Međutim, u toksikološkim istriživanjima organa ovo je pasvim
redak slučaj.
Srebro koje vrlo retko dolazi u obzir U toksikološko-hemajskim
istraživanjima organa, većim đelom se zadržava na filtru, sa masnim
nerazorenim materijama, u obliku nerastvomog srebrohlorida. U slučaju
potrebe srebro se može rastvoriti sa filtra pomoću amonijaka (talog'
masti bio bi sivoljubičasto oboj^n u slučaju prisustva znatnijih količina
srebrohlorida).
Barijum delimično ostaje na filtru sa nerazorenim masnim mate-
rijama u obliku sulfata. Ovo dolazi usled toga što se barijum, pod utica-
jem sulfata prisutnih normalno u organima, kao i usled prisustva! sulfata
stvorenih oksidacijom sumpora iz belančevina, pretvara pri razaranju
organskih materija u nerastvoran barijumsulfat koji kao takav ostaie-
na filtru.
.. Barijum, srebro, a delimično i zadržano olovo, mogli bi se istra-
žjvatfu-laTogu nerazoreruh roasmn materija i na tai način što bi se mast
lzdvojila držanjem filtra na temperaturi od 1 0 0 °. Mast bi se istopila i
iscurila kroz filtar; ostatak sa filtrora đobro bi se osušio i zatim sto-
pio sa smešom kalijumkarbonata i kalijumnitrata i u istopljenoj masi bi
se mogli istraživati ovti metali. Ali b61je je, ako postoji potreba, i ako
se radi sa malom količšnom organa, ove metsfle (Ba, Ag) istraživati poseb-
no u jednom delu rezervnog ugleđa sitednje probe (br. 2 ).metodom koju
ćemo malo dalje izložiti.
i d Metode razarania malih količina organa. — JCad je u pitanju
razarage maim kohcma organa (o— 2 0 g) lli Krvi (S— -20 mi) onaa se
raziaranje uspešno može da vrSi metodama gge se primenjuje sumporna
idselina uz dodavanie različitih-oksidacionih sredstava: azotne taseime.
vbdonikperaksida. perhlome kiseline. .. ' a
Sledeća metoda daje vrlo dobre rezultate, a jednostavna je: u mate-
rijal koji se razara doda se prvo oko 1 0 ml koncentrovane azotne klseline
(D:l,40) i pstavi da stoji nekohko sati. Azotna kiselina već na obicnoi
temperaturi vrši ohsidaćiiu r— razaranje. organskih materija. Zatim~s&
posuda (casa oti dobrog laboratoriiskog staklal u koioi se nalazr'materi-
jal lagano i pažliivo zagr.eva, pri čemu se razvijaiu para a?rotdiqksida_-
Ukoliko se Kiselina isparava dodajie se malo po msJo azotna kiise,l inar
uz stalno pažljivo zagrevanje, dok se materijal gotovo potpuno ne razori.
Ovaj nroces.razarania može da trajje. naročito kad se radi o organima.
ilLkostima. više sati. Da bi se razaranie;potpuno iyvržilo. prpd krai one-
račije dodaie se','"u‘'maum" paz-tiiama. ukupno 3 do 4 ml vorionikperoksida.
čime se postize potpuno razaranie materiiala. Ostatak to razaranuL teba
da.bude praktično bezboian. ‘ "
Ova metbda se ne bi mogla .da--primeni za određivanje metala koji
TaVn lgparavaiu. kao što je, na primer, ziva.
 ' t ) ABSEN (As)
=*EI2 T oksibolnški z n a č a i , — Arsen zauzima među hemijfekim elementima
jedno oćl najvaznijih mesta u toksikološkom pogledu. Veliki broi _zioei-
načkih trovania vršen ie.'a i danas se ioš vrši, arsenom. Arsen, i njegova
razna jedinienia. nalazp velike nrimene u iodustriiii. zanatstvu-, zatim u
TKStT&privredi i šumarsivu, kao sredstva za uništavanje msekata, pa t~0.
^KjffiEiSSi^nma. u"o&lifcu~ražnih creoarata za imisr.avanjp parnva i dru-
~gih štetočina (mišomar). Isto t.akr> razna arsenova jedinjenja, neorganska
1 orgariska, naiaze primenu u medicira- Najzad mnogi hemiiski i drugi
proizyML.sa3rze ~ajS^>a_..kao nečistoču. '
Ova raznovrsna i velika primena arsenovih jedinienja i njegova
rasprostranjenost, koja čini arsenova otrovna jedinjenja dosta pristupač-
nim za zločince, stvara isto tako velike mogućnosti kako za profesionalna
tako -i _za slučanja trovanja i io ćesto pod sasvzm nepredviđenim okol-
nostima.
Zločinapka trnvania. — Lakoća sa koiom se može doći do arsenovih ,
otrovnih jgrfinjonja, narn^itn dr> iak7T~otrovnog~'irsentnoksida kon še
mnog-o upot.rphljava ?a ■nnigta-'ranjg. pacova, pa i većih štetocma,
jeste jedajl od bitnih ra?1ngji Stn.cp nn.jnS.-i Hangs dosta unotrebliava za
ziločinačka trovainia. Ali pored relativne lakoće nabavljanja i velike
toksičnosti, još jedan faktor čini da ovo arsenovo jedinienje često upo-
trebljavaju zlnčinri. ArRpntrioksiri ima sasvim slab, sladunjav ukus, tako
da kad se pomeša sa hranom ili nekim aromatičnim pićem. njegovo se
prisustvo ne može aatk ritijaribiiiamaaJaja^^ nnirip?
Iz svih tih razloga arsen je i u ranijim vekovima upotrebljavan, i
to vrio mnogo, u zločinačke svrhe. Poznata je istorijska činjenica da je
ovaj otrov služio za vreme renesanse kao sredstvo za uklanjanje kako
ličnih, tako i političkih neprijatelja. U tom pogledu su se naročito istak-
le izvesne papske porodice (Bordžija). Ali i docnije, u raznim zemljama
ovaj je otrov bio mnogo upotrebljavan. To je, na primer, bio slučaj u
Francuskoj za vreme Luja XIV, kad je ovaj otrov, koji je. ironično nazi-
van „praškom za nasledstva” bio toliko mnogo i često upotrebljavan u
zločinačke svrhe da je radi sprečavanja te „epidemije” zločinačkih trova-
nja bio ustanovljen specijalan sud.
Naravno, u to vreme nisu postojale nikakve metode za iznalaženje
otrova, tako da je otkrivanje slučajeva trovanja bilo skopčano često sa
•nepremostivim teškoćama i najveći broj trovanja ostajao je neotkriven.
Tek 1836. godine, pojavom Maršova metode za određivanje arsena, u ono
vreme mlada toksikološka nauka pružila je mogućnost da se bez naro-
čitLh teškoća otkrije ovaj otrov u organima trovanih. Na taj način postalo
je moguće sa sigurnošću otkriti ga, i usled toga je i broj trovanja arse-
nom opao. "
Međutim, i pored mogućnosti otkrivanja trovanja, zločinci su i
dalje produžili da se njime služe, pošto je do njega, usled sve veće pri-
mene arsenovih preparata, biio sve lakše doći, a napred navedene oso-
bine arsentrioksida omogućavaju neprimetno unošenje i sigurno dejstvo.
Upotreba ovog otrova u zločinačke svrhe još se uvek praktikuje po seli-
 't S ASM; /l«,
CL> )
t f n O J p (M b X ?t) <g£f> ■ O ^ C e M ^ LUiC
136 (% )’
c/) - a p > c e ^ G / ( & ^ s ^ \ j , c #
ma i manjim ctestima, gde je lakše no u vemdm varošima prikriti pravi
4 jzrok smrti.J)
P ro fe sto n a ln a tr o a a n ia ^ — -* j a p ro fe sio n a ln o g k a ra k te ra m o g u
se d e ia v a tT p re sv e g a u in d u g tf" i l e i ^ j ^ r a j i a _ ^ a ^ i E l a (iin Ifflaia7
rm T K lftlc im a i topio.vicam a g e ra đ ir.u ru d e i m e ta li k o il sad rž e
*arsena; z a tm ^ L J c id in n iiM g ta li^ ^ ,^ / ~^,ia đ irl^ .j:a z ^ tl-B r-e .d m e ta ., k ao n a
pH fn er s re d sta v a p ro tiv b iljn ih i z iv o tin jsM h p a ra z ita . U ov im slu č a je -
virna dolazi u o b zir n a ro č ito tro v a n ie u sled u d is a n ia p ra š in e k o ia sa d rž i
više ili m anie. a rs e n a .

. Prime^ ^ ^ 0er ° ^ ^ r&^ rnrofZa U-

udisanja prašine, odnosno raspršenih rastvora pri zapraživanju bHjaEaT
“ " “Sršentrioksid se....upotrebijavq i u industriji staida. raznog _emalja,
tapeta. zatim za konzerviranie krznariie i punienih životinia. što takođe
predstavlja Tnopićnost. profesionalnih trovania. .
* Međutim znatan broi orofesionalnih trovania prouzrokovanih arse-
jaQKU_Ddnosno njegovim jedinjenjima, dolazi ne kao posledica direktnog
rada sa arsenovim preparatima. već usleđ'pnsustva aršena 1kao~nečistoče
jT^&EEomlaroiu raznih proizvoda. Opasnost od ovih trovanja naročito je
ozDiijna usled toga što se ona često dešavaju pod sasvdm nepredvLđenim
uslovima: kod te grupe profesionalnih trovanja kao prouzrokovač tro-
vanja doIaSTuZoEaiZSgla^matn-arsprivnrlnnik... Ovaj veoma otrovan~gas
predstavlja sve veću opasnost kao prouzrokovač profesionalnih trovanja,
a delom i drugih, slučajnih trovanja. On se pojavijuje kao sporedan,. slu-
čajan proizvod u mnogim radionicarriŽTefle sel-aS sa raznim matenTilom
■k ffjt^SđržTarsena kao neizbežnu nečistoću. Tu pre svega dolaze u obzir
ofie raaionice ffde se, ma u kom cilju, proizvode veće kollčlire"'voabnife>
deistvom kiselina na metale. Tako na pr’imer u proizvodnji anilinskifi
boja i lakova iz proizvoda destilacije kamenog uglja jedan od najvaž-
nijih procesa jeste proces redukcije u izradi organskih derivata, reduk-
cija koja se vrši nascentnim vodonikom koji se dobija dejstvom metala
(Zn, Fe) na kiseline (HCl, H 2 S O 4)'. Drugi izvori profesionalnih trovanja
arsenvodonikom su, na primer, čišćenje kazana i kanaiizacija pomoću ki-
selina, dobijanje kalaja iz metalnih otpadaka, čišćenje metala, taloženje
bakra gvožđem, čišćenje cisterni gde se drži sumpoma kiselina, galvano-
plastika, ispiranje ruda koje sadrže arsena (kod nas, na primer, antimon-
ska ruda u Zajači sađrži dosta arsena), deistvo vlage na ferosilicijum, na
kalcijumcijanamid. Arsen se može nalazitikao nečistoća u samim metalima
ili' u kiselinama u kojima se rastvaraju metali radi dobijanja vodonika
(dejstvo sumporne kiseline na cink)'. Slični uslovi za stvaranje arsenvo-
Sohika postoie i kad se pune olnvni akumnlafor-i, iii pri raHiT'gjT njima"
(galvajioplastika, galvanostegija). Ako sumpoma kiselina, kojom su na-
punjeni akumulatori, sađrži arsena — a ovo je često slučaj — tu će se
pri punjenju akumulatora, tj. prilikom prolaska struje, razvijati, pored
vodonika, i arsenovodonik, usled dejstva nascentnog vodonika na arse-
novo jedinjenje prisutno u kiselini. Brojna trovanja ovim putem zabele-

') Još i danas se nađu profesionalne trovačice koje prodaju svoje „savete” i
srecktva za_ neprimetno ubijanje. Tako su i kod nas pre rata zabeleiena dva takva
tipična slucaja gde su dve osobe (žene) na ovaj način postale saučesnice desetine
zlocmackih trovanja. U poslednjem slučaju (1938) u Toksikotoškom odeljenju Državne
nemijske laboratorije u 13 ekshumiranih leševa nađen }e arsen kajim su razne
osobe trovane otrovom koji je prodavala jedna takva žena.

IhofTvrnr^ eL u 4s_
 / _/°«4
U ti^ifA S U U j CUjOOiLOU^f ■TrO - A ^ > '- = 0 !

'tf’Z f J f j ^e^C O , '/(Jb'ofi>gZ#; O ^T u /cL p C O t,^

žć^a su, na primer, i :i podm>, ustva

mulatora. Sadržaj a r ; v-:. « k .sJs- ;a S*.
preći 0 ,0 2 %.
" v Slučajna trova ' :a — . ars
yAr6Mlg !p S S C T g ?^ .^ iia ks tc" * ,roi
iiidustriie i svakodneme__untttr.e]jj-,—tv&fc ^aci.
~ tT o v S { £ ^l m o im I k aelink^±ao_Lediia od najviše upoueb-j .-uui .js -
Iina ti' industrifi i zanats.tm._smla-Č£Sta^adrži-a^eBaZkao--n£Hažacuj, ovaj"
afsen opetT'doIaSl u sumpornu kiselinu iz sirovina koje služe za spravljanje
sumporne kiseline, a koje sadrže arsena. Naročito upotreba ovakve kise-
line u industriji životnih namirnica može dovesti, i dovodila je, do veoma
brojnih i ozbiljnih slučajnih trovanja upotrebom proizvoda za čiju je
fabrikaoiju služila takva kiselina. Tkko je u istoriji toksikologije zabe-
ležen kao klasičan slučaj masovno triovanje pivom, kojim se u Engleskoj
1900. godine u kratkom vremenu trovalo preko 4.000 osoba, od kojih je
300 umrlo. Uzrok ovog masovnog trovanja bio je arsen koji se nalazio
kao nečistoćau sumpornoj kiselini upotrebljavanoj za fabrikaciju glukoze
Eoja je služila za spravljanje piva.
Pored slučajnih trovanja, sličnih napred navedenim, široka upotreba
preparata koji sadrže arsena može dovesti i do trovanja usled nepažnje
ili neznanja.
F a b r ' e navodi slučaj koji se desio za vreme poslednjeg rata u
jednom malom mestu u Bretanji gde se oko stotinu osoba trovalo hle-
bom koji je sadržavao oko 0,5 g arsena na kilogram. Arsen je dospeo u
hleb usled zabune, ođnosno unošenja kalcijumarsenata, koji je bio po-
mešan sa brašnom, a koji je upotrebljavan kao sredstvo za uništavanje
biljnih štetočina. Da bi se slične zabune izbegle, otrovni proizvodi, beli
praškovi koji se mogu lako pobrkati.sa brašnom, kao što se to desilo u
napred navedenom slučaju trovanja, treba da budu obojeni.
Er&DaratL:ko4i-S-adrle-arsena„(kakiiuma.rs.enat._olovoarsenat^ danas
se vrlo mnogo' upotrebljavaiu za M lšta m ilžLD aim i^^
roČHoprčEvačmlorej^ voćaištvu, vinogradarstvu1) i usled te velika pri-
') Izvesni- autori (Lespagnol i sarađnici, zatim. Thiodet a sarađnici) navode
slučajeve hroničnih trovanja preko v in a,, odnosno grožđa koje je bilo zaprašivano
arsenovim preparatima. Lespagnol predlaže da se vina zbog toga podvrgavaju stal-
noj toksikološkoj analizi.
Slučajna trovanja arsenom mogu dc>ći i kao posledica dejstva izvesnih mikro-
organizama (gljiva: P e n i c i l l i u m . g l a u c u m i P e n i c i l l i i u m b r e v t -
c a u l e j . n a arsenova jedinjenja, pri čemuise stvaraju isparljiva arsenova jedinjenja,
dietilarsin: HAs = (CiHs)« ( B i g i n e l l i ) ili etilkakodiloksid ( K l a s o n ) :

CsHi

CiHs

pri čemu se oseća miris koji potseća na .miris belog luka.

Takav slučaj masovnog trovanja ziabeležen je u jednom zalivu u Istočnoj
Pruskoj, gde se nekoliko stotina ribara trovalo arsenom, a izvestan broj je i umro.
Anketom je utvrđeno da su toj bolesti bfli izloženi samo loni ribari koji su u jutar-
njoj magli čistili mreže i sakupljali ulovljenu ribu pored obale. Ostali ribari ko-
ji su lovili na pučini nisu se razboljevali Produbl;enom anketom je utvrđeno da
 >(rpoiLcu t o i<cvi a 'c^ 7 ,£ifr£ : ffh&tuz
r~^fioctpQibt ffk u ] /~]/j i
- c ^ P c a b ^ f / ^ 4 0^ ' -4s"‘ ^? fl& z & te u g t-,
- (jo t& f a ih C vju fM n G Z * HjM/VCt t i ć ( l < p O L C A ^ u d
! ■. /(Jjo& L^ vocu& u '
'•J .. „ . , / -la>J2 'P / ■1SA^<Jy cf
e c / u h 0 * * # 1*- . ^ .
mene pos postavilo se pitanje u kojoj se ineri arsen zađržava na tim ti proizvo-
dima koji služe za hranu. ih
arsena, naročito na zaprašivanom vnfin.. ndređuie se zakonskim propisima
00 / / / i ^ f ^ H v reme~Rbje mora proteći izmedu jo ale^iag^zaprašivania i berEe~T3va
J m eseca’). Sem toga Bre.đ.yiđa,s&2jxiiiksimalna_±oier.anc.i;a-U P.ogle3u'ša'arž'Sja
arsena.-U-iakv-im.-pMizJzodima (voće, vino i dr.) koii ne sme preći 1 mg
na-JdlogEailL.
— - - - . -aa hoienie tapeta sadrže arsena.
Svajnfurtsko zelenilo dodaje se joS i imasi kojom se lepe tapete za žid’,
radi zaštite od stenica. Pod spceijalriim: okolnostima (slabo osvetlenje,
vlažne prostorije) dolazi do dejslva pomenutih gljiva koje stvaraju gaso-
vite arsine, usled čega može doći i do trovanja osoba koje žive u takvim
.prostorijama. U zemljama gde siy naročito po starim zgradama, još i da-
nas nalaze u velikom broju stanovi čiji su zidovi pokriveni tapetama od
hartije, zabeleženi su češći pojedinačiii slučajevi ovakvih trovanja.
U Stokholmu je 1911. godinc došlo odjednom do masovnog trovanja
izazvanog na gornji način: 2 00 čtnovnjika radilo je u jednom kompleksu
starih kuća pretvorenih u kancelarije; od tog broja oko 150 ih je posle
kraćeg ili dužeg vremena (15 dana do dva meseca)! pokazalo više ili manje
ozbiljne simptome trovanja.
> > MMis.MxskaJxay.aoia> — I pored .razgranate primene arsenovih pre-
parala~u međiclni, bro.i~Ttiedicinskili ttrvvanja. arsenom ie dosta neznatan._
Arsen se upotrebljava bilo u obliku ineorganskih jedinjenja (arsenasta
kiselina i arseniti, jodid i dr.) bilo u obliku organskih jedinjenja. Akutna
trovanja usled zabune i pogrežnoi; dožirania češće su prouzrokovana ne- .
(gggi&klfll atsenovim iedinieniinn\. Hronična trovanja najćesce su pro-
užfok6 vaha ~upotrebom orgahskitr arsenovih ore&arata. i to bflu'~asled
pr&teraarog d'Sziranja Ui speciialno nap-t.l'TTvnsl.i. hi!6 ~zbog "fi'etspravnosn
TtpotreWj~gfl~lTnWekciia, u kojimn «u~- se arsenova organska. netoksična ili
slaBo'toksična jedinjenja izmenila i pretvorila u jace toKsI’ffie' pfoižvo'der
Brlo je l slučajnih medtcinskih trova<ija usled t>rtBUSWa arSGh&’lt&'đ H6 -—
čistoće u lekovima. Tako Grimbert navodi slučaj gde je magnfežijumsul-
fat, namenjen za upotrebu kao purgativ, sadržavao toliko arsena da je
Udozama koje se upotrebljavaju kao purgativ (30 g) bilo i do 0,15 g AssGs.
Xcksjkološki važniia jedlnionin larsena. — Elementami arsen nije
to'ksičan7 ~i on ie u toksikPl&škom n n g Iig ^n teresan !a'nrjeaifiO zato ’žlo-
~šaldokazivanje_ ikvantitativno odrodivanje arsenčodh preparata naicesće
^gLjLJsi^^55kidtim iij£M m _ana.lizarna u obliku elementamog arsena.
_Arsen je elemenat mrkosive.boio. vrio krL specifične težine 5,/. Af56n
se^upotr&blj&va u leg u risa oiovom za izradu sačme. Sublimiše na._tem-
peraturi od oko 600°. Zagrevan na vazduhu gori'— oksidiše se i daje ar-
—serifaaoksid. p il čemu se oseća karakterističan mirisTiS~beU luk. Narvfež-?-
nom vazduhu se oksidiše i na obvinoj temperaturi dajuci arsentrioksid.

su dve fabrike celuloze, koje su se naU rile u zalivu, upotrebljavale u to vreme, za

proizvodnju sumpome kiseline, pirit Jfmnskoff porekla koji je sadržavao oko 0,3°/«
arsenika, dok je ranije upotrebljavan norveški. pirit bez arsena. Tu su prerađivane
veće koliCine pirita, a usled postojece brane voda se u velikoj količini zadržavala
i tako stvarala mogučnost za razvijanj? Tnjkroorganizama. Među ovima nalazile su
se i pomenute vrste gljive P e n i c i l t i u m , koje su dejstvom na arsenova jedi-
njenja prisutna u vodi stvarale arsine Usled položaja ovog zaliva, u kome nije bilo
jačeg vazdušnog strujanja, jutam je koje su nosile proizvedene arsine bile
su uzrok trovanjima.
Lfe^ cPe. ^ (LjAj^j/nib^ a \ o 4 f t ^ ~ y " ^ C { ~ ^ . 'T i^ c^ -'^ '^ M ^ )
\-c a £ p U QTLC&,/r>?-- ^v_ m u £ F °> o -4 !^ o - & f - ^ c r t a
- f tju f^ c u a ž k ^ u /& u

Arsen je trovalentan i ppt.nvalpntan. U toksikološfeom pogledu je iraro-

čito interesantan trovalentni arsen.
A r l s n t r i o k s i r i AsgQ3. — Među jeđinjenjima arsena koja su
toksi’KoiosKi vazna prvo mesto zauzima arsentrioksid, ooznat ioš pod ime-
nqm: sižan, mišomor ili jprosto arsenik. ...
Arsentrioksid ie anhidrid arsenaste kiseling; 1 ,,: ■■
OH HO
As -OH + HO------- As -+ AS2O3 + 3 H2O
^ OH HO

^J^rsentrioksid se nalazi u prometu u obliku belog praha ili providne

amorlne ma.se 'stak.last.op izgleda: ova poslednia staianiem menia izgled~~
usled stvaranja knštala i postaje neprovidna; u tom obliku masa arsen-
trioksida liči na porcelan. Kristatna modifikacija prelazi u amorfnu na
+ 200°, ali na običnoj temperaturi amorfna mođifikacija je nestabilna i
lagano prelazi u kristaJnu.
Arsentrioksid ima slab metalnl ukus. Njegova rastvorljivost u vodi
je različjita prema obliku u kome se on naiazii. U obliku providne, amorfne,
staHapte mase mnogo se bolje rastvara no u kristalnom obliku (por-
celanska masa). U mineralnim, alkalnim vodama se bolje rastvara. Ova
činjenica je važna sa gledišta mogućnosti zločinačkih trovanja. Vrlo se-
dobro rastvara u hlorovodoničnoj kiselini. Bačen u obliku praha u kakvu
hranu ili tečnost on se vrlo teško rastvara i pliva po površini tečnosti bez
obzira na svoju veću specifičnu težinu. To dolazi otuda što se zmca arsen-
trioksida veoma teško vlaže. Tek dužim zagrevaniem može se potpuno
rastvoriti sav arsentrioksid. Ova ^eška rastvorljivost arsentrioksida ob-
ia šn ia m j-č ,ipij&nim . da se zrnca oVo,ff"5’trova cesto nacu nerastvorena u~~
' želi-icu trovanih osoba, čak i ako su količine arsena bile male.
* Arsentrioksid ■jćTtn-lmHniujt; ilosLa k,ao-t5a?5V5'1" 11 obiiku raznih ne-
organšKih i organskih preparata, za čiju izradu on služi. Primenjuje se u
ZuBarstvu za.umrtvijivanje živaca. U veterini se primenjuje protiv ma-“
laiije 1 kao ahtheimintikum. Soli arsenaste klselme, arsemti, naiaze~VE6tt
primenu kako u medicftTt"(na primer Fovierov rastvor), tako i u industriji,
naročito za izradu poznatih zelenih boja: Šelovog zelenila (bakararseniiaT
AsOaHCu) ili Švajnfurtskog zelenila (bakaracetoarsenit: (CaHsOaJsCu +
+ 3 (As03)2Cu).
Oksidaciiom (dejstvom azotne kiseline)i arsenasta kiselina oreiazi
U_arsanxim, a aTseniti.,preIaze..u„a!:senate... ' ~ —' i
A r s e n a t i . — Arsenova kiselma ( H 3 A S O 4) odnosno arsenati toksi-
4;oIdf!?rSu~Tnteresantni"ne kao prouzrokovaci zlocmačfcih trovanja, u koju
' se svrhu oni gotovo i ne upotrebljavaju, !već poglavito ,sa gledjžta profe-
sionainih i medicinskih trovanja.
Arsenova luselma iako se dobija oksidacijom elementarnog arsena
pomoću koncentrovane azotne kiseline:
3As+5HN0s + 2H»0 — 3H3As04 + 5N0
Nat.rijnm i kali-jnmarsenat dobro se rastvaraju u vodi. Oni služe
u rnedicmi (NagHAsO^II Naročito^veliku primenu nalaze arsenati kalciiuma,
olova i bakra kao sredstva za unilt^anjg-^ilinih parazita^. Olovoarsenat~
m ^ O jO k ^ U u /L u lo u * y ^
r /^ *
Q tlM P a l^n a fjC ij

i kalciiumarsenat ko:: s ;otrebijavaju u fitofarmaciji (kao sredstvo za

žaštitu bilja) ne sm ___ kiselinu), poš-
to je ovaj JaEoTs^e^ a bilike.
A rsenvodni 5 H3). —• Arsen sa vodo-nikom stvara giasovito
veonia ofroTOo. t o ie ~
a i m a Tparis koii potseca naJaeli luk. On je 2 ,7 puta tRži ^ v « 7 :đ .u h a . O v a i
se gas stvara dejstvom nascentnog vodonika na arseffirioksid i pentoksid:
AsžOs+ 12H -■* 2AsHs + 3 H 2 0 .
A .S 2 O 5 + I 6 H -* 2AsHs + 5 H 2 0
Ova se reakcija pnmenjuje za istraživanje arsena Maršovom i još
nekim drugim metodama. Na ovaj način se stvara arsenvodonik u raznim
okolnostima, od kojih smo neke već napred naveli. Ove mogu dovesti do
profesionalnih i slm“ -.;nih trovanja. Ovim otrovom je ’oTrOvano siućajiicr
fiSESTi'Eo pozna*'-.'.i hemičara koji su radili sa ovim gasom (Gehlen, Britton,
&hindler).
A r s i n i . — Zarneniivaniem vnrinnirnih a±^m.a.^^-aaaaaa,madfmiWii
razn& jTorganskim , a lif atskim ili arom atskim rarlikalim a.dfthija sp ritava
grupa otrova. kojj ,«=(» n?zi\?;ijii ?re.ini_ ’Voki od ovih arsina stvaraju se
aelovanjem izvesnih gljiva na arsenovajedinjenja (na primer dietiiarsin’
AsH (<jSIi5)2. tstvaranje ovih arsina može dovesti do slučainih trovania.
o čemu je več bilo reći. ^vodenjem^halogemh^elemenata u molefajLe^ar-
i sairie kože). Tako se dobiia niz boinih otrova različitoe tipa (plikavci.
Hjjavci)r.
E t i 1 d i h l o r a r s i n: CaHsAsCk (kijavac),
E t i l d i b r o m a r s i n : CsHsAsBra (kijavac, plikavac, nadražljivac)',
D i f e n i l h l o r a r s i n : (CiiHs^sAsCl, poznat još kao Clark I, kris-
talna masa zelenkaste boje, tačke topljenja oko + 38°. Upotrebljavan u
prvom svetskom ratu kao kijavac.
JZamenom—hlora. dianom dofaija se: Ciiandifenilarsin CN:—
is^poznat pod imenom Clark II. I to je čvrsta supstanca. topi
se između + 31 i + 35°, u vodi teško rastvorljiva. Miriše na beir luk 1 na
gorak badem. I ovaj: je arsin upotrebijfe.van kao kijavac u prvom svetskom
ratu. ' ---------- ---------- -------
^Od arsinskih derivata sa tipičnim svoistvima kijavaca, knji sn npn-
trebljavam u prvom šveSkom jatu, navesr.emfiJoB Ađamsi.t (po američ-
Eom hemičaru Adamsu). To je difenilaminohlorarsin: HN (CeH-OžAsCl.
Čvrsta žutozelena supstari^rš'a' visCkCTfft'TackOHi'topljeri^a ( l i ) ^
Svi navedeni kijavci, koji su na normalnoj temperaturi čvrste sup-
stance, upotrebljavali su se za vreme prvog svetskog rata u obliku 3 .ero-
sola — magle sa vrlo finim česticama, dimenzije oko 10 - 5 cm. Čestice
ovog reda veličine prolaze kroz obične gas maske i zato je za njihovo
.zadržavanje bilo potrebno stavljati specijalne filtrove, spravijene od na-
ročite hartije za filtrovanje. Dodavanje, pak, ovog novog filtra u gas
masku u velikoj m en otežava đisanje.
^leđu arsinima nalazimo veoma ocasne bojne otrove, plikavce. Je-
<fen_o£aiulga}£3žIIginIEIIjiai^^
- C .#—
i.* V ! ° o / - ' -T ^ ' -/^jZđK J / f
LOTĆiUM,
V * h jU T e % v h h j\ u C/ o A X > -& u J ■ & # ć ć 6 p u z M t£ u .

jZ tu U M A s ,Q U 7& 1)°^/ *& % j. Ca s l G/o Cu j A U U M c n ‘41

/_ _ _ V .
CICH = CH — AsCIs ' -_ sV šai d e l o v a n j e m . a r s e r ; r - i k i c 5.;.’ '. ■■ ■■•'■ir
tllen, a u prisustvu &. r.ini •odnojr'
CH sa CH + , CH-
Međutim istov; fsineno s a proizvods veće ko;. * .ne
tzv. luizit II: (giCH=CH)iAsi,. .ai 2.1t 1 * : (CICH =^CH)sXs.
Tako je, tehnički luizit smeša Ova tri jedinjenja, gde međutirn pre-
dominira luizit I, koji je stvarno toksikološki najvažniji.
Luizit je bezbojna ili slabo žut'o obojena uliasta tečnost. karakteris-
tičnog miriša na"geranijum. Nerastvorljiv je u vodi. a rastvara se.u. or=
ganskim rastvaračima.
Lagano se hidrolizira:
ClCH=CHAsCl2+ H 20 -*■ SHCI+CICH = CHAs = O
Delovanje luizita kao plikavcai delimično se objašnjava i ovom hid-
rolizom, pri kojoj sestvara slobodnaihlorovodonična kiselina i hlorvinilar-
sinoksid.
Luizit je tipičan plikavac, ali ie u isto vreme i nadražljivac. Do stva-
ranj ai pliicova dolazi brže delovanjerh 'luiziita no ip&ritaTsjtefln alk ip Ju izita
stavljena na kožu izaziva teške bolpve i pravo troVanjeTSTo se tiče“toE'-
rati da količina od 0,048 mg na litar-vazduha predstavlja smrtonosnu
dozu ako se u takvoj atmosferi malo duže zadržava (oko pola sata).
Dokazivanje luizita može se zasnivati na njegovoj' hidrolizi I oslo-
bađanju~slobodne hiorovodomćne kiseline, koja će se~dokazati pr&ko m-~
Sikatora (ružičasto obojenje l u/o rastvora heiilantma). Takode se može~
(iok^zitTcieiovan]em vodoniksulfida1, pri čemu se sfvara sivo beo talog:
CICH = CHAsCla + II 2S CICH = CHAs = S + 2HC1
Uništavanje luizžta^Jkao uosjalonLi^mnogih jirugžh boinih otrova)
moze se lzvršiti delovaniem oksidaciaajh_sm 3 sta^ aio rriž kreč. hloramui);
' S'Jpovrede na koži se„mQgii^Ee,tijati..i^;&l.ažeoiro_ra.qtvnrnrri kalijumper-
manganata i natriiumbikarbonata.
Najbolji antidot ie BAL. O ovom antidotu i 0 mehanizmu njegovog
delovanja već je bilo detaljnije izloženo u opštem delu ove knjige.
P ored luizita-.Domenućemo samo ioš dva plikavca iz serije arsina:
D n r i o r f e n i l a r s i n : (CdHaVAsUia i ’ "
D i f i u o r f e n i l a r s i h : (CcHsJAsFs, s obzirom na prisustvo fluo-
ra, kojtrRTo^sto smo vraeii, povećava toksičnost jedinjenja u kojima se
atom hlora zamenjuje fluorom, predstavlja jedan veoma^Driasan_phkavac. ~
|fer~~ž~r^e n š~ui.f 1H. — P oznata'su dva prirodna sulfida arsena: real-
gar gcs8Sžf+~aunpigment (AssSa). Ifealgar je mrkocrVen, upotrebliava se
u lndustriji boj a, i7 u mani oi meriTu Pirotehnici (za dobij anje bele vatrejr-
~Auripigrnen t je žut. Upotrebljava se kao boja, zatim za spravljanje
sredsEva zaslčidanjp d I krr-rTi-knsrne#e£—^
Oba sulfida su nerastvorna u vodi i zato se smatraiu kao neotrovni-
Međutim, nezavisno ao mogucnosti njihovog đelimičnog rastvaranja u
želudačnom soku, ovi sulfidi su retjko čisti i sadrža češće arsentrioksida
stvorenog oksidacijom, 1 satnim tim imoeu postati toksični. U analima toK^
 142

sikologije zabeleženi su slučajevi trovanja završenih smrću, usled upot-

rebe pomada sa auripigmentom koji je sadržavao znatnih količina arsen- •
trioksida.
=53« ^ o rganska iedinienia arsena .uputrphliavana Jtao lekovi— .ArsenciVa
rastvorliiva neoreanska iedinienia su. iaki otrovi. Neka od irh iedinienia
~upotrebIiavaiu .se u malim dozama tj terapiji. Međutmi 'orgariska iedir
njenja arsena, gde je toksično dejstvo ublaženo, a terapijsk 6 J„pojaSn6 ,'
više se upotrebijava-jii u medicini. 6 ok prostija organska arsenova jćdi-
njenjfci imaju još izrazito dejptvo samog arsena, aotie organska jedinjenja
sa velikim molekularnim težinama dejstvuju kao celina.
Pojava organoarsenovih iedinienia u terapiji predstavljala je us-
tvari veliki preokret u ftiedicini. Sinftza organoarsenovih jedinjeilja i
■njihova primena u terapiji, posle Eiilihovih radova, označila je stvarno
početak velikog razvoja hemoterapij^, koja danas specijalno sa antibio-
cima i sulfonamidima, dobija sve veći značaj. Međutim arsenova organ-
ska jedinjenja, koia su u svoje vreme imala •odlučujući značaj u borbi
protiv izvesnih Lolesti, prouzrokovanih spirohetama fsifilis) danas su
počela da gube od svog značaja, naročito pojavom antibiotika, koji su
manje toksični. Ali u borbi.protiv spava^ućp hrđpgt.i ftripannsomel ova
ijedinjenja jož i danas imaiu veći značaj.
. U posledu.teranfiutske-vgftdnnsti ispitano ie nekoliko hiliada organ-
Rkih grgpnnvih jpr-P.pa:r-a.t:i^-i -yač-cft-L.riA.n.ag-S.t-V.R.TH-ju_nmra jpriinjprvja, j:m
U rHjl1 rif>i go i rppfifipn.ijj_.hpmntf»rgpwitifi
Prvaorgansko arsenovo jedinjenje spravio je još 1760. godine Cadet.
To je jedinjenje, zbog svog neprijatnog mirisa, Berzelius nazvao „kakodil”
(grčki »smrad«). Radikal kakodil potiŽe od arsenvodonika (AsHs), gde su

/CH a
dva H zamenjena metilgrupama (—A s \ ^ ^ ).Iz njega proističe Kakodiloksid:

H aC \ /CH a
H q /A s —O—ASv^j^ , gde je As trovalentan. Oksidacijom kakodiloksida

■dobija se kakodilna kiseilina, gde je arsen petovalentan. Natrijumova so

služi kao lek pod imenom natrijumkakodilat: f i P

(CHs)s = A < 0Na ^

Natrijumkakodilat se može u organiina za varenje pretvoriti u toksični

iakodilkakodilat koji ima specifičan miris na beli luk.
(*K i Atofcsi-l. -4- je natrijumaminofenilarsinat:.
NH, ,0
/ /
C, H, A s-O H
X 0 Na
To je prvi proizvod sa benzoiovim jezgrom koji je primenjivan kao hemo-
-terapijsko sredstvo protiv.luesa. Danas se u tu svrhu vise ne'prinienjuje,
ali još nalazi primenu kao lek protiv spavajuće bolesti.
supstituciiom OH grupe raznim organskim radikalima. •
Fored atoksila iz ove grupe iedinienia navescemtrStovarsol (spiro-
ciđ):
___ / OH
HO — S \ As =o
\ ____/ \ ^ •
]----- ONa
NH
!
COCHs
On se upotrebliava posebno i protiv dizenterije kod amebijaza.
T riparsam id.
--------------------- ----- 1 / O H
Hr N / ^As = o
1 V = / \'ONa
NH, CO — CN,
Ovaj preparat naročito povolino deluie protiv spavajuće bolesti.
podacima iz literature sa njime se, u svežim siucajevima, posttže
uspeh u skoro 1 0 0 °/o slučajeva.
.JB-fi-XJLS-a.J,i a r f i f n n h g n a o l # - ^Grupa arsenobenzola je, u
pogledii terapijskom, mnogo in.teresantmja. Tu je ars~en trovalefl'tafl. Mcthj
derivatima arsenobenzoJa prvi koji je efikasno i u široMm razmerama
bio primenjivan za 'lečenie sifilisa bio ie Salvarzan (arsfenaminV/T^s
Salvarzan je hlorhidratdioksidiaminoarsenobenzola: )
Arsenobenzol Salvarzan

^ ___ ^ A s = A s ^ \ . O H ^ ___ ^ > A s = A s ^ ___ ^ O H

NH.HCl NH.HCl
Salvarzan je žut, amorfan prašak, lako se raspađa na vazduhu i
ti vodenom rastvoru dajući pri tome i toksične proizvođe. Danas se zna
da se salvarzan u organizmu oksidiše i daje: 3-amino4-oksifenilar-
'senoksidT” “ ,
NH.

HO ^ A s = O

Ovaj oksid je 10—15 puta toksičniji od salvarzana, ali je i mnogo

aktivfilii protiv spiroheia i tnpanosoma. Ovo je jedmjenje u angiosaF
 144

sesskim zeEUje:^, pod irri?:iam Ms.:: ':an, goto-vo pcepuno pc’ćislo sal-
Sgaszan.
' ') M-p'o-s a 1 v a r z a itf-i’neoarsfenan: — Radi uManianja nezeođa ko-
s }g pđ^feriđ^slste^postojanosti salva.. a, istraživana ie moeiićnost do-
Uijanja^jgreparata sa ppzitivniinI5vojs.:viina saivarzana, a bez njegovih
TTSgag\mIfi~^soPma gOHfsa dovudile dtitroVfflTtg~Tgko ie~ronađen neo-
~šSvSržan. To je derivat salvarzana:
(3) OH NH — CH, — 0 — SONa (3)
C6 Hs - • As = As — CbHi
(4) NH OH (4)
Toksičnost ovog proizvoda je približno 2 V2 puta manja. od salvar-

S p i r o t r i p a n je noviji i bolje podnošljiv preparat od gore na-

vederiih aTŠmoBenzorovrE~^envat5~!7]egova foniiula je:
c h 2 CHOH — c h 2o h
N
/ CH, CHOH — CH,OH
As = =As / r
//~
O- OH
■\=
I
C-
N
S—CHa CH. COONa
U cilju dobijanja novih i još boljih lekova u grupi arsenovih or-
- g a ^ j fi^eHvaHTvrseni su pokusan stvarama novih ledmienja unošS=
njem ujrnolekuleJih iedinjenjaljoš neltih aktivnih m e ^ n lh iii nemitar-
nih elemenata. Tako je spravljen bazni acetilaTninooks'iienilarsenatbiz-
liKiRar'" . , -------- -
As0 3 — H — Bi (OH)j
/
C. Hs — NH ■ COCHj
\
OH
Ovaj preparat se pod imenom Bistovol ili arsibizmol upotrebljava
k o d . sifiliga-gde, se..,M VPaij£!_dejst y iž lS B S g £ T IE iim u t3 l
A r g e n t a r s f e n a m i n je salvarzan u čiju molekulu ulazi i sre-
_bro. MnogčPše^ipotrebljava u NStiiaŽkoj. Izgtečia' da se bolje podnoši,
da je manje toksičan, a efikasniji od salvarzana.
N ajz|d;_ d ^ ias_paatQ.ifi,.„orpans.ka.^arseno-v.a ,iedini.enia u kojima je
P°vg^gj:gM yO -..ars.enaah-dgd-ValaJ. sulfonamida. kao što je,. na primer:

S u Ifa r si d: A s ^ ■O H -
/ ^O H
C5 Hs
‘> ~ N H ,
SO , NH,
. Upotrebljava ^jQa^Ua._Exoti^_diz.en.teriie arouzrnkovanp amebi-
Oazama. ' ^ ----------
“ P* T n k sirn n st.---- SV _erai_
sentnoRatd ie naiotf. ZrHTL.
;ž 0 -sasttgrama7 ~~ali zao _en 3 -JfciC 1
^froglu) i 14 graina (Glaister) _ azetog u ;
došlo do ozdravljenja, pošto su ,o prt.. .^ete sve nu ■»
iotrova i lečenje.
Duža upotreba arsentrioksida. kao što ie .slu.čai i kod nekih drugih
otrova, može HSvisla djTiosžepenoflpi^^
'vfEnute na otrov mogu uneti mnoga veću količinu od šmrtne doze,"~l5Ei
j v ^ )'ivTK stetnih posleđrča. Takoi Stajttl'Skl 1 tirolski alpinci, i~ame-
ln'cl<i šumski rađnici Eoji uzipaajui arsentrioksid da bi bili izdrž-
Ijiviji u naporimai mogu se u tolikojj meri navići na taj otrov, da i koli-
|čine od 0,2 i 0,3 g, dakle doze kojš bi za normalnog čoveka bile više
nego dovoljne da izazovu smrt, ne proizvode kod njih nikakve trenutne
štetne posledice. Ovo navikavanje ;na 'arsentrioksid izgleda da dolazi
usled smanjivanja~goEčige~TesSrTjii>^ggQl^T&y^'pre^~~creva (Cloctta),
■j5 F"SktS“Se tttrov unese injekcijama đirektno u krv pojavljuju^še simpto-
rtu^rovanjaTEaoT kod norma'inllTl'itrdt; ~
_Od poznatiiih arsenovih iedinienia naimanie je toks.tčan kakodi-
lat. Ako se njegova toksičnost označi kao 1 , onda će toksičnost drugih
poznatijih jedinjenja arsenovih biti označena sledećim brojevima (Kohn
— Abrest): ‘
Arsentrioksid — — --------— — 250 1 , ■
Natrijumarsenit — — --------— — 166 . '
N atd ju m arse n at---- ----------- — — 100
Atoksil — — — ------— — 3,6,<rr'
Salvarzan— — — ----- — — 3,1
Arhenal — — — — — — — 1,25
Neosalvarzan (novarsenobenzol, 914) 1,25
Sto se tiče toksičnosti arsenvodonika, koji, kao što smo videli, može
biti uzrok profesionalnih trovanja, 6 n može u koncentracijama od 0,75
mg na litar vazduha izazvati smrt posle nešto dužeg zadržavanjau tak-
voj atmosferi (30 minuta); a i mnogo manje'količine (već i 0,05 mg na
litar vazduha) mogu prouzrokovati ozbiljna trovanja, ako se u takvoj
atmosferi boravi jedan sat. Maksimalna koncentracija (MAC) ovog gasa.
koja se sme tolerisati u radnM~pr6 s'tofi]ama varira prema raznim~pf3=~
duha). ~ : ' ^ ^ ~
plomi. — Simptomi trovanja,..a.rsCT^im__preaaxatima__xaz]i^
citi su~prema vrsti IjpotreEirenog iedinienja. kao 1 , prema upotrebljenoj
količini, naćinu unošenta, individualnoj osetljivostj i dr.
' Toksično dejstvo mineralnih jedinjenia arsena ispoliava se čitavim
nizorn^gi'ffiplgrna',^Ka~o~što~su iaki.abdominalni bolovi. praćeni osećaniem
IŽ^ M T ž a ^ ^ I ^ ' a O o v r a ć ^ j&rBrpIiv.. Bolesnik s e j a ^ m en j au licu,
malaksava, srce siabi. J.elo. se hladi, Jice,.C > rW vrprai 3u .popiave. SmrT
može nastupfti vrlo brzo, čak već i ža 20 minuta. ali obično za nekoliko
airsenom.
Simptomi subakutnog trovanj'ai su slični, samo je evoiluaija sporija:
smr t ~tnož«^a^ttpit 4--^ ]trp e^ ~ Jwšg^danar~RDd~stlt!a1^ 0 fflr~trgWnT5 ~za-
p'5EŽ3 rfn-se-ž«stu iivesna pobOtJSShja, all posle ovih ponovo mogu doči oz-
'bttjTTi-t-BVrtggrsufipgr^^ ~ : : ‘ '
10 Toksikološka hemija
 146

Simptomi akucnog i subakutnog trovania^arsenom imaju.jmngge

c;im n t n m i m a n fik i h — C6 g 5 l e k a T fl^ O Ž e

doči do pogrešne diiagnoze. . , •

Simptnmi trn-vania arsenovodonikom se razhkuju od napred opi-
sanih sirnxTtoma. Arsenvodonik . ie.. heinolitičari■■o l ^ —ateutnffi
viTfrlTTjrTTemoIiHčno deistvo se može da ispolii več za nekoliko sati. Us-
ip^-'hpmrilTzp: nosle rielčoS5o sati inokraća p o staje________ ___________
7.atim dolažTdo zutiee i~Mb iakeJtnenni& ^iS p o ^ t r o v a n j a bojnim ot-
rovuna. arsmima. .i-gprVljgvaji? SP taknđp na s p e c ^ a n ln a ^ r ic a o što je
Već bilo istaknuto u delu knjige gde se govorila o tim otrovima,
HropiPria prnfesionalna trovanjai arsenom poznata su pod imenom
arsenicizma. Ova trovania dolaze kao posledica svakodnevnog unđžtittj a
rntntffralTffir-rorifana arsenovih iedinienia, bilo u obliku pfaEa. bilo u
ggggvttggr~štan]u. fCoa arseniciam -Jćfi^EEgikfi^g u oboiienia koze_ i
rterTOCTrgtgtsM:^ H n ^S sEiin nivaB^«J M ^ . . a oadaMa..knsf‘, stvarafu
se razr^ ulceradie^norem ^aii n orgftnima za. varen ie._r>arali2 a. stalno,
nrmstepŠtm~Trn^vffc»4a . ‘Smnt— aan7 a rta.:.na»!itjipi, nftsle više meseci. pa čak
i p ^ l e*vrše ^odi^a sfa>1nnf(,-»<aAa-nar-
Arsenicizam može doći i kao pos’Iedica duge, preterane i nekontro- ■
r upofireBe' arse'novih preparata u. cil iuJlečenia. '
amene na organima. — Prilikom obdukcije leševa osoba trovanih
arseriom konstatovaće se na unutrašnjim organima izvesne promene koje
padaju u oči. Stomačna sluzokoža -ie .crvena. Naročito ako ie otrov bio
unet u obliku pfaSka zanaziće se iako zanalienie sluzokožeuuisiimaTj^d-
njaku, stomaku i crevima, naročito na. mestima gde se zadraavao nera5=-
tv oren nfasak arspntrinksii4a Nafoažni-ja promena Koia se zapaža na
unutrašnjim organima usled trovania larsenom ieste masna degeneracna
«rr-t ovih organa, delom razorena, ispunjena
ietre 1 bubrefiaitkiva ' su, 10 "
lopticama'
— zmcima — masti). '
Antidoti. — Ako se na vreme uspe da izvrži izbacivanie otrova po-
^ATaćargern 'ili_ is'prraniem-ž&iuca.:. mnioga akutna trovama, e a t 1 oos'ie
UPOtrebe vrlo VpliVo co »T^ravljonjp^^
I^K Klasičan antidot kod trovania arsenovim jedinjeniima, naročito
arserLtrioksidom. ieste sveže staložen!ferihidroksid. Ovaj su antidot još
god!ne~predložiliBunsen i Berthold. On ctaie sa arsejaastom i ars^-
i ~novom kiseiinom bazna, nerastvoma |iedinjen]£ Magnezilumokgiđl raz-
mučen U vodl taknđfl rnnvo ria nnghizi lrnn. flntidnt Jleđutim, p 0 ]aV0 m
SAL-a7 o kome je biio reči u opštem delu ove kniige. današ raspoiažerno'
jigaflim „efDšaM m -flntidoJ^J£o đ - s v iiila ^
- ^ > > Jktraži vanie . — Za istraživanj© arsena u toksikološkom pogledu
dolazi 0 obzir najrazličitiji materiSal:. pre svega^ggani tpemanih: za-
iebljttvci, mokraća. kosa, kosti, razna hrana, piće, lekovi. itd. Način
istraživanja može biti ražSciF prema' PrtrocM' materi-jaia ~knji sp iš~piinie.
^ko su~u~pitaniu unutražnii oreani. onda ie za'razaranie. organskih
m atenja najpovolipi-jf primpnifi m n a ^ tn i« ,hlflrnpi fr r e S
TTi u s — B a b o).. Ako je u pitanju istraživanie arsena u sumniivoj hrani.
-irnflCfSciTpiću' i dr. razaranie organskih materjja_se-msžfeJ2 .vršm upro-
•gćenom metodom. Sumnjiv materijal 'se isitni, razmuti u malo vode uko-
liko je to potrebno, unese u jednu manju đestilacionu bocu (1 0 0 do 500 ml).
U nju se zatim doda na svakih 10 g uinetog sumnjivog čvrstog materijala
1 g kalijumhlorata. Naravno, za tečnosti dodata količina hlorata prora-
čunaće se prema približnom sadržaju suvog ostatka u ispitivanoj tečnosti.
 'oiA jjnv <pJ-, , , -\ z^>
L itij& j& b o M u -)
' Ž ) ^ i t ^ 9 o J x th l *
%UA.sUvOJht- " f f a e J t J u f c '& * ¥ * ' 1
L u lA Z f a u r tb O # * 7° -
4 SV a r ^ r ^
Boca se zatiži zapuši, a odvocfna cev destilaciorie boce uneseO(i menzurii
ili sličnu posudu (sl. 14) koja sadrži malo vode.
Zatim se u bocu doda 15 do 20 ml koncentrisane hlorovodonične
kiseline, pa se boca stavi na vodeno kupatilo. Kad se tečnost malo zagreje
počeće naglo da se razvija hlor, koji razara organske materije. Tako se do-
.bija žuto obojen rastvor u kome će eventualno ostati nešto nenastvorene
masti. Mast se izdvaja filtrovanjem. Iz teč-
nosti se istera višak hlora pomoću sumpor-
dioksida, a ovaj poslednji se istera grejanjem.
Dalje istraživanje vrši se kao i sa unutraš-
njim organima.
Ako je u pitanju istraživanje arsena u
kakvoj tečnosti, onda je potrebno tečnost prvo
zaalkalinisati natrijumhidroksidom, pa onda
ispariti približno dve trećine tečnosti i tek
tada pristupiti razaranju. Ovo je potrebno
učiniti da se izbegne suvišna tečnost.
_ __ H__ Ova uprošćena metoda razaranja može
/ ) ^ " \ se primeniti po nuždi i za istraživanje arsena
^ -* ~' u unutrašnjim organima, naročito ako su u
Sl. 14. - pitanju male količine organa.
U talogu dobivenom sa vodoniksulfidom, :sleduiući već opisanu me-
rtaia7 ipo.roa^ o ^ ^i ofalikii sulfida^ ukoliko ga je bilo u ispitivanom
j n atar>w«uu . Dvai talog. kao što smo već videli, uvek sadrži nesto s u m p g r a
kao i orgariskih sumpornih jedinjenja. On se 3oBro išper5~§tirapnrTOdc>-
.nTžnomvoSom. pa. se zatim u tilter u kčgne^erialazi tal(^"sipg"gffllgrit3te'
^ s j 3 SsiiL^d>&e,jastvara u -amoniiaku. Amonijak se sipa pfeKgrtiltra
"više puta kako bi se sav arsentrisulfid rastvono. Filtrat se skuplja u
jednu porcelansku šolju, ispari do suva, i oksidiše, dodavanjem "neKoltfeo
ffiT'konceiitrisane, azotne .kiseiine, i ponovo lsp'ari. Pri""(3kiSidacijll "Cal(Jga
'EojT~šia?zr;'arsgna od najvece ,ie vaznosti da"še"lžt'fcrdj U l~pcgleanft~tra-
govr’ažotne kišeline. Ako se to ne bi učinilo. mog'lo bi doči do netacnili
režultataT"kao što cemo malo dalje videti. Ovom oksidacijom taloga
•eventuaino prisutni arsen prelazi u arsenovu kiselinu. Da 'H 'seT sterali
t ragovi azotne kiseline, tečnost se prvo ispari do suva, doda se nekoliko
Tnlciste. koncentrisane sumporne kiseline i zagreva na peščanom kupa-
tilu~fll malom plamenu do pojave guste bele pare žUmportnoksida. Ova-
kodobivena tečnost se ostavi aa se ohladi, pa se đoda jiažljivo ntžlo' voHe;
zatlin^eTecnost zagreva na“vodenom kupaiilu da se istera VođSTTTOjzad-
še žagreva na nesto visoj temperaturi, na pescanom kupatilu, do pojave
guste bele pare. Na ovaj se nacm lsteraju iz rasivora i posieanji tragovi
~azo^ne kiseime. Uvai raštvor ie~iaT~iprSmT:ien za lspitivame. na arsen
j^M irS o v o j, Gutcajtovoi ili drugim metodama]
r š o v a n r o b a — Od svih metoda koie služe za, dokazivanje
^sfrseriSTu toT5iJ?ološ"ko-herniiskim istraživah]irna ova metoda ie naistariia,
najviš'e’ upotrebljavana i smatra se kao. naipouzdaniia. Jeđan od glavnih
■razloga da se, i pored mnogobrojnih novijih metoda, Maršova metoda
najviše primenjuje, leži u činjenici da se tom metodom i najmanje koli-
čine arsena mogu na naiočiglednin način dokazati u oblilm elementarnSg
arsena, tzv. arsenovog ogledala. To može predstavljati za sud ubeđljiv
■c 0 r p u s 5 e 1 i c t i. Pored toga i kod samog stručnjaka stvara, kako
10*
148

to tačno kaže G a d a r n , ee ije sigurnosti kao ni jedna druga

metođa”: ■
Arsenastu i arser. iasiUk-a nascentni vodonik:.

l"' Tir A1' .'8 -i- AsH3 + 3 HžO ^

1/ H3ASO4+ 8 H - ■-\sH 3 + 4HeO
, Ako ovai gas. koji ie pomesan sa viškom. vodon.ika.__ snrovodimo
kroz jednu štaklenu cev ciii ie iedan deo zagreian do tamnocrvenoe usl- '
janja, aršehvodonIir~će se razložiti na vo.donik.I ejementarni~ars^T^
2AsH3-> 2As +3H2
Oslobođeni arsen
• ■ 'v**~' I i-|-y... .... ~ - -r 1
će1 -se zatim taložiti
r - 111 '1 1 II 1 I 1
u"**— rashlađenom innrnitnn
delu staklenfr
cevi u o51iBQigkoiO^ ^ ie tako-

-
zvano arsenovo ncflprlalri
M a r š o v a p a r a l . Za praktično izvođenje Maršove probe postoji
------ -—------ ------------ 1;

veći broj različito kombinovanih uređaja. Izmene osnovnog Maršovog'

aparata, odnosna tehnike rada, vršene su uglavnom u cilju postizavanja
šta veće osetljivosti. Jedan uređaj koji daje sasvim zadovoljavajuće re-
zultate predstavljen je na slici 15.
Aparatura se sastoji iz jednog malog staklenog Suda, erlenmajer
bocei od oko 150 ml (B) koja je zatvorena po mbgućstvu staklenim zapu*
šačem, kroz koji prolaze tri cevi. Kroz jednu od tih cevi koja ide do dna,
suda, pušta se iz rezervoara (A) da’ kaplje sumporna kisplina tJ ovaj šud.
unese se prethodno izvesna manja količina čištog cinka koji ne sadrži
arsena (10 do 20 g) u komadićima ili granulama. Pošto sasvim čist ciiik;
teško reaguje sa čistom supornom kiselinom, to je pOtrebno aktivirati
upotrebljavani cink, stavljajući ga kratko vreme (1 minut) u malo jako
razblaženog rastvora hlorida zlata (1^1000) ili platine. U nedostatku ovih
skupih soli može se upotrebiti i bakarsullat, ali u sasvim razblaženom.
rastvoru (0,4°/oo). Ako.bi se cink aktivirao jačim rastvorjma ove soli on
bi zadržavao male količine arsena i usled toga bi rezultati bili netačni.
Dodavanje rastvora bakarsulfata (iii drugih aktivatora) u posudu (B), kad
je u ovu već unet cink i tečnost koja se ispituje, ne sme se vršiti, jer će-
u tom slučaju bakar zadržati manje količine arsena u obliku bakararsenida.
Kad cink po površini pocrni, što je znak da je.aktiviran, ispraće.se u vodi
i uneti u,bocu B. Ovim aktiviranjem stvara se na cinku čitav niz galvan—
 4 9

skih elemenata i'tEdA. ss vci,:.,.;.; saa,;"v- ; :' 7:i r; : - ; Au,

? t ili Cu).
SumpornaJdU _xoj_ .> ° di ~ _-
alažena~TIjS)- B rii izvij«. %sa i, uJ
tačnost izvršeho’g ls. uvanjlf' y3sc _ /'ia r .o
bi do suviše brzot? rasvtfa n j a a t o v.. u .ar '.uT -
dovoljno vremena da se sav arsenvodoniK razloži na ar^-n j dor, 'z'j-
povoljnija brzina razvijanja vodonikia postignuta je kad se za jedan minut
razvija približno 80 mehurioa vodonlka. Ova brzina se reguliše doda-
■vanjem čiste vode, dakle razbiaživahjjem rastvora, ili obrnuto, dodavanjem
sumporne kiseline, ako je strujanje vodonika suviše sporo.
Isto tako treba izbegavati jače zagrevanje rastvora u sudu B, što
sepostiže hlađenjem posude B. Akoije rastvor suviše zagrejan ili kiselina
suviiše koncentrisana, vortonik. knji sp razvija deistvom sumoome kiseline
na cink. redukovaće delimično sumpomu kiSelinu, stvarajući vodonik-
sulfid: ' ■' V
H 2SO 4+8H -+ H zS + 4 H 2 0 ^ .3

Ovako stvoreni vodoniksulfid mogao bi sa prisutnim arsenom dati

arsentrisulfid kojli je nerastvoran Ui razblaženoj sumpomoj kiseSna i na
koji nascentni vodonik nema dejstva: Prema tome, taj deo arsena bio bi
izgubljen, odnosno ne bi se pojavia u obliku arsenovog ogledala.
Po sebi se razume da i cink i sumporna kiselina moraju biti sasvim
čisti, odnosno ne smeju sadržavati farsena. •
Druga cev, koja vrlo malo ulazi u bocu B, vezana je za širu cev (F)
■u kojoj se nalazi vata osušena na 110*!. Ova cev, napunjena vatom, JmS
4 a zadrži yodenu paru i nečistoćeJ;oje bi gas mehanieki povuiaoi.§aJS2bS®.
Iza ove apforpcione cevi dolazi druga cev 'o 3 ‘tesko topljivog štakla, čiji
je unutrašnji otvor 3—5 mm, a zidovi 1—2 mm. Ova se cev na iednom delu
svoje dužine (10—20 cm) iako zagreva (oko.5000), bilo pogodnim plamenom,
bOo7 još bolje, specijalno konstruišanim električnim grejačem. Izvesni
•eksperimentatori preporučuju da dužina zagrevanog dela cevi bude još
veća, kako bi se sav arsenvodonik potpuno razložio. Tako V i t a 1 i pre-
poručuje da se ta cev zagreva na dužini od 50 cm. Međutim za normalna
toksikološka istraživanja, i ako je razvijanje gasa u aparatu ravnomerno
i umereno brzo, dovoljno je zagrevati cev na dužini od 1 0 cm.
Pre no što se u bgcu B unese tečnost koja. se ima da ispituje treba
izvršiti još dve radnje:(l)).utvrditi da je iz celog aparata isteran, sav vazduh.
■Ovo je važno pošto bi, u slučaju da uiaparatu još ima vazduha, moglo doči
do eksplozije kad se cev C počne da:zagreva;,J) proveriti da li su cink i
•sumporna kiselina čisti, to jest da li ne sadrže arsena.
Da bi se iz celog aparata potisnuo vazduh, može se pustiti da se
razvija vgjioaLk približno' pola sata;pre no što se_unese tečnost koja se
jspituje. Ali još bolje je i brže postupiti na sledeći način: sipati iz rezer-
voara A 25 ml razblažene sumporne kiseline, pa zatim čiste vode koliko
je potrebno da se boca B sasvim napiini. Onda se pusti da se kratko vreme
razvija vodonik, pa se zatim stegne štipaljka D, a otvori slavina ili štipailjka
Di. Voda, pod pritiskom razvijenog vodonika, prelazi skoro sva u E. U B
će ostati samo pri dnu nešto tečnosti i metalni cink, a mesto potisnutog
vazduha ostaje samo čist vodonik. Tad se štipaljka D opet otvori, a Di
zatvori i aparat sad može da služi za istraživanje arsena.
 MefT°2 A -iV \ O 2 T 7 ~~ ~^oW Z J7v~ '

AAC c t/a z ć J .4 £ ) /y

150

Kad je ovako potisnut vazduh iz aparata počne se sa zagrevanjeiit

onog dela cevi predviđenog za to, pa se pušta da kroz nju prolazi struja •
vodonika iz boce B. Ako su reagensi, tj. cink i sump.oma kigelina bili
čisti onda se posle 3/4 đo l_sata ovakvog rada aparata neće pojavljivati
tragovi arsena u obliku arsenovog ogleidala. Tada se može pristupiti uno-
šenju samog rastvora koji se ispituje. -Rastvor se pušta u bocu B takođe
iz rezervoara A. Rastvor se može sav uneti odjednom. Mnogi autori pre-
poručuju da se rastvor đodaje malo po malo, ostavljajući između svakog
novog dodavanja vremenski razmak o:d deset minuta, kako bi se arsen-
vodonik mogao potpuno razviti i razložiti. Ovaj način dodavanja je zgod-
niji već i zbog toga što, u slučaju prisustva vrlo velikih količina arsena
u rastvoru, proizvedeni sloj elementarnog arsena može biti toliko debeo
da se sa zidova cevi odvajaju manje čestice arsena, usled čega može doći
i do gubitka. Maršova metoda daje izvanredno precizne i sigurne rezul-
tate samo ako količina arsena staloženog u cevi nije suviše velika, tj.
ako ne prelazi 2r—3 miligrama. Ako ispitivani rastvor sadrži znatno više
arsena mnogo j^boIJedovešti ga na Određenu zapreminu, pa onda uno-
siti u Maršov aparat odjednom samo manje odmerene količine rastvora.
Posle kraćeg vremena rada već će se.isa malo više iskustva, moći proce-
niti da li su količine izdvojenog arsena takve da se može i dalje unositi
rastvor u aparat, ili su one toliko velike da će izdvojeni elementarni arsen
i u dotle unetoj količini rastvora dostiči granicu (do 3 mg) preko koje nije
više pogodno taložiti dalje arsen u Maršovoj cevi.
Pre no što se počne rad sa ovim aparatom dobro je proveriti da je
on svuda dobro zatvoren, tako da arsenovodonik može da prolazi iz boce
samo kroz cev C. Ovo proveravanje se vrši tako što se za trenutak prstom
zatvori izlaz cevi C; ako je aparat svuda dobro zatvoren tečnost iz boce-
B popeće se u cev Di, usled pritiska voidonika. '
U slučaju da u ispitivanom materijalu ima arsena, na rashlađenom
delu cevi pojaviće se, brže ili sporije, arsenovo ogledalo. Ukoliko u ma-
sena pojaviće se bled, svetlomrk, providan sloj elementamog arsena. A ako
se za jedan sat ne pojavi arsenovo ogledalo može se zaključiti da u is-
pitivanom materijalu nema arsena.-U slučaju prisustva samo tragova ar-
sena pojaviće se bled,svetlomrk,providan sloj elementarnog arsena. A ako
ga u materijalu ima dosta ogledalo će jbiti sjajnocrne boje.
Da bi se omogućilo koncentrisanje arsenovog ogledala samo na jed-
nom uzanom delu cevi, deo u kome ima da se taloži arsen (a to je odmah.
posle) zagrevanog dela cevi) hladi se na taj način što se taj deo omota sa
malo hartije za filtrovanje, na koju sejpusti da kaplje hladna voda.
l?i rg livr rili flgi jff ypv-*'™m"-tfta1nžan, n nhl.ikn arsenovog ogledala,
to jest da je sav arsenovodonik bio razložen u zagrejanom đelu ..ceyi_na
aiienTvodonik. pre^avijpn kra ic e vr C ulazi u malu posudicu u kojoj se
nalazi rajtvor srebmnitrat?. Ako rastvor pocmi to je znak da se sav arse-
' v novodonik nije raspao u zagrejanom idelU cevI i da je jeđan deo arseno^
V vođomka. zafeaho sa vodonlkćm. ftltegao u posuJtču koja sadrzi srepro-
nitrata i u kojoj ie arsenovodonik.~Teaguiući sa razfelaženim .jastvorom.
srebronitrata, dao crn talog redukovanog srebra:.
6AsNQ3+ AsH:i+ 3 H 2O -»■ 6Ag -t-HaAsOa+ 6 HNO3
£ L ž ja H iiv o s t M a r š n v e n r o b e . — £tsetiiivost ove probe ie
vrlo ve!iEa713na va'rira prema cTetalnma račteri prema upbtrebljerioj apa-
fSttrrtr^Sgm toga~o?et!izvost zavisi od pažliivosti pri r^u~T~o3~likustva
 Ktručnfaka. Osetljivost metode se kreće od 0,1 mg đo 0,0001 mg arsena.
Postizavanje velike osetljivosti od 0,001 mg i manje, važno je kod spe-
cijalnih istraživanja minimalnih količina arsena u naučne svrhe (na pri-
mer istraživanja „normalnog” arsena u biljkama i životinj-ama). Za obična
toksikološka istraživanja dovoljno je postići osetijivost od 1/50 dela od
miligrama.
II. z r o c i g r e š a k a . — Pri upotrebi Maršove probe za istraživanje
arsenaTreba voditi računa o izvesnim greškama koje mogu nastati prilikom
rada i koje mogu dovesti do gubitaka arsena ili do pogrešnih tumačenja
rezultata.
Jedan od najvažnijih momenata na koji treba obratiti pažnju jeste,
kao Itole'već'pM PPmirn Ha nnsir.nks’rlacj.ip ,s»I;tnn'azoinom. jjreeiifiom
ova nntminfv istpra. pre nn što se rastvor unese u Maršov aparat. Ako ,S6
ta iie^rađLvmože se dksitn da.sp iedan deo arsena izgubi, odnosno'da ~se
ne nađe u. obfeku arsenovog ogledala. Azotdioksid koji se stvara dejstvom
riascentnog vodonika na preostalu azotnu kiselinu oksidisaće arsenovodo-
nik i dati čvrst hidrid (AsH) koji bi kao takav ostao u boci (B) gde se pro-
izvodi nascentni vodonik (B 1 o n d 1 o t).
Drugi uzrok koji može dovesti do grubljih grešaka nastaje ako se
boca B l ak'o^greje,~uiIecTdejstva sumporne KLseiine na cinit, a ne predu-
^Mti~s'S''mer"e da se boćgT^tmosno tećnost u njoj odman rashladi. AKo se
ovo ne učini vodonik će delimično reduKovati šurripornu kisellnU, prl čeiiiu
'će'gg~~gtv5frti vodomksull!id~'k6n bi rastvorćnd arsenovo' jedlujetije'prel:*
vorfo u sulfid. a ovai bi kao nerastvoran ostao u Soci B i time bi se
n p p r 'r ln f T r ii n P t a r n i . n d n n s n T T gTafrij i rezultati u pogledu sadržaia arsena.
U slučaju prisustva minimalnih količina ansena mogao bi še do'bitiT
usled zadržavanja arsena, i potpuno negativan rezultat. S druge strane
redukcijom sumpome kiseline stvoreni vodoniksulfid prolazeći kroz
zagrejanu cev (C), raziaže se, oslobađajući elementaran sumpor koji se
u rashlađenom delu cevi C kondenzuje u obliku žu,ćkastog sloja. U slučaju
da u materijalu nema arsena, ovaj tanak sloj elementarnog sumpora
mogao bi (naročito za neupućenog) ličiti na arsencvo ogledalo kad je
arsen prisutan u tragovima. U slučaju da tečnost sadrži arsena ovaj bi
se sumpor staložio zajedno sa arsenom i tako bi se opet mogli dobiti u
kvantitativnom pogledu netačni rezultati.
-Mapzbiliniii uzrok. koii može dovesti do zabune, nastaje .ako.se ,W
ispitivanom matefiialu. riored arsena, naiazi i antimon. A n tim o n da]e sa
vodonikom antimonvodonik koji se grejan.iem razlaže 'na antimon I~vgflg-
nIk7Prema“| ^ e u Maršovoj cevi pojaviće se, u slučaju prisustva anti- '
mona.7faIog^Mn'arsenovtom ogIe5Su (antimonovo ogiedalo je Vis g t StHTić
sivocrno. dok je arsenpvo siajno mrkocrnoli Ako se proizveaerio 'ogleđa'ter-
sastoji oiTciitog antimona ili čistog arsena onda se već i po ogledalu može
utvrditi razlika (naravno ako se raspolaže izvesnim iskustvom). Sem toga
postoji veći broj reakcija za razlikovanje ova dva elementa, o čemu će
biti detaljnije izloženo kad budemo govorili o antimonu. U slučaju isto-
vremenog_nrisustva i antimona i arsena u proizvedenom ogle5a.ru, najbol3e~
ie izdvojiti arsen od antimona deistvom natriiMrahipohloEita: arsen se raS^~~
tviara. a antimon ostfrie nerafitvoran.
” ,n t t t aJ-i-v in .o—n-.Hr p đ i v a n j p — Staloženo ai-senovo ogle-
dalo u Marfinmoj—«a»ri mnnm_rin pnnluži i Sa kvantitStivno određivžSje
arsena^U tu svrhu deo cevi u kome se skoncentrisao arsen fšece Sć, pa
~še oarriSh izmeri zajeđno sa arsenom. Zatim se arsen rastvori u.natrijum-
 152

hipohloritu, stavljajući isečen konic ;evi u šoljicu s& hipohloritom. Ako

se talog sastoji od čistog arsena ra^ ?riće se potpuno. a ako ima i anti- .
mona, ovaj ostaje nerastvoren. I u ješnom i u đrugom siučaju cev če se
pažljivo oprati vodam i alkoholom, osušiti i izmeriti. Razlika između ova
dva merenja pređstavlja količinu arsena nadenog u probi.unetojja Mar-
^šov aparat. '
Druge osetliive m e to d e za istraživanie arseaia. — Maršova je proba
ioš i'danas najvise Up'StrctrljaVaila za' doKazivanje”arsena u toksikološkom
materijalu, naročito kad je u pitanju istraživanje arsena u organima.
Međutim postoji veći broj drugih metoda koje su po načinu izvođenja
iednostavnije, a imaju isto toliku, a u izvesnim slučajevima i veću oset-
ljivost od Maršove probe. Ali sve te metode dolaze u obzir uglavnom za
određivanje sasvim malih količina arsena (0,001 mg do 0,5 mg AsOs) i
ipak na pružaju za sudskohemijske analize onu objektivnu i subjektivnu -
sigumost koju nam daju rezultati dobiveni Maršovom probom. Za istra-
-zrsaaiejarsena u malim količiniama materijaia, naročito hrane, pT&TTekoiva
i dr. neke od tih r.i&to~da*75ogu aiti od veoma veHOke korižti ekspertir
u t z e i t-ova _p.r oli 3 . — Posle Maršove farobe iedna od naj-
poznauiih propg~~2S oaredivanje arsena jeste G u t z e i t-ova proba.'
. P-Kneip...Gutcai tove proba se osniva na dejstvu nascentnog vodonika na '
arsenove okšlde, odnosno odgovarajuče laseline (arsenastu i arsenovu)t
pri ^eemu'ie stvara arsenvodoiTIE. kao~¥to ie to~~Sio slucai i u Maržovoi
JŠroSi; Prema tome kao i kod Maršove probe, ako arsen nije u obliku
trioteida ili pentoksida, već je vezan u obliku -nekog organskog jedi-
njenja, arsen se prvo mora na pogodan način (razaranje organskih mate-
rija, oksidacijom) mineralizovati i prevesti u tri ili pentoksid.
Jžed-Gutcailove probe stvoreni arsenvodonik deluje dalje na srebro-
nitrat, dajuči dvojnu so žute boie. _

AsH3 + 6 AgNOs — AgjAs-3AgN03+3HN0s

Praktično, Gutcajtova proba se može izvesti na sledeći način:._u
sasvim malu bocu (25 ml) stavi se 1 do 2 g čistog cinka, aktiviranog pre-
thodnim kratkim potapanjem u razblažen rastvor zlatohlorida ili bakar-
sulfata ( 0 ,5° / m ), kao što se to radi i kod Maršove probe..Zatim se doda
10 ml razblažene sumpome kiseline ( 1 :5)1 pa onda 1 ml rastvora koji se
ispituje. Po dodavanju ovo'g rastvora boca se odmah zaivori gumenim
zapušačem kroz koji prolazi cev 12—15 cm duga. U tu cev se prethodno
uuese malo hartije za filtrovanje natopljene rastvorom olovoacetata,
iznad ovog maJo vate. Olovoacetat se stavlja da bi se zadržao eventualno
prisutni vodoniksulfid koji bi ometao reakciju, dajući sa srebronitratom
cm sulfid (Ag2S). Vata zadržava kapljice vode koje bi struja vodonika
povukla sa sobom. Najzad na gornji otvor cevi stavi se komadić hartije
za filtrovanje na koji se doda jedna kap jako koncentrisanog rastvora.
srebronitrata (najmanje 50°/«)'. Mesto rastvora srebronitrata može se sta-
viti mali kristal srebronitrata koji se okvasi jednom kapljicom vode.
Ako se u ispitivanom rastvoru nalaze ma i tragovi arsena (u obliku
napred navedenih iedinjeniai poiaviće se. naročito na donjoj površini
'^KarHjžTžuta mrija dvojne soii srebroarsenida i nitrata (AgaAs • 3AgNQa).
 U sasvim malo v cis, stv_ :e rastv
da, Ako se 'Hoffa milfTMTIe V T^3r5E
7ano~srsBfđT" “.............- -
2 (A g3A s-3A gN 03)+3H 20 - ^ s a O s + 6 H N O s + 12A g

Zbog toga je važno za reakciiu UROLtrebljavati sasvim koncentrisan

v o r - S r e b ^ ^ i n c hi ^ M T frn talKq~redukovanog srebra,
~wc~žuta mrlia dvoine rr»P soli
crvlT sreh ronag
c i'O ili'n a msBmda,
a n ii9 n !i srebronitca4^_[atj> B f n xra»nn

hudft'Sto manie jjJožena-svet-

l^ n ^ k o ^ F te č n o s t, ma iz kojih rnazloga, zagreje/jedanclio sumporffe
Hseline može biti redukovan u vodonlksulfid a ovaj sa~šfebrbnitratom
daje sulfid: .... ‘

2AgNOs + H * S A g * S + 2HNOs
Gutcajtova nroba ie veoma oselil-jiva (po C o w n 1ey-u 1:7,000.000)

__
f Metode
j j i r r
g g m ' ^ t f t ' g r o h r o n i t r a t a u p_o t r e h-
s a j i d : ^ =~R5ZHi
lk
^antbn preporucui^iti' i^ tlć ite lzmešae^ve melbde, zćuaenjnj ući srebro-
nitrat drugim solima (merkurihlorid ili bromid, aurihlorid) i, naro-
čito, precizirajući detalje tehnike rada, kako bi se omogućilo pod što
povoljnijim uslovima i kvantitativno određivanje arsena.
Pridržavajući se uvek strogo iste tehnike rada i upotrebljavajući
aparaturu određenih dimenzija, qvim metodama mogu se dobiti dovoljno
precizni rezultati i za kvantitatlrooroareglvanie aršeiia. ali samo~KacTše
'onTnsSIžf u uzetom ogledu rastvora U malim količihama! (0,001 do 0,5 mg
AssOa).
Metode gde se mesto srebronitrata upotrebljava merkurihlorid, od-
nosno~]5romidt pogodhe~iuiz a ^^^vantiMivnaI53reSSnTa arsena. CEe~še
"žasrilvaju na stvaranju kompleksa Jipa AgHfHaCIh i ' AsfHeClU koji su
' dbojenOuSž'do'XBEkočryeno, nrem a^ŠEainrFfEu^og^aršena. JNa ovim re^
akcijamžTosmvaju se'neke'standardhe metode za određivanje arsena, kao
što je to bilo detaljnije izloženo u pjrvom izdanju ove knjige. U svim tim
metodama UDOtrebIiavAiu~s& .H.zane itrakB~harJiie„.za..iiItrovan-je. odregg-
nog kvaliteta i tarnn nHređenih dimenzija. a natopliehe merkurihioridom
IK~T)romIc^rCA ^ a iv o S iU k ^ tvorgnkao i u G u fc^to ^y ^ro B t^teh tje
nC "tr^yreageMltajtije~unete~u cev.ikoja se nalazi iznad boce gde se raz-
vija AsHs. Na reageinshartijl stvaraju se duže ilii kraće, više ili manje
su svi ostali uslovi rada istovetni, količini prisutnog arsena.
. Ako se mesto ži.vinih snK kan reagens^ upotrebi aurihlorid postiže
se još~ve£a osetljivost, a i stabilnosi proizvedenih mrjja, čime se
OVa'‘m' etoda se sastoji
' u delovanjji
gTOg-^Tggrganv
arsenovodonika ................................
na aurihlorid, pri
čemu se oslobađa elementamo zlatt>, koje, raspršeno u hartiji za filtro-
vanje daje intenzivne mrlje ljubičaste boje:

2 AuCl3 + AsH3 + 3HaO >-(2Au+H3ASO3+ 6HC1

Sledeća vrlo jednostavna tehnika uada daje sasvim zadovoljavajuće re-

zultate za određivanje minimalnih količina arsena.
154 - ' ; • <£'•’ - ' ' ''
' ' ___ ... ''

Sema aparature vidi se na sl. 16( B je faoca od 10 0 ml kroz čiji za-

pušač prolazi staHena cev sa potpunO Zaravnjenim presekom. Preko te .
cevi se stavlja reagenshartija, a preko nje gomja cev iste dimenzije pa
se te đve cevi klemama jako pričvrste, tako da otvor između reagens-
hartije i tih cevi bude potpuno zaptiven.
U donju cev se stavlja reagenshartija natop-
ljena olovoa,cetatom, kako bi se zadržali even-
tualno prisutni tragovi surnporvodonika, a iz-
nad i ispod te hartije stavi se još malo vate
koja ima da zadrži čestice tečnosti. U bocu B
stavi se rastvor koji se ispituje,1) odnosno stan-
dardni- rastvor koji sadrži određene količine ar-
sena. Zatim se doda razblažene sumpome ki-
seline (1:5) koliko je potrebno da ukupna zap-
remina tečnosti bude 20 ml. U tako spremljen
rastvor ubafci se komad cinka težine 2 g i uvek
istog oblika. Cink se prethodno opere u etru
i razblažendj sumpomoj kiselini, pa se aktivira
kratkim potepanjem u 0,05°/« rastvoru bakar-
sulfata i ispere vodom. Da bi se izbeglo dejstvo
svetlosti na aurihlorid, aparatura se drži za
vreme eksperimenta zaklonjena od ^vetlosti.
Posle dva sata reagenshartija se izvadi iz apa-
rata i intenzitet mrlje poredi sa standardnim
mrljama. _
Sprave se dve grupe standardnih proba.
Prva se satoji iz serije dobivene sa 0.5r, 1 Y>
3 r , 10 v i 15r arsena ( y = 0 ,0 0 1 mg)v a dru-
ga sa 0,05 ft', 0,1 y, 0,3 y. ‘0,5 y i 1 y arsena.
Prema tome upotrebljavaju se i dve vrste cevi
i dve dimenzije reagenshartije. Za količine od
0.5 r do 15 r upotrebljavaju se cevi unutrašnjeg prečnika 10 mm, du-
žinp 15 cm, a za količine od 0,05r 3o 1 r As cevi prečnika 5 mm; du-
fino 1 2 cm.
Za spravljanje reagenshartije lUpotrebljava se hartija Schleicher i
Schull No 601, koja se primenjuje za dodime reakcije. Ova je hartija
veoma povoljna za ovu primenu, pošto se m rlje ne razlivaju, a hartija
je dovoljno debela da bi se u prdlazu kroz nju zadržao sav arsen, Za
količine arsena od 0 ,5 r do 15 r sćku.se kvadrati od 17/17 mm, a za
nianje količine (od 0,05 r do 1 V As) kvadrati od'14/14 mm. Na kvadrate
od 17/17 mm stavlja se po 4 kapi 1% alkoholnog rastvora aurihlorida, a
na kvadrate dimenzije 14/14 mm po 3 kapi tog rastvora. Ovako spravljene
reagenshartije stavljene su između dve staklene cevi kako je napred re-
oeno, ali tako da je prema gornjoj cevi biia okrenuta ona strana hartije na
koju su stavljene kapi aurihlorida..
?osle završene reakcije reagenshartija sa proizvedenom mrljom is-
pira se kratko vreme u razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini (6 °/o), a potom
») Prethodns pripreme organskog materijala, potrebne da bi se doSlo do
rasivora u kome se istražuje arsen, vrše: se nekom od uobičajenih metoda (raza-
raajem nascentnim hlorom Ui azotoom i sumpornom kiseUnom i sl). U svakom
sluJaju pre direktnog istraživanja arsena jedinjenje se mora nalaziti u rastvoru raz-
W«lene sumpome kiseline (1:5). Ovo važi i za standardne rastvore.
u vodi. Na ovaj način ispere se višak neređukovanog aurihloriđa i proiz-
vedena mrlja „fiksira”. Ako se ovo ne uradi onđa relativno brzo (za dan-
dva) i površina hartije na koiu nije dejstvovao AsH3 počinje da dobija
ljubičastu nijansu usled dejstva svetlosti na aurihlorid. Ovako fiksirana
proba je postojana.
ffff} .B o u g a_U-Lt=oMa_m s t o d a . — Jedna vrlo osetljiva. i ioš ka-
raktjmttfflgia~~^akciia oa CjutcaitoX?e dobij a se B o u g a u rt-ovim "
reagensom. Ovaj reagens se dobija rastvaraniem 20 g na.tri.iuniI^ofp 5 fi|a
,u_20 rnl vodgrTome se rastvoru dođa 20 ml koncentrišanefalorovodoničnfe
kiselineT 'FosTe neKoliRo sati tecnost se filtru.ie.
-o v re a g e n s ie n a ro c ito in te re s a n ta n što d a ie re a k c iie
ae sam o sa n e o rg a n sk im je d in je n jim a aorsena, v e c i sa n a jv e ć im br.ojem
važlilh~~ofganskilT^CTiVaTa . a a org a n-skim le d in ie m im a d o b iia iu se crm .
z u ii. ž u to c rv e n i ta lo z f neciovoHno n o žn a to g sa sta v a , d o k se sa neo-rganskim
jeK finJehjim a talo ži e le m e n ta ra n a rs e n ,ir " “ “ :
Po^SodalEu B*o u g a u l t - o v o g reagensa ispitivani rastvor će se
obojiti crno do svetlomrko, prema tome koliko arsena ima u njemu. _Ova
reakcija može poslužiti i za kvantitativno određiv-anie malih količina ar^
jenaT poreHeći intenzitet i boju dobivene suspenzije sa onom koju daje
serija standardnih rastvora. Najprostiji način izvođenja je sledeći: u
jednu epruvetu sipa se 1 rrd reagensa i 1 ml rastvora koji se ispituje (na
primer rastvor dobiven po razaranju organskih materija azotnom i sum-
pomom kiselinom ili rastvor spremljen za Maršovu probu po razaranju
nascentnim hlorom); pored toga sipa se u nekoiiko epruveta po 1 ml rea-
gensa i zatim po 1 ml raznih titrisanih rastvora arsentrioksida koji sadrži
2,5, 10, 20, 40 i 80 nnligrama arsentrioksida i po 200 ml sumpome kiseiine
na litar. Sve ove epruvete ostave se u ključalom vodenom kupatilu 30
minuta. Posle tog vremena poredi se intenzitet prcdzvedene opalescencije
rastvora koji se ispituje sa standardnim rastvorima i tako se sa dovolj-
nom tačnošću može odrediti sadržaj arsena u ispitivanom rastvoru.
B e t.t e n d o r f f-o v a a x .S - £ j • — B e 11 e n -
d o r r ^ o v l ^ r o h a na arse n pogodna je n a ro č ito z a to š to se p o m o ću n je m ože
id e n tifik o v a ti .atssiL-Pors d .a n tim o n a . k o ii n e d aie_.reakf'ijiL-aa..nvim .-r.ea-

AS2O3+ 6HCI 2AsCl3+ 3HsO ^

. 2 AsCl3 + 3 SnCh 2As+3SnCh
Osloboženi elementarni arsen pojavljuie se u obliku više ili manje
mrkog tal'ogaTprema količin: prisutnog arsena. '
" B e 11 e n d o r t i'-ov reagens se sastoji iz skoro zasićenog rastvora
stanohlorida u koncentrisanoj hlorovodoničnoj kiselini, a može se dobiti
rastvaranjem 45 g stanohlorida u 25 ml tople koncentrisane hlorovodo-
nične kiseJ.ine, Tečnost se po potrebi filtruje kroz guč.
O d r e đ i v a n i e a r s e n a n r i m e n o m m e t o d e v e š-
t a 5®f\ n .-a l Va n v h n m a l f - t i lu u il V' — l'IVa 'ffipm a irnin sn
9 iii i PrtmetlilL u toksikblopiii Uriffon i fearbaud odnosi se, 7.a aada. na
određivanie arsena u kosL. Ovn određivanje u toksikološkom smislu ima
VettKTznačaj pošto se'normalno u kosi nalaze samo tragovi arsena koji-su
ravnomemo raspoređeni_.u_celoj dužirii dlaka. U slučaju da u jednom
momentu dođe do povećanog:unošenja arsena, odnosno do trovanja, u od-
ređenom delu diaka u kosi naćiće se znatno povećana količina arseria^lCad
 156

se.zna.kojD.-;a
^nim frakcij ,ma
i'vremeTtaS je cF var. vno, za. ova istraživanja praktična
teiko dolaze u ofc'r; neto3e. Zato su Griffon i Barbauđ
pokušali da reše te j i veštački izazvarae radiotktivnosti
arsena prisutnog u k. .. radioaktivnosti u pojedini-m dužin-
skim. frakciijama dlaka.
Metoda se sastoji u sleaećem: pramen kose, isečen od korena do
vrha, uvije se tako da debljina pramena bude 2 do 3-mm u prečniku. Pra-
men kose se ispere u acetonu, alkoholu, vodi, zatim opet u aeetonu, osuši
i poveže, na razmaku od po 1 cm, belim koncem i onda podvrgne dejstvu
neutronskog zračenja za vreme od osam dana. Zatim se vrše merenja zra-
čenja Gajgerovim brojačem. Uređaj je
podešen tako da se mogu odvojeno me-
;I50 riti zračenjanasvaka dva milimetra pra-
mena kose. Impulzije se izražavaju u
iednom minutu za svaku frakciju pra-
mena kose. Naravno da će pored arsena
i drugi elementi biti radioaktivirani. Me-
•5 *100 đutim ta će radioaktivnost u normalnoj
&o.a kosi biti ravnomerno raspoređena, tako'
g da će se grafičkim predstavljanjem do-
biti uglavnom prava linija (vidi sl. 17).
Međutim prisustvo nenormalne količine
arsena u izvsenoj frakciji pramena ko-
S 10 ts 20 35
se učiniće da i broj impulsa na Gajge-
Outina đtake u cm rovom aparatu u jeđnom minutu bude
znatno povećan, i kriva će dobiti sasvim
drugi oblik (sl. 18). Poznavajući približ-
Sl. 17. no brzinu rasta kose može se, dakle, na

Duiina diake u c/n

Sl. 18.
ovaj način utvrditi ne samo povećan sadržaj arsena u jednoj određenoj
frakcij kose, već i period u kome je osoba, čija je kosa analizirana, bila
frakciji
trovana arsenom.
 r-' • ■ ..•) ...
!H ■'C ■- *' .... ! ,:/r
“ ' . • i: • • ■ - . - , ^ v
Istraživan.ie as . oi zesci-vi. ;.gte ;".■ ’koji sc j.oc:;.1,■■:.;■ •.■::■,:. je
li p ita g trtz n ^ ^ g tr------ ssar-^------ ,411^, - -
vrši se na taj..načL ss---- .-^k. «:Huča^.-.:, ■£.,-•■-■■• --■• -■ •■•:i
vcclom; vodeni rasto-,. se fi : .. . aada ..: .: • - : • :•;>■
_____ -''-oda. 1 ' .
— Cv^ J.vay_ ,= d a k g j - i ,. .. : o ^ y r ""
'narocitčTKog^p^vajijal sprečavanjatpiroi^oiSInmitTOvai^ri^enofgcl.O-
- ^ I T ^ ^ ■nažuTsto" še~uzeta proba važduha
’pTopal'ta Rrzo c evu kolorsfeJiMaziJceagenshartlia nato p li^^ merkuriHčP~ iU
naaiftTDobivena mrlia' poredi se sa .stahdajdnim mrliama kao~Ito Te to '
"Klo izloeeno naTšlram 153. Ovom: zaetodom može še dokazati 0,013 mg
arsenovodonika na litar vazduha.
Ako je u pitanju određivanje aisenovih jedinjenja koja se nalaze u
vazduhu u obliku_prašine, onda će se proba vazduha uzeti na pogodan
niac^jpim ^ 1 n ^ r o t a u i sl. vidi str.: 26) i arsenovo jedinj^nje zadržati
u ispiralici. Rastvor iz ispiralice će se ispariti, uz dodatak kakvog oksida-
cioiiog sredstva (HNO3 , bromna1 voda)', ostatak razori uobiičajenim meto-
dama (za slučaj da je As bio u obliku organskog jeđinjenja) i onda arsen
istraživati i određivati napred opisanim metodama.
— Kad seizavrši analiza unutrašnjih organa
ako s'e Konstatuje da organi sadrže arisen, to još n(ije dovoljno da se može
doneti zaključak da je bilo po sredi trovanje arsenom.
Iznalkženje arsena za iskusnog stručnjaka ne predstavlja danas
nikakve naročite teškoće. Samo -na-canovu-kvaIito-ttvB6 g-nalaaa-ara.ena ne
smeju se donositi zaključci. U sluoaju da se arsen, nađe u ispitivanom
--materij'altrHeopEoanol¥'utvf3itrT'Koiičinu nađenog. otrova; a da bi ana-
■Orartesđa^unirvrednost, i da bx se na osnovu fiogaTSIaSa mogli izvući
tačniji zaključci, potrebno ie izv ršitji.k ad ie to moguće. i lokalizaciju
arsengj to jest ut.v?ffit.i kakn_|e-on--i^SQgiđetiZ^Doi.edinim. iinutrasnjlm.
orgamma. Lokalizacija je naročito od velikog značajaTkad~treBa~utvMtt3r-
■da -li-je-nađeni arsen unošen u organizam u cilju lečenja ilil j© po sredi
bilo zlonamerno trovanje.
Minimalne količine arsena nađene u celokupnoj količini organa ne
smeju se uzeti kao dokaz trovanja arsenom. Ranije je bilo slučajevta da su
na osnovu takvih količina (1— 2 mg) donošeni zaključci da je po sredi tro-
vanje arsenom, i to je dovelo do vrlo tieških a pogrešnih presuda.
, Danas j.e poznato da se arsen naJ.azi normaIno, istina u sasvim malim
količinamaTtr s v m n ^ ^ ^u^vmT^riganSaalavolfn jaTp"a~f ir cdVgtji'-
jun~organima■Kc^^KSloFE>vek¥'EHi~čIna arsena koia se nonnalno može
ffiSfu celokupnoj količini unutrašnjilti organa iznosi oko^,3 mg) Međutim
vrlo su česti slučajevi .gde se nađu iiznatno veće količine arsena, a koi&
~fljHS8gtTn^^ygiVigZgT50ć5«mfeD£~3^e, kako ga ie~ K o h n-A b r e s t
HazVao. P seug^^S S ln S iiirL . >koii poHčeTna primeE od slučainog unoše-
nja arsena preko hiane, narpčitoSSger^isane, u kojoj se.'moeu naći kao
neastoca''irStorieTolIS airienai “T " ~ 1 ' ~
"*gr~ Iz svdh tih raiIo g aZ~Ea5r se.u lapitivanim-iaaanima nađu minimal-
ne količine arsena (oko 1 mg'Ea "celol^nukoličinu Tirmtrašnjih^organa^r
Jfe^T lS S i"nema nikakvog toksikološkog značaia. Ali čak i nekoliko mili-
grama arsena u celokupnoj količini uiiutrašnjih organa ne mogu biti dovo-
ljan dokaz da je trovanje arsenom bijlo uzrok smrti. Te se količine mogu
naći u organima osoba koje su bile kraće vreme pred smrt (2 do 25 dana)
lečene, na primer, arsenobenzolovimi derivatima. Ali ako količina nađe-
 158

nog arsena dostigne ili pređe 0 .0 1 g arsGna} sračunato^ na. celokugnukoli-

■cinu organa^ orida se ta količina vec sama po seoršiaze sa preipostavkom-
3 l lF o so 6 a~SjI su organi pregledani umrla usled trovanja arsenoifi:
Prema tome ekspert će doći u naročito težak položaj ako nađe one
Tcoličine arsena koje su očigledno nenormalne, aii ipak bi se njihovo pri-
sustvo, pod izvesnim uslovima, moglo objasniti činjenicom da je umrla
osoba poslednje vreme pred smrt lečena arsenovim preparatima (iues i
-dr.). U tim slučajevima je potrebno pre svega izvršiti lokalizaciju arsena
po pojedinim organima, i sem toga prikupiti sve podatke istrage iz kojih
bi se moglo doznati da li je umrla osoba biia lečena arsenovim prepara-
tima kraće vreme pre smrti.
KoA-^m^aj^j-taatania-J^zv a n ih velikim dozama i završenih brzom
smrću, gotovo savarsen će se naći u organima za varenje, narogfEou žeiu-
cqr-Talro 'je;'W"prtmer,' u jeđnom slučaju akutnog trovanja (ekspertiza
-"tZVršena u Državnoj hemijskoj laboratoriji u Beogradu) na 220 g želuca
nađeno 0,634 g arsena, a u 200 g jetre i bubrega svega 0,003 g arsena.
U gomjem slučaju bilo je po sredi jtrovanje unoienjem vrla velike
količine arsena, nekoliko puta veće od letalne dOzet i ovaj otrovnije bio
iz želuca izbačen povraćanjem. Međutim i<fficT5Kutolh~ trovarijajgmogu se
naći, naročito ako je trovani pred smrlt povracao, i mnogo manje količine
•arsena, ali ipak se srazmerno najveća Ikoličina nalazi u želucu, kao što se
vidi iz sledećeg primera (osoba umrila1‘usled akutnog trovanjia):

As sračunat u miligramima na 1 kg organa

mozak : . . 7~. Jdšta
• creva . ... . . . , , 3,9
slezina i. bubreg .. . 4,0
. želudac i .sadržai . ■ 2 2,0
pluća i srce.. .. ... . ! T 5,3
C’Ko^subakutnih trovanfo. gde je ismrt prouzrokovana količinom otro-
-va koja odgovara približno minimalnOj letalnoj dozi, i gde smrt nastupa
’ posle više dana, raspored otrova u unutrašnjim organima jasno se razlikuje
od onog koji se konstatuje kod akutnih trovanja. Sledeća tablica daje
.sliku jednog subakutnog trovanja: '
.............. . . . / ,
As sračunat u miJimamima-na..LkX-QiRana
mozak ........................ 0 ,1 '
želudac i creva . . . . 0,6
jetra i slezina....,. . ■ 13,1
bubreg . . ‘; . . T 570
Sledeći slučaj nam prikazuje primer lokaUzacije arsena u organima
.j ^ e ^ o b e Jkoi^a^ umrla tfovanja arsenom. Ova

Asji»č.unatijjniligcamima.na.jLJcg_o^ana
mozak. . . . . . tragovi
creva . . . . . , . tragovi
bubreg . . . . . . 1,0
..ie t r a . - : - - .. 1,4 _
' pluća . . . . .
 Svi gornjd slučajevi se odnose na ekspertize izvršene u Državnoj
hemijskoj laboratoriji u Beogradu.
Gomji primeri odnose se na istraživanje i određivanje ansena u ’
relativno svežim organima. Međutim ekspert će imati da istražuje arsen i
U ostacim'a ekshumirariih organa. U tom slučaju se retko može odrediti
pravilna lokalizacija, naročito ako su organi sasvim istmleli. Tada će se
•određiti. arsen u ukupnoj masi koja predstavlja ostatke organa. Ali ,U tom
slučaju od velike koristi za donošenje zakljuoaka može biti analiza kose,
noktiju, pa i kostiju u kojima se, riaročito usled laganih, hroničnih trova-
Jija, mogu lokalizovati znatne količine arsena.
U slučaju da se arsen istražuje u ekshumiranim organima, može se
ekspertu postaviti pitanje (i to se gotovo uvek dešava) da li nađeni arsen
nije mogao doći u ispitivane organe spolja, iz zemije ili drugih predmeta
koji dolaze u dodir sa lešom, pošto stvai'no izvesni tereni mogu sadrža-
vati aLrsena. Isto tako !i boje kojima je obojen sanduk, veštačko cveće i
<lrugi predmeti koji se mogu naći pored ekshumiranih leševa, često mogu
sadržavati arsena. Iz svih tih razloga.Jjad. istraživanjac-arsena u eksh.urm-
ranim leševima potrebno ie izvršiti^^^llvv^nJp*Tu^v5ir^redm etung
Jkoifsu"mogli cTdćilj dod'ir'sa lešom'

ANTIMON (Sb) -t - iv .
-"-^^JCoksikološki značai. — Antimonova jedinjenja su toksikološki naro-
čito'interešantna zato sio ie antimon u hemiiskom pogledu vrlo sličan
arsenu. Specijalno Maršova proba koja se upotrebijava najcešće za doka-
•ž ivanja arsena može dovestTdo ozbiline zabime -usled sl.ičnfžitf antimo-
'T O ^ I'Tarsenovog ogiedala. Sem toea antimonovo iedinienie kalipm anti-
tnojul’t g ta ra t ( T a r t a r u s s t i b i a t us ) upotrebljava se. usled 'svog
j ^ o g' emetičnog dejstva, kao antidot, odnosno~Kao~sredstvo za povr'aćanfc.
Ta~*upo{re5a~može dovesti do izvesne zabune prj lstrazivanju arsena u
organima, zato je važno ovo imati u vidu i dobro poznavati osobme 1 reak-
ciJ?_'anBInona, kako bi se svaka moguća zabuna izbegla. Iako antimon .
nalazi veliku primenu u industriji, profesionalna trovania ovim eTeirien-
lom su retka’ ’ : '
;- = ^ ~~OŠobine i važnija jeditijenja. — Elem&iitami_an.timon ie beloplavka-
s tfi S o ^ ^ ct-^tt--veeem-kefiTKrchiraIi u tankom sloju, kakav se na primer
<ioLija u Maršovoj cevi raspadanjem antamonvodonika, vrlo je sličan
jarsenovom ogledalu. Antimon je_veoma krt. Topi se na + 630°.
Na vazduhn i na dlimove
oksidaT Za raziiku pd arsena, pri stvaranju ovih oksiđa ne razviia se
nikakav rolris.
, O k s l d i. — Jedineći se sa kjseonikom antimon daie više oksida.
•^bžOTTabšO;; sličril su po sastavu arsentrioksidu i prentoksidu. Za razliku
■od arsenovih oksida ovi su nerastvorni u vodi. a -i hlorovodonfčria~ldse-:'
"Hfik lž*žeiudačriog‘šoEa"šašvim slabo~3ejs{vu]e na n:ih, tako daJsii om
n ^tFovnI'iII~^svim slabo otn>vnI~ --------- -- ------- ------ -
A ^ J i m o n v o đ o ' r i i k T -— Sa.vodonikom antimon daje antimon-
vodoniK (SPil3l -koft'~'S9'giDVaja' arsenvodanikTT~~Ali dok ie arsenvrvdomk
StaHEh, antimonvodonik ie ne^tabilan i razlaž.p se na. relativno .nislam
~tempera.turama_.i mnogo brže od axsenvodon,ika.. Ova ip osnhina vazna
za razlikovanieja^najM antimma nri_ubotrebi Maršovp nrohp Sem toga”
 1

CHOH + 1/2 H 2 O

CHOH
I
COO — (SbO) /
On se, naročito ranije, upotrebljavao kao &metično_sredi;tv_o_
n j ff a n .<; — Izvestan broj antimo-
novui organsklE~Jedin ienia naiazi primenu_u_medicini narQjčitQL..zalece-
rrfe~~lzyggžilK tropSESE*bolesti (kala-azar); ova jeđinjenja su toksična (na
prinref'šHBMiin^ umova so paraaTHhmffnirstiB'mšKe''E^nne:
NH, (1)
C* ^O H
S b = 0 (4)
\ ONa

11 Toksičnost. —.. U_ioksikoioškom pogledu najvažnije jedinjenje je

kaliy^ss6ŠF^^trUrtarat7ToltiI^Ter '
'HJenja tefko je taćno utvrditi, pošto je ta so jako emetično sredstvo, tako
da se uvek najveći deo unetog otrova izbacl povraćaniem. Zabeleženo ie
smrtonosho trovanje sa svega 0j4jg ove soli; međutim i deset puta veća
količina, alco odmali dođe do poVraćanja, neće izazvati ozbiljne posledice
po zdravlje. Ako. se .SQ„u.nese_yJa 2ncentrisanom rastvoru doći će lakše do
povraćanja, nego ako je so uneta u iako razblaženom rastvoru i nrema
u avom posTedn.iem slučafu opasnost trovanja će biti veća. U svakom
sTuča}.u količina~od~pola~gram aoveš^3r^oze^~^itriH^o^5nTn5~tSk-
sična. Maksi.maine dozvoljene koncentracije (MAC) u industrijama gde se
faSTsa antimonom iznose 0,1 mg antimona na kubni metar vazduha.
Simptomi. — Simptomi trovanja antimonovim jedinjenjima, speci-
j'aln^'Ralijurnantimonntartaritom,"Sin?iil BU trovanja ars^nSm.
-gHbEfež^HTšiTprdtesionaina trovanja antimonom, ispoljena pojavom der-
% 3 S^T~§~fgtko i^astroijvte slia ^ alrnJžaiem i^ ^ [ a ^ H e n e s le opisao oE>
70 slucajeva proiesionalnih trovania antimonom u~topionicama. sa simptn-
. :»1™ g.japaljenja respiratom ih organa, a i .sa oštećenjima...biib.rfiga i jetre.
™ tim opisanim siučajevima analizom vazduha utvrđeno je prisustvo 5
do 12 mg antimona na kubni m etar vazduha.
^ Istraživan je. — Istraživanje antimona je od većeg toksikološkog zna-
čaja, narocito s obzirom na sličnost reakcija antimona i arsena i na
mogućnost da se ta dva otrova nađu zajedno u ispitivanom toksikološkom
materijalu. U tom slučaju u .organima, izbljuvcima iii drugom materijalu
naći će se i arsen i antimonf time se istraživanje dosta komplikuje. Istra-
 živanie antimopa - ir doci jozir.ii x. - a
profesibnidjnali trovs®. ' “ ~
— -■^tim oa~cir g -~ opž »rstot.. ^ ,u -
bitij po“tšzaronjii o r g E S E ”'- " i u' sj. t

A n fim o n rta]f> ga n a .g f P n imHTfi ^ o d ( J ja ik o in _ a j l t i m o n v o d o i u k (B jH s ),

kao JfoT^PčS^sEmuiir iislbvima, "aitsSKnlaie Taxsenv<idondk. Ai5'&inonv(xiti:,r
nlR' se razlaže pod uticajem toplote~na anumon i vodoniE —
2SbHs -* 2Sbi + 3H2
Ahtimonvodonik je mnogo nest^bilniii od arsenvodonika. i rasnada
se _deI55~veFna~o&iaioi tem peratuii:. ■ '
2SbHs+30* Sbi0s+3H20
4SbHs+30* 4Sb+6HiO _■
Potpuno razlaganje njegovo vršii se na mnogo nižoj temperaturi od
arsenvođonika. Iz ovih razloga može se desiti da jedan deo antimona osta-
ne već u boci gde se prodzvt>di vodonik, ili da se izdvoji u Maršovoj cevi
još pre no što gas SbHs dođe u zagrejjani deo cevi.
M a r š o v a .. p r o b a . — Kad! Maršov aparat funkcioniše na isti
na&iiH5atorJe"l5ll5T^mr}nJd istraživanja arsena^ aiitamommlpnik. stvo-
reii dejstvom nascentnog vodonika na antimonovo iedinienie. razlaže se
na antimon i vodonik pod uticajem zagrevanja cevi od teško topljivog
stakla. Međutim pošto je antimonvodonik manje stabilan od arsenvodo^
nika 1 raspada se na nižoj temperaturi, a ^em entarni antimon; isparava
na mnogo višoi temperaturi od arsenairmože se desiti da se jectan deo
antunona staloži u cbliku antimonovog-ggleilala vec u oBgm~fleTu'ćuvr-f€)
Tšoji se nalazi ispred zagrevanog dela; dok. će se ’d rugi deo staložiti iza
... , , ................... 'rtnSBC?. ‘ ‘ ~ "* '
Ako se pri vršeniu Maršove probe poiavi ^ n m rlri telojr (»ogledalo«)
TO__zagrejsj^i^_dda_s^^"to je znak da u išpitivanom maten jalu ima
antimona.'^lf^L^o se~,ia'-| ae i>o'jam-jia_tom_mešfu7 tc> ne znaci cta
*uopšte nema a n ti^ n a Z S r saScm v sliižaiu se mora^ldentifikovati talog
7oi£[e5aloffloMvMi u onom delu cevi koii se nalazi iza delalcoii se zagreva.
Arsen še- može odvoditi od anflimona'Maršotvim aparatom na sR3eq
naćinf gas koji se razvija u boci za dobijanje vodonika (B)l propušta se
u Maršovu cev (C), ali se_ova ne zagreiva. Gas koii iglazLiz cevi' (C) uvodi
se u razblažen rastvor srebrohitrata, 'pri ćemu_.,j;tyQi£ni.-.ars.env_odonik
daje sa razblažžnim raitvorom srebronitrata metalno srebro, usled čega
rastvnr p<?grpi; a r s e n s e pretvara u arsenastu kiselinu koja o staietl ras-
. tvoru: : __ , ;— — ------- ---- —.— ------ ----------
6AgNQ3+AsH3+3HsO->- -.$Ag+H8AsO»+6HNO»
Antimon se pretvara u srebroantu n jm d ko)i će biti. kao čvrsto telo.
pomešan sa redukovanim srebrom: ~
3AgNQ3+SbH3 -^Ag3Šg)h 3HNQ3 _
.IzJKItHHtajaaff-jastvora, u .knms-se-aidazi-ajsenaata- kiselina i višak
neup<^xe]^.eiifig_SEekDonit*ater -p*TO-^»_istaloijr-s*efei^-WOTewdoniEafiBi
11 Toksikološka heinija
 L

O PfTH fltfCttAr'* ^ - • '1 ^ ' T 'X

a ^ p jT ^ ff^ - 'fT'O ^ t M o ^ L '
162 ' ' A ^ J .^ -O j'-
dselinom (ili natrijumhloridom) u obliku srebrohlorida kofl će se izdvo-
iiti fiUrovSniem. Fi.ltrat se isoari i okBidiše azotnoniklselinom: tako ar- ■
senasta kiselina prelazi u arsenovu. Ova p.C8Slciđnia.^.arebrpid5it^ BaIe~~~
karakterističan crven talog srebroarsenata.
Talog koji sadrži srebroantimonida sa redukovanim srebrom, rastvara
se u kTseiom kafiTiTmt^taraturjfcHttlH^'iafai&d ■a rastvor, a redukovano~
'srebro osta.je nerastvoreno *i onoTe: se odvoiiti filtrovaniem. Ufiltratu
antimonsulfida.
Radi kvantitativong određivanja malih. kolicina antimona, dobiveni
talog sulfida rastvori se u što je moguće manje koncentrisana hlorovodo-
nične kiseline; rastvor se razblaži vođom, profiltruje, doda 1 ml 5% ras-
tvora arapske gume, dovede na određenu zapreminu i onda propušta u
rastvor vodoniksulfid. Talog sulfida ostaće, usled prisustva arapske gume,
u koloidnoj suspenziji. Intenzitet obojenja suspenzije poredi se sa stan-
dardnim rastvorima antimona, tretir&nim na isti način.
Na gornji se način može potpuijo odvojiti arsen od antimona.

■ŽX3LA—LHg)

ToksikoloSkii značai-— U grupi mineralnih otrova koji se istražuju

po razaranju organskih materija ždva zauzima, posle arsena, najvažnije
mesto u pogledu toksikološkog značaja.
Ziva, kako u obliku slobodnog metala.tako i u obliku-jedipjenja, na-
lazi veoma široku crimenu u industitiji za izradu raznih jigififcih anarata.
živinih (fulminat),
kao kataiizatorr u nidaratvu: dobijžnie^plememtih metala procesom
amatgamaciie (zlata i srebra); u_polj;oprivredi u obliku raznih jedinjenja,
specija3.no za'uništavćLnje parazt e ia ;glnva na^pženici Koia treba da služi'
kao~seme. za setvu; u zanatstvu za izraau ogreŽal^ zapozIaćivanje „suvim
putem”, za izradu raSnffi amalgama,;zatim u bTaliEu soti ža izradu fiicatah
"SSSlra*. u medicinrTfarmaciii kao dezinfekciono sredstvo u' obliku jieor-
gansklh i orgaaskih ledinienia. za ižradu raznih masti. u iečenlu sifilissT
TttrngnrneKih oboljenja, zatim t> obliku organskih jedinjenjakao diu-
retično sredstvo itd. Ova vefika upotreba~štvara i veće mogučnoBti za
fažrKT'vrste trovanja.
Zločinačka trovanja živinim rastvorliivim iedinjennma (specijalno
sublimatomf 'mšu toliko cesta i£ko :se do ovih. soli može doeta lako doći
zbog velike prSnSng" fijllJOVe. Ovo dolazi otuda što živine soli imaiu vrlo
txo;žai4a^-živ»ižfn^s(>Mma, pa i samom zivom, bilo akutnog bllo hroničnog'
saraktera, a specijalno profesionalna trovanja, mnogo su češća, usled raz-
granate primene kako metame zive tak o 'l ujtfnth*suli. *Tisto tSko i niedi-
cinska i-samoubilačka trovanja •/.ivom. odnosno nienim solimaT^olaze
češće u obzir.
Do sflučajnih trovanja dolazi najčešće usled zabune: na pLimer( sub-
limat se vrlo često drži u običhim fbocama i na mestima (ostaveji zajedno
sa sličnim bocama u kojima sei nalazi voda ili druga. pića i tome slično.
Medicinska trovanja akutnog, subakutnog i hroničnog_karaktera
Zabeležena su naročito kao posLedice stavljanja. masti_iii . ’praška _koji
sadrži živinih soli na rane, čireve ;i slično. I unutrašnja upotreba živinih
^ 7 o p r-

<f>
 ■% vk o (“i/! I iOO f(|<S^
u^ r < /
— H. lA C /T ’H iSM/LMJA; ~E 3^T 7- < sw -
— /^M Y A A rfi/n'W >t o i ^C

<£A>A !W U - (^ T K jjj ^ e ^ - e c - o jt^ u iM A fl/f-0

■■' CeeA/Jj&o, < J J č £ \^
•soli, kako mineralnih (kalomei), talto i organskih (diuretici i dr.) dovođi
•do trovanja. Teško rastvorliiva jedinjenja mogu se, u prisustvu većih ko-
ližina halogenida, pretvoriti u rastvorljiva i otrovna. Pod izvesnim“okoi-
metalJia žIvaHfeoia se smatra-kaui nallikstcna, 'mo'ze" ctovesta do
m^'cmskt'h:~lTovaRi^r--^-i-e-Tta~prija-&y--s'iti-6ai ,Ka~si7<^“*2tyffi3gh''m^Sgu
"(Unguentum hyđrargyri cinereum) koja sadrži metainu živu u sasvim
taspršenim, za golo oko nevidljivim kapljicama.
Profesionalna trovania živom mogu biti prouzrokovana parom me-
talne žive~kao i živmim solima. Zivine pare su uzrok protesionalnih tro-
"-vanja naročito po rudnicima žive. Hronična trovanja živom poznata su
bila još u starom veku. Za vreme Rimljana ova trovanja su bila naročito
brojna u rudnicima žive u Spaniji. Procenat radnika koji oboljevaju usled
hroničnog trovanja živom u rudnicima žive vrlo je veliki. Usled znatnog
napona pare.živa isparava i na običnoj tempgraturi, i zato Ho protes:on4l- -
iSh trovania može doći u svim-incLustnisiam 1 zanamisidm l-adl6nlć3ftva-
gde se radi sa metalnom živom. To-su radionice gde se izrađuiu termo-
nietrl, barometri, električni'Ispravljaci, automatski prekidači, kvarciampe
I drugi'speciiami aoaratii. Još ieđžth fŽVOr’bfgJntTih' pfOi:esionaimn trova-
m a živinom parom ieste izwrta~nffTpf[^l.riokrivan|im stakla amaigamom.
Ali bas zbog te škodljivosti pri radu danas se ogleđala većinom prave
prevlacžnjem staKia slo;iem sreDra. i'akozvano pogiaiciv^nje suvim pu-
'teffTkoje se vrši amalgamom zlata takođe dovodii do hroničnih trovanja
.živom. I u rudnicima zlata i srebra, gde se ovi metali dobijaju procesom
-amalgamacije, radnici su izloženi hroničnom trovanju parom metalne žive-
Jedna._dQSta rasprostraniena primena živine soli — nitrata — koja
dovodi_do hroničnih. profesionainih trovania.ieste izrada šešira od uva-
Ijane dlake („fUd”). Tu se merkurinitrat primenjuje za međusobno sien-
Tjivanje dlaka. U samom „filcu” živina so je jako vezana sa keratinom
iz" dlaka, sa kojim stvara nerastvorna jedinjenja. Ali dok se dođe do te
krajnje faze, materijal iz koga se izrađuju šeširi, podvrgava se većem
broju manipulacija, pri kojima su radnici izloženi štetnom dejstvu žive.
Ovo utoliko više što je merkurinitrat iako korozivan. te nagriza kožu.
-Zbog ove toksičnosti danas se iznalaze sredstva koja bi pri ovoj izradi
.šešira zamenila živinu so. Zivine soli nalaze primenu ioš u industriji boja
(cinober), eksploziva (fulminafl. fotografiii. farmaceutskoi industriji i dr:
= 5 v. f>g<Aint> — važnija jodinjoBjth----Metalna žB.va je na običnoj tempe-
raturi~tečna. Ona kl-juča na + 357°. ali' lisled relativno znatnog napona'
pare isparava već i na običnoi temperaturL Tako na primer na tempera-
turi od + 20°, iznad jednog otvorenog suda sa živom čija je površina oko
0,5 m2, a na jedan metar iznad suda, naći će se oko 0,85 mg žive na jedan
kubni metar vazduha (F a b r e ) . Sa povećanjem temperature jako raste
-napon živine pare, pa prema tome i koncentracija žive u vazduhu. Ova
činjenica je važna sa toksikološkog gledišta, i zato se u prostorijama gde
se radi sa metalnom živom i na običnoj temperaturi nalazi u vazduhu
živa. Sa mnogim metalima živa daie amalgame. Neki amalgami imaju
veliki^praHIčan značai. Tako na primer. zlato i srebro daju sa živom
~smargame koji se lako rastvaraju u višku~žlve.' Ova'~se osobina Kori3tir
tza~ vaa'enje~ ziata i srebra iz ruda takozvanim procesom amaigamactje.
JGnalgami srebra, ifarfTrnjm-r,-,, ^ p |nmbirame zuba. ~
M e r k u r i h l o r i d fsublimatl (HgCh). — Sublimat se nalazi
u pro"ffiffu“lT_obliku kris.talnog._..pj-ah.a lk J^.i'ls.ts
V eom a^epniatan rin&taini uEus. vrlo se dobro rašT^
n*
 T cTV]

JTilKPO^ u O P r J&ZL jć-PArfloo i~ 0\ V

holu i etru, osoE> oja, je retkt soli teških me —a. Dobrajrastvor-
od ravloga i aajiegovo. iaJtoJaksičm5l^sS?flZSng^
lOtreDTjav ao c... „iafe::. o sre ..,t\;o. Meg ftim danas postoje,
u~ljjniprzm nlh orgadigkitiL .[i-iinje... . ,., sredj:'cva koja mogu sasvim da za-
tthOM L^t £/■/ men^ 'S E IirtS^ T ^ oJa'n em aju ko. ;>zivno delovanje štetno" pri šteniiza1-
?n'~° «
1 g. natrijumhloiida i nešto eozina ili metiienskog plavila. Ove boje se
CNK dodaju da bi se izbegle zabune, naročito kad se pastile rastvore. Doda-
vanjem natrijumhlorida se donekle umanjuje dezinfekciona moć rastvora;
ali natrijumhlorld povećava rastvorljivost sublimata u vođi, a sem toga
albuminati1žive su rastvorljivi u natrijumhioridu, te se tako postiže bolje
delovanje na bakterije i povsćava se dejstvo u dubinu. Sublimat spre-
čava razvijanje bakterija u rastvoru od 1:20.000, a uništava ih u rastvo-
ru l':200Q.
e r k u r o h 1 o r i d:; (kalomel) . (HgzCk). — Dmw h 1nrid-žiim-aaz-
nat ie=5Ga~lHTgH5ffi~g^^ _j£_neras.tvor-
IjTv u vodi, alkoh^u i etru. 'Kap nerastvorna sn or> jg. slabo toksdčan.: u p o-
~’gebtj57a~Bfe naročito kao purgativno sredstvo., Meduiim meBčurohlorid
]e'n'ešEa5ILn<b Ićdlnlenie: vec i svetlosi d.elu]e na njega oslobaaaiuei me-
talnu živu i stvarajući sublimat (HgžClz -* HgCl2 +Hg). Usled pri-
šOslVa žlVfe dt?limIfino raspaanula kaiomel je obojen sivo.
s i r i i ži.v b .v ■— Žuti i crveni oksid žive, po sastavu istovetni
(HgO)/nerastVOrlJlVl SU U VOdi i g&n tnksiVn-lfvžkS inffrflantn^ ma rla
i oni u želucu delimično rastvaraju i tako mogu postati toksičnji. Šem toga
žuti okSid, koji se vrio mnogo upotrebljava u oftahnoLogiji, može dovesti
diT'^RiFinih povreda roznjdćS ,. akorse 'igtaviiaiuuiiu' 'bolćšMK lećT'i "io-
dldima. U tom siučaju bi "s'e oEsTd dejstvom kalijumjođiđa pretvoriS u
merkurTjodid, rastvorljiv u višku kalijumjodida, usled čega može doći
do štetnog dejstva na rožnjaču.
=si~> .MiSX]uULiJ^ i t r a t- Hg (NOs)ž. — Merkurinitrat je rastvorljiv
tf vDdTu''industriii nal5ZrTmr~brimenu. kao što smo videli, za izradu
šešira. Ove primene dovode i do trovanja. Zato se pokušava da se ova.
' živina so sistematski zamenjuje drugun sredstvima.
M e r k u r i c i i a n i d : Hg (CN)s. — Merkuriciianid ie vepma jak
otrov: DV(JgtWko je otr&^an: 1 Itss'rastvbrljivo živino jedinjenje i kao sd'
d.janov6donfcne Kisenne. JJva so se.fftUŽfe SlV&rlli i u zelucu ako se daje
bšlggntfttr istovremeno kilomel i nđRi preparai koji sadrzi cijanovodo-
ničKe~5Iieiine (Aaua amvgdaTarum37~ ’
Z i;y tn a'■■■ox fra n s k,a Le.'ftin j.e-n :t a. — y.yođenjem žive u or-
ganske'marekule može se.Kao i koaarseno\?friedinjen;ia, smanjiti tgk?~
Šicnost~Eao i druge nezgode pnmene neorganskih ledinienja, a da se~5n-
tiseptično, baktericidno i drugo terapeutsko delovanje čak i poTača. Tako
danas niz organskih živinih jedinjenja zamenjuje sublimat. Ova jedinjenja,
rastvorliiva u vodi i alkoholu, između ostalog imaju nad sublimatom to
preimućstvo da ne deluju korozivno, što je veoma važno i kod primene
Qvih_sjedstava za“dez:lnfekciju hiruršKih~Tnstrumenata..U tu grupu spadani:
C — Hg -r^OIH-HgĆC zatim~gru-
Pa orgaiišBh fenilderlvata, Kon lmaiu i izrazito'STCl^iči'fen dpiovanTfl.
paulaze u sastav antikoncepcionelnih preparafa. ’i'u spadaTul
/=
■J.^ao iB L e r k 11 r i h l o r l d; ^ / Hg - ■Cl
£j*ej c<j 7& o ^jjb
.J + ^ O P r /'v ftC A A — ^r -/ v / vy'„■-

1 '
 F e n i l m e r k u r i b o r a t (..merfen'; jj H —BOs

U drupu prupu živinih arsanskih ledinienia spada|u jedinjenja sa

«iiurgl±6igm--ffwi3feviaBtRftCTrar3fl^^
oBlčng"sadrže. porea živinog organskog jedrnjenia, ioš .i~lSč>fiIInar~Sme~
sgT^'TffiiaffiUtrtoKsicnost živinih. iedin-jenja^-JiDSećava diureza. Tu
^spadaju:
—■— i f a v a s u r o l je jedanj'enje natrijuntoksimerkurihlorofenokBiace-
iata s^WSHaiom:'-

/ Cl
C,H, —0 — CH,— CO,Na
^ H g — N— GO .

CO<f C (C, H6)i

NH—CO
. S a l i g r a n (Natrjjum-hidrokslmerkuri-3-metoksipropji-arnidosali-
cilacetaJJr™— ——
CO - NHCH, - CH — CH, - Hg - OH
I I
- //\ OCH,
■ I f \ 0 —CHaCOONa ^
V .
(Natrijum-hidroksimerkurl-l-amidopropanol-3-hinoleat)
N

/ \ — C O N H C H , — C H — H g (O H )

1 ^ — C O O N a ......... O C H ,

Tiomerin (Natrijum—merkuri—metoksipropilamido—trimetil-
cikldp^tSH^^dikarboksilat—trioacetat);
. CH, CH» ............................ .............
\ /
C H S. C
\ / \ '
CHCO—
7 N H — C H |— C H — C H - CH, - COONa
N aO O C/ I I I
I O C H ,H g — SH
H . C --------- C H , • '

ISomerin ima preimućstvo nad napred navedenitn živinim prepa-

Tatima, pošto prisustvo — SH ^rupe u molekulu tog jedinjenja izgleda
■da~iprežava Lzvesna..jtoksična deiovariia zapažena 5od~drugih diuretika, _
. n'PTTfftttoA'

4 - e ^ a ^ C { U J t lLj z ________________________________________________
 ’_ x r ^ n y i - iif iš !1 / ^ jg jp fc r p t u 2S.A7M/

C A s J k a ^ fv f) ^
IT m x v S \ j i t t ^ t ^ m v t c Q ifw € ^ . <y^

delovanja koja dolaze usled inhibitornog dejstva na — SH grupe važnih.

?erfnenafa7 1 1
J o red primene u terapiji, danasi se vefei. broi živinih organskih je-
dinjenjalipotrefcliavaiu u fitofarmaciiii. specfialno kao.fungiadna^_srea-
stva za zaštitu p^enice i .drugih biliakai od parazitnih gljiva. Već se dav-
no~žTTaTo~ia sublimat sprečava svakcTjrazvijanje spora gljrva i to mnogo
bolje no ma koja druga mineralna so, Međutim sublimat je veoma tok-
sičan i za životinje i za čoveka, što je lonemogućiio njegovu širu upotrebu
u tu svrhu. Zato su vršena mnogobrojna istraživanja u cilju iznalaženja
■ pogodnih organskih živinih jeđinjenja, koja bi bila manje toksična za
čoveka i životinje, a imala jako fimgicidno dejstvo. Tako je napravljen
niz organskiVi jp^jnjpn^a slprtpppg r>pšteg tipa: R — HgX, gde ie R .iedan
organSd^adIkaira X može biti iedan elemenat iz grupe haJogena, — GSf,
~Klčtroksu, radiiial aril Ui a lk ilid r] Toksičnost ovih jedinjenja nije uopšte
sražmema šadržajuliive u njima. '
U nizu J itLiedžpAenia. ,.kftia..na3a7,e..praktičnn-^mjneriu-iL-iai^i^Lv-
redi, navešćemo saino nekoliko:
N a t r i . i u,-,m-p.A.na h i d r ^o_ksi i merku r i o r tjo n i t r o f e n o 1a:
(,,merkurofen")i:------ ---------- - : “ : — ~ ------------- ----

H "N 0 ’
v
HgOH
Ovo iedinienie ima prema gljija.ma_tnksiSnnst. -slirnn-giihlimatn, n
mnogo jejjaattLe_loksičaaj5flJlude- i životinje.
Cej-e-Z-aji. i 1 i e t i l m e r k u r i h l o r i d : C1 — Hg — C 2H 5 bio
je duže vremena najviše upotrebljavano fungicidno sredstvo. Danas ga
potiskuju manje toksični živini prepatati, kao što su:
M e r k u r i f e n i - l c i i a n a m i d : CN — NHHg— CeHs
M-elrfflrs d: (CHa — O — CHs — CH* —
—Hg) ei.. ...................
M e t i J m e r k u r i d i c i j a n a m i d (,,Panogen”1
. NH,
HN = C , - C sN

; NXH g - C H a
Prema Swensson-u ovo jedinjenje spada u.najm anje toksična o r-
ganskS zivina' jedini sn ia. . .' :”
--—■-q3v| ~ š e p ^ upotrebliavaiu za impregnaciie
jgenicnih zma koia treba da služe kao seme za setvu. Upotreba ovih ži-
vimn jedinjenja, B.o.red.tQga^§to._uništ.a^a_parazvtne^gliive_na-PŠenici. utiče
povoljno na klijavost semena.
^^ ^ T o k sič n o st. ^ ^ T ečna, metalna :živa ne.bi se mogla smatrati kao
tes.tirna}rijh.akliiziia.-.zbog-agQis-^el ikp .snecifične težine. i ta .upotreba riije^
izgleda, imala nikakvih toksičnih posledica. Umber navodi slučaj jedne7
 167

žene koja je sebi ubrizgavala intravenozno 27 g elementarne žive. Jedan

deo žive se deponovao kao „Jezerce” u srčanoj komori 1 zena ]e zivela
tako nekoliko godina, i umria od tuberkuloze. Ali para žive je vrlo otrov- ,
na. i ona. j» prnfprirvnai-m'h trnvanja raSmka narocito no ni'dTrtn'- ”
ma žive.
II pogledu opštefi toksičnog dejstva živinih. rastvorliivih iedinjenia
može'se recl da se. to deisrvn lspnnflva. (csa noRtalom i dsjRtvtTšnaT dru-r.
gh'teških metala, utoliko.iače ukolikb se iediniettia boljp ra.stvaraiu u
vodj i rastvori jače disocirai-u. KomTj-eksna jedinjenja, kod kojih su
IŽaktije miaap na 1^7:1 u rastvoru
U ^ 51-1 ilj ^ i’ g1aho...nt.rnvna1).
. Hg jon stvara sa belančevinama živine albuminate to ii su nerastvo-
rni u vodi, ali se rastvaraju: u višku belančevinastih materija ili u natri-
jUmMgndg. O vri'~PBbb’ffia"te~~od vefikog' značaia za izrialaž&nie pogodnog
điitMSiS^od'trovania^živom . Jon^Iva~ie~Tak~o5'ov nrotoplazme Usled' ’
^ p~§u~zm na rastvorliiva iedinienja i ’jak^ dezinfekciona sredstva. ier
razaraju bakterije, stvarajući nerastvorljive albuminate i tako onemo-
^ 6 u?RrzIvo^g~tSnScneT)akteriie. 2iva. kao i ioš neki metalni ioni. fea1
guje sa grupom — SH u proteinskim i drugim supstancama Ifermenti) i
wa_tom eželstgaraiu nerastvnrni knm pipksrtako da se kolpidna struk-
tura ćeliiai tkiva; izmpni. nsloH r_aga_dnljL7_i ; Hn hitniti p rtr prnecam-q 1fu_n-
' a orgar'
Od napred navedenih iedinjenja žive najtoksičniji je cijanid,. Za-
beleženi su smrtni slučajevi posfe unošenja (per os) deset do petnaest
santigrama ove soli. Srednja letalna doza sublimata iznosi 0,5 g; ali su
zabeleženi smrtni slučajevi i od svega 0,18 grama. Žto se tiče kaiomela,
koji je nerast.vorlijžL-jj, vorli--'i'- n'ri.-- ii?:r.t -i.u-iia£in, vpfam. dozamia (neKoJfeo
grama), .može izazvati smrt. Međutiim zabeleženi su smrtnii slučajevi posle
uzimanja i innogo manjih količina sasvim ispravnog kalomela. F a b r e
navodi slučaj jedne žene srednjih godina koja je umrla posle unošenja
svega 0,9 g kalomela. U pogledu toksičnosti kalomela treba voditi računa
0 činjenici da natrijumhlond, prlsutan istovremeno sa kalomelom, m ®
-pretvofltl ovo nerastvomTTi ed mJ^fHTTasr.vori] ivu so 1 tako dovesa ao
jntoRsikacije. Sam hemizam ovog procesa nije tačno poznat. Sem toga 1
ittanje količine sasvim ispravnog kalomela mogu izazvati izvesne toksične
pojave ako se kalomel duže vreme zađržava u crevima. U tom slučaju
ipak đolazi do manje resorpcije i do manjih intoksikacijia. Zato je,,Iffld
davanja kalomela-kao p u r g a tivn£>g_sEPflst.va, veomai važno da do de.jstva.
đođe'ftžS&u.i-dajss-sa_i2metom I on što brže izbaci iz organiima. izvesna
organska iedinienja (metilmerknrijodid. merkuridietil) gpđ"proiesIoH3fr
nih trovania pokazala su se toksičnijim i nd rHŽgtvrtrljivih neorganskih
soli. To se verovatno može obiasniti većom isparlHivošću ovih iedinienja.
Sto še ~TOg~To£š!čncsti živinih organskili iedinienia koja se upotreblja-
vaj'u''u'~Iei:apiji, poseSno diuretika, niihova je toksičnost. u odnosu na
•ndireratea'tSVina jedirijenja, relativno maia. Međutiin ako aiureza izcstane
poslengtrfrjrrferttvlll Bi't»aMta. onda 'd'ćTazl^oTertencije'živinog prepar-
rataT H o mogućih trovanja. 'Naroritn .sn mncrnpi' cerepralni poremečaji
(hemiplegija, afazija i dr.). ' •
1) Merkuricijanid koji u vodenom rastvoru slabo disocira i ne daje reakcije
Cijanida, nitt. veči broj reakcija jona Hg, ipak je jak otrov, pošto se u organizmu
razlaže i oslobađa cijanovodonik.
 168

Količine j-d preko 0.1 žn..- ia kiihnj^japJa.&-^zd.uha-.magLL,v_ee

dovesti kod re iiik a , koji rade Su.fco u takvoj atmosferi, do hroničaog .
‘trovanju. Piei'a a Hlll'-u'svakodnevni rad u prostotijama gcLe ima 1 ili ’
^v'iS'e^nTiTTgrama žive na kubni metar vazduha može izazvati smrtonosna
trovanja posle tri meseca rada. Maksimalno dozvoliena koncentracija
(MAC) iznosi 0,07 mg n a .kubni metar^azduha.
-'SImSIaHu■— ^Kutna trovanj a~mogu biti slučaina. nameimfzločinač-
ka T^ar^i'ihilapkafT^MfficinsKaTEo iest cfa at>du kao PoslecucapogresnoK
prepisivanja leka, pogrešnog spravljanja iM pogrešne upotrebe. Sim-
ptomi trovanja živinim rastvorljivim jedinjenjima, a naročito sublimatom,
p^avIMtr-Bg-edmafa- uo u/iiiiairnr-atroTgr-oaitiah tie1Oijeti vewfli4,gad-arR-
m e t a l ^ ukus u ustima. Trovani ima ose.ćanje da mu se grlo steže.i.aa ga
nfeStć'jjžb. u grlu. 6vi se sanptorrTi brzo prenose i n.a orgarie_ aa_vgren]e.
F ^ e n f i ^ i S o rmnu5~naštupa povraćanie. prvo sluzasto, zatim zelenicašlb
i najzad krvavo. Zatim dolazi proiiv. Lice pobledi i poiavTjuie se Taka
gTWo^T^.'.''~Tempei^t.nfa 'teia lako opada! trovanog obuzTma hladah
y^|~~K<rarrc>ri-jo'-iP Scirirn »tpfoTm ili r i J — _Posle
ovxg,~pTCFxR7THBh simptomamože nastupiti izvesno olakšanje i pobolj-
šanj eTlillKomesIedu iu često ioš teži simptomfTTrovani ostaie do Rrai a
"pH~šv5H~Bmrt obicno ne nastupa 'brzo: najčešće~poSI& viž&-dariff^iazj:
ngdelja^ ---- --------------- ‘

karaktSraT'l'rocenat radmka koji t>b61jsvaju usled hroničnog trovanja u

ručfmcima žive i drugim industrijama gde se radi sa živom vrlo je veliki.
Simptomi hroniinih trovanja razlikuju se od simptoma1akutnih trovanja.
Cnav5I~š5a'p|omr~su iako lućenie pHG^Sgke. sa poiavom iakšeg iii težeg
sfOTnaSJiiS^apaijenje sluzokože, 'usne duplje) koji đovodi i do ispadanja
zuBaTT/ Usta~o^lH_' bolesnika obicno lziazi' nepnjatan zaaaii. iS.od nromc-
iSFErovShja' živom stvara se, kao i Koa trovama olovoin.'stv rub<lpa
qei5m^KcLZjj£a:._živa koia rirkniišp Jkroz krv i kapilare stvara sa: vodo-
niKsuitidom, koj'i difunduje kroz slojeve epitela i dolazi u dodir sa živom,
cmi sulfid žive. Kosa počinie da opada. Int&lektualne i' fizičke sposbbnosti
fk^..£Qiaaiiu.j-u-^aS^ .i ^ rexoS i jlQrj;ai3.a_za_var£rLi£._pa_ojida poreme-
ćaji.nervnog sistema^kao što ie.iako karakterist.ična._.merkuraialna drhta-
vTcaTUlakšim slučaievima ta se pojava svodi na drhtanje ruku i jezika.
UjEežim slucajevim aio drhtftBle 5.e gaiT T n a lliih fle -ju ^
teško hoda!
^ Antidot — u slučajevima akutnog trovanja živom, naročito subli-
matom, treba imati u vidu da samo najbrže pružena pomoč može da spase
___ t trovanog. Pre svega treba oiakšati ili omogućiti povraćanje, a zatim dati
^ l tg r d p l ■J ^ ^ . ^ g y ^ . 9 ^ 3 ffl£lUžgličinu b eI^.evi.nflst.^,.voH p ifnja .p r e ^ t .a ir tj^ H n f .^ ^ n^ir-
.
got...SLa MiS»žt>..prgfaaiajući- ga u albuminM...Međntim gtvomni a]foi-
n, u višku belančevinastejmde_i-zato_iieba^p.o_dava.-
nju t o g al bumi nat izazivaniem novra-
'-^iun ij M&đutim danas se BAL
n smatra kao.najpfikagni^i «nfirH i kod trovanja živinim’jedinjenjimai'T'
^-3 ,.Jln?enez nav°di sluč-aj trovanja (pokušaj samoubistva) gde je trovana
(Z ■) osoba. progutal-a 1 gram merkurioksicijanida, i gde su nastali najteži simp-
^ <\ h c ]Kkt ?oml. ’-rovan5a; a b AL je dat tek 30 sati posle travanja-, i to u intramusku-
2 ) / inn*11111 m^e^l: y arn'a 0<^ 200'mg svakih 8 sati, ^za vreme od 2 dana; zatim
mg svakih 12 sati dok nije ukupno uneto 2400mg BAL-a. Bolesnik
v se PostePenc> oporavljao, a potpuno ozaravio tek posle 48 dana
^ ...
a r^> J '
'■ J & t
 ( jk P i/^ e č K ^
~ ■eA£JUM/
iL o A jD h V -M & -v)° :
' cjz^ j a y jM l^ ip > y ^ f
Ljia.-— 'jLiti preco'hra.
profesioiSlmh trovanja zivotn jedac' s!^giiavT;lH'iišldva je J2&i*
vanie Iigne~čistoće. J 3rugi bitan uslov za smanjivanje opasnosti od iir .
'Hih 'trovania ieste~što boiii uređai ven.tilaciie radnih prostoriia. Pod u
prostorijama gde selradi sa živoni, Ine !smd bfE"od drveta^ p ^ to se živa
može uvući u pod i onda, s obzirom na visok! napon pare, predstavljati
stalan izvor živine pare. ; ....
Kad dođe do trovanja potrebno je obolelog radnika ukioniti sa tog
poda. Kao profiiaktično sredstvo prepomčuie se davanje-kaliiumiodida i
kupanie u vodi koja sadrži siimpanrodcaiika. Sumporvddonik se resorbuie
iaKo kroz kožu i u organizmu se stvara -nerastvomo živino jedinjsnje i
^ i ^ ' u maii.iu'ie otrovno deistvo zive.
-3sa^> Tstražiman^g :—. Predmet toksdkoilioško-hemijskih istraživanja mogu
~ nr^ana. tmvanih, izbljuvr-i/
biti,. ^ ’Tpfl ’ i7.met. mokraća
" i krv (naročito u
slučajevima pmfesionalnih trovanial; nazna hrana, Jgiče, lekovi itd. Sem
(a j) I s t r a ž i v a n i p n n m a i m a . — Prilikomi.istraživanja
žive iTl>rganima mora se .voditi računa o činjenici da su kod svih meto-
da razaranja, gde se ovo vrši uz zagrevanje. materijala, gotovo neizbež-
Bi veći ili manji gubici žive {usled relativno lake isparljivosti merkuri-
Morida). Zaio ie Ea ova istraavania. naroćito ako se radi sa veam~kBli-
činSna organa, naipovoljnija m etodanazaranja F r e s e r i i u s - B a b o -
ŽXgj>£X—gde-5e_razaranie vrši na-obienioi temperatmi fvi(gsG^Jl),)i '
d o b i v ^ p o r a ^ a n i u o r g a ^ ^ T m S i m ^ živa ^ e _ S E - U obliku cmog
luH iai, p o m e š a n o ^ ^ i gimskim..neČi^ Radi izdva-
‘janj’a eventvialno prisutnog aisena ovaj talog se na samom filtru preliva
ainonijakom u kome se arsentrisulfid itastvara. Na filtru ostaie merkuri-
suTfjaTTIItar sei dobro ispere, izvadi iz levka. s ta ^ Iir slak]enu_p<žu5rcu
l sma nekoliko mLjcarske vode fiedan deo koncentrovane azotne + tri
dela konc. hlorovodonične kiseline).
U metodama koje se i danas najviše upotretdjavaju za ovo istraži-
vanje (Kohn-Abrest, Ogier i dr.) carskia vodai se... da: M_se izbegli gubici
žive. isoarava na sobnoi temperafuri,^u eksikatoru u. kome pp n a p ra v i
^vakum^Me ^ tim i u. vaJnimu. narSSto kad se radi o mi35n~fcoličinama
'žive, mogu nastati.vrlo znatni gubici (Mokranjac, Stevanović i Milenko-
•vić). Kod sasvim malih koJičina žive (do 50 y ) ti gubici mogu izneti
i 100%, kao što se vidi iz tablice. ■
. ITtdcaj vislne vaknma na guhitke žive pri isparavanju rastvarača
• u vakumu i vreme isparavanja

Uneta Zapremina
količina rastvarača Časovi
žive (carske Visina vakuraa N ađeno(y) •/» gabitaka
isparavanja
u gamama vođe)

10 1 ml 8nun/Hg 3h 0 . 100
50 S znl 8mm/Hg 12h 0 100
30 5 ml 50—lOOmm/Hg 110—120h 39 22
100 1 ml 8mm/Hg 3h 53 47
100 5 ml 50—lOOmm/Hg 110—120h 73,2 26,8
200 1 ml , 8mm/Hg 3h 142,5 28,5
 170

Ovi gubici se gotovo sasvim uklofte ako se postupi na sledeći načinr.

Sulfid žive stajožen vodoniksulfidom procedi se kroz loncić za filtrovanje
sa 3tnterovanim staklom (g3) pomoću vakuma, dobro ispere boca u kojoj'
je vršeno taloženje sumporvodoničnom vodom i taj rastvor sipa preko
sulfida koji se nalazi u lončiću. Zatim $e lončić stavi u jednu vakumepru-
vetu i preko sulfida sipa 3—5 ml cargke vode, kojom je prethodno bila
isprana i posuda (erlenmajer) u kojoj;je vršeno taloženje žive vodonik-
sulfidom. Sadržaj u lončiću u koji je sad' stavljena i carska voda, izmeša
se staklenim štapićem đa bi se ubrzalozrastvaranje sulfida. Sada se u epru-
vetu za filtrovanje napravi biag vakumitako da carska voda koja je rastvo-
rila sulfid žive pređe u epruvetu. Pošto se cistatak u lončiću još ispere sa
malo- carske vođe, sav će se rastvor iz epruvete za fiitrovanje preručiti
u malu čašu od 25 ml, epruveta isprati: sa 1 ml carske vode i u čašu onda
dodati 2 ml razblažene sumporne kiseline (1:1). Dodavanje sumporne
lđseline se vrši u kapima da bi se izibegjlo prskanje rastvora. Čaša se
stavi na vodeno ili peščano kupatilo, zagrejano na 100°, isparava sve
dok se ne uklone azotni oksidi, odnosno azotna kiselina. Ova operacija
traje više sati. Posle ove oneraciie ostaće na dnu čaše sumporna kiselina
u kojoj sa nalazi i živa. Ovakvim isparavanj.fem, uz dodatak sumporne
kiseline, praktično se izbegnu gubici koji se javljaju i kod isparavanja na
vodenom kupatilu i kod isparavanja u vakumu. Sadržaj iz čaše prenese
se u normalni sud od 50 ili 100 ml i u tom se rastvoru dalje_određuje živa
pogodnim metodama,.
Jedna metoda koia se ioš uvek naičešće upotrebliava u toksikološ-
kim TM]1Sma~s3stoii se sadrži živu. daliem
T^rgtvatsgu zive u iodid i merenienriodida (Oger-Kohn-Abrest)i Preimuc-
stvo ove~metode, naročito kod sudsko-ltoksikoioških analiza je u tome što
se tu na najubedljiviji i nedvosmislen način živa dokazuje u obliku
karakteristično.g»crvpnng inriirfa MPrTiit.im ješkoće feoie se polavliuiu koci
svifi' metoda gde se koristi pretvaranje žive u jodid leže u opasnosti od
većih ili manjih gubitaka usleđ isparavania žive. bllo za vreme' desti-
lacije metala, bilo prilikom pretvaranjja žive u jodid, pošto se te operacije
vrše na povećanim temperaturama, kao što je bilo detaijno izloženo u-
prvom.iždanju ove knjige. U sledećolj metodi (Mokranjac i Milenković)
izbegavaju se ti gubici. Određena, mala zapremina rastvora koji se ispi-
tuje stavi se u jedan platinski kačket, kakvi se upotrebljavaju kao poklop-
ci za platinske teglice, doda 0,5 ml azotne kiseline i malo amonijumnitrata
(ovaj s>e dodaje da bi se živa kvantiltativno odvojiria od eventualno pri-
sutnog bakra) i podvrgne elektrolizi Sa naponom od 1,3 V najmanje 12
časova. Po elektrolizi tečnost se uklanja sifoniranjem, posudica ispere
vodom, ne prekidajući struju, a zatirn alkoholom i etrom. Sa ovako osu-
šenom posudicom, na čijoj se površini staložila živa, pckrije se malo
sahatno staklo u koje je prethodno stavljeno nekodiko zrnaca joda. Pod
ovakvim uslovima rada jođ deluje na normalnoj temperaturi na živu
staloženu na površini platine. Posle 1—2 časa piatinska se posudica
skloni sa sahatnog stakla i ostavi: u efoikatoru jeđan čas. Pošto slobodan
jod mnogo lakše isparava od merkurijodida, višak joda će na ovaj način
biti eliminisan, dok težina formiranog'jodida žive ostaje ovim stajanjem
praktično nepromenjena. Merenje piatinske posudice pre i posle elektro-
* lize vrši se na mikrovagi i iz razlike se nađe količina merkurijodiđa
(1 g merkurijodida odgovara 0,445 g žive). Ako je potrebno za elektro-
lizu upotrebiti nešto više rastvora, onda se može umesto platinske posu-
 171

dice upotrebiti i za katodu komad platinske žice uvijene u obliku spi-

rale. U tom se slučaju rastvor koji treba elektrolizirati stavlja u manju
čašu. Po elektrolizi i potrebnom ispiranju, platinska žica (katoda) stavi
se između dva sahatna stakla, a na dno donjeg stakla unese se nekoliko
zrnaea joda.
*7*a sasvim maje količine žive (hiiijaditi delovi od miligrama)i metoda
određivania u obliku iodida nile dovoimo osetljiva: u tmn slucajevima- 1
treba pnmeniti ditizonsku metodu. Ditizon (đifeniltiokarbazon) ■
' NH—NHCeHs

S C \ N = NC6H5
daie sa mnogim metalima. ppd određenim eksperimentalnim uslovima.
(pH, prisustvo određenih soli i dr.) karakteiistične ditizonate, raznih boja.;
nva osobina ditizona primenjuie s e T za kvantitativno određivanje žiyeT~
Za analitičke svrhe ditizon se upotrebljava rastvoren u hloroiormu ar~
uglieniktetrahloridu. Ovi rastvoH sii intenziTOO zeleni. Žlva se pomogu
ditizona.može cdrediti kolorimetriiski i titrimetrijski.
Koloiimetrijsko određivanje žive vrši se na siedeći način: — U
jedan odmeren deo rastvora spremljenog za istraživanje žive doda se 5 < -
ml 0,25 N hlorovodonične kiseOinej sve prenese u levak za odvajanje, doda ..
5 ml 20% vodenog rastvora hidrotoilaniinhlorida i 10 ml rastvora ditizona ~
(ovaj rastvor se spravlja rastvaran]ernT,5 mg dlt'izona na litar predestili-
sanog hloroforma, uz dodatak l°/o apsolutnog alkohola koji služi da bi se
rastvor bolje očuvao). Levak za odvajanje se dobro mućka jedan minut,
pa se hloroformni slo j^prenese u drugi levak za odvaj&nje koji sadrži 50
ml 0,25N hlorovodonične kSseline. Sada se ekstrahovanje žive ponovi sa
novih 10 ml hloroformnog rastvora ditizona i hloroformni sloj pomeša sa
prethodnim koji je bio prenet u drugi levak za odvajanje i onđa dobro
mućka bar pola minuta da bi se hloroformni rastvor isprao rastvorom
hlorovođonične kiseline. Zatim se hloroformni rastvor prenese u treći
levak zajadvajanje kojj. opet sadrži 50 ml 0,25 N hlorovodonične kiseline
i doda 5’ ihl 40% vođenog rastvora kaMiumbromida i’dobro promućka. Na
ovaj način se živa odvaja od eventualno prisutnog bakra: živa Se preći u
vodehi rastvor, a bakar ostaje u hloroformu kao ditizonat. Vodeni ras-
tvor'se ioš isnere sa oko_10 ird hloroforma. U izdvojeiiu vodenu fazudbda
se 10 ml puferjLogjrastvora kako bi ’rastvor iifiaoJpH okoCĆj Pufemi ras-
fvor se spravlja rastvaranjem 150 g NaaHPOFi 38 g bezvodnog kalijum-
karbonata u ,l litar vode. Ovaj puferni rastvor, kao uostalom i sve reagen-
cije koje se upotrebljavaju, treba da bude sasvim čist, odnosno da ne
sadrži metal koji se istražuje. Radi toga je dobro upotrebljavane reagense
promućkati u levku za odvajanje sa hloroformnim rastvorom ditizona, a
ditizon u vodenoj fazi ekstrahovati čistim hloroformom.
Pošto je dodatkom pufera rastvor doveden na pH 6 doda se 10 mil
hloroformnog rastvora ditizona i mućka bar 1 minut. Pod. ovim usiovima
pH~živa~će~pohovo pfeći u hloroformni rastvor, Stvarajući ditizonat. Pošto
se Kloroform profiltruje kroz suv filtar da bi se oslobodio vode, rastvor
se sipa u posudicu spektrofotometra i odredi ekstinkcija (apsorptivnost)
na talasnoj đužini od 490 m » odnosno s odgovarajućim (plavim) filtrom.
Parsilelno se vrši i slepa proba.
Na osnovu poređenja sa standardnim rastvorima, ili pomoću naprav-
ljene radne krive, odredi se sadržaj žive. Ovom se metodom u rastvoru
172

mogu odrediti količine žive od aekoi&o gama do 86 V • Ako u ispitivanoj

probi ima više žive, biće potrehr^ uzeti manje količine sprejnljenog
rastvora.
/SF^ I s t r a ž i v a n i e u r a z n o m ma t e r i i ^ a l .u. —_ Ako_ie
živa i2rnežana~sa hranom'i (iru'glm materllaldm n!ITSZSlfF~~fe primeniti
metodu opisanu za istraživaaje žive u organima. Ako se živa istražuje
m n f g - s p p n m s n i t i Q lR d a g a -tp h n ii? q p r i r P m l l sg~feHH=—
gavaju gubici žive: Određena zapremina mokraće stavi se u bocu sa
okruglim dnom sl. 19). Kroz' zapusac'"boce^prolazi šira cev zatopljena na
donjem kraju i koja sluzi kao hlađnjak. Pored ovog hladnjaka k i’dz-zapai-
šač se provuče i jedna tanka, kraća, staklena cev koja služl za izlazak
ugljendioksida koji se stvara pri razaranju, organ-
skih materija. U aparat se sipa mokraća (na primer
500 ml)i, doda 2g KCIO3 i 25 ml' koncentrovane._HCl
i balon. se zagreva na vodenom kupatilu. Kroz-cev-
hladnjak staino cirkuHše voda i ukoliko bi došlo do
izvešnog' isparavanja živinog. hlorida ovaj.že.^e-kon-
denzovati'na Madrijaku, koii če po završenoj opera-
ciji dobro da se spere i ta voda pomešaće se sa ostat-
kom razorenog rastvora. Razaranje traje nekoliko
sati. Ukoliko razaranjle nije potpuno mokraća će da
potamni i u tom slučaju doda se još hlorata ili kise-
line prema potrebi. Po_razaranju, i pošto se rastvor
ohladi, doda se oko 5 mg bakra u obiiku_sulfata.
Ovo đođavarije je naročito potrebno kađ'se u materi-
jalu nalaze minimalne količine žive /koje 'bi “bllo
teško skupiti kao sulfid. Đodavanjem bakra i sprovo-
đenjem vodoniksulfiđa kroz taj rastvor i najmanje
količine žive će koprecipitirati sa bakrom. Dalji
Sl. 19 postupak sa staloženim sulfidom je isti kao.Što je
optsano na str. 169. Ako su u pitanju manje zapretnine
rastvora iz kojih je istaložena živa, mesto filtrovanja sulfid se može iz
rastvora izdvojiti centrifugiranjem. Sa izdvojenim sulfiđom dalje se
postupa kao što je opisano na str. 169 i u dobivenom rastvoru živa će se
odrediti ditizonskom metodom.
A. Berton je dao jednu spektrografsku metodu za određivanje. žiye
u-gwkiaći_Qm-ia-in£gS i~n^um niivo naispecifičnim kao i sve spektro-
.grafske metode. Tom metodom mogu se odrediti količine žive od svega
0,5y. Posle razaranja mokraće, iz dobivenog rastvora živa se prvo izdvoji
elektrolizom na bakarnu elektrodu, a ova se zatim unese u aparaturu
sličnu onoj navedenoj kod istraživania benzola. Samo ovde je dužina
upotrebljene cevi manja (do 50 cm)1. Elektroda se unese u cev, deo
cevi gde se nalazi bakama elektroda se zagreva, živa isparava: izvor
uitravioletne svetlosti (vodonična lampa) prolaziće kroz eev zatvorenu
kvarcnim'pločicama, zatim kroz spektrograf i na snimljenoj ploči vi-
deće se jasno specifična traka na talasnoj dužim od 2536 A. Intenzitet
ove trake biće srazmeran koncentraciji žive. ako su svi ostali eksperi-
mentglnd uslovi isti.
w v-a-R-j-a -u - v a z-cLaim ^ — Postoji veći broj metoda
za đetgfcciju i kvantitativno određjvanje žive u vazđuhu. Ima detektora
.^ dfi.jiv^ ,4sžuift,^ hartjju nat.opi3 mu- re]f:niii 1m31ilfidQm._TkoIIcma J av~
se__odreauje na osnovu intenziteta proizvedenih mrlja. Druga vrsta de-
.tektora zasniva se .ra. selekt
na taJasnoi ■.dužini od 2536__A.
aparaffina, na samom terenu.
rbm« D r o p S tr tt" ^ r e đ ^ ^ ^ r e m in a j£pitivano.gjvazduha kroz
____ licu koi __ __ U tom
rastvoru živa će se odrediti iednom od napred navedenih metoda.
_______________ U-Služafa.da .se ul ispitivanim organima
n a đ e ll:__fTmbXumainr~vtdu
____ sa M e ^ le o k fi3 M_l_ tto ia č e n ju rezultata:
eliki deoj-.« : unete ažive
.:__
eliminiše se iz organizma -irOi ]Qs za zivota-
pavracanjem. prolivom, mokraćom; kiOlinina živfj koja se nađe u or-
ganima ~u slučajevima trovaiija ' virlo vrlo je mala, Sem toga jedan deo
žlve se može lzguoiti tinsTa lafey> i" u toku racfa, naročito usled dosta
lake isparljivosti merkurihlorida.
( ^ RŽiva se lokalizuie u poipriinim organima. istina u relativno sla-
bijijTHŽolićinama no što ie to slučaj sa arsenom, ali se ia tih organa vrlo
sporo elimmiše. 'T ako če se naći živa u organitmia jhat*&tilro"U lelrr i
•l)llbr<i{JULumrlih~osoba koje su .prestale sa lečenjem živinim prepara-
'tima nekoliko meseci, pa čak i više godina, pre smrti.
flfft Minimalne koLičine žive Ui ispitivanim organima rnogu doći kao
posleđrca'^šIuciTimh unošen]a“živg u m’gaiuzam, ■iitil'ea” npotretss anLIstip-
tOčaTTčao i drugih nepredvidenm. razlloga. Te kolitglRg;- HazvgfliS ps&tTdo-
_norrnalnim (K<Thn—- A b r e s t ) , jmogu lzneti do U,3 mg na. ceioKupnu
k o lic ^ u ^ g a n a . Ali i veće količine mogu se naći kao posledica lečenja.
/gpgroces tm lienia ne utiče :na promenu sadržaia žive u organi-
Ima lesa. ... V ..... 1 ‘ ■ ■■
"" " uzlmajući sve gomje činjenice u obzir može se reći da: ako se
u celokupnoi količini organa nađe nekoliko miligrama žive, ta Te“lTđ^
licina dovoljna dia opravi^ preltpcBtavku da~ie b Uo p o sredi trovanie
živom. I F da bi se ova pretpostavka potvrdila potrebno je da nju
potg^g~pMaci~*StTSg,e7~~3bdukcij0 i, što je nafbčito važno, izvrsena
loEiSzacija otrova po raznun orgajuma. ~~ ; ...
t) pogledu lokalizacije žive u organima trovanih ne raspolaže se
velikim brojem pouzdanih podataka, i pastoje izvesna osetna razmi-
moilaženja raznih autora u tom pogledu. Međutim ove razlike dolaze
delom usled načina obračunavanjai dobivenih rezultata, tako da se ipak
može reći da se, u slučajevima ,gđe ie trovanie živom dovelo do smrti.
najveća a p s o I u l n ^ r ’R ^ č In a lo E a ^ u ie u ietri (i^to bez^obzira koum
jF ^ ^ n T a v T f in e t a u orgamzamj'. R e i a t i v n a koUčina žive, to je it
kouSma^sračunata u miUgramimS' na 1 kg organa, može biti često veća
u bubrezima nego u jetri i kod trovanja živom, ali količina.žive loka-
IIcinia~žive bude veća u bubrezima no u jetri može se smatrati kao ve-
rovatno da__ie živa uzimanjTkao l e k, i aa.se naiazi u toku normalngg
ejliminisania. iSema tome, u tavim slucajevlima""treba T)iti obazriv pri
donošenju zaključaka u pogledu uzroka smrti osobe čiji se organi is-
pituju. ' ' ■
Da bih ilustrovao ove činjenice izneću neke podatke iz literature,
koji su na prvi pogled protivrečni, a ustvari se podudaraju sa napred
navedenim objašnjenjem: B r o u a r d e l i O g i e r (I) iznose slučaj
akutnog trovanja živom (samoubistvo), gde su na 1 kg organa nađene sle-
deće količine žive, izražene u miligramima: bubreg 10,0; jetra 5,7. B a r-
t h e (II) iznosi slučaj akutnog trovanja koji je on ispitao i gde je našao
sledećekoličine aive (opet izraženo vi miligramimana 1 kg organa): bub- ■
reg 158; jetra 80.K o h n - A b r e s t (III) iznosi sledeći slučaj iz svoje
prakse: akutno trovanje živom:: nađeno u jetri ( cel oj ) : 20 mg a u
bubrezima (u celokupnoj količini) 1 tng. Da bi sve ove delom protivrečne
rezultate mogli porediti svešćemo gve cifre na celokupne organe (raču-
najući da je prosečna težina čovečje jetre 1.600 g, a bubrezi 300 g).
slučaj I .. . . . . . bubrezi 3 mg
. jetra 9,12 mg
slučaj II . . . . . . . bubrezi 47,4 mg
; jetra 128 mg
slučaj III. . . . . . . bubrezi 1 mg
". . jetra 20 mg
slučaj IV . . . - . . bubrezi 2,5 mg
. ” '' - jetra 1,2 mg
Navedena prva tri slučaja- odtiose se na neosporna akutna trovanja
:živom i, kao što se vidi iz te tabloice, kad se nađene količine žive svedu
na celokupne kolicine organa, j’e treii bubrega, uvek je znatno veća količina
žive lokalizovana u jetri.
Slučaj IV odnosi se na odredivanje i lokailizaciju 'žive u organima
osobe umrle iz sasvim drugih uzroka (ekspertiza izvršena u toksvkolc«kom
odeljenju Državne hemijske laboratorije u Beogradu). Tu nađena živa
dolazi kao poslediea ranijeg lečeriia, i zato je u bubrezima nađeno više
žive no u jetri.
-Ako se živa nađe iaključivo u želucu. ta bi se činienica sasvim
slagala sa pretpostavkom da je ziva uneta u organizatn u obiiku kaki?gg~
nef^tv^TTtogTrn^ifrtoksižno^ preparata. prvenstveno kalomela ( Ko n n - ~
Abrest).
Veoma korisnih podataka oiprirodi unetog živinog jedinjenja može
da pruži ekspertu “pažliiv preglsd^izbliuvaka^Aao i želudačnog sađržaja,
u kome se mogu naći bela zmca kalomela ili crvena. živinog iodida ili
oEsida. Ovase zmca mogu posebno analizirati i tako utvrditi priroda une-
tog jedinjenja.
Najzad protokol obdukcije,; simptomi koji su pratiili bolest umrlog
(neposredno pred smrt) i ostali podaci istrage omogučiće tačnije donošenje
zaključaka, ako se i svi ti podaći slažu sa pretpostavkom trovanja živi-
nim solima.
Sto se tiče tumačenja rezultata, a u cilju zaštite od profesionalnih
trovanja, smatra se dn_ a k n rp n irnokraći radniika nađu kolijine od nreko
0,25 mff žive n a liter W ^-aće.tž^hirMn|eTvica'već hUfl.indikaci^ajda.posto-
ji mogućno sU r.ovanja živom, nčtročito ako bi se te količine stalno nala-
S leu m o k raći. Inače do trenutnog-povećanja žive u mokrači može doći
iz različitih uzroka. Tako Stock: navodi da je kod osoba sa svežim amal-
gamskim plombama u zubima nalazio i preko 1 mg žive na Iitar mokraće.
Međutim obično posle nekoliko đana to se izlučivanje svede na više manje
normalne vređnosti. Što se tiče Itili normalnih vrednosti za sadržaj žive u
mokraći, u literaturi postoje flosta različiti podaci, što najverovatnije
dobrim delom dolazi i usleđ: ajialitičkih teškoća koje predstavija odre-
đivanje žive. Stock i drugi autori smatraju da normalan, zdrav čovek
■dnevno izlučuje preko izmeta ido 10 r žive, a približno isto tolika koli-
 175

-čina se dnevno unosi hranom. Količine žive koje se normalno nalaze u

mokraći (0,5 y na dan, prema Stock-u i Borinskom) ne mogu se ođrediti
uobdčajenim metodama.
Sto se tiče tumačenja rezultata anaiize vazduha treba imati u vidu
da koncentracija žive u vazdnhn radnih pmstoriia ne sme da pređe 0,1
,_mglMIIOIE^met^.jazduha...- ... '

-ToksikolpSlcl ■/.naraj — Olovo ima veliki toksikološki značaj, naro-

•čito kao nrouzrokovač ]irofesTonalnih; a delom i slučainih trovanja. z.i
?mačka trovanja olovnim soHma^veoma su retka. ' ‘ .
tTranSJim vekovima hronicna trovanja olovam bila su jlako raspro-
stranjenajjnaročito usied upotrebe olovnih sudova za spravljanje i čuva-
nje hrane.
Olovo je bilo poznato još u starim vremenima. Prema izvesnim poda-
cima vidi se da su i trovanja olovom, usled rada sa njim, dakle profesio-
nalna trovanjia, bila poznata još na nekoliko vekova pre naše ere. Još
H i p o k r a t opisuje bodest koja dolazi kao posledica rada pri topljenju
•olovnih ruda. A već alhemičari Srednjeg veka, koji su vrlo mnogo radili
sa oiovom, znali su dobro i za trovanja tim metalom.
Olovo, kao i niegova iedinienia. vrlo se mnogo upotrebljavaju u
Afelikom’"br(>ju industrijskih i zanatskih radionica, pa i po domaćmstvi-"
ffiiZSvuda gde su te supstance u'upotrebi može, pod izvesiiim oMlK&tima,
doći do hroničnih trovanja olovom. •
Glavnije profesiie gde može doći do trovania o-lovom' jesu: ra^Lu
rudnicima u kojima sedobija olovo, industriie gde se prerađuje olovo i
ddKiiaiu oiovni preparati, specijaliio oloviae boje; zatim topionice gde se
spravljaju razne legure; industrila akumulatora, ~gde su radnici izlcr-
žerri opasnosti i kod izlivanja ploča (tu cloiazi li obzir' opaSnSStTSđ'Tđirv'ne
parei i n n spraviiamn, nasr.p. za. pnkrivanie-.plooa olovnim oksidom (gde
dolazi u obzir- prašina olovnog oksida).
Ozbiljan izvor mogućih profesionalnih trovanja su razni radovi sa
metalima, kao zavayivanjp nlovnih ppvi ili Hmpih T netain. pri čemu se
Tipotrebljavaju olovne legure. TT štampariiama trovania olovom su mo-
guća, naročito ,pr!i topljenju metala (linotipija); ali i slovoslagači su- iz-
loženi Tnogućnostima hroničnih trovanja, jer rade sa metalnim slovima
koja sadrže znatan procenat olova.
Izrada emajla u keramičldm industrijama.. može biti tafcođe izvor
trovanja olovom. i'arban, naročito ako sami spravijaju boje mešanjem
šuve olovne boje u prahu sa razređivačem, izliažu se udisanju prašine
olovnog jedinjenja, pa prema tome i mogućnosti laganih, hroničnih tro-
vanja. Sličnoj opasnosti izioženi su i rađnici koji rade na skidanju stare
boje (minijuma) sa raznih metalnih predmeta, zatim radnici u~SOTH5trttr-
'stakla, u raznim granama prafir'k-p struke itd.
Iz gomjeg i nepotpunog pregleda vidi se koliko je veliki broj pro-
fesija kod koj'ih postoji opasnost i mogućnost profesionalnih trovanja.
Važno je istaći da pored ovih profesija, gde se unapred može pređvideti
°Pasnost, često dolazi do profesionalnih trovanja olovom pod sasvim
^epredviđenim okolnostima. '
j, p
 \P b / ^
V"
i ■bđ, - a tu fo v __
' W t& U ? cyn jf> cu « 2- / h
SlažajB^-J-- ' i.anja. — Pored hroničnih trovanja profesionalnog karak- jOsobine i isri
tera'oiovo i iijeg.ve soli mogu izazvati tmvanja, manje jii više ozbilj-
na, prouzrckovanA prisustvom mž. : količina olova u pređmetima svaki-
dašnje up: srebe.
M. vrft'-;ii-JxoKaaja prwtetaidja-5jii
vodovodne mreže.po veiUdm gradov.ima. Izvorska.i rečna.vcđa, pa i vodo.
v53na, sadrze ii rastvoru. pored ugliene'Ks&nhe. odnosno"fcarbonSS',''1) ~i~
nesto..s,ul!ata ililoriaa-.--Qvi-ća'na površini olova stvoriti; rinsta hršnTTanaic se najbolje rastvara u ’ razfcis—noj a_
slorpraktično- nerastvorljhrih soli, koje će štitdti unutrašnjost olovnih
cevi od švakog'cMjeg''rastvaranja. Zato'št'arij^'“vo3ovodne instalacije, Razblgzena sumpoma .kiselina ga pretvara u nerastvorm sulfat (PUSO<).
gde se upotrebljavaju bldvne cevi, ne predstavljaju opasnost~pcTždravlje. geaufinT u koncentmvaiiOi^umpornoL. fciiehm stvara se kiseS~5nttat:
Međutim sasvim nove instalaciie. u kojima se još nije stvorio’ovaj zaltitni PbfHS04)a koji se dosta dobro rastvara. Sitćetna kiselina. u prisustvu
sloj, mogu dovesfci, i dovo3iie su, do lakših trovanja oiovom koje se ras- vazduKa, deluje .na olovo rastvajrajući ga. Opasnost od eventualnih tro-
tvaralo u vodi što prolazi kroz takve instalaciie. ODasnost od ovakvih vaHjEE"p!3Stoji' kaa' še hrana koja sadrži s jć e ta drži u emajliranim posu-
trovanja postoji i u slučajevfima kad voda duže vremena ne cirkuliše kroz dama, čiji je emajl ixa bazi o!o\a
vodovođne mstalacije, ili ako se cevi isprazne, pa i u sluCajevima kad OIovo dajp gg mnoeim metalima legure koje se vrlo mnogo upotreb-
•ulijtulauijti i!>' ,'c. 1U pgagmm .eevtma— zaStithi sloj soii osušiće se i 1javaju ■'u”ln d ^ triji,' zanatstvu n. domačmštvima i čiji sadržaj u olovu
đetenilincnjdvo'jtEi od cevi i time će opet voda doći u kontakt'sa metalnim može biti uzrok trovanjima. Legirano sa kalajem olovo daje razne legure
olovom i stvoriće se olovohidroksid, koji se delimično rastvara. Voda koja za lemljenje, spravljanje sifonskih glava, metalnih listova za uvijanje
prolazi kroz takve cevi zadržavaće izvesne količine rastvorenog olovohid- namimica i drj olovo ulazi u sastav.Iegura za štamparska slova itd.
roksida. O k s i d i o l o v a . — Olovo daje više oksida. S obzirom na pri-
^ Voda iz vodovodne mreže bila je, iz gore naveđenih razloga, povođ menu 'titrokstdir,'1sa tuksikološke tačke gledišta je rnaivažniji minijum
čak i rnasovnih laltših i težih trovanja olovom. Tako je u Lajpcigu 1930. ffibaO^koji se stvara kad se olovo duže vremena zagfeva na vazduhu i na-
godine u jednom rejonu grada zabeleženo oko 2500 oboljenja usleđ trova- temperaturi od oko 400°. On se vrlb mnogo upotrebljava1kao crvena boja
nja vodovodnom vodom u novosazidanim građevinama. Ta voda sadrža- (za zaštitu gvožđa od.rteTzalroBifcStDi& te i-<3lr.l. za izradu kristaist.aiciar
vala je 3,5 do 5,3 miligrama olova na litar. -gtetfir kitH-ttđ r ■" :/ ' ____
Slučajna h r o n i ž n a - J t r a m n j ^ u - n ^ ^ >onstatovat-.i i n s lpd Drugi toksikološki važan oksid olova jeste monoksid (PbO)\ olovna
pnsustva znatni.iiJi kolirfna.olova jLLkutiiama za konzpi-vp.'nri gleđ. Upotrebljava se ulnduiM jiT^.iabrikaciju oiovoacetata i Karbonata,
ju koji služi za prevlačenje ili lemiienie tih iaitiiaTzatim ii siffmslrim zatim pri anallzama - - toprienfujazpik^md^-ij-indiiMdilfi-hnia (sHgCTv),
gjgvgma,cevnaTža tocen3e. p lv a T stin iS lin Z ^ L riii^ U farmiciji za spravlianie ila ste ra i..
raavo gleđosanom posuđu itd. Zabeleženi su i dosta brojni slučajevi satur-
nižma*~kao posf J ' ' ’ ...................... - O l o v o k a r b o n a t - — Bazni olovokarbonat f2PbCQg • Pb(OH)z1,
-u -Privatnim poznat~"poćr lmenom olovnog beIHir^t,,TH^vajs'', „kremzervajs”), upotreb-
domaćinstvima
vanja olovom preko gleđosanog" posuđa naročito su česta kod nas u seli- Ijavao sernaročito ranije, vriomnogo fcao Iepsa._i3.ela:tiliana boja_koia vrlo
ma u okodini Zagreba. Sve su ovo slučajevi gde se može i unapred pret- dobro pokriva površine. Fabrikacijal ove boje, kao i njena primena, bila
postaviti mogućnost trovanja, ako materijal koji se upotrebljava nije je^TjžroE" projnih ozbttjnih profesionalnih i slučajnih trovanja. Zato se
ispravan, odnosno ne odgovara propisima. Međutim zabeležena su slučai- danas olovno beMo delom zameniuje drugim bezopasmm boiama fcink-
na trovanja olovom pod sasvim nepredviđenim okolnostima. okS3TFari?umši2fat).
i) Dok Olovomonotaid ^ ^ * ^(CHsCOOJe]. <-)va so se rastvara u
, Phnp-, praktičoa ^ r a s tvoim ^ -štiti-j t o ai-ad-dalifigL
jžgflg_i£. kiseh karbonat rPb(HCOa)a]. koii se stvara...u-iirisustvu.. -V-£će količine CO;. acetat. Ovi acetati olova nalaze primenu u industriji, po laboratorijama
tako rastvorliiv.
0 ~franSusko.i je bilo više slučajeva pojave satumizma usled upotrebe brašna i u farmaciji.
oanosno hleba koji je sadržavao male količine olova. U tom pogledu tipičan je 0 1 o v o t e t r a p t . i l [Bb.fcCiiHaU]- — Olovotetraetil je zejtinjava
siucaj koji se desio u francuskom pnmorskom gradu Brestu. U tom gradu u k rat- te£n<gtratgatrn3aveg_jnuisa. rastvajčkjsa_u_ oreanskim rastvaračim^ i u
n r o t o v o m ( o k o 1 ? eo T o b a r S t a t ° V a n * ^ ^ ° b ° 13e" J a U S le d
masfama, sto ie vrlo važno sa toksikološkog gledišta.
P azljivom istrag o m je_ u tv rđ e n o đa su sva obolela lica stanovala u istom. Olovotetraetil se dodaje automobilskom i avipriskom benziitu kao
Kraju gr^Ja, đa su sva ta lica kupovala hleb kod iistog pekara i da je ovaj upo- sredstvo'koie hna da omomcT^ećiT'kbmDresiiu. u cilindrima. a da se~pH~
.rebljavao za zagrevanje svoje peći daske od starih lađa. Ove daske su bile nekad tpmeekgplpzi.ia vrši normalno. bež ..lupžmia’VOvo olovno iedinienje đo^~
obojene mimjumom. Ovaj olovni oksid je u pećim a isparavao i otuda je hleb sađr-
zavao oUova. daje se benzinu u srazmeri od najyiše: 1:1000.
Mlodenof opisuje slučaj trovanja olovom usled upotrebe falsifikovane aleve Urntreba Qlo.vat.etraetiia ima mzhilipilinezgoda i nredstavlia opas-
papnke. Ovaj se slučaj desio u Vidinu 1923. godine. Paprika je biia falsifikovana
dodavanjem oko 20 /o minijuma. Nekoliko stotina osoba je trovano, a 13 je i unirla ° nf> to g
usled trovanja olovom.
12 Toksikološka-fe«mija ........
.1 { it c a n ^ f p L - ’i
\ \ T TS^fM ^ fto L U G rtA ' ^ CJO,
 'TV-n %7V — c TM
^7 W M jy0 ^w JfH C ^^/-) ,. (< fo /^

/J
178 o fr ^ u t e J L j ^ n ^
koiima nema dobre ventilacije,a.a kad se vrše u zatvorenom prostoru
probe sa motorima pokFćtailim rSvakivim benzinom. ,
Prema anketama vi velikim gradovima, gde se za automobilski po-
gon upotrebljava ovakav benzin, došlo se do zakljućka da se može doz-
voliti dodavanje ovog olovnog jedinjenja benzinu u srazmeri 1:1000, uz
strogo pridržavanje potrebnih mera predostrožnosti (zaštita radnika pri
izradi i mešanju ovog jeđinjenja sa benzinom, dobra ventilacija gara-
ža, lična čistoća). Ovakav benzin se ne sme upotrebljavati u druge svrhe,
sem za pogon motora. Bilo je slučajieva trovanja usled primene ovakvog
benzina za razne industrijske i doiaaće upotrebe, kao čišćenje metalnih
predmeta, razređivanje boja i lakova, čišćenje odela itd. U slučaju ovak-
ve primene ben£ina koji sadrži olovotetraetila dolazi do intoksikacije ne
samo unošenjem ctrova preko organa za disanje, već i resorpeijom preko
kože. Velilca upotreba benzina kome se čLodaje oiovotetraetil svalcako već
sad mora da privuče pažnju higijeriičara i toksikoioga, s obzirotn na ši-
renje oloiva po atmnsferi gradskih iulica preko ispusnih gasova mnogo-
brojnih m otom 'h, /ozila. Tako je Jeokliin 1955. godine pokazao da se samo
u Svajcarskoj godišnje u atmosferu izbacii iz motomih vozila oko 165
tona olova. .................... . .. .
D r u s a i e d i n i e n i a o lO v a. — Od drugih jedinjenja olova
sp o m ^gjem olos sulfid ili mmefS’^fŠlemt, koji služi kao sirovina za
dobiianie olova. a sem^oja^upotreEIiava se za s5fjvH5vie jeffinih grnča-
riia. Gleđ. dobivena upotrebom ovq>g sulfida, slabo je otpoma prema ki-
selinama (sirće) i zato je opasno u takvom posuđu držati namirnice.
Olovohromat služi kao lepa žuta boja. Olovohlorid se unotrebljava
za spravIpiTrfe"izv'S‘nl^'~ 7 ^v ^h lw5aT"za kcmzgryisanie (impregmrani?)
drveta (u smeši sa cinkhloridom i $ublimatom). Olovoarsenat se upotreb-
Ijava za uništavanje biljnih štetoSina. Spravljanje svih ovih jedinjenja
olova,_S:ao i njiKova primena, može dovesti. do trovanja, naročito profe-
sionalnog karaktera.
Organski derivati olova. opšte formule Rs — Pb t—Ac, a naročito
triprg^plum bi'T^rietilpTum bl derivaM saharina, prodstavljaju najjače
poznate otrove kiiavce. koji već u koncentracijama od "l X 1U-IJ ižazd-
vajiu nepodnosljivo kijanje. Ove supstance predstavljaju potencijalne boj-
ne otrove — kiiavce. sa m nogoiaeim dejstvom od arsinskik. kliavaca.
Jg g govu. zato što^prolazelcroz ve filtre i Sto kod niih BAL ne bi bio
” ^Kkas^i~SiSo~antSđot. ; '
_ioksičpost. — Količina olovriih rastvorljivih soli (na primer acetata)
koja je potfgbna~da iza2 oWaKutnS~tFgVSKia~i smrT."6bi{:no velika
(25Tto 30 g), mada izvesni autori (Manouvrler, Aigre)' navoae izuzetne
slučajeve gde su i vrlo male količine olovoacetata (ispod 1 g) dovele do
smrtonosnog trovanja. All. ovo su: sasvim izuzetni slučajevi i nasuprot
njima navode se slucajevi gde je iposle uzetih 60 g (Taylor) došlo do oz-
dravljenja, poele jakih povraćania.. Zato olovo i nijejnamčito važno kao
prouzrokovafi zlnfiinarkihpjkntnih. trrtvsnja Ai»..f>lrwi> ie u toksikološkom
Pogledu neohičnfv ifnžnn. lrnn prr.uarnVfivar hrMilžnih;~CT&i6snO profeSional-“
iy.h trovaiiia. Ova su trovanja prouzrokovana stalmrn unosenjem maiih
Količina olova u organizam.- Hronična trovania olovom poznata su pod
imen 9tn..aaliimizma. - - ........ “ ■—
Osetljivost pojedinih. osobama dejstvo malih kolićina olova veoma ’
ie različita. Alkoholižam u velihoi meri povećava osetljivost organizma
prema. toksičnmn de.istvu olova. l ma radnika koii vec posle nekbliki^
OTPbO f p \ LLJf-O f
 ^< ZAM n u HTaiUi A ?v 1o y . <Jo£><z/m 0-€UJ?-£ C,
~ / 7^ ~ ~ 7 V

/ u d i i K ^ ^ e M J ^ '. $tcr& {_ TlCtU/

\
( g ) u ^ a ^ lf ,eUri<- i/LC&cz;
v, - 179
CM/HŽ* - .
žrađa sa ofi'žnim preparatima pofekžu izvesne znake trovanja olovom, ali
ih ima koji rade godinama u istoj toj' industriji i iubu. nikad pokazivali
jasne simptome sattrmizma.
^Ako orgqnj?ram izharnfo — elimmiše onoliku količinu tflova koliko se
•đnevno i unese u organizam, odnosno akp se uspostavi ravnoteza između
-TCgrgtgnztogSne kolićine. moze da ne dode do poiave irovan] a. Smatf3~se, -
ineau6r5^~3a 3^Žovoljno da se unosi, kroz duzi penod vremena, i svega
po.2 miligrama oiova dnevno, bilo u obliku prašine, dima ili preko pijaće
■vode, pa da dođe'do pojave hroničnog trovanja fsatumizma); ima autora
•(Brouardel, Oiiver) koji smatraju da unošenje količine od 1 mg olova
■■dnevno može posle dužeg vremena dovesti do saturnizma.
Toksičnost olovnih jedinjenja kod profesionalnih trovania u veli-
I tOj m erj.žavžrod rastvorliivošti unetih iedinienia u tečriostima organiž?
^ a T o c n i ^ i ^ a ,u.udisanoj prašini. Finija.zm ca lakše se resorouiu.
“Udisanje prašine u kojoj ima sulfida,' koji je vrlo slabo rastvorljiv, biće
roanje opasno od prašine u kojoj se nalaze neka rastvorljiva jedinjenja.
laiti t o ^ č a n^MoscMin)!. ' mp-voKimaf nnet u ^
Što se tiče sam og mehani7.ma toksir.nog. . delovanja olova, on se de-
lim ic n o ’oBiasniava, kao i kod žive, v^zijjaniem olova za aktivne — SH’
grope'bfei&ačfe'Miia u fermeijtima. ćime seinhibiraiu sami ierm enti i tako~
v is e r n e mogu da vrše bitne'fm61ožke funkciie. Međutim za objašnjenje
rmehanizma delovanj a došla bi u obzir i pretpostavka da olovo potiskuie -
-druge neke metale iz izvesnih fermenata i ■n a t a j način i in cU rektno 00-
yogi 'd5~inMbiciie fermenata. U prSlog ove pretpostavke govoriii bi ek-
spenmentalni rezultati Mokranjca, Soldatovića d Radmića u kojima je
■dokazano da p&većana ap so rp n ija olova i 7 ayiva STOaj4 aiijp ..k A n fP n ti^oije
~bakra, gvožđa i kobalta u krvi.
Najveća koncentracija olovau vazduhuradnihprostorijakoja semo-
■iže toilerisati i koja neće ni dugim radom u takvoj atmosferi dovesti do
hroničnog trovanja kreće se. prema raznim autorima, odnosno raznim
jpropisima, od 0,15 do 0,3 mg olova' na kubni metar vazduha. -
“ tomL — SimpJami...akutmh^vani#vSoaima olova jesu: metalni,
ustima, suvo grlo, žeđ, poyraćame. ahriryn-maini ~hniavi,"
^lablienie pulsa. paialiža, konvulzije. SmrTne nastiipa brzo.
KodThroničmh r>mfp=;iona1nih trovania olovom vrlo je retko da se
.simpTomi brzo isoolie. Određeni simptomi poiavliuiu se obićno tek posLe
iriše'tsgđelja, u izvesnim slučajevima pošle više meseci, p a čak i više gor
-dina od momenta kad je radnik prvi put počeo da radi sa olovom.
~Prvi vidni znaci tmvanja -moeru biti iaka. staina zamorenost. gub-
lienie..apetita, mržavijenie, glavobolja i pbstenena. anemiia. Bfedilo koze
Jlca, ^oje je tžikođe karažterističan simptom za hronično trovame olo-
voHi,~fie 'dčlazi od anemiie već iz^leda da ie tp posledica spazmi arteriola.
I^ ^ ^ a ra k te fištič a n simptom smatra se poiava sivog.olovnog ruba oEo
^ § a J to jls e gtvara dPjg.faaniLaffliporvodonika na ellnunisaao oiovp.'1553s
•ge' ijtai šimptom ne iaffia iiv’eli. Računa se da se on javlja u nešto preko
SO°/o slucajeva hroničnih trovahja olovom. Oiovni rub se retkoi pojavljuje
"kod radnika koji dobro neguju zube.
Simptom koii naičešče obrati pažnju samog bolesnika jeste pojava
-tzv. olovnTh^kolika. ti tiničniiriznena^nih bolova. grčeva u trbunu.
. gimptomi trovania olovotetraetilom nežto su različiti od oiiih koje
•prouzrokujii'mineralna'olovna jedinjenja. Uvde dolaze posebno do iz ra ~
^ ć o jjo 'jiu f'c o jc i 'o o b fe cG & Jfrc
ib o /a M Č J ^ i
>r (o\ '■m ^T^JhJL LfJ-rOtlCUH£/Wi{X jCjfr
^ p g fip o L M io r cm c?r ; Ttas/aJia^u j a M & P ffj^ ? (Z ^ v a jm z tc u s

.180

žaia nervr -oremef-.ali: nesanic- teški snovi. napadi slični..deliriurn-.ttfer-

mens-u i c " ,
"TŠod - ;a hroaaiin 7 vania olmrom žestn kii ii7.m.V poharaiima: ikao
opšta datja jasledic'i do. hronična oboljenja bubrega. M.A. Collin nalazl ,
dasg^cmJ-TadiillLa ■VTl’Ba'" ’■3m'Egtr£&Đstima hroničnih trovanja pojavljuje,.
i bez drugih kliiii dh znakova, jedna „diskretna azotemija”. Zbog toga
on smatra da odreaivanje uree kod ratmufca ko]i rade "sa oiovom' im a
veliki značaj. Po ovom autoru svakog radnika kod koga se, posle više
puta ponovljenih analiza krvi, nađe povećana urea, treba definitivno-
ukloniti s tog posla.
- LoMJiae ^ — S obzirom na opasnost od relativno čestih
hromcnih trovanja olovom, uglavnom profesionalnog karaktera, pokuša-
vana su razna sredstva za lečenje satumičaia. Naravno> kod akutnih tro -
' " Z—, vanja oralnim putem prva meca_ hilaJ 3.iJ.zbaeiy.a11je_otrova povračaniem
CJ\ / (PtTh-Y" ispiranfežrTzeluca. Međutim kod hroničnih trovania problem se pos-
^ ^ tavlja drukčije. Pfr~veja"fu~treba voditi mčtiiaA-0 ..tak 6 zvanoi rhobiliza-
-j olova. Naime olovo koje, posle resorpciie. cirkuliš_&Jo:oz_krv (vero-
0 ( 1/ ' ~vatno u obliku dvobaznog fosfata iili glicerofosfatal postepeno se depo- ,
nuje, naročito u skeletu. kao.■natfLstvnirT,'ii- trih a rn i^ fosfa.t-_Q.vo depono-
fzSKL vanje olova u obliira neraštvornoir iedir.ionin nredstavlia-_ustvari i od-
brann od trovania. Kod stalnog rada sa olovom, pa dakle i.
OM kod hroničnog trovanja prouzrokovanog stalnim unošenjem inalih ko-
Mčina olova u organizam, doći će do sve većeg deponovanja olova u kos-
(r% hL(XP^Q jIFCk4& sxa. Međutim ppd izvesnim okolnostima ovo_deponovano. nerastvorno.
olovo može pofiovQ~prgS u rastvorliiv ohlik nči. u cirkulaciju i dovesti.
do akutnih n apada saturnizma.. O varoiava -ponovnog unošenja već de-
~ponOTSHg^~^5va~~u cirkulaciiuJ3L3žiga5?Trtfihiliza<fHa.nilmra, T)o ove mo- .
bilizacije može doći spontano, pod uticajem'izvesnih irifpknj°,
ma, i"uopšte kad u metabolizmu dofle do acidozej U takvim ajcutoim sta-
~MBTltOTt5n;rtr'fav6riž5jSEI "
olovnog j edinj enj a u nerastvoran. pa dakle i. bezopasan. oblik. Ovo se-
moze postići raznim, sređstvima. Jedno od na.jpovoIjnijih za tu svrhu je
natrijumcitrat (Moschlint 4-—5 g tri puta dnevno). Kako se paialeihio Stt
olovom, i pod sličnim okolnostima, iz skeleta eleminiše i kalcijum, to
je~^nsno ii' slucajevuna aiiutnog satum m na^avati 1 diietu sa mnogo kal-
cijuma. U tu svrhu i mleko se može davati, s obzirom na znatan sadržaj
• KaTćiJdrhiPu njemu.
Olovo deponovano u organizmu predstavlja prema tome stalnu,
potencijalnu opasnost usled moguće mobilizacije tog oiova. Pored izves-
nih patc&ošldh stanja, i davanje nekih lekova može da izazove mohi- ,
lizaciju olova. Klasičan primer pruža kalijumjodid, koji su neki autori
upotfetiljavalT i za kontrolisanu mobilizaciju olova. Međutim i neki no—
Viji, danas mnogo upotrebljavani lekovi mogu da dovedu do znatne mo-
biiizacije olova. To je slučaj sa penicilinom, streptomicinom. i drugim.
antibiotioima, kao i sa' PAiji-om (MoKranjac, Radmić i Soldatović).
to java moDiiizacije, praviino korišćena i strogo kontrolisana, m&-
že se koristiti i za lečenje saturničara. U tu svrhtk_ka& antidot kod hro-
ničnih trovania-aiovorn, Vian.ac ^ naičešće upotreSlj.ava kaicilumelfilen-
■dTaminoietraacetat (CaEDTA); • _

^ 7 - o u u c r v m \

\tJOUiZK M. CHfvZu___________ ;_________ ' ____________________________

r-T7-/ ,77r^/! /nflsu'ft • -FJ*} H a~\j^Ljt~z?\
 CUM UCO U M :
= > ch &I omj MWfyt. ■£Ać\cfac.gr, -'Cf 'v e /u c m ji
I j j j k l o c / c , ^ (la r o f^ u U f^ uojiz-ti:
o£3& sU pfex?fvi '■Q fh ^ u :/ b o 7 f 6r & f B j ^ f 7, 7*b
j O/UD&'ril '
Na OOC

. L:<
-r
o
Ova jedinjenje gradi sa olovom komplekse f„šelate”) koji su slabo
loksični, adO brV^astvoHifrc'lkao takvi se brzo elunimsu iz organizma.
'T r e S ^ i^ ^tTOm"liSg'"W5r VMK'^m'ka mobd'iraćnT'bTov'a.' Mojg-adSffrggmr^
*sjeay^ćfftaia~s6"daje (Jatlli'i'A mogu se aiievno iz organizmaj eliminisati
vrlo velike količine olova. CaEDTAi se daie intravenozno ili per os. Dat
intravenozno satumičarima on može povećati sađižaj olova u mokraći
za 10 do 30 puta. Sadržaj olova u krvi se menja u neznatnoj meri.
Kao i u mnogim slučajevimai infektivnih oboljjenja, a i intoksika-
cije, i kod saturnižara izvesni autori predlažu davanii? V^tamina C, kao
sredstva kojS povećava opštu otpornost organizma. Međutim Mokranjac,
Eaamić' i ioidatovic su utvTdiii na eksperimentima sa životinjama da
'V'itamin C deluie kod irovanjat olovom .kao izrazjti antidot: i kod dava-
n ja "veUKih','ietainih doza alovniJh 'soli/ oko 50**/o"zivotinia"p'reživi ako im
se daje Vitamin C u većim dozamai
Mere za suzbiianie saturnizma. — Preduzinaanjem svih potrebnih
'zaštitnih mera~koje daiiđShja tćhiillfići omogućuje (dobra ventilacija, auto-
matizacija i hermetizacija — na ptimer kod izrade olovnih boja, mefe~~
opšte higijene, skraeehcTTadno vreme itd.) broj profesionalnih trovanja
jako se smanjuje.
ILžaštitne mere spada i preeled radnika. Specijalno kod trovanja
olovom pregled i ana'IIza'"&vf, rifljferaće'i lzme®7'THCž'r"fftkdti frovanTa
i ^ ^ i ž t C ^ ~ ć ,gTgCflma__gde se ioL ne_aRd3g ^ .u _ ^ Iia šm i^ m a c irp e tH a
kojima bi i s a n u a dnik primetio.jđa ie, bolestan. Tu dolazi u obzir utvr-
•^ ^ .g ^ P ^ .H g tv a,X broia takozvandh hazofilnih erftrodta^Tl o l ^ r p o T ? -
gledu izmenjenih crvenih krvnih ztnaca. z a t i m . i s t r a ž i v a n j p p o r f i r i n a ^ n
Rtya-sam o ^ 5 iMM~uJm a J.Jo a k a .ć i, kao naj-
sigum iji i najnedvosmisleniji nalazj 'i
Pojava bazofilnih entrocita .nije apsolutno kateakieristična za tr n v a n i a
olovom; a sem toga oni se i kođ trovanja olovom. ne pojavljuju uvek. Mc Nally je
ivegS’ u 47°,o slučajeva, u kojima je u mokraći nađena nenormalna koldčina olova.
našao i nenormalan broj bazofilnih eritrocita. Uopšte uzevši. poiava bazofiln'h
'gategcjJa J e naročito česta u ranom stadiiumu olovne intoksikacner T m i a značaia
samo ako broj njihov pređe izvesnu granicu. Ali ta granića nije ista kod svih
autora. Najčešće se smatra đa normalan broj bazofilnih eritrocita ne prelazi 100
T>azo£ilnih na 1,000.000 normalnih eritrocata. Izvesni autori su nalazili 1.500, a izu-
^etao i više bazofilnih eritrocita na 1 ,000.000 normalmh, i to kođ osoba koje uopšte
nisu izlbžene nikakvoj mogućnosti olovfte intoksikacije.
2) Istraživanje poriirina (koproporfirin III) u mokraći, i ako nema apsolutnu
■dijagnostičku vrednost kao ođređivanje samog olova, može; biti veoma korisno,
naročito zato što se povećani.e, kfiHEp.Bflrfiiina u ■mnki:aći~j » is ri.fai.i(»l.. n r v im
atadijumima saturnižma. Istraavanje s a - može izvršiti na sledeći način: U 50 rru
molEracei"ć[o,d'a sć' iU "fiil zasićenog rastvora natrijum acetata i 10 ml' glacijalne sir-
■ćetne kiseline, pa se mokraća ekstrahuje etrom. (2—3 puta sa po 50—100 ml etra).
'E tam i eksU'akti se skupe u jedan levaki za odvajanje i isperu sa 50 ml vode koja
.-sadrži 20 kapi zasićenog rastvora natpjumaeetata. etarm izpvoji i šz njega
=E5 o n o P ?'ri£ ,w ' C/h ^ w /U )
— CChvt ^ 7 -b
 z f* q u j c jm ■
' H ? , U h G ^ U V j i r t M //jU/U
J nJrv\.
A .J

z .\? v \X r IC o ( jj7 Q ^ y ju f ^ k M A ^
182 - .........
■*rž> Istražiianifi*-— Hadi suzbijanja i otkrivanja svih vrsta Irovanja
olovorii; "HT~Fa5i'~utvrđivania priroda i stepena trovanja, dolazi u obzir
istraživanie r.ajT-a-mnvrsniieg materiiala. Kad dođe i do snir£ruš_Ied_tro-
vanTaT"t?eba ispitiya.U_i QKg&n.e._ _
Specijalno kod profesionalriiH trovanja dolazi najčešće u obzir is-
traživanje olova u krvi, mokraći, izmetu i vazduhu radnih prostorija. Za
sprečavanje drugih slučajnih trovanja dolazi u obzir i istraživanje olova
u hrani (naročito konzerve), piću (viino, pivo i dr.), vodi, omotima u ko-
jima se drži hrana i piće (kutije,, istanjol hartija i gleđosano posuđe.
sifonske glave i dr.).
TV^ptn d p is tr a ž iv ^ n ia su r a7.1igit.e p re m a p riro d i m a te rija la k o]i _se-
isp itu je . iš tra ž iv a n ie o lova u o rg a n im a . n a ro č ito ak n sii-u —p ita n f u - vf-re,
'knli^Tn'p m S teri'iaia fviše sto tin a g ra m a l, n a ib n 1je.-i e .vršiti metodOffl r a -
zaranja nascentnim hlorom ( F r e s e n i u s — B a b o — O g i e r ) .
— iTpotreSTfavaiući za Ikrainie određivanje olova ne klasi-
čne obUke (sulfat iii hromat) već veoma-osjgtljivu diti2 onsku_metodu, lli
polarofcrafske i spektrografske metode, olovo će se lako naći i kvantitativ-
ričTo9rediti, čak i kad su u pitanjU-Prgsnt-ngm alnlh IjUdl, ir kaMinama
ođ 5 W i r g orgarjaT'Prema'torne r^zarkn^e (organa, krvi ili drugog flSt=
t'e ^ ’a la f ^ s e m o ć r v ^ itl metodom sa azotnommsehnom 1 vod'ortlk‘perotr=7
sidom (vidi str. 134)! • ■■■.,. • *
n i t.i 7. nn s k a m e t o d a . — Po razaranju na ostatak se doda
1 mrarie?e"azotne' i' KlorovOdbhiSnG 'kiseline (1:1), rastvor se ispari skoro
do kraja, i doda mu se 5 ml razblažene hlorovodonične kiseline (1:1). Iz
ovog rastvora, pre nego što se pristupi daljem radu, ekstrahuje se gvožđe
,, i koje je uvek prisutno, a koje bi smetalo naročito kod određivanja sasvim
maJih količina olova, kao što su one koje se nalaze u normalnoj krvi,
čak i kad se gvožđe veže kompleksno kao što se to radi u mnogim me-
j-r1; tođama za određivanje olova. Iz tog rastvora najbolje je gvožđe. ukloniti
ekstrakcijom pomoću etra. Postupak je sledeći (Mokranjac i Radmić):
Rastvor se sipa u levak za odvajaiiije, čaša opere sa 2—3 ml razblažene
hlorovodonične kiselline (1:1), pa i ovaj rastvor sipa u levak za odvajanje.
Zatim se u ievak doda 10 ml etiletra, mućka nekoliko minuta i ostavi
da se slojevi potpuno odvoje.' Vođeni (kiseo) sloj se ispusti u čašu u ko-
joj je bilo vršeno razaranje, a. etar se odbaci. Ova operacija ekstrakcije-
ponovi se 2—3 puta. Poele posledtije ekstrakdje levak za odvajanje se
. opere sa 2—3 ml azotne kiseline i(l:l), pa se i ovaj rastvor pomeša sa
prethodnim. Blagim zagrevanjem tečnost se ispari do suva. Na ovaj os-
tafak se doda 2 mljgagle, zagreva do ključanja i dok je još rastvor topao-
đoda se 5 ml 20% rastvora limunske kis&line. Kad se rastvor ohladi, doda
se 2—3 kapi timolglavila (0,25% U etanolu) i koncehtrovanog 'amonijaka
do prelaska žute boje u plavu (pH ;9,2). Zatim se doda 3 ml 10%^kaEjy^,-
izvrši ekstrakcija koproporfirina mućkanjem sa 15'm l 5°/o hlorovodonične kiseline.
Ovaj hlorovodonični rastvor se posmatra u Wood-ovoj svetlosti (tj. kvarclampom
sa staklenim fiitrom od nikeloksida, koji propušta zračenja određene talasne du-
žene: 3650 A). Intenzitet crvene fluorfescencije biće srazmeran koliCini prisutnog
koproporfirina. Tačno, kvantitativno ođređivanje koproporfirina vrši se u tom ra -
stvoru pomoću spektrofotometra, Citajući ekstinkciju na 402 tn|i PomSću radne kri—
ve napravljene sa standardnim rnstvorora čhtog koproporfti'ina I£I, odreduje se sa-
držaj koproporfirina u ispitivanoj proW.
 O I X ^ & TS
~S ^CL> —^=-* *S
n a m / u % 0% - ^ sj — c ^ 8 3
cijianida i 10 ml pufemog rastvora') (pH 9) pa rastvor prenese u levak
za odvajanje, čaša opere sa nekoliko ml vode i ova takođe sipa u levak
za^đdvajanje. Kalijumcijanid s& dodaie zato što ditizon sa mnogim me-
t a l i r n a riaip nhrtiprrž fiit.iTonate ood određemm cksperimentalnim uslovima.
?od napred opisanim usiovima kaliiumci ianid sprečava stvaranje '5ttt-
zonata drugih metala i tako će se ekstrahpvanjem rastvora sa ditizonortv
dgblti u hloroformnom rastvoru samu" crvtini (.d'ovuditizond.1. IUfđi lotta Cti
se 'napred spremljen rastvor u levku za odvajanje muckati. o minuta sa
5 ml rastvora ditizona_u ugljei^tetrahloriđu, (5 mg %>: ovaj je rastvor
zeleno obojen); kadai se slojevi đobro odvoje, ugljeniktetrahlorid u kome
se.nalazi rasfvor olovoditizonata, odvoji se iz levka. U levak se potom
đoda opet 3 ml rastvora ditizona i izmućka. Ako se i ovog puta rastvor diti-
zona oboji jasno crveno, ekstrakcija će se ponavljati sa po 3 ml rastvora
ditizona sve dok se boja ditizona u ugljeniktetrahloridu menja. Zatim
se skupi cela količina rastvora ditizona, upotrebljenog u ovim operaci-
jam'a; u čist i suv levak za odvajanje, doda 10 ml razblaženog amonijum-
hidroksida (1:300) radi ispiranja, odnosno uklanjanja viška ditizona koji
se'nije'vezao ša olovom kao ditizonat. Opran rastvor olovoditizonata u
ugljeniktetrahloridu filtruje se kroz suv filtar, da bi se zadržale kapljice
vođe7 i zatim čistim ugljeniktetrahloridom dopuni do 25 ml. U slučaje-
vima gde treba da se ekstrahuju vrlo male količane olova, tako da ras-
tvor ditizona već kod druge ekstrakcije više ne menja boju, dalje ekstra-
hovanje novim količinama ditizona neće se vršiti, već seja s tv o r olovo-
ditizonata u ugljeniktetrahloridu opere odmah amonij umhidroksidflrtiT
p r o H K H i |5 n ? r n g r.m r—f i l t a - i, r i ? t i m n g lj P n i l r t e t r a J l l o n a 6 y f t a&pgTTi" dO ~M)
ml. Ovako1dobiveni rastvori spfemni su za fotometriranje.
Za merenje ekstinkcije (absorptivnosti) upotrebljava se- pogodan
spektrofotometar, a merenje vrši na 520 m:i , odnosno sa odgovarajućim
filtrom, a kvantitativno određivanje vrši pomoću baždarne krive, nap-
ravlj’-ene sa standardri'im rastvorima olova. Ovi se, uz dodatak 10 ml pu-
femog rastvora, dovedu na pH 9, i zatim ekstrahuju, kao i olovo u probi,
sa 5 ml + 3 ml (za manje količine olova), odnosno s a 5 m l + 5 m l + 3 m i l
(za veče količine) ditizona rastvorenog u ugljeniktetrahioridu. Dobiveni
rastvori ditizonata se, kao i u analizi, isperu amonijakom (1:300), rastvor
profiltruje kroz suv filtar i dopuni do 10 ml, ođnosno do 25 ml, dodava-
njem čistog ugljeniktetrahlorida. Naravno da se, po nuždi, kvantitativno
određivanje olova može vršiti i vizuelnim poređenjem analizirane probe
sa standardnim rastvorima.
(D>_P-oI a i r o g r a f s k a m e t o d a . — Primena polarografskih meto-
da, sp??cijalrlo u tokik6loskLm toilijzama, ima posebno to preimućstvo
štS'se rezultati analize registruiu obiektivnra"na hartiiL to iest na poia-
rograniu. i kar> taltvi ncfain kao nepobitan doknmenat o dobivenom rezul-
tgSLJSaik-log& ^im roatodama sp, Vro i ditiT-nnsTcfvm^ m ogu određivati
immmalne količine olova (h£jaditi delovi miligrama). ~ '
polarografsko. određivanie olova predložen je veći hrrt-j met.oda.
k°i5.se ugiavnSRnnogu- pudeltti-tt-tivtt 'ksl iim ' s'&rpu *■
fažarariju mateniala. vrži prethodno ekctralr/?iffi Via prirt^f^đffr1"
zonom ili elektrolizom. pa se posle to ekstrahovano olovo određuje
!) Ovaj pufemi rastvor se pravi na sledeći načm: 15 ml 10'Vo rastvora ka-
lijumeijanida pomeša se sa 5 ml koncentrovanog amonijumhidroksida ii •15 ml 20°/<
rastvora limunske kiseline L vodom dopuni do 100 ml. Ovaj pufemi rastvor se
mora svakog dana spravljati svež.

c P W A te s /< n c /e jh /te tA te J M
T <r V
g&gtofeJkodiccqih1ra.određi3ffi^ Vlži dinđsaB», BQrazaranj u^pxgan§^ih
matžraiala.1U prvoj grupi metoda polg jrafi-ko određivanje pređstavlja
ustvari n^m!^bLJlopunskbg~ofireaivar^ pošio -!e~oiovo vec biio dovede-
no u oblik (npr. kao c jzonat) u kome se moglo odrediti i bez polaro-
gralske metode. Zato ć 10 ovde izneti samo iednu metodu u kojoj se alovo
određuje direktnp polarografski. .poslj; razaranja organskiK materija. UVff~
'ie metoda ppgodna za određivanje- cur.va u krvi CMnkraTijac i D. Jovano-
VićT~Preimuc5tW~ove ~met~odp~s>^\^sthiririnme što se u -nioi prvo ukla-
nja potpuno (a ne vezuje kompleksno) 'gvožde i druge maTerije (mašflT
koie bi aaire smetale pri radu. i što se omogućuje upotreba malog broja
i malih koližina reagensa. už""'primenu pogc)3.anp, xisnavjaftgLiMfifrypha^_
Krv se razori, uz zagrevanje, azotnom kiselinom, dok se ne dobije
bistra tečnost; zatim se doda HCl i dalje zagreva da bi se isterao višak
HN03, a gvožđe prevelo u FeCh. Dodatkom 6 N HCl i hlađenjem, izdvoje
se masti i dobija žutn emulzija, koja se ekstrahuje etiletrom. Ovom se
ekstrakcijom, poreJl gvožđa, uklanjaju i masne materije i time se olakšava
mnogo dalje razaranje. a upotreba sumpome kiseline svodi na minimum.
Posle ekstrakcije rastvor se, uz dodatak nekoliko kapi sumporne kiseline
i 1 ml perhlorne kiseline, ispari dok tečnost ne potamni, pa se onda pok-
lopi satnim staklom i ispari potpuno. Maii višak sumpome kiseline dovo-
Ijan jfe da ukloni višak perhlorne kiseline. Ostatak se rastvori u .2ml vode
i ponovo ispari. Ovo se ponovi još dva puta. Najzad se ostatak rastvori
u 2 ml osnovnog rastvora (1 g natrijumcitrata, 4 g natrijumhidroksida i
10 mg timolplavila u 100 ml vode) i polarografira od — 0,65 do — 0,85V
(prema normalnoj kalomelovoj elektrodi). Kiseonik se uklanja provođe-
njem struje vodonika kroz rastvor u tokru 10 minuta. Rezultati se čitaju
iz baždarnog dijagrama napravljenog sa standardnim rastvorima olova.
Na slici 20 vidi se: polarogram 2 ml osnovnog rastvora sa dodatih 4 y
olova, polarogram normalne životinjske krvi kojoj je dodato u 5 ml krvi

Sl. 20
4 y olova i polarogram krvi (5 ml) jedne osobe koja je bila izložena pove-
ćanoj apsorpciji olova (58 y na 100 ml krvi}.
( c fi S.p e k t r o i g r a f s k a m e t o d a . — Korišćenje emisionog
spektra rnstsla u ailSllllči dinas iialazi veoma velike primene, naročito
u metalurgiji. Spektrografska metoda, na osnovu dokazivanja specifičnih,
takozvanih poslednjih analitičkih spektralnih linija pojedinih elemenata,
svakako da spaHa n» ^amn u nainnotUlviie vać i~jj-naisnprifirniie_anali-
tičke: metode- Međnt.iTn nvp rnptnđp se sve više koriste i za k-vantitativna.
odre&ivania metala. pošto, pod određenim eksperimentalnim uslovima
■(haćin1proizvodnje spektra, priroda elektroda, oblik elektroda, intenzitet
električnog pražnjenja, vrsta upotrebljene ploče i izazivanja itd.) inten-
zitet pogodno izabranih karakterističnih linija jednog eiementa je srazme-
ran koncentraciji tog elementa u ispitanom materijalu. Da bi kvantita-
tivno određivanje jednog elementa manje zavisilo od raznih. spoijnih
uzroka, a posebno od varijacija u promeni napona struje, predložene
 su razne metođe. Je od n&~: r&ktičnij:
steadarda”: U ispitivcri EaieH“ T" c'.oda]e~ TTF”
ffifenta, ćstji emisioni spe.ciar .nije,
taiasnoj dtižirii sa liaijama is.,.- ivs^uog i]
meriti, i koje se u datimuslovima upotre. sktri'
nica ili luk) slično ponašaju. U to ih ;s-lufe.i : ri'bive
pomoću mikrospektrofotometra, aM ^iiaVdrugi n-ačin, određuje
intenziteta linij'e X ispitivanog - elementa i odabrane lindje u dodatog
elementa. Unoseći ovaj ođnos, dobiven sa raznim koncentracijama ispi-
tivanog elementa i „unutrašnjeg standarda” (npr. olova i bizmuta), na
■apscisu, a na ordinatu odgovarajuće količine istraživanog elementa,
izražene u gamama, moći će se iz dobdvene.radne krive čitati sadržaj ispi-
tivanog metala u određenoj količini materijala.
Ova metoda se može prim eniti'i iza određivanje olova u organskom
materijalu. Posle razaranja, ođređena zapremina rastvora se unosi u šup-
ljinu ugljene elektrode, ispari, po potrebi doda još rastvora i ponovo ispa-
ri, pa se zatim grafitna elektroda:sa isparenim rastvorom stavii u stativ
spektrografa i, pošto se gore postavi druga grafitna elektroda propusti
se eilektrični luk određenog intenziteta (npr. 110 V i 10 A) i isti snimi
epektrografski.
Spektrografska. kao i. polarografska metoda, mo<gu se vrlo korisno ,
upotfebiti, aii^ naročitoTu’~iIugi^ewinai ~gd6'Sig'Vgge~gertl5fee analtze. Za
vrsenje a n l l i z ^ g l o ^ imaju raditrslffia
pbvremeno. mnogo je pogodnija ditizonska metoda. “ :
ofova u mokra.ćii i vodi. — Kad-se olov_o_istraim£- ujmok-
raći, poirebno ie mokraćlT'prettiodno~iSoncentrisati. pa onda taj ostatak
razonti r raditLkao štfl iejaaPralfiKkstio .za krv. !
’ ’ZO straživanie olova u vodi i tečnostima,_^fccebno ie određenu
zapreminu tečnosti isparitiJ_onda^ast!atak razoriti sa malo azotne kise-
hne i vodoniKperoksida. U tom ostatkiu se dalje istražuje olovo jednom
O'd'napred opisanih m etodar~" ' : ’žr~ T~T------ -
^ ■ ^ Jstra ž iv a n je q metalnlin nredmetima. — ~U metalnim. kutijama, sifon-
skiiž. ■gla.Vama i dr.r^'kbjim a treba utvrditi da1Ii sadrže olova u nedozvo-
ljenim količinama, određivanie se vrsi rastvaraniem metala u azotnoi
kiselini radi izlučivania kalaia (kalaina kiselina).,U filtratu se istra-
žuiB olovo uobičaj^nim analitičkim lTJ,fefa3dam^.4nfl.j ^ S ~kS~si5fat^ iii i
d itiz o n s k pm m i»tiv1nm _
= T > Istraživanjft m » a^u h n — Prioba sumnjivog: vazduha uzima se
sprovod'ggt^^ aabjižazSniijaa^žogodan BicjEL-teomocu puir.pe ..impindžera^
tooz ispirallće koje sadrže razblaženu azotnu kiselinu (4 dela HN03
UTT.42 u 100 delova vode\. U uzetoi probi istražpiif nfKffP1
od napred ppisanih metoda fza minimalne kodičinejiaipovoliniie ie doka-
.žIvati^oTovo.:reakćiijomsadAtizonoim,). tJ svakom slučaju proba vazduha
mora biti dovoljno velika da bi se u njjoji moglo dokazati olovo, naročito
^kovjie ono prisutno u vrlo malim kollčinama.
.Tumačenie rezultata. — S obzirom nai uslove modemog varoškog
života ,u~brganizam se unose stalno male količine olova Cvoda. hrana, naro-
čito konzerve,~prasina fdr.). Normainorn hranom (uključujući vodu)i dnev-
no se unosi od 0,15 do 0,30 mg nl<wa ._Akf> ■<«» n nrpajdraa~»ađM^la>Ii£ine
°d nekoliko miiigrama ta. količina
~§F ne moze smatratj kan-naka-jaaTOga.t iWinnocma1na pnjava. n^. osnoVU koje
bi se mogle postaviti pretpostavke o tjrovamu olovom.^rSčako sTnadu
186

veće količine olova, mogu se ovakve pretpostavke uzeti u obzir. U je tn

oso'Ba koj e su "šlgurfio' umi-14 USled trovanja Olavćm, nalazene su koli-
čine od 1 do 5 mg na 100 g jetre (normalne količine u jetri kreću se od
0,04 mg do 0,28 mg, proseSno 0,12 mg na 100 g). Kod hroničnih trovanja
nlnvain karakteristično j» lf>Vali7.mranijp rMat.ivDoSmEEL-llcffiliif-ina riietSIg
u dlakama i kostima. Tako dok se u k<S>aLnormalno' nalazi nekoliko Hesetih
'-aelwrOT‘mg'rra'' I 'Eg kose, dotle se kod hroničnih Hrovanja nalaze mili-
grami pa i desetine miiigrama na 1 kg.
Sto se tiče tumačenja rezultata analize ekskrecija i krvi radnika
koji rade u industrijama i rađibnicattia gde postoji mogućnost trovanja
p l 0 V O x i r i ^ O ^ e s e r ^ ć i ^ ? a ^ e n rlj,|,':'ita ,n i i w n nlitv.inH Š r' p r n l r n i m n i ž a
Inalaženo je"po nekoliko stotina mg na 100 g u slučajevima satumizma),
đok se U mokraći nalaze obično. U slufo-jevfima h rnničnngiJirnvan ia. samo
maie količine (delovi miligrama na litar). Normalni sadržaj olova u mok-
raći zdravih ljudi kreće se u granicama od 10 do 80 y na litar mokraće.
U pogledu određivanja olova u krvi. smatra se da kad se na3e u
kr v j l f f m ? ili više oiova~ul50 mlTta količina predstavlia veliku diagno^
stISču~vreanost, na osnovu koie seimože utvrditi Dostoianie hroničnog
trovanja. Sadržaj olova- u krvi i ko!d izrazitih hroničnih. trovanja retlco
preiazt-0,3 mg, a kad se nađu količine koje dostižu ili prelaze 1 mg olova
na 100 ml krvi, može se posumnjati da je u pitanju neka analitička
greška, ili da je olovo došlo u ispitivani ugled spoJja.
U krvi zdravih Ijudi količina dlova kreće se normalno u granicama
od 15 do 50 y na 100 ml, a samo u malom procentu sluSajeva taj sadržaj
dostiže i 60 Međutim ako sadržaj olova u krvi pređe 60 y na 100 ml,
i pogotovu ako se to utvrdi i ponoirljenim analizama, onda treba tražiti
i ukloniti uzrok toj povećanoj absorpciji olova. Po američkim kriteri-
jumima, ako se kod rađnika koji rade sa olovom nalaze u krvi količine
koje dostižu i prelaze 80 •>- na-iOO ml, onda takvog radnika treba bezus-
lovno ukloniti sa tog posla, i ako on ne pokazuje nikakve kliničke znake
saturnizma.
Sto se tiče tumačenja rezultalta analize vazduha, može se reći sle-
deće: ako se nađe 0,15 — 0,30„mg iii više olova na kubni metar vazduha,
t reba pređuzeti mere za uManjanie uzroka koii dovode do te povecaiie
koncentracije olova u vazduhu radnih prostoriia.

1 dP) BIZMUT (Bi)

— Toksikološki značai. — Tfovanja bizmutom su rfetka i gotovo su
iskliučivo.mf^iqi51ča'lrovania^05rb5routbvih~š3E' u praSil se"najviše"
upotrebliava bazični nitrat fBiismuturn. suBmEičuinVr'gn ie u vodi^nSra^
stvoran i nije toksičan. Upotrebljava se i pri rendgenskcan snimanju organa
aa varenie, U tom slu'kaju gutale 'su se reiativno velike kolifeine te soli
{3fl’"3o 50 grama). Ova upotreba- dovodila je u izvesnim slučaievima do
tepxania. ali ta su trovan-firTn^ h|7,-
muta (katjonai'r'već nitrita...fanjona. koji se stvara u organima za
varenje).
Rastvorliive bizmutove soli isu dosta. toksične i smatra se da se
njihova toksičnost kreče između toksičnSU,živinih i olovnih rastvnrlii-
vlESSBTT^e£a od ovih -raEtvorlfjivlh bizniutovih jedinjenja (kalij'um i
bizm utt^iFa^^K im 'utnitrat,■kakodilat i~^rTupotT^Kijava]iT fpppnje
luesa, naročito u docnijem stadijumu. Ova upotreba je dovodila i do pojava
 18T

t.rnvan-ja. Terapija bizmutovim jedinj&njima može dovesti do pojave

hepatiiisa.
. Isto tako i spoljašnia upotreba bizmutovih soli za lečenie ranar
narocito ako su u pitaniu veće površine. može dovesti do intoksikaciia.
Istraživanie. — .Istraživanje bizmuta u organima, što u ostalomi vrlo
retko^ttolažTTroBzii-. vrši se d o opštoi metorii t.j bizmnt. sfi_j.st.ra7.ni£ u
rastvo-ru dobivenom po razaranju organskih materija nascentnim hlorom.
ffi^TTfšiTfTri jp nwaqt vnran nr,i jakn. fln prpma t.ome ostaie na flltrU
po rastvaranju staloženih sulfida u amonijaku. Filtar se dobro opere i
preostali talog bizmutsuliida rastvori u kiljučaloi razblaženoi azotnoi
Msfilini. Ukoiiko je.u talogu sulfida bilo I žive njen sulfid ostaje nera-
stvofefi'. Kiseli rastvor koji sadrži bizmuta profiitruje se, tečnost s&
iSPaEi u porcelanskoj šoljici, zatim se ižari,~~kako'bi potpuno sagorele"
organske materije. Ostatak se rastvorru'topioj razoiaženoj azotnoj Kise-'
itrti-'Pdoda se-^Ksir-amomjatca, pri ćemu sei stvara beo talog bizrnutove
6azne~soli koja se ne rastvara u višku amonijaka {u slučaju da je u ta-
l'đgu bilo i bakra, amoniiak će se obojiti ptiavq). Beo talog bizmutove
bazne soli se odvoji filtrovanjem lili centrifugiranjem, ^ se zaflm opet~-
rastvori u “ražblaženoj azotnoj kiselini, doda se 2—3 ml 10°/o fosfoi,n,&
kišeHne 1 b'izmut se talozi u oblikU t6Sfata~aodavanj eifl- rastVoTT T oji
s’M fzfr~5<1/o natnjumtosjata (NaaHFpjt 1 2 J/o natrnumhidTtrt!5ta'a:~TgIgge-
nje se vrsi na temperatuni ključanja? Dobiveni talog se tutfuje kroz
gtrč; opere 1% azotnom kiselinom koja sadrži u rastvoru 5°/o amonijum-
riitrata; osuši se prvo na 120°, pa se onda ižari (na temperaturi od oko
500°) i izmeri kao BiP04, Dobivena težina pomnožena faktorom 0,6875
daće dđgovaraj uću količinu bizmuta prisutnog u probi.
Dobiveni taloff. radi veće sigumosti. može se ioš i d p n f . i f i k n v a t i
veoma osetljivom i specifičnom reakdijom koju daje L e g e r o v reagens.
Ovgj~Tga:ggns'se dobi] a kad se 1 g cmnonina rastvorl u malo razblažene
azotne kjseline. doda 2 g kalijumjociida i rastvor dopuni do 100 ml. Sa
ovim reagensom rastvor bizmutove soli daće n a r - a n d ^ a . s t n r r v e n i taSčTg
MnKonuibizmutjodida. Ovaj talog se rastvara u alkoholu. ■

. & - EAKAR (Cu)

Toksikološki značai. — Bakar spada u korisne ili čak i_neophodne
bioelemente. Tako, na primer, bakar igra kod izvesnih životinja (puževa)
“ Bit'nu ulogu u životnom procesu, sličnu ulozi gvožđa u krvi sisara.
U tbksikološkom pogledu ranije se precenjivao značaj ovog elemen-
ta, naročito s obzirom na opasnost od rastvaranja bakra iz bakarnih
posuda usled dejstva kiselina iz hrane.
Jedan ođ razloga da bakar. odnosno nfegove soli. teškp i sasvim
retktT^đovode do~oz5iIjnih intoksikacija jeste što soli bakra već u malim
TtSKčmama deluiu kao jSkA 'ćmgtlčfia sregštva. iNa taj način sav uneti
bakar7Topstveiirm'lIejstvom na organe za varenje, eliminiše se iz or-
ganizma povraćanjem. Da ozbiijnijeg trovanja bi dožlo ako iz budikoiih
razloga organizam ne bTTeagovao na emeticno deistvo, tj. ako bi izostalo
pWfScan]e koje riormalno izazivaju sve rastvorljive soli bakra. Tako A.
Latka’"T“ScKIeyer navode nekoliko siučajeva gde ]e došio do ozbiljnog
trovanja solima bakra. Slučaj koji opisuje Schleyer završio se letalno,
a do trovanja je došlo usled zabune: jednom bolesniku je trebalo dati
radi dijagnostičkih ciljeva stomačnu sondu sa rastvorom metilenskog
plavog. Međutim greškom mu je dat rastvor bakarsulfata.
 188

Inače, usleđ rasprosti-i-.--:ane upotrebe bakrs. i njegovih soU, ućo~

večaji organizam se svakodnavno uncas znatne količine avog metaia.
Po~TTa u t i e f u ‘ U t6ved-;v- orgaiuzam se tinoisi svakodneVn'(TpTll»liIi'K>
0,02 g bakra. Pekmezi, spravij'eni u više ili manje dobro kalaisanim su-
dovima, konzervirana hrana, sadrži osetne količine bakra. U vinu se
takođe nalaze izvesne količine bakra kao posledica prskanja loze pla-
vim kamenom. Ali pored toga i sve biljke, kao i životinje, sadrže nor-
malno veće ili manje količine bakra1). Sve su to izvori preko kojih se
u organizam unosi svakodnevno bakar, bez ikakvih štetnih posledica.
Pri toksikološkoj studiji bakra važno je is-taći da ovaj mefcal, koji
se veoma mnogo upotrebljava u najrazličitijim industrijama i najraz-
novrsnijim oblicima, ne dovođi do pojave profegionalnih trovanja. U
izvesnim industrijskim zefliijaRia proiesija radnika u mdUiSLrlJl Tjokar-
nih proizvoda prelazi sa oca na sina i ni u jednoj se generaciji nisu
konstatovale neke posledice stalnog rada sa bakrom-
Simptomi. — TT koliko riođe do pojavp trovania usled unošenia
veljJtiglSoilčnia rast-/oHjivih soli, simptomi su slični kao ii kod trovanja
zrvom, samo je mtenzitet mnogo slabiji. Međutam, kao što smo vćć pi>-
menulI:~Ho~~ož5iriniS'sunptoma trovaiifa' vrlo retko dolazi, i to samo u
;slučajeyima gdenedode do povraćaniai eliminlisan-jabakra. “ ~
— — TTsvih grire navpdenih raz'lnm i istTa-rivanjf bakra
'u toksikološko-hemijskom pogledu dolazi vrlo retko u obzir. Ukoliko
se pojavfi. potreba istraživanja bakra u organima, ovo se možeTizvršiti
-pcr-opštej--meta(i^--ter~j'55ni' rđgtrorir' dubivenmH "po raaa^aaju "<5TgkftSWtt
iflatertjT~K5scMitnim hiorom. BaKar ce blti 'stalozeni JsumpOTV^ioKfeOm
u obiiku^šuIIiHal-Sujildli^Lsaj^tvortti u a'zbtnoi kiselln l.' tejSost'*'ig-
panti i tatog rastvoriti' u vodiV U'doblvSioin, rastvoru identifikova?e~šg
i^kvantitaBvno L<xjrediti~Ti'5Er. ^~ ~
-^ediia~~c<r'~najosefljivijih reakcija za identifikovanie bakra ieste
stvarartle .,CCT^xoinr'Sog taloga bakarf&rociianida DtT dodavaniu kaliium-
ieroćiianida: -
2 Cu (NQ3)a + K4 TFe (CN)„] -»• Cua [Fe (CN),] + 4 KNOs
. U slučaju kad su prisutni samo tragovi bakra neće se stvoriti talog
već česeTastvor oboiiti mtkocrv.eno. '
. Kvantitativno određivanje bakra u spremljenom rastvoru može se
izvrsTti elektrolizom. ako su količine .takve da sp mogii Takrt nriroHiti'
• merenjem. 'U rastvor se dodaje oko 3% koncentrisane azotne kiseline.
Kao katoda upotrebiće se specijalna elektroda, a u nedostatku ove po-
služiće ^^i jedna platinska pločica. Kao anoda služiće platiaska spiraia.
Elektroliza se može izvršiti na sobnoj temperaturi, a sa naponom od
2,5 V. Elektroliiza traje nekoliko satd. Po svršenoj elektrolizi katoda se
opere vodom, alkoholom i etrom i izmeri. Razlika između težine katode
pre i posle elektrolize daće težinu staioženog bakra.
Ako su u pitani’u sasvim maie-količine, može_se hakai^.odr.ediU
kvantftafiroo i^ dodaiući. j i j a s t ^ r l msak-amonijaira.j pri čpinij.-w..rifvhija
karaktSTJtična plava boia korn.plfik.sne.„sai.L.llamritatominnitrati. Pore-
deći intenzitet ove boje sa bojom koju daje ista fcoiličina amonijaka u
') Naročito izvesne vrste ostrige sadrže • vrlo mnogo bakra: do 140 mg na
kilogram Isto tako goveđa i teleća džigerica sadrzi dosta bakra (do 60 mg na
kilogram); žumance l do 1,5; žito oko 7 mg na kg; sočivo 6,6 mg;'hlteb oko 4 mg
na kg itd. •
 seriji rastvora bt_ soli aznih.poz i-'eni
lorinietrijski1odret_ 3ce?-. rssijatbai _va
^P oS m še' im ■
m o g u n a c i o š e tn e K oucuie -b a k ra (h.ekoiiiv-o ^ a g_ ra m ^ co_j©_
___
analiTnm naćt bar nekotliko decigrama g^_bi_se moglo pretposuuda da
Ttr-faftH~~6o~šregr trovajrie~*Sakrom. -
CINK <2n)

Kaa i bakar, i cink spada u fiziološki aktiv-

T o k sik o lo ik i z n ačai.
------— -------- ------ — -----jjgjr
na-
Tggto hlond x smfa£~fa^Sgne su.Međutim,"kao■iio E bakra. cžnkove soli
su~jaEo emeSčna sredstva i usledi togaTse Daiveće 'kolleine unete soll
izbace poviačanienL ASii^ipored ;ta g a u .anatunaj tdksxkol&ffl.je su zaoe-
ISSirsTučajevi trovanja cinkovim solima i to trova(nja završena smrću.
Ta su trovanja uglavnom prouzrokovana zabunomj (uzimanje cinksul-
fata xunešEB"'gSEe soli usded suacnosti. spaljiasrijeg izgleda). Zabeleženi
su Elučaievi i ynadipiTisltib-*»aaaaji>|’ nal^rl upotrebe hlorida u gineko-
lošktm intervencij ama. Naročito sui česta služajna trovanja male dece.
Tako je S. Petrovski u vremenu o£l954.^đo l958. godine samo na Pe-
dijatrijskoj klinici u Beogradu opisao 21 slučaj trovanja male dece. Tu
se radilo uglawnam o trovanjima nsled nepažnje majki, koje su u gi-
nekološke svrhe upotrebljavale cinkhloiid. JBilo ie čak i islučajeva zlo-
. činačkih trovania. istina veoma retkih. | :
' Pri toplienju canka, a naročito pri spravljanju mesinga (legura
cinka 1 bakraj7~po]avIjEje se kocL radnika koji vrse~fa topljenja, naročito
iako Ine postoji prostorijama dobra ventilacija. ta ko š va n a „cmicova

kovač ove groznice cinkova para, odnosno stvoreni oksidi. Međutim, celo
tio pitanje Ttcinkove groznice’^ nije potpuno"rasVetlj<^0.'' U svakom slu-
čaju cink se ne ubraja u metale koji mo— -----------------'---“ --------
fe^onalha' tfovgnia. UKoliko do5e~
usled rada sa cinkom i njegovim preparatšma, treba tražiti uzrok u pri-
sustsru nečistoča, specijalno arsena i olova, u upotrebljavanom cinku.
= £ > fljgjjhiaaJ elavnija iedimienia. -—Metalni cink se na vlažnom vazdu-
hii polm vl slojem bazicnog Karbonata koji štiti cink od daljeg razaranja.
Na suvom vazduhu.i na.običnoj temperaturi cink je postojan. Mineralne
kiseiine ga lako rastvaraju, a isto tako i sirćetna. Citik se ne može upo-
trebljavati za fabrikaciju posuđa u kome bi se spravljala ili držala hrana,
Pošto bi i slaibe kiseline sa cinkonn stvorile rastvorljive soli koje bi, u
većoj ili manjoj meri, mogle biti škodljive.
_U_ terapiii upotrebli avaiu se cinkove soli.
_ _ ____________
-Jagifi-dkafi'hloria (kaokaui^čno^LA
k iila^pM ng^sri^t^JljzaJgonzgrvi-
saaia-anatomskih preparata1.._Qve_suLs.Qii lako rastvorliive u vodi.
Letalnu dozu cinkovih soli je vrlo teško
ure<žaLra.til. nošto'’toksično ITeritstvo cinkovih soli ne žaviisi sam o od ko-
ličin e unete^cd£~.u__arpardzam.__V-eć^narQčito_ od količine koja. ostajT u
’Brganigmu j dospe do kapilamog siistema. Isto tako toksičnoist zavisi 1

f
 190

•od hnnrrntrnnif* fcnil^tn« faftkoliko desetih đelova od grama) une-

g n r ia E o k o ^ M itri^ o m - ras^oru. m<^e biti vrlo opasna,_dok i desetme
grarnT'iuIfS.fe' uneto1> n -jako rar.hlaženom. rastvom mpguIizagjaBZ^gto
CTŠp tmvanfe. nošto će se OVakft raKtvnr_ ]akŽP i eUminLSati
povraćanjem. Maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC) cinkoksida u
'rađionicama-livnicama iznose 15 n)g na kubni metar vazduha.
Simptomi trovanja su slični isa simptomima prouzrokovanim uop-
ite metiMiTi solima: bojlovi u oblasti organa za varenie, povracanie (sa’-
ilFbez sukrvice), proliv. ; :
as=T> Istraživanje. — Istraživanie cinka u organima vrši se po opštoj
metodi;'To7S'C razaranjem organskih materiia, j ascenTnim'hlorom. Po-
što se iz rastvofS”Tštera hlorri stalože sumporvodonikom metali prve i
druge grupe, sulfidi tih metala se iizdvoje fiiLtrovanjem: iz filtrata se istera
sumporvodonlk grejanjem i rastvo? se u lsto vreme koncentnše Ključanjem.
^B fri“‘se~ž^alk51mise viskom amfrnljaka. Omk prelkzi u rastvor, a uko-
ltko u ra mali talog (ii’e) ovaj se lzdvo.ii tiitrovaniem, filtrat se zakjiseli
10% rastvorom itmunske kiselioe1) i onda zasiti sumporvodonikom. Fo^
sleliafm anie 2?~£asai stajania, taloi koii -sadrži sav cink u obliku belof?
sulfida, izdvoji se filtrovanjem i lspere sumporvodoničnom vodom. Talog
Viultiaa. može se pretvoriti u s\mat rastvaran]em u razblaženo] ~um p5r-
Tioj kiselimi i isparavanjfem u platinsKO] Soljici do suva“ TSslMnj1_’os-
-taci sumpome kiseline isteraće se obazrivim zagrevanjem platinske šo-
ljice na sasvim malom plamenti: JD.ohiv^i nfoksiilfat (ZnS04) izmeri
se i iz niegdve težine izračuna odgovarajuća ko^n"a"5nlS7Talttor"0^0S5).
Tnmačenie rezultata. —- Pošto se cink nalazi normalno u svim
Tjiljkunm I SlVOTliiJkiiaA,-pa _i čovečijem organizmu, to se i količine od
nekoliko santigrama na 1 kg organa ne mogu smatrati kaoTieriormaine'
(’Đaia — Kohn — Abrestl. Ua biise žgSjučilo'đa jfe U 'danoni slut"Jjg~biIo
-po sredi trovanie cinkom, nađen'e^ o iič in e t og metalfl na celokiipnU' t6-
žmu unutrašnjih organa trebaTcfa iznose bar 1 gram.

TA U TBM (TH .

Toksikološki značai. — Taliium. odnosno njegove soli, ranije su vrlo

slaBo'TTpŠtrebljavane u praksi,. i zato je i u toksikoložkom pogledu ovaj
■metal beznačajan. Ali danas se: jedinjenja talijuma mnogo upotreb-
Ijavaju blagodareći činjenici da ie talijum naiefikasniii otrov u borbi
protiv Stetočina — glodara faarožito pacova). U pogledu dejstva na glo-
<iare talijum se pokazap, efikasnijim i od arsena i od strihnina. Taliju-
move soli se upolrebljavaju i kao sredstva za uklanjanje dlaka. Vršeni su
■poKuFaSTnJiSove primene i protiv noćnih’ znojenja tuberkuloznih boles-
nika, ali se ta primena pokazala kao opasna. Isto tako se taliium upotreb-
ljava i u fabrikaciji stakla'i u pirotehnlci..
Prodzvodi kojl ćine taRjium lako pristupažnim iesu razne paste
i zma za uništavanie štetočina jf.,Zelio” pasta i zma). Ovi su proizvodi bili
i)O bično se upotrebljava z&i zakiseljavanje rastvora sirćetna kiselina; među-
tim, poređ gvožđa, i eventualno prisutan nikal i kobalit istaloži se u oblikji sulfida,
ako se taloženje vrši u prisustvu isirćetne kiseline i zato je Ibolje ovde upotrebitl
limunsku kiselinu (Mokranjac).
 0,r
jLc .
rn ' C( £CO ' l f t ^ ( 2A ^ C O
irpp'i'T&PifU
<a t '5,+
ry OMJ- Q~
M - Cr
-=■ MT __

2. VJCTPHS: ^ ^ ^ 191
=*7 <3tVW KLdb' . „, .
»tpSćf* upotrebljavani i za kriiranaslnia. trcwEnii&ž). C&ŠĆ6 su zabeležena slu-
too v ln iam aled ece zrnima „Zelio”, a ist& tako i domaćeživbfmje
iu ^ to " S n e z ftv e trovanjaovimpreparatima.
•-— Toksicnost — simptomi — anlldot. — Abdominalnl boilovi, povraća-
Jtiie, sBggŠt 1 parffl!B& čfetfernite'ta, 'šBinatitis, opadanje kose, oboljenja
ociiu. 'clne kompieks simptoma trovanja. . . . .
~ Talijum ie df>s»a. toVgiran. Zabft]<ypn jp.fimrtni slučai (samoubistvo)
■od 0,75 g talijumnitrata. Taliiuna deluie kumulativno.. _
Lecenje je sližno kao i kod tr(7Vania frivam Kao antidnt daie. se_
in<ravpnn7nn tinsulfaf
'issO Istraživanie. — Naioogodniie kvalitativne reakcije na osnovu kojih
se talTfum može identifikovati jesu: .
(lftTalijumovp saii hnjp plamen-intenzivno.zelenp: _
i' ~2t>K.ad se u rastvor koii sadrži taiiiumove soli (I) doda prvo vižak
iiosulfata, pa onda rastvor kaliiumiodida, đobiće se svetložut talijum-
jodid. Jilventuaino prisutno olovo i srebro ostaće u rastvoru u obliku ’
iompleksnih soli.
Baidi istraživanja talijuma u organima, ovi se razore azotnom kise-
suBoiaHčHna kiseliaa, pa se rastvor neutriEle~aiiioniiakom. zagreje~atr
Mfačan^a i taliium se istaioži u obliku žutog talii umhrornateL dodavajiiem-
!TH2sIxiSbjBX^Jsslij5^S£Saiia.ta., Talog se filtraje kroz guci opere alKoKo^
lom, osuši i izmeri. Đobivena težina pomnožena faktorom 0,7777 daje
odgovarajuću težinu talijuma.
■ d > , HROM (Cr)
Toksikološki značaj. — Hrom je toksikološki interesantan kao prou-
■zrokžvž^pTofaAuutriTOirHrovanja, i u tom pogiedu V&žm; žtu "m>li hromne
/Ksetine (hromati i bihromati). dok su same soli hroma relativno hez.
gpasne. J' “ -------
Hromati se upoteebljavaiu nmogft ittoHh v ^ R| gtavljenje
’k oža.'Ka’o fhocila ii hniarst.vu. zatim pri izradi eksploziva. veštaćEdg cveca~~
Hromna kiseB^^se isto tako mnogo upotrebliava za hromiranie meta-
ia , U grafičkorindustniii itd. Hromna kiapima fpn—an«/n ragfvr>T-) »prdrf.kl
Iiay.3...g£.Jl-^l£dis±li...blag.Qdar&či jakom oksidarionmm delovaniu.~2 auŠ Ia
T l i s m pe-bia
3?janj h T f lđ a v in a "T
Tc a e tn Tm..ra2hla2enim
đavica.U...sa.qvi n rastvorima /f3Vn)
o o ni . . £ t ii ikflo
sin?i .« * dPzn-
j __ _
■dorans (kod znojenja nogu).
-gabrikacija hromne kiseiine, odnosno hromata. kao i gore navedene
T adiotej^im ene tlh supstancrdovode često do trovania. naročito nrof'e-
glgn,ajjaag.±ar.aktera.„.Irovaiiia-_dplaze kao posledica udkanja pračine ili
jspargajji. Prilikom procesa hromiranja na katodamlT'”se ~iazvij a velTKa
količina vodonika, a ovaj po<vlači sa sobom i fine čestice rastvorene hromne
Iriseline, koja se na taj način širi u atmosferi radnih prostorija. Sv&ko~
dnevrn dodir ruku sa. rastvorima hromata đovođi vremenom do lcoznili

Kad atmosfera fu radnoj prostoriji, ftdnosno na mestima gde stoje

Tadnici, sadrži više od 1 mg hronia na iOTtubnih metara vazduha, već se
svakodnevnim radom u takvoj atmosferi mogu pojaviti ozbiljne povrede,
•a specijalno perforaciie nosne oregrade- Prema tame to bi bila i maksi-
i)> Mc Nally navodi Blučaj jednog bračnog para, gde je žena otrovala svog
niuža dajući mu -staino, tri meseca, talijumsulfata. “Jkupno mu je dala oko
r •
 noh,fr u fhoCJfC a fitT b ^ ^ : ’Ucf 7Ci4 >u&-i- v f^ r ? g&, fo v e v m
% h u i ULffTCCuPtfJ ; .AAĆO^L ■#eA 'j G s t ^ G O T ^ .; '
x jo o ir h o u J e& T h- -ej>'eica?x y U i M ^ / J j ^ j x r c i a R a r ^ .
malno dozvoljena koncentracija za CrOs u vazduhu radnih prostorija. U
mokraći radnika kod kojih se pojave jasni znaci trovanja, nalazi se
prosečno oko 0,12 mg hroma na litar mokraće. Statistlke vođene u raz-
nim zemljama, u preduzećima gde se radi sa hromnom kiselinom i hroma-
tima, pokazuju da vrlo veliki procenat radnika u tim preduzećima obolie-
va usled hroničnog trovanjiTTffajčešće povrede koie doilaze kao posledica~
o^F'~go^]čr~^t£rf{L ~g^^ a naročito česta pojava~
sastoji se iz ulceraciia. na i perforacija-ntisne pregr^dp: Prema novijim
zapažanjima kod radnika zaposlenih u industrijama gde se radi sa
hromnom kiselinom i hromatima iako ie povećan procenat oboljenja. raka
u pl-ućima. _ '
Ali, pored ovih profesionainlh trovanja, zabeleženi su i slučajevi
slučajnih trovania. pa ćalc t samouBLLaćkih trovania (nekoliko desigrama~
"bihromata predstavljaju već ozbiljnu toksičnu dozu, koja može dovesti i
do smrtonosnih trovanja).
Navešćemo slučaj trovanja koji se desio greškom jednog apotekara
iz Breslave. On je pravio mast za šugu i greškom je mesto sumpora stavio
u pomadu hromat. Veći broj bolesnika je bio više ili manje ozbiljno
-irovan a 12 ih je umrlo.
.Jstraživanie, — Istraž iv ^ieJraan a. u unutrašniim organima dolazi
sasvim lzuzetno u obzir. Tq se istraživanie. može izvršiti sleduiući_QPŠtu
mel o ^ r t j " ’po razaranju organskih materija metodom Fresenius—Babo—
OgierTT^ izHva] anj u metaia prve i druge analitičke grupe sumpĐrvodoni-
Ižom t rastvor se filtruje, doda se višak amonijaka i talozi. araonijumsul-
fidom. U talogu se nalazi i hrom pomešan sa većom..kahčinom gvožđa,
normalno prisutnog u organima. Talog se dobro opere i rastvori-u raz-
blaženoj hlorovodoničnoi kiseUmT~gy^đe^ponoyc> teloži u, obliku hidroK.- ~
^35^oda^&n4emjmkaJ^u:umJ3iđxofeim.^ a a n sć' doda koia RS6 votf(>-
mkperbkilSaTr ondase nialo 'prokuva da se' istera HžOž. Naovai način
"h.Tomna so prelazi u hrbmat ~
CrCls + 3KOH -> Cr(OH)3 + 3KC1
2 Cr(O H )3 + 4 KO H + 3H2O2 -» 2KžCrOt + 8H2O
Ferihiđroksiđ se odvoji filtrovanjem, a iz fiiltrata se hrom ista-
loži u obliku bariiuma ili olovohromata. pošto se prethodno filtrat zaki-
selHTrćetnom kiselinom. —— ™_™ ' 1
Određivanie sasvim ma-lih količina hromne kiseline, odnosno hro-
vO mata.-.iiTvaždvihiiiMliaditi delovi od mgl može se vršiti sledećom meto^
K7 đomi Hromati reaguju sa A j^gS fl^bS d(m 'ju "'kiseloi sredlnl SaTuci
TtomplelS'e~'crvenolinbičaste boigr7&V5'T§aKćiia se koristi za dokazivanie
i određivaiije hromata. Potrebna, odmerena zapremina vazduha se pro-
pušta kroz ispiralicu (,,impindžer”)l koja sadrži 1N rastvor natrijum-
hidroksida. Rastvor se zakiseli sumpornom kiseiinom, dovede na odre-
đenu zapreminu i od njega uzme odmeren deo u 'koji se doda 5 mi raz-
blažene H2SO4 i 1 ml rastvora difenilkarbazida (0,1 g difenilkarbazida
se rastvori u 10 ml glacijalne sirćetne kiseline i razblazi vodom do 100 ml).
• Dobivena boja se poredi sa standardnim rastvorima kalijumbihromata,
sa kojima je postupljeno na isti način kao i sa probom. 1 ml 0,01N ras-
tvora kalijumbihromata odgovara 0,33 mg CrCh.
O ostalim metalima druge i treće; grupe nećemo govoriti, pošto oni
retko dolazi u obzir u tokslikokiškim ispitivanjima, mada je bilo sluča-
jeva intoksikacije usled lečenja i nekim od retkih metala, kao na primer

v^-oAo/nv /u&uty> ■ ■€4fx/A.

 kuloze. Isto tako izvesni metali (Mo, Mn, Cd) dovode i do profesionalnih.
trovanja. ........ ' ............ .
Od grape zemnoalkalnih metala zadržaćemo se samo na barijumu'.

==§> Toksikološki značaj. — Barijumove rastvorljive soli su vrlo otrovne.

a one::^ ižg '!l :osta--V-eii5ij pHmeniiZ^alco se'lO'orid upotrebljava mnogo
^TgBOTalMiiama. zatim za uništavani'e biliM Fstetočm ^ kao i nusgva-
i pacova. Bilo ie pokušaja njeaove prlmene i u međi?inL Barijumnitrat
_ _ _ _ „potrehl^ava 11 pirot&hnici.,Bariiumkarbonat | nalaS"'prim5Tnr
'uTŠBSku raznih preparata ?a
falcb jft ineraštvoran u vodi. riaće 11 . žel11r.ii—pnri',uticajem želudačnog sokaT
Baniumsulfa t ie sasvim nerastvoran i u vodi i u želudačnom soku,
tako “^ j g ey i o * ^ ^ j u i 5 a potpuno bezapasna.-On se upotrebljava u ve-
ii^B T ^M ia^ m S r^ ri^ ^ T re n tg e ia s k ih jš ^ m a n ^ unutraSnitK’ organa,
rastvome ba riju m c ^ ^ ^ fH e rS u ^ ™ ^ ^ ^ ^ iu n w v e ^ Ii^ ^ u p o tre M ^ v a ju
ža"izraau"BeClT boja. ijarirumbve^Toli takođe nalaze primenu za izradu
siggigfflK~Vfsta imfh har5ja~ (..kunstdrukhartija”) M ttm u izradi optic-
kog staičla. u keramičkoi 'industriii itd. | ’
~~-~~X3VS. dosta raširena i raznovrsna mpotreba baiij'um<Wih soli dovoda
do trovania. kaia .uidavnQm-riastajiLJJsledj,zabune.__odnQsno__2atnene. Tako
je oilo slučajeva da je barijumhlorid bio pogrešno davan kaa lek mesto
natrijumsulfata. Ova je zabuna moguća usled sličnog izgleda kristala
jedne i druge soli. Zatim je zamenjivan nepažnjom barijumkarbonat
sa ispranom kredom, koja se daje za unutrašnju upotrebu. Isto tako bilo
je slučajeva gde je, mesto sasvim nerastvomog i netoksičnog sulfata,
davan, pogreškom, karbonat pri rentgenskom snimanju unutrašnjih
organa. I kod nas je bilo nekoliko sluSajerva ovakvih trovanja završenih
letalno. Najzad bilo...J.a„-sIučaiem.-tmvania bariiumom usled upotrebe
narmmis.a^aMfikc&&iu}^ ^ In ^~ !b ^ iru m iu ffS p [to ji
pre rata, upotrebljavan je mnogo za falsifikovanje, odnosno otežavanje,
aleve paprike. U Kini, u provinciji Kiating zabeležen je siučaj masovnog
trovanja usled upotrebe obične soli koja je sadržavala barijumhlorida.
Ova su se trovanja ispoljila naročito paralizom ekstremiteta, zbog čega
su u Iiiteraturi ta trovanja zabeležena p;od imenom „Kiating paralize”.
bariiyxaovim so]ima^au-.s.aa-vim retka.
=-simp.tomi — antiiflfikr— Barijum ie srčanli! i misićni
otrov. B arijum ion deluie~~na srce sucno jjg rta lrš n ’^ irnariip. Tahp.ipr~
zeTicduze kojy> bu isazvale smrt odrasiih. ljudi krecu' se od 1 do 10 grama
barijumhlorida, mada Hauschild smatra da doze od sveea 0.5 e bariium-

Sunptomi trovania ovim solim aiiesu: ogšta_Blabost, abdominalni

bolovi, povraćanie. proliv. drhtanje mišića, .ubrzano' disanie .l .uspora-
Vanie rada srca faesvesfiuMS, oaializa &kstremiteta. aWo s p ™ fi-

\y ’^ - e o / u u Il ć u d C t U ~ L\ /
 3 . ^ lL & r Qtčucfcan ^ ^ z d a n i i i_antidgt_koji se m o ^__^jj^,u„slu.č.a i u j roxan3_a
^yt//7^te/Uir^bariiumovim rastvorliivim solima jfeste ispiranje stomaka razblazenim
------------- “* gagv5r55Tl S 5 3 ^ 7J**
bvai r^ g<a so-.. psftfrvctntii n „JXQTastyoriu
šulfatj.
=~E> TatragivaiiiR. — Kao što smo %|ideli kad je bilo reči o opštoj me-
todd razaranja organskih materiia IEresenius-3abo), ta liietoda nije naj-
podesniia kad ie u pitanju istraživaHJ&T>ari3uma u o rg an m arp ofEo'tg'.
se jedan deo barijuma pri pročesu razaranja pretw ritTu neraslvoran bari-
jumsulfat, dok se jedan deo barijumovih rastvorljivih soli i u samom orga-
nizmu pretvara u sulfat. Kako je barijumsulfat nerastvoran to taj deo ba-
U rijuma neće preći u rastvor sa ostalim metalima. Da bi se izbeglo posebno
2 -- istraživanje barijuma drugom nekom metodom razaranja, može se ba-
Ctr riium istraživati i primenom metode^ Fresenius-Babo. Šamo~ u~ f(5m
slučajjubaritum se mora isteaa.vati'1 u filtratu. a i u nerazorenom.talogu
f£ ) Pdc'o -k& D ‘ ‘
V -/ / Mođntim- akfi sr sppciialno istražuie barijum. bolje je primeniti
_ sledeeu metodu: organe razoriti'SSoinom kiselinom i vndonikneroksidom
(3) /w fvicjTstr. 1341. uz dodatak male količine sumogme Jfedseline, Na ovaj če na-
čin, po razaranju organskih materiia, sav barj-jum bita u obMku nerastvor-
nog sulfata. pomešanog sa nešto prisutnim kalciiumsulfatom i sa eventualno
nepotpuno'razorenim masStna.*Ceo pva-i talog će se filtrov5ijem odvojifl
od tečnosti. -pa će se ta lo g ^ a riti i zalim pepeo stopiti i žaritii u pla-
"finskoj šoiji, na tanperaturi crvenog usijania, ga smešom natriium i
kalijumkarbnnata (1-1). Količina ove smeše koja se dodaje u ižareni ta-
log mora biti bar 6 puta veća od težine samog taioga. _Na ovai će se
način bariiumsulfat pretKOriti _u karbonat:
BaSOi+NaaCOsBaCOs+NasSO<
Po -žareniu talog se razmutt u dosta vode. koja rastvara natrijum-
sulfat, k a o i višak kalijum i natrijumkarbonata. Nerastvoren ostaje bari-
^jumkarb^ijtat. Njega rastvaramo- u irazblaženoj hlorovodonienoi kiseiimT
u ■■■■tom..rasivoru bariium će se kvantitativno odrediti n oblikn sulfata
ili hromata. ...............
— O lokfllizaciji barij'um
ganima trovanih nema mnogo publikovanih rezultata, ali u svakom slu-
čaiu najveće kaličine_se lokalizuiu u ietri i bubreama.
U organima trovanih nalaze se obično maie kolifiine barijuma usled
toga š te jilj g i - r a l S ž i i L u i ^ ^
povraćanjem, a delom i preko izmeta.. ,
JRADIQAKmm.ELE.M£NTI
PRANIJTJMČmT ^
•==—> Toksikološki rnarai.---- Do l940. godine uranijumova ruda se ug-
lavnom'upolrebljavaia za dobijanje radijuma. Međutim za vreme drugog
svetskog rata i posle rata uranijum je postao jedna od najviše traženih
sirovina. Izotop U235 je bio, i još je, glavna sirovina za proizvodnju
atomske ^ffib&T"Sem te vo1iH g ^ p o fa ^ i^M ‘aTHjttKr^hlžr~Eao^.^atomsko
gorivo” u reaktoriroa. a preko Tijih za; dobijanje električne energije, kao
J.za_.,pmizvodnjučit^Qg,.jniž^^
 195

■žiniu da se sve viže lip o tr e h l ja v a jn i n m prlip in i Sem ove upotrebe ura-

nijuma, zasnovane na njegovoj radioaktivnosti, i rađioaktivnosti proiz-
-voda dobivenih pomoću njega, uranijum, odnosno njegove soli nalaze
i primenu kao hemiiske sirovine," na pnm er ža bojadisanje izvesirih
"JceramićEih proizvoda, zatim u fotografiji, a i kao katalizatori.
Današnjom velikom upotrebom uranijuma pred stručnjake se pos-
tavlja i pitanje mogućnosti intoksikacije, pa prema tome i potreba
■zaštite radnika, posebno u rudnicima urana.
•'•==!> Osobine. — Metal uranajum je boje slične niklu. Topi se na 1850°.
■Prirodni uramjum sadrži više izotopa. Glavni, odnosno najrasprostra-
jijeniji je uranijum 238. U prirodnom uranijumu ima oko 0,7% izotopa
U 235 , pored još manjeg procenta izotopa U 234 . Metal uranijum je ras-
-tvorljiv u azotnoj, sumpornoj -i hlorovodoničnoj kiselini. Soli uraniiuma
-fluoresciraju. Ova se osobina koristi za dokazivanie"~iT ,*o3f^iVajiie
iram )S na~
— simntfimi. — Toksično delovanje soli uranijuma
fepitaBTe i dokazao ]os iaa*3. godine Leconte. Kad se ’govori o štetnosti
•delovanja uranijuma treba razlikovati toksičnost uranijuma kao hemij-
skog^eilementa. 1 stetno delovanje_u vezi ^a.~jr^!r3E!fetivTiožžu tJ2 a ;i J_ro-
Rastvorliive soli uraniinma mi dnsto ttvksične. Eksperimentima sa
■SfLvotinjama određene su letalne doze uranijumovih soii kod akutnih
"trovanja. Te se doze kreću od 0,4 do 1,5 mg uranajuma (u obliku potkož-
nih injekcija rastvorlj'ive soli) na kilogram telesne težine životinje.
Akutna trovania većim dozama uraniiumovih soli dovode._do smrti za
Tlekoliko minuta. Do smrti dolazi usled paralize centra za difian-je.
"Trnvanjg 11ranij 1 ivim -sQHma-_dp_vcK~le do oštećenia
-jetre i do nefritisa.
~7“ Ova.toksič!ia...ci£lQvanj.3__uraniiuma vezana su za niegovu hemijsku
-prirodu; međutim, pošto seluraniium denonuie n knstima-Liffiakav depo
»dugotrainim deloyanlem_može da predstavlia i onasnnat. sa g-ledičta ra-
"gioaktivnosti. Zato se pri ođređivanju maksimalnih dozvoljenih konc'en-
-tracijai (MAC) uranijuma ti prašinii (rudnici i sl.) i o'tom e vodi računa.
;Za rastvorljiva uranijumova! jedinjenja maks&nalne dbzvoiljene kon-
•centracije u vazduhu iznose najviše 0,05 mg na kubni metar vazduha.
"Međutim. izvesni autori smatraju da MAC ne treba da budu veće od
'0 ,0 1 5 mg na kubni metar vazduha.
-sg$ž>.Liečen-ie — U koliko se radi o trovanjima gde dolazi do
izraž'aja toksično delovanje uraniiuma..jKg^ncLza-.n.ietovi, hemiisEiTprl^
' - -- - • cfoti natrijumcitrat. Za potiskivanje uranijuma
u kostima,koji može da nredstavlia stalmi'p'rt.CTiciiaim 1 __
delmrania.
-predlagai-L je, kao sredstvo za_mobilizacij\t v falnčm njft )?. OirgatiTm’”,
•Caj^.EDTA, o kome je već bilo reči kod razmatranja pitanja mobili-
sacije olova.
. — Hofman je predložio metodu za hemijsko određi-
“vanje uranijuma u organima. Metoda se zasniva na činjeruci da čvrsti
rastvort:-uramjmnoivlh soli u n atriiu m flu o rid \^ D o k a^ irja k u T ^ 7 ri^ g r-
ljiv u žutu fluorescenci]u u UV svetlosti.
Uzeta količina o rg ^ a se ižari, pepeo rastvori u azotnoj kiselini,
■jfosfati uklone u ohliku nenastvomih soli kalaja, višak kalaja se taloži
-vodoniksulfidom, u filtrat doda hildrokailaminhlorid i višak amonijaka.
13*
 196

Filtrat se ispari i na ostatak sipa pušljiva azotna Kiselina. Zatim se

taioži amoi.ijakori, pcšto se prethodno doda u rastvor malo
n ra n ijiim
ferihlorida- Talog se rastvori u hlorovodoničnoj kiseiini i gvožđe taložl
amonijakalnim rastvorom i.monijumkarbonata, filtrat ispari do suva i
žari, pa rastvori. U rastvor se doda određena količina natrijumfluorida
(0,5 do 1 g) i sve ispari do suva i ižarL Ižareni osiatak se prebaci u ahatni
avan i dobro stuca da naasa bude homogena. Sa jednom odmerenom
količmom ove stucane mase napravi se, na plameniku, pomoću platinske-
žice, stopljena perla natrijumfluorida. Poređenjem fluorescencije perle
sa serijom standardnih perli, dobivenih uz dodatak različitih, m ini-
malnih koli8ina uranijuma, može se i kvantitativno odrediti uranijum.
sa natriTumfiuoridomJ^cimainer^ ^ ^ ^ S ' ^ e t l ’ji^ ^ ti^ sv e druge he-
TmišEgmeroaer~Prema Sandellu na ovaj n a č i n s e u organima može naći
4~X 10—11g uranijuma na 1 g organa.
Za. istraživanie uranijuma u mokraći metoda sg_
upr^O^TI'TnHnšK DovoITno jje di^su^_j§B atili—saaglir _
mokraće (1 mr^"a”fman5eJ7.ostatak.ižariti i.stopiti-sa oko 0,25 g nafcijum-
' ffnori^flTFluorescenciia perli mož_e_se^jid£^jlL^awStaflj^iffiia.-ižLlBgr.
cijalnim fluorometrom.
RADIJUM (Ra)

U pogledu istorijskog razvitka nauke o radioaktivitetu radijum je-

najvažniji elemenat, pošto je stvarno nie^ovim pronalaskom i osnovana
nova nauka o rađioaktivnosti. Dok niJe^Eila ostvarena mogućnost dobi-
Janja veštaćkih radioizotopa, jedini izvor radioaktivne energije upotreb-
Ijavane u medicini bio je radijum. Isto tako ranije se samo radijum
upotrebljavao industrijski, istina u miinimalnim kHISn'ama, za spravllanTe
švetlcićih boja. U tik\hm raaiomcama, gde su najčešće radfle žene, do-
lažllb je do protesionainih trovanTa. Ova su biia naročito posieaica pre-
ma2±vOTtj«~-rnaIftr-ptrrršiEiartter'isvetlećim bojama, pri čemu su radnice
često vrh od četkica aa premazivanje unosile u usta da1bi ih okvasile i.
tako -lakše stanjide vrh četkica. Kao posledica ovakvog dugogodišnieg
, fikšifam“~fSarjum je vremenom dovodio do teških p>osledica, posebno i
do stvaranja kanceroznih obolienia. .
. Najmanja količina radijuma deponovanog u kostima, a koja može
dovesti i do stvaranja kanceroznih pojava, ceni se da iznosi 1 y ■ Za.
rodna dezint.egracija radijuma. .pri .koioi se stvara i radon (Rn222), gaso-
vitaT'ad'ioaktivna emanacija, kratkog poluveka (3,82 dana). .K oncentracija.
radana meri se u izdahnutom vazduhu. Za mobilizaciju odnosno ubrza-
vanje ejjiminisanja radijuma, kao uostalom F~ drugih nekih Vestaćkl
proižveHemh radioizotopa sa dugačkim poluvekom (plutonijum, stron-
cijum 90) može se korisno upotrebiti Ca — EDTA.
v e St a č k i r a d io iz o t o p i

Uranijum je elemenat preko koga je otkriveno postojanje radioak-

tivmh elemenata, pošto su P. i M. Curie iz uranijumove rudei izolovali
radijum, sa kojim su zatim vršena sva ispitivanja koja su dovela d»
stvaranja nove nauke: r = —^e o raaioaktliv; --cloa‘ .
tima. Pronalaskom mtd' at't’aranja u ^ ts .1 -
■menata ova nauka je ušla u ćiugu JoS ii: ~*iju faz • .
3 xajšire praktične prii~: od atsmske lr do 3p ?
medicini. Sve veča upoaeaa raznpv^radk n n ji
istraživačkcan radu, medicini dtd,;stvs(ra o.'■ujae prohiv.ine u pv. .
otkrivanja i sprečavanja mogućnosti išietnog delovanja tih radioiza- .ya,
■odnosno radioaktivnog zračenja koja odaju ti izotopi.
Radioaktivni elementi. prirodnij kao i veštačkif dobiveni ra-
dioizotopj_ mogu odavati tri. vrste jaračenia. koja uslovliavaju njiihpvu
ugoEčeBii. kao i niihovu štetnost. Ta„zračen^aJitO£u_biii_g-._iLl_Y;.
a zraci su pozitivno naelektrisana jezgra helijuma; sjih. po pra-
-yilnr n3aju samct teški m etali, (latomske :težine od preko 200). Ovi n
žraci i maiu siabii moć penetradjje_i_.zato preds.tavlmj.u_Tnani11 ppasnost
pri spoljnoj radijaciji, A li ako diođe. d^apsorpcije intemim putem (per
■os, mjekcija), n zraci proSvode ^većf joD iajljući iftten2ttet~H5~~žIlianju
^p5^m iT no_ p "1 ~r zracr Ovako Iolžn^vano ionizIraTuce Helovahie
je ori3a"mnogo opasnije za tkiva tio mianje koncentrisani (pošto su pro-
•dorniji pa samim tim se dejstvo rasprostire na veću poyršinu) (3 i y
zraci. •
3 zraci se sastoje iz negativnoi naelektrisanih čestica^elektrona.
Hetki' Tactiolžotopi odaju i pozitivno naelektrisane f5 zrake (pozitro-
ni). p zraci mogu prouzrokovati opdkotine. ali obično nemaju druga
.spoljna delovanja. : i
y zracž su elektromagnetska zračenja, vrlo kratke talasne dužine;
jako str~prodorni. y zraci mogu proćii kroz ceo organizam i niihovo
ffeE vanje dovodT đoTesHh. posledlcaTlDOČevŽL-Od. tel kSIinemiie. leuke-
'HBie~da.£ea&tičnih promena. Zato su sa gledišta spoliašniih radiiaciia na i-
•opasniji izotopi koii p m itu jn — £_*pa6©aja— _
.S tepen opasnosti jednog datog radiaizotopa zavisi od mnogih faktora
kao što su tip rad ijacij^ n ^w '15tS 5žR et, biohanaj^iTosobine. poIuveJč1!
'doticnog radioizotopa. U pogledu dužine trajanja delovanja na organi-
zam, najopasniji su olffTadiuizijLojjJ .koji se, s obzirom inai svoja hemijska
s'TOj'stva'~~('aIlriite1i^tokgIlzacti5~ u poiedinimToFginima i dr.) najdiiže
iađržavaju u organizmu. U tom pogiedu su naročito opasni raHIoažotopi
eTeinenata' koji ^ " h e ’gatj^ki^'VSgttj'trrioEiržuJu^u’ košt'ijna, i ako~]e po-
!W elTlTO T6p"đugTZžtolFniroM 'S>i>asžirfaaiai^top^onciium a Srao.
čijT~Je”pt>iuvek 19,9 godina, a koji sei. fiksira, kao i kMcijum, lako u
kostima. < ^ sfi-žtoamjpjd ekspLozijama; atomskih bombi.
S obzirom na današnju široku primenu radioizotopa opašnost od
radioaktivnih značenja ne postoji samo: za radnike, i juopšte osobe koje
po svojoj profesiji doilazeu stalan dodir sa tim elementima, vec i za zdrav-
lje građanstva, ako se radijacije nekontirolisano šire po okolini (kanaliza-
cija, voda, namirnice i dr.). ..
Danas su za mirnodopsku primenu naročito interesantni veštački
:dflkhmL_jadioizofopi 'koii se koriste između ostajlog i u ‘ meaičl^-

!) Poluvek jednog rađioelementa je vreme potrebno da se potpuno dezin-

tegriše polovina od ukupnog broja atoma tog elementa. Pokivek raznih radioizo-
topa varira od delova sekunde do biliona godina. Poluvek tfcss iznosi 4,49 X 10® go-
dina, radijum {Rćusc): 1622 godine; Pa::14,3 dana; kobalt (Coen) 5,3 godine, radon
^Rnm):3,8 dana, radon (Rn=io):54 sekunde; jo:d (Ji3i):0,14 dana itd-
 Ii *->fC>IXtp fc \k*WK•->s u.1%lA'l "H V
CJ^ ca ^c o o & 'O if^ *yj:
(flh ij'vU 'M jl 111/ & & ^ J- u 1^1
. ) Cpj&fc
l^ jr J u M n ^ & o u ć ^ c j gupO f r«y c M , ^ } 2 C^ ' )
c 3 f^ V /V Ci 199
. i-jfP77,- £^ 3'“'L. V
(^/66oH iA r CiPM^ fll . .
_ w Be pnHvrpavamem stafeilnih elemenata dejstvujakog. zra- štili iili promenili svoiu prirodu. usled čega više ne bi bilo moguće otkri-
PpnTS (hnmbar'đ'ova'fi'i'av neution’m^ u nukleamim reaktpgma.
- — "Kcrr^o-mn npkriiiko"”veštačkik radioizotopa, i njihove glavne p n -
-AIJCAI-J.TK. AT.KAT.NT KARBONATI. AMOMJJAK
mene. > ^ -1
"pnittnalctivni n fMjpnik (Ctff ie iedan od veštažkih radiodzotopa koji
J ’gksikološki značai. — U ovoj grupi otrova prvo mesto po toksi-
■^ ranskih j°^in^p.n-ia pa ji jt&k^aTlsalja V. JP4rlSAT.aSinJ.i--tlA,radio-_ kološfcom znaftaiU zauzitnaiu natri-)um. a zatim KalTjumhidroksic
meri alkalni karbonati i amonjjak
S S ^ S og, Tako— ratiti inetabolizam tih jedinjenja u nvom or- ’roTOnja natriium ..i kajijumMfiroksidom ■uajčešće-,.su— a iu čn jn a ,
pa onda samoubilačka. a ceđe zločinačka.
^ S ^ k t i v n i losfor J & ») se upotrebljava u međicini kako__u.te- Alkalni hidroksidi i karbonati nalaze veoma veliku primenu u
raznim industriiama. zanatstvu i u dom-aćmstvima. iTaročito natriium-
hidrokpid, u obliku takozvane „kamene sodet” (više ili manje čist nat-
n i e g 6 ^ j S t f i r i & ^ f e j l fitltnpi, Šljgafej^ggbno_kad_je_^otrebno rijumhidroksid) i natrijumkarbonat (kristalna soda), upotrebljavaju se
l e c e n T e T t i mi de ioanim prep 3 rauma> svakodnevno gotovo u svakom domaćinstvu. Zato je do tih otrova lako
Rartinflki.ivTil -f.Cp6o) sluzi u terspiiif sp6 £i3<|..nft. . doći i zato ih relativno često upotrebljavaju samoubice. I slučajna, više
ili manje ozbiljna trovanja usled zabune relativno su česta pojava. Tako
na pnuner u 1956. godini samo u beogradskim zdravstvenim ustanovama
Gaiserovi broiači Vmi ntkrivain stenen radnaciia,..i_n 3ihovo se.istraz lečeno je od trovanja natrijumhidroksidom 271 lice. Od toga je bilo
Oa]gerovi^r^aci__K_2_______-i_^^u^ ^ izvesni' radioizotopi^naroćito
vanje''irgraTOom~vrši 130 slučaja trovanja male dece ispod pet godina. U 81 siučaju svih tro-
r mogu akumulirati u organizmu, is- vanja radilo se o namernin^trovanjima, a ostalo su bila slučajna trovanja.
oni-sa—duži
♦atarrtiT-gs-^ ii hminčl™™ rnafgrTialii. To ie, na prjmer, slučaj sa radio- °Pasnosti od ovakvih trovanja Sanitarna inspekcija Beograda je
aktlvHto stroncijumom (Sm), koji, s obzirom na svoj ^ug P0^ ^ 1a*£ sode”)^ zabranila slobodnu prodaju natrijumhidroksida („kamene
;intenz5.vnu_ ra d io a k tiv n o s t, može d a predstavlja ozbiljnu opasnost po
. * N-a ,t..,r. j j j i jm. j k a 1 i j li m —1Natrijum i kalijum-
zđravlje. istnaživati u mokraći, po prethodnoj kopreci- Mdrokjsia su pa spoljasnjem izgledu sasvim siični. I jedan i drugi se
Stroncijumsio se m o z e ^ nrikupljenu mokraću od 24 casa
nalaze u trgovini u obliku ploča, šipki ili granula. To su. belp sunstance.
S S « “ 8 ? ^ 5 ^ 2 S S S i r i d a P radi koprecipitacije tragovara- .3ako,.ra§tvorIi ive u vodi. pri čemu se razvija znatna toplota?*RastvaraJu
S . C kao
4 oksalati pri kiselosti» od
‘ ■'“ se dobro i u alkoholu. Apsorbuju vlagu i ugljendioksid iz vazduha. Samo
stalože pH ■4,5.
f f j Talog
U L , “se Sodfiltruje,
S r S ” ?lzaS i dok će natrijumhidroksid da se pretvori u karbonat koji :se raspada u
rastvori u HNOs, pa zatim ispari: do: s uvaKal ci j ums ei zdvoj i C prah (eflorescira), dotie će kalijumhidroksid dati karbonat kojii se ra-
huie) hladnom koncentrovanom azotnom kaselmom. Ostatak koji se sa stvara u apsorbovanoj vodi. Sa belančevmama daju pihtijiaste, lako ra-
stoji iz stroncijumnitrata rastvori!se u vodi, staloži kao karbonat i onda -Sl3aaili^e--afeu:minate,.—^ e -~es&l^ a ..lE r^ri?3aKo*onaKnim i njitiovo deT-
se u tom talogu meri 0 aktivnost- sfeSJB§^-Ja^£iJi^Qrgaalzam,, riola?;i kflo nasledica tih osobina.
r ^ _ mtnf .RALNI^JEOVT-KOJI .SK JSIEA 2IIJ TT IL-UAXERIJALTr_ * N a t r i ju m kali_i u m k a r b o n a t . — Ova dva karbonata
se i.na’" . . . . . ->S prSKa. NAtrilumkarbPnat sa vodom daie kri-
staiisano jedinjenje(Na 2CO:i. IPH^O^koje je poznato pod imenom ^imštal-
Kod svih mineralnih otrova o kojiama smo do sada govorili odgo- ne sode . Kalijumkarbonat apsorbuje vlagu, pri čemu se rastvara u apsor-
varajući elemenat igrao je bitnu .ulogu kako u pogledu dejsWaxna or-; 'bovaribj vodi.
canizam tako i za istraživanje U toksikološkom matenjalu. Ali P££«yi * Amonljak ( a m o n i j u m h i d r o k s i d ). — Tečnost koja se
grupa mineralnih iedinienia koja: mopx proizvesti ozbjljne mtoksitocije, nalazii u piuiiieLU pod imenom amonijaka je~iastvAl‘i~više ili manje koncen-
T lro d"k5iih"nosilac deistva n a . organizam nii eodgovara;)uci m ef^.jkat- trisan vodeni rastvor gasa amonijaka (10 do 33%), pa prema procentu
■roni r ^ i i r r ^ ' l O H t i i r ^ ngtiHimv- Sadržanog amonijaka menja se i specifična težina rastvora. Amonijak
iake Jstrazi- nalazi velike primene u industriji. (fabrikaciji natrijumkarbonata, vei-
^mtg~^CIka3Tfa"riSieijSar!mf>rfl <?c» vršiti--soB<aialmm anp4-/xlama--Kf>]e, ce tafikog đubreta, rastvaranje, obezmašćivanje, fabrikacija leda itd.1. U far-
i ^ ^ kmknlt^koggmateiSialasizoIulu ailkak]e^_kiseline maciji se takođe upotrebljava.;Amonijak ima veoma karakterističan i
'"'u neprmnenienom obliku, i da se kao takve dokažu i kvantitativno oarede. jagm jrjg-po-kome se Ttjeg&vpr^CTStTO-Tr-vazdi rhu može-stteriti-Tr veoma
Prema tome, lstraživanje tih otrova ne može se vršiti po ragargjtlU or~ ttaKinltonč^gSCt1gH^0703~Iffgna~IIEarT!------- - ---- 1—
eanskih matenja. - --"-f>Toksičnost. — Natrii'um i kaliiumhidroksid se po načanu dejstva
------ t f f i ž ' u o v u b i gruou došle i izvesnesoli čije, dejstvo bitno razukujtT'od ostalih metalnih otrova. Oni uglavnom nei deluiu kao
dolazi od aniona. a koii bi " 2 "" uni- °teosd_u. pravom smislu reči (resorptiVnoT. već direktno razaraiu tkiva-
' " o iL U X 7^1iS K jJjld lc'^
|/ jj cjfcsutff-€r f F 'V P
i-L - H i— CnAXUjUjG( tlU Q
 C/fUt A ^k/^L

200

svakog organa .oxn_doiđu-u-ai;~ -ualed..ja.K:og-.to.ij.sačnog -dejstva- Kao

što smo već lii ovi hidr^iaadi .daju •sa belančevinama pihtt|aste,
lako rastvorliive , 3juminate.-i—laka-se-d ttjžlno—ha?p r . a tlfiva pmstirp
jiako u dubinu. d čega su povrede alkaliiama. teže od onih koie izazi-
vaju koncentri. a, roseiine.
.Toksičnost au^alija zavisi naročito od koncentraciie. Nekoliko dese-
tih đelova od grama natrijumhidroksida unetog u čvrstom stanju dovolj-
no je da izazove perforaciju tkiva u organima za varenje, a u jako raz-
blaženom obliku ova količina ne bi bila tako opasna. Karbonati su mnogo
manie kaustični. pa prema tome i mnnpn manjp tnfesi’Ah1!-nri- <agrarnrajiir^
ćih hidroksida..
Eopfid dpjstva , j ^ ^ .ni.čknt>U-za-_SiiB_baze----dala7.i, istina u mnoso-
manjoi meri, u obzir i specifično deisteo kationa. Kali).eve_SftIi,_su_toksič-
niie nego .odgovarajuće^aMmmo^e.sQlL.,Kaliium.-,u,tiče^speciiaIno nepo-
voljno na rad srca.
Nekoliko grama koncentrisanog rastvora amonijaka (amonijumhid-
roksidaTTlTn525~T5g~as~tZ5Z’o've siKrtgnggirg~trovaniar~Sto se 'tiče~gasa amo-'
nijaka koji može Oa dovede do ozbiijnih slučajnih trovanja, naročito
usled iznenadnog kvara mašina za proizvodnju ndskih temperatura,
smatra se da koncentracija od 0,5 do 1% (po zapremini) ili 3,5 — 7 mg
na litar, može da izazove smrt već posle nekoliko minuta zadržavanja u
takvoj prostoriji. Mak,simalna koncentracija amonijaka (MAC) u vazduhu
koja neće dovesti ni do kakvih ozbiljnijih posledica ni posle višečasov-
nog zadržavanja u talcvoj atmosferi iznosi1 100 ppm (ili 0,076 mg na
litar vazduha).
— Čim se natrijum ili kalijumhidroksid un
osetiće se strahoviti baTovi i*opekottne u ustima. Zatim se • bolovi
proširuju na ostale organe za varenje; dolazi do povraćanja. i proiTgg7~
*už~~v&oma iake .boiove. Izbhuvci i lzmet sadrže kamadiće siuzokožer
pomešane sa krvlju. Vrlo su česte pertoracne u orgamma za varenjS:
Cirku^cijs^e ^usporava^temperatura tela opada i smrt može nastupiti
Jjedelja. pa i više mreppa,
. Simptomi trovanja natrijum i kalijumkarbonatom slični su, samo
mnogo slabiji i manie opasni.
Koncentrisani rastvori amonijaka dejstvuju takođe kaustično, iako
slabij^i~SBTiptcrmi—trerranja~gtT~SttčTfl~liSprgg~tZlSžero3Tr^1S5~‘Sg~Tlđlže^~
gajj-itffitmljajc u većim količinama, on če izazvati jake nadražaje sluzo-
koze respu^tofmK~~ofgaha’;~~đolazi -ag~TSkbg' lufcnya sluzi iz nosa, kao
Tg5~iuženja;~ zatinTnSštupaju napadi gušenia i kao_jlalia_j>c>sleAiea-4avUa
se akutST^BronKTEš i edem pTućaT
* = ~ > 4Blidati. — Kod trovanja jakim alkalijama od bitne je važnosti
preduzeti što__js..mornĆP pre.lečenie trovanog. kako bi se izbegio dublje
razaranje organa, usled kaustičnog dejstva njihovog. Bilo da su u pita-
nju spoljne opekotine na koža ih samo u usnma, bilo da je hidroksid
već dospeo u želudac, treba Sto hitniie pokušati da se alkalija neutrališe.
.Qm,.Ć-e^...B.(«tićLim.atmbom^labih organžkiii kiselina (sirćetna ili limn-
Oa^±|aJi_koncentracijama od 1 do 5°/o.
/•'/
 '........ .1 -7 G /o i? /
*3^7
^ ^ js tra ž iv a n ie (3 ? — „aile r. num

—-"-‘"""llfraHvanj e k- ■:/:;'i i itrijumhic l toKj:: ' itzi, .■■■'•■;■

^
jaiu biće uvek _jakc aksano .. aled ti|pičr "'nraa., • 3
še konstatuju na organima prflikora ob^ ^oj : e t: ..
protokolu obdukcije.
■ KnH tnksiknlnških ist.raživanjar.'u. slučaievima-Jmjmnia_alkaliiama
bitno ie utvrditi u ispitivanom mat&rdialu prisustvo samog hidroksida
T~o5re^E~SoIi&nu njeROvu. Ovo postići m^cepranjCTa iseckanih
't 'i s e 'da sfojTSOasa u dobro zatvorenoj posudi, kako bi se izbeglo karbo-
natiziranje. Jedan odmeren deo. tog vodenog ekstrakta filtruje se, ispari
do suva i žari, a, zatim talog rastvori u apsolutnom alkoholu, u kome
će se hidroksidi rastvoriti. Alkohol !se ispari i tako ostaje talog koji je
jako alkalan, ako je u materijalu Mkrhidroksida. Talog će se rastvoriti
u vodi i alkalinitet odrediti titriranjjem. :
Mesto proste maceracije organa još bolje je z a istraživanja alkalija
primemtt''ffi3'aJLi2u. u unutraanji sud;či.]e je dno od pergamenta, stav t'S S
maaa iaec;ksniB~*organa. U spoljni. sud se sipa voda do istog nivoa do
koga se u unutrašnjem sudu nalazi .naasa koja se istražuje. Voda se menja
dva-tri puta u toku 24 časa. JHidroksidrprelazi u vodu. Dijalizator treba
pokriti staklenim zvonom i pod zvono staviti malo kalijumhidroksida koji
će apsorbovati ugljendioksid i spreSiti pretvaranje hidroksida u karbo-
nat. Svi vodeni rastvori iz spoljašnj e posude dijalizatora skupiće se i
koncentrisati; sa koncentrisanim rastvorom pogtupa se dalje kao što
je navedeno kod ekstrahovanja hidroksiđa. prostom maceracijom.
ž lx A J U -fi-..a jm io n lia k a .---- Istraživanje amonijaka
u organima mož& da ima vrednosti;samo aKo se izvrši sT svežim~materi-
3alqih, posto~sFl^spadaniem organskih materi'fa w Io“Brž6~'Itvara]u s?e
'VSče RoEčme amonijaka. U lešu se atnonijak počirijfe da stvara vBĆ p68le
24 časa. . ;
Mnogo je važnije određivan]e amoniiaka u vazduhu radnih prosto-
r iia. Ovo se određivanje vrši propustanjem određene zapremine vazduha
kroz ispiralice koje sadrže 0,02N siimpornu kiselinu. Pošto sav vazduh
prođe kroz ispiralice, tečnost iz svili ispiralica se skupi ujedno i u tom
rastvoru titriše neutrošeni vašak 0,02N.sumpomel kiseline pomoću 0,02N
rastvora natrijumhidroksida,. siužeći! se metilcrvenim: kao indikatorom.
Jedan ml 0,02N sumpome kiseline odgovara 0,00034 glamonijaka.
k a l it o m h l o r a j l -
— -™mo5— "

specifično štetno dejstvo na rad srcal. već usled tokšičnosti aniona.

HloraS, a spečiiahionb^iuiriHlor^t, rariTle su mnogo upotreblja-
vani u medicini kao sređgtvo za dezinfekcLib,. a.naročito za ispiranje
grla. ”................. ... _ i..;; - j '
U analima toksikologije zabeleženi su slučajevi trovanja ovim soli-
ma usledzamenesa djugim.rnaiije toksičnimšoilimž7 ~ ------ ——---- — — ,
— 2gfrgtgzenrsu~cak i dučajevi isamoubistva ovim solima. Isto. tako
bilo je~T hromcmh ~ " ~ r ~ : 5 ~ “ '
g^iltelvtorataTfabrikadi a šibical.
 202

'-==> _ Hlorati se nalaze u prometu u obliku beiog kristalnog

T>raha!u ? o 5 i se rastvaraju, i to naitrijumhlorat mnogo bolje od kaiijum-
hlorata. U apsolutnom alkoholu se ne rastvaraju. To su jaka otcsidaciona
sredstva- Sa sumnorom. uglienikam i mnogim orgariakim ieđinjenjima
đaju eksptozivne smeSe. Pod uticažem toplote razlažu-se na kiseoniK i.
odgovarajuš. hiorid. Dejstvom hlorovodonične kiseline hlorati še raspa-
daju i oslobađaju hlor:
KCIOj + 6HC1 -v- 6C1 + KCl + 3HsO
■-=— > Toksirnost — simntomi. —. Hlorati su krvni otrovi. Oni izazivaju
raspadanie eritrocita i pretvaraiu hefnogloBHi u methemogiobm. Za malu
decu letalna doza kalijumhlorata kreće se od 2"đo S'"grama. Za. odraslog
čoveka ona iznosi 15 do 30 grama. Natrii umhloratJeLmani s toksičan od
kalijumhiorata.
' Simnt.omi tmvania sli: jflko Povraćan.ie, ^hr'pOT^ilni bolovi. teško
disanfe. ciianoza. Mokraća i e m rto ob^ena i sadrža methemoglobina.
... . — Za istiaživanje
Istraživa-nip.. . . “ -kalijum
alijv ' 'ili natrijumMorata ne
dolazfTi obzir (^ređivanle samih metaia po razaraniu. orsanških materija^
pqšt&"]Tovge'Bigio konstatovati pnsuštvo anjona ClOa — a to se, nafav-
godnTjžLj£Ljnim£ru.ti.dijaljzu. Skupljeni .vodeni rastvori (iz spoljnjeg suda
dijalizatora) koncentrišu se i istražuie hlorat reakciiom sa anilinsulfatom
(rastvor u konc. sumpomoj kiselinik u prisustvuJilgrata stvoriće se plava
Jjflja. ;
w i/iraH cp ^rrn p lim in išu preko mokraće (već četvrt sata po unoše-
nju hiorata u organizam, ova će se so naći u mokraći), i u n jo f se mogu
odrediti na sledeći način: u 20:ml'mokraće doda se 60 ml pulljive hloro-
wffomSie kiseline, 1 g kalijumbroiniiđa i oko 200 ml 1% kalijumjodida,
pa.se dobro promućka:
KClOs + 6KBr + 6HC1 7KC1 + 3Br2 + 3H20
3Bri +-6K J -*• 6KBr + 3J2
Oslobođeni jod se titriše 0,1N nastvorom .tiosullata. _(l ml 0,1N tio-
sulfata odgovara 2,0433 mg KClOa).
— -Tmnačenie reznltata.— Istraživanje hlotata u organima je otežano
usledTtoga što se oni b rz o r^ žp a d aju i pretvaraju u fuonae, priHEDm
pr6c^a-~trul^ema, usiea ceea ie neophodno lzvrsiti istrazivanje" ža 'Sto
šv!5!]iin Bniaterii alom. ■ ■■ ■■■■■■ . ';... - ~
» rrR m
•■•••■•==>> Toksifeolnški značai. — Glavrri predstavnik nitrita, koji ima J naj-
ve6i" toks(iko*loški značaj, jesfe’ natrifumnitriiit (NaNOa), Ovaj nitrat se
rrmogo upotreDij ava u industnji vestaćkih organikin' Ki'j'a, zatim kad^SS-
~'t ia^~ đut> Fg'm tfQ iam u farmaćljt kaD~M?odna=
žaj5rTEQ]T~žnatno smanjuje krvm pritisak..Do trovanja nitritima j.olazi
n a jf e lc iu š l ed zamene sanekim :..druglm solima, na primer sa šaiitrom
(natrijum nitratom ) ili i sa nat.rijismhloridom. C^st^ su zabeležena troya-
nia. naročito u Nemažkoi . . n itritim a nreko raznihTkobaBicarskih proiz-
vođSTrarčijTTse Izradirupdtr^iavaiu'ižv^sne^m eše na bazi nitritaj ili.
nak doilazi delovaniem bakteriia Jo.redukc:iie_UPPtreblienfi_lalitre u lače
toksične nitrite.
 20?
-Tnksirnn<it — sitnptpmi. — Nitriti. kao i hloratii. deluiu. na krv pret-
varaJucT oKsiheinogioPin u~mettiemoglobin. Prema tome i simptomi tro-
vanja, kaol' 'lecenje trovanih ie sličnoKaokod. trovania hloratima.
Letalna doza natrijumriitrita za odrasla čoveka iznosi 6 do 7 g.
straživanie. — I nitriti, kao i hlorati. mogu se istraživati, odnosno
ekstraHŠVan dijalizom. Međutim Kohn-SErest. jp prediožio siedeću.
uproscenu metodu za istraživanje nitnita u organskom materijalu (orga-
nima, kobasičarskim proizvodima itd). 50 g materijala se usitni ili same-
Ije, doda se 75 do 100 ml vode i 25 do 30% alkohola; sve se dobro Lzmeša
i ostavi nekoliko sati; zatim se filtruje i u filtrat dodai 1 do 2 g trihlor-
sirćetne kiseline. Posle taloženja belančevinastih materija, talog se odvo-
ji filtrovanjem. U ovom rastvoru, ili u odmerenom delu tog rastvora,
istražuiu se1 nitmti' " pogodnim reakciiama, na primer Griessovom'
reakciiom diazotaciie (Reagensi: I: sulfanilna kiselina 0,5 g; sirćetria
kiseiina 150 mil; II: naftilamin 0,2 g, voda 20 ml i sirćetna kLselina 150
ml). Smeša pvih reagensa daj<? sa nitritima crveno-mrku-boiu. Ova se
reakcija može da upotrebi i za kvantitativnb određivanie. _ „ ._ A-
-----------------
d" -FLPORIDI u. cvnUU.ctvut/
Toksikološki značaj. — Fluoridi se danas dosta upotrebljavaju u
razne"livj.'hfc. ka.t> Ki'tidstva za' uništavanje štetočina, za impregniranje'
drveta radi zaštite^od razomog dejstva gljSiva i drugih parazita, zatlmr
Rao~afitiS6Ptl£R0 CTglsl'VjJ' (konMTViranje nanumica) ltd. “ ——
U gomie svrhe se uglavnom upotrebljava natrijumfluorid (NaF) 1
natrijumfluorosilikat (NaaSiFc). ^
Natrijumfluorid, koji se u prometu naiazi u obliku belog praš-
ka, dejstvom 'sumporne kiseline oslobođa fluorovodonik (HF): ova se
reakcija upotrebljava za nagrizanje stakla. *
Ova različita upotreba fluorida može dovesti, i dovodi, do slučaj-
nih trovanja, a zabeležena su i samoubilačka trovanja; s obzlrom na
"sve češcu upotrebu fiuorida, i broj trovanja je češći. I ovde ćemo pod-
■vnići potrebu da se ovi proazvodi, koji se često mogu naći i po doma-
ćinstvima u vidu sredstava za uništavanje štetočina, čuvaju poitpuno
odvojeno od namirnica. S o m m e l e t navodi slučaj gde je veća ko-
ličina j.ednog preparatai koji je sadržavao fluorida, a koji je kupljen
za uništavanje pacova, stajao u ostavi, pored brašna. Omaškom je ovaj
preparat, koji je po spoljašnjem izgledu ličio na brašno, uzet za sprav-
ljanje supe. Ova omaška je dovela do trovanja osoba koje su jele supu.
Jeđna osoba je umrla. Inače danas se smatra da su male količine fluo-
rida neophodne za normalan razvoj 'i odjžavanje~'^u5ne"gleđa. Nedoi-~
'tatak- ftudrida u isht-arii, specijaino u pijaćoj voai, dovodi do kvar^nja
zMba;.Zlto se danas u neldm velikim gradovima, naročito u Amenći';
tliioridi đodaju u iriinimalnim količinama u pijaću vodu, u koliko u
takvoj vodi nema neophodni minimum, fluoriđa. Međutim raspon između
koAsnih i štetnih količina je vrlo maH. Naime smatra se da opffimalna
~Eončentracija fiuoriđa u pijaćoj vodi ižriosi između 0,5 i! 1 mg na litar, a
količina manja od 2 mg na Jitar već može dovesti do štetnih posledica
(oštećenje zubne gleđi — fluoroza). " '
•^==£~>~-9Cok siSnosti Simptami. .... Antidefe---- Letalne doze fTuorida su
dosta visokp - Minimalna letalna doza iznosi nekoliko grama. .
UdJirO-i> ,
 & M o ? u a , u ■' J ćooc^ u u ^ u g ^& u H s^

_ Mukg. grčevi, žeđ, slabc misicmia, povracanje ; iju v c i p o -

jmgšgmT'šfl krvhu). paraliza r ' ia aicu čine Kornpleks šl ^toma.
■ ^°Q p ^ J Kpo antidot daje °g k r- xla, sa koiom će fluor "~3aH~neras-

r« tvomi kalcmimliiiorid. r
" J * Etraživanje. — Jluoridi se isiražuju u rezervnoj probi (proba broj
2). Isecteant- organi se zaalkalinišu i masa zatim ižart. Dobiven pepeo
fu tC ić r se istopi u platinskoj“ SOJjI, uz dodatak maio peska i pet puta onaliko
karbonata koliko iznosi sam pepeo. Potom se masa rastvori u toploj
' ^ ljjQ >l~^uhi4il vocti: rastvor se neutrališe hlorovodoničnom kLselinom, doda se višak
amonijumkarbonata i posle 12 sati stajanja odvoji se istaloženi silicijum-
m u & p s s ff# dioksid. Rastvor se koncentriše, kako bi se smanjila zapremina tečnosti,
tečnost se greje do ključanja, pa se onda neutrališe hlorovodoničnom Id-
selinom u prisustvu fenolftaleina. Najzad se fluoridi talože dodavanjem
AXK* kalcijumhlorida u ključalu tečnost. Pored kSSJumfluorida staložiće se
T'kitleijnm'karbonat. l'alog se odvoji filtrovanjem, dobro se ispere pa se
(^ .ih a J p u M t.- ižari u platinskoj šoljici. Kalcijumkarbonat se odvoji od fluorida ras-
tvaranjem taloga u sirčetnoj kaselini. Po dodavanju sirćetne .kiseline
talog se dobro razmuti i sirćetna kiselina ispari. Na talog se dodaje topla
voda. Kalcijum, koji je bio vezan za karbonat, prelazfi. u rastvor, a kal-
[Z). UbOAjOtmM- ' rg lm n fliin riri n s ta jp n p r a s tv n r a n , i rtn s g iz d v o ji ■ f iltr n v a n jp m , d o b ro se.
£ ltty < ^ ° O^.OPere.
- = = ^ ) . 'fumamnjn rp .zn ltata. ---- Istraživanje fluorida u organima otežano
Q/iJ j ^ 'P !usf<J‘^ j/j je SinjgiTtg5m~gS~še~fluor, odnbsho 'tmM:r3r~h.aiaze kao n'ormainT^aš-
„ , ^ ct~syih zmtTHca, na i čovečieš organizma, Zato ie ovdšlnotrebno
^^^/uvelrlzvrsili i Ičvantitativno određivanje. Z d a r e k daje sledeće cifre
flu0!rida (CaF2) nađen°g u pepelu organa Ijudi:
Količina CaF2 u mg na 100 g suve materije
Bubreg 1,34 — 1,54
Slezina 0,82 — 2,35
Jetra 0,68 0,80

Prema tome, da bi se mogla usvojiti pretpostavka' o trovanju fluo-

lidima, na osnovu nađene količine u organima, moraju se analizom do-
biti znatno veće količine fluorida od oVih koje su iznete u gomioj
tablici. „ \
______ 9

JAKJE KISELINE (
(sumporna, azotna, hiorovodonična)
Govoreći uopšte o toksikologiji kiselina, treba razlikovati dejstvo
koje je zajedničko svitn kiselinama, i koje je zavisno od koncentracije
vodoničnih jona, i specifično dejstvo anjona pojedinih kiselina.
. --Kod svHL-mineralnih kiselina, i izvesnih organakih, karakteristično
je zajedničko deistvb koie ie zavisno od koncentracije vo.doničnih. iona.
Sve ove kiselihe
' * daju sa. belančevinama
' taloge.
.. U jako razblaženom~
Btonju te Kisehnp i7J 7.ivhjii. sam o-na-itžovrsini sltimKože taložaiie belan-
cevine. U koncentrisanom staniu one razaraju tkiva.
n i ^ S S I S_i£..kiseIina sama po sebi slaba. a anjon vrloi aktivan,
dolazi praktično, u pogledu toksičnog dejstva, do izražaja saSio
3caj~ša~čijanovodorilčnOkii kišSfiTOSS:— ------
 HiSO«

ggj. 'U toksl. .Oškot.

___ __________ A kak<Tje fciselina" 3ETTC
{TpotriEIJavanih^u industrijiTid^cl;!. svafeočZcvaoj upo-tr^j ,"
fafflty^gga$a&'''ttovanVa 'toro ki splilvvm.' čIošS" c esS 'poTavarO'va lase^ ~
upofreBIjavana*5eTu~ciliu samoubistva i p aB d.togiW W način samo-
'iTKigtva i7.a7.ivFL vpr)ma_-jake.L:hnlf>vp. Zločinaffka. trovanja,! daivanjem ove
kiseline p e r os, veoma je teško'izvesti, ali su zato dosta česti slu-
čajevi gde se u cilju osvete koncentrišana sumpoma kaselina (vitriol)
baca u lice, čime se mogu prouzrokovatii veoma teške povrede.
= & > nsMiin« — f!ista koncentrisana siampoma kiselina, specifične te--
»inp od“l'W lio 1^84~(66jB ^ :5este~bezbojna zej’t injava'1tečnost bez mii-
risa. Ova kiselina Lma veliki“aSnTtet prema vodi, usled cega ona deiuje
kao jako dehidratišuće sredstvo. Mešanjem kiseline sa vodom rastvor
se vrlo jako zagreva i temperatura: može lako đoći da 100°. Kad kon-
centrisana sumpoma kiselina dođe u .d o d ir sa organsjdm materijama,
*pa~prema tome i sa tkjvima čovečijeg orgamzma, pTolIvesce Karboni-
zaciju tih materija, o3u5xnajuei im potpuno vodu- r~
Šumporna Mselina apsorbuje velike kolliiine vode. Tako se može
desiti da koncentrisana kiselina koja duže vreme stoji u otvorenoj ili
rđavo zatvorenoj posudi, apsorbuj e toliko vode, odnosno toliko se raz-
blaži, da postane m anje opasna.
T B h B ičk ajB a^^ kao nečistoću arsena,
i n p t v t r e b a t.akve kis&liae može do.^esti, kao šio smo vec viaeE; ;]n31reRtHD
do—tr-ovaH^a-acseaom -ipunjenje akumulatora, fabrikacija glukoze x“aK):
^?.=£^Tf>ksiif=nnst. — Toksičnost suroporne. kiseUne, odnosno. njeno ra-
zorno' d^štvoT^avisi ~od; koncentraciie uootrebliene.kiseline. Tri do če-
t)irT ml kiselinf od 66Be (d: 1.84) uneto p e r os mogu prouzroko-
vati_smft'brže ili sporije. Kiselina te koncentraclje kačbbnizira organe.
Kisrfina od 51B« (d: 1.55) neće više prodizvesti karboniziranje, ali je i ta
koncentracija još dovoljna da izazove perforacije. Razne sluzokože po-
kazuiu r av.ličiti] n t . p o r n n s t . prema . s i n r i p o r n n j kiselini. kaolžoiiBISmT^prgnra"
^rugim kiselinama. Dok ie. na primer.!_sluzakoža. želuca re la liv n o ot-
p 6 m a ; i s i u z Q i i Q z a - X i £ S ^ B - 4 a J ž o - j a a t l j i v a i prema razblaženim kiseiLinama.
‘ Koncentrisana sumpoma kiselina izaziva veoma opasne opekotine,
a narociT5~aito dođe u Kon.ta£t,sa^.očima. ^p_ekQ5E£~na...kQar'
toliko opasne da izazovu. smrt. U pogledu deistva sumpome kiseline na
Kozu trebaTimati u vidu da^na~^ne^Izat2 iva trenutaodublTe opekoting--
Sm a trT ii^r.M Im ffl£rm .IE iH I5S IIiiIl£-O ite££n^E jKal£."pribIižno ied-
nog minuta kontakta sa koncentrisanom kiselinom. kada se usled ope-
kotina poiiavliuiu i iaki bolovi. Prema toSne, ako se kiselina smestai uklo-
ni i opečeno mssto odmah dobro ispere vefflom koMcS^m ćist^ voae
(ilj_ .slabo _.._zaaiakalisan.e._ _b_ikarbonaton^ ' m ogu se izbeći ozbiljnije
posledice. . "■ '— '—f— '— --------
Sinmtomi. — Kad se uzme ma i pajmania količiiia koncentrisane
sumporttš~iaseline pojavjuju se straiiov4ti bolovi i opekotine u ustima,
grtar-ržattnr T r ^ diijaku i luluuu. 2 atlm:se pojavijuje tcasalj, povraca-nje
inase oboiene ćrvenkastornrko. Tace j e bledo, puis""siaB~vrhoVi_pR>tiju'
seTSaae; pTPštajP i»r*>nj^ piokra~ce: bolesmtca obuzimaTaladFrTznoJ. Rg1
de se~javlja proliv, posle toga naštaieAiiporna konstipacim, BTOgsSIR os-
206 .

taip svestan. Smrt može nastupiti poisle nokoliko sati. ili i posle neko-
ču»s.to-sp-dašaaa ria posle izvesnog vremena nastupi pnvidno'
pobolišanie stama, da b i posle dužegvremcna osoba iznenada umrla usled
p e r f o r a c i ie želucaT Povrede kole stvara sumporna kiselina, kako na kožr
~ i~ Š lužokozi usta 1 grla, tako i na unutražnjim organima, veoma. su jake
i tipične. Već na usnama i u ustima zapaziće se veće 3Ii manje opeko-
rtine."taniTip.mrlTe. u želucu če se konstatovati prisvstvo iafah. pciTreda
na sluzokoži i usirene crveno-crne mase. a ispod ovih zidovi žel'uca su
nagrizem, pa i perloriranl. .
Antidot. — U slučaiu da su uzete večo koli6ine koncentrisane sum-
pom'g^fcisgrrrre saivim ie malo yerovatno da se boilešnik može spasti;
riarocito ak-o nisu~odmah preduzeite potrebno mere lečenja. a ovo ie naj-
■ćešce šTučaJ, pošto""ie retko odmah nađe dovoljno stručno lice koje bi
moglo pružiti prvu pomoć.
Ispiranje želuca teško može idoći u obzir zbog iakih bcdova i povreda
organa za varenje. Najpogodnije je dati hladtia, slabo alkalna. pića, na-
rocito rnagnezajun^SiM^^nmiŽSČL.JJL^rashiađenoj vodi. kako Bi se što
viiseTieutraiiis^ia Mselina: zatim se može dati hladna belančevinasta voda.
Istraživanie. — Za istraživanjfe sumporne kiseffine u tokSikološE&-
hemijskom pogiedu dolaze u obzir naročito izbliuvci, a od organa jed-
njak i želudac. Istraživanje sumpome kiseline u ovom maternal’STtreba
-p oceti što le moguće pre. požto. usled raspadania belančevinastih mate-
rija i stvaranja amonijaka, slobodna kisehna može biti više ili manje
neutralisana, odnosno. pretvorena u sulfal. Istraživanje sulfata nema
velike toksikološke vrednosti, pošto se oni nalaze normalno u većim ko-
ličinama u organima. Prema totne bitno u ovom slučaju 'dokazati i
Tcvantitativno odrediti slobodnu sumpornu kiselinu.
Prosto tjtrisanje kiseline m ekstraktu dobivenom maceriranjem ma-
terijaTa~i— organa — u vodi. može imati vrednosti samo kao dokaz (i to~
"pod uslovom da se titracij<»n bonstatuje prisustvo znatnije količine ki-
seline) da u ispitivanom materi|alu ima nenormalnih količina kiselina; a
đa se dokaze i odredFšama sumpofSa'kiseHna moraju se upotrebitfspe-
cijaine metode.
Najčešće upotrebliavana. iako ne sasvim zadovoljavajuća, jeste
sledeča metoda: u ekstrakt.- dobiven maceraciiom d filtroivanjem organa,
■doda se čist barijumkarbonatiaSamo slobodna sumpoma kiselina dfelu--
vaće"na karbonat i daće nerastvoran baiuiumSulfat. Talog, koji šačffžr
puTHd_ stvorenog banjumsuliata 1 višak barijumkarBonata, rastvara se
hiorovodoničnom (ili sirćetnom) kiselinorri Višak barijumkarbonata se
rastvara, a barijumsulfat ostaje nerastvon?n. On. će se izdvojiti filtrova-
njem, oprati, osušiti, ižariti i izmeriti. Iz dobivene težine izračuna se
■odgovarajuća količina sumpome kiseline (faktor: 0,4202).
— Jstra 7iv an j p Itiseline n ■m-rl^ipg. — 'lstraži-
vanje sumpome kiseline u sumhiivim m riiam a (na oaeiu, vesu iHrugom
giarenjatu) ima često vrlo velikog znažaia u toksikološko-hemnžkim
ekšpertizama. Kad koncentrisana sumporrva kiselina dođe u dodir sa ma
kakvom vrstom tkanina^ona proizvodi. aico se smesta dobro ne dpere-t-
Tie nsutiraldš^, tairinfe mriie usled Karborz-api-jA nirganskih mateniaTTTa
■crnoSTodelu'ove su mrlje obižno crver.kgžte. JJa mestima koja s~u izgo-
rena sumpomom kiselinom. posle kraće? dužeg vremena raspašće S6
ikanina, i pod najmanjim dodirom ostaće r--. tom mestu rupa.
 207

Rađi utvrđivanja prircxie ovakvih sumnjivih mrlja, mala količina

oštećenih delova tkaninp potnpi se u malu količinu destilovane vode.
Teenost se filtruje. komadići tkanine d&bro operu i iscede. pa se u do-
bivenom rastvom iistražuie-sujnpnma kiseiins talo-ženiem pomoću rastvorg~ _
BaHjUmhlnrida.r ndnnsnrt gtiraranjpm taln.cpa bartiiumsuiifata^ '
.-= = > Tumaeenie rcmltata. — Iznalaženie sumporne kiseiine u orga’nima
otežaitu ie. kao žtg~s,mu veiHJomenuli, naročito ginienicom da se slobodna
kiselinTbrzo pretvara u suifat, i to kako u živom organizmu tako i
posle smrti. u ovom posledniMn slučaiu naročito dejstvom amoni.iaka
proi2 vedgrrog~pn rasparianju orpranskih materiia. U takvim siučajevlma
može~se odrediti nkiipari gaHrfraj su'lfatn » ispitivanom materiialu. pa
onda zaključiti da li ie nađeni procenat sulfata mnogo veči no što iznosi
"nSPmalni sadržaj sulfata u ispitivanoi vrsti materiiala. Uostalom kod'
tftjvanja sumpomom kiselincm, povrede koje se konštatuju. kako U 'iP '
.iTuTfašnjim~SfgffKlma7^'Ro~yež~i~u ustima 1 usnama, toliko su upadijive
d a~^6^ne~BrttlTa]cesće dovol.ine da dadu ekspertu određene :indikaci.ie.' u
pogIeđu~pnroćle unetog otrova.. Sem toga aspitivanje eventualno stvorenih
Tiirlja na odelu l vešu trovanog, ukoliko se takve mrlje nađu, omogućuje
■da se sa velikom sigumošću može utvrditi priroda upotrebljene tečnosti.
AZOTNA KISELINA

~~:=s~>Toksikološki značai. — _Azotna kiselfcna se mnogo upotrebiiava u .

industnli. zanatsivu, tehaici T nn ■i.anoratorifamn. kan ntcsir?acionr> srga=-
itvo, kao sredstvo za nitnran]e (u organskoj hemiji, fabrikacf ji eksplo-
ziva i dr.); zatim kao j.edan od najboljih rastvarača za metale. za ,,eco-
vanje” u riSmm granama grafičke industrije, u galvanoplaatici, kao i
po mnogmHfnillin zanatskim radionicama kao sredštvo za čišćenie mc-
taia, odnosno legura. pre njihove dalje obrađe.
U Svim radionicama «=** nva...kiselina -up.otrebliava, mogu rad-
nici biti izioženi štetnom deistvu smeše gasova koii se razviiaju pri
tim operacijama, ako se ne preduzmu potrebne mere za zaštitu, a u
prvom~redu ~ako se ne obezbedi dobra ventilacija. Zabeleženi šiTTie
samoTaKslTi teži slućajevi trovanja azotnim oksidima, već i veći broj
slučajeva završenih smrću.
Međutim, dok je sumporna kiselina u toksikološkom pogledu imala
većeg značaja i kao prouzrokovač slučajnih trovanja usled zabune i
zamene, takva trovanja azotnom kiselinom sasvim su retka, pošto ova
ktiselina pre svega ima jasan zagušljiv miris, a obično je više ili
m anie oboiena usled stvafania okSicjjL'J,ako *85° ]-e~mogucnost zabung~ r
z amene sa kakvom drugom tečnošću jako ograničena.
~£ > s o b i n e . , Azotna kiselina se nalazi u prometu u više raznih kon-
■ceafradJaTTTajviše je upotrebljavana kiselina specifićne težine 1,30’ i
1,42. U herriijskim laboratorijama, i u specijalnim industrijama, upo-
trebljava se i pušljiva azotna kiselina, specifične težine 1,52. Ova pos-
lednja retko dolazi do ruku širih masa, dok se obična koncentrisana ki-
selina (1,30 i 1,42) vrlo mnogo upotrebljava kako u industriji, tako i u t
zanatstvu („ćezap”), i zato je do nje lako doći. |
Azotna kiselina je vrlo jako oksidaciono sredstvo. U dodiru sa
azotnof5^1al'elinwni icoza se oboil naranazasto zuto. usTM~1ruSSrna~feg='
la n5vma"(ksantoproteinska reakcija)., Ova kiselina rastvara gotovo sve
 208

metale r a z v i,o u „ pri. tome. žuto„.rku paru koje. je vg.".-;aa S ta ^ jv a ,

^narocitol t a~ 5 g rr~ ??' plucao~’ip ^ T 1 2 5 tS1'g ^I..^11-lnli !. ieir i an rrn-t~iHT
-P ^ .
.,., — ------ — -— tu-^— ----
ii
-------' "-----------
i.»ni.iiiHiiiii
zataferssg
i1«'*— 1,l‘t
- -----------^ a z o M ^ r dl*n*1a J iNT J fj lS^ lT. ad.

-
istb tako i toksično deistvo potiče uglavnom od tog oksida,.. ovb^tohko
p?Fslo~ielnonokH3~vrIo~l)rzo i lako oksidiše i daje dioksid. _ .
iTnTcsirnnst. — Toksičnost a7.otne kfcpTihp 7.awsi~u..naiYftt;ai .meri
od koneetttrac'ijg: 5 do 10 gram a" koncentrisane kiseline unet& 'p e r o s
pred/tavljaju letalnu dozu.
Toksičnost azotnih oksida doLazi narfyito do izražaia kod trovfln).»
profesionSTnSfTiaraktera" Kancentraćij'a "azotnipf oksi'da (uglavnom NOz)
ođ-a^1ao 1' mg na lit'arvazduha, posle nešto dužeg zadržavanja u takvoj
atmosferi (preko pola sata), opasna je po život.
Trovania azotdiokslidom utoliko su opasniia_što. se. i kod koncen-
Tl n,9 n,:1 na prjSUtni
gas jedva oseća čulom mirisa. '
^S ^ S 'SImptomi. ■ — Simptčmi trovania azotnom kiseiinom, unetom P e r
o's s'lTcni su "onim'a Tlojišezapaža j u i sa sumpomom kiselipflm.
-------- Kibd trovanjA■■ti,aiSgfggHl" 'nesto znatruiih &olicina azatM h._okgida
(diokaTđffrtirvo se oseti žaguM'jiv' miris 1 nadraženie gomiih delova re p ~
piratornog aparata (gušenie. slab kasali. žeđ); posle tosa. trovani se moza
da oseca gotovo' ggšvTm dobro, pa da tek docniie. pi^le deset Hi v ila sati
nastupe tešKl simptonii trovanja: gušenje sa_teškim kašljem, lzbaclvanje.
crvenkaste. penušave sluzi i pbiava~~blućnog edema. ušled-.čegir3glazi
i do smrti1).
češće ponavljanog udisanja minimallnih količina ovog gasa
đolazi So h'romćniR trovanja kdja se japuljuvtiju iitalhom nadraženosSu
-------------------- --- - ~
— .Unataji-malojiaiatniiiin kolirinama a7.nf.na kisel
z^va veoma teške ozlede, često neizlečive. Aili akt> sp ne-pnsredno pbšLe
unHeiifa da neko sredstvo za neutrailisanie, kao na~OTTmer magneziium-
ćDfisid razmucen ,u vocli, moze se u znatnoi meri umaniiti onasnost. Dar-
vanje~mleKa 1 betancevinaste vode može biti od korišti' " " ‘
~ EeSenJe ~trovamh parama azotnih
. I i S a z j y a n j e . — ig tr a ^ i.y a a le J .s ls f c o jA n a ..a z a tn e J d ^
ižM JSIBMj-JSŽta-Sfi-azakiaJasaiinigLJedini sa organskim materiiama
^..tMXS^»4^g^^MkxsJUJxad6liKat£.-a-Sem.,toga! a monijak, stvoren usleri
r^padaa}a-j£g a ^ k ik j3QMe.ri.ia, neutrališe slobodnu azotnu kiselinu. ■
JPxe^vaga^sa-aM &bap-ja~ji-j«^ daja ftasgp kiselu
r eakciju. Zatim se usit.nien n^.em al_giac.erira. iiv o d L te č n o ^ ^
*• u~HHrafa^titriše kigeliina (pošto je rastvor obično jače obojen, to se
kr3.j reakcije konstatuje probom jedne kapi rastvora na reagens har-
tije metiloranž ili kongo). Ali. kao i kod istraživania sumpoma kiseline..
oviin titrisanjem sg dokazuie samo p r i a i S v r T k i ^ Prir^Tn
sainelaseline tr e b a dokazati specifičnim reakcijama.
1! O va tro v a n ja zav rše n a sm rću d ešav aju se i po la b o ra to rija m a usled r a i -
b ija n ja bocaj sa azotnom (naroSito pušljivom ) kiselinom , i razliv an jem po podu.
O sobe koje su p o k u p ile p ro su tu k iselin u u p rv o v re m e n isu osetile n ik a k v e na-
ro čite simptom-e; te k posle v iše sati došlo je do n a p re d o p isanih sim ptom a i 2atim
do sm rti. M a c N a l l y navodi slučaj tro v a n ja većeg b ro ja osoba u jednoj fab-
rici, a usled sa g o re v a n ja v elik e kolićine ren tg en sk ih film o v a (nitroceluloza), pri
čem u se ra z v ila v e lik a količina azotdioksida. Nekolfiko tro v a n ih toliko su s e dob-
ro osećali od m ah posle požara, odnosno u d isa n ja azotdioksida, da s u bili sposobnl
da sam i voze sv o je autom obile do kuće. Ali 36 sati d o cn ije oni su um rli.

i
 ■
j9

^ a , , bi„.seizcdca^-^zQts-a Jdgelinc .
karbonatom, pa se.sva ^ačnost isparfi c.i
' afltbfaolomKoj i rastvare; kalcijumnijtmt. ,.iiLico.tio....;ii i'.\, ■■'o t . i
talog se rastvori u vodi i u tom rastvoru se identifikuje azotna kiidiina,
ndnosno nitrat. Ova metoda uspeva samo sa relaBvrio "veHnTTčoTIclnama
azotne kiseline. ........ ' ; ...
cifičnim i veoma osetliivim reakciiaraa: - ...
"....... l^^TeHati naanji deo rastvora ispari se do suva, pa se na suv i ras-
hlađen talog doda dve do tri ka-pi koncentrisane sumporne kiseline i
nekoliko miligrama brucina. U slUŽaju prisustva nitrata pojavice se
Tfvena b^ia,"lQla-_z_a_tIn^ ;
epruvetu, koja sadrži ispitivani rastvor, dočTa se prvo koja
kap MorovojiQnič.afi.-.k.iaeliE-e. (C1 joni :povećavaju osetljivost reakcije),
zatim onoliko koncentrisane sumponne kiseline koliko iznosi zapremi-
na uzetog rastvora; ako se sad sipa pažljivo prefco tog tečnog sloja ras-
tvor ferosulfata, pojavBče 5T~nšTr'grinici '.izmeau ova dva tegfta~~siTija
^ j. donjeg, koji je teži usled prisustva sumpome kiseiin^ i gomjeg^koji
sadrži ferosuifata) odmah ili posle kraćeg vremena iedan mrk prsten
(formirani.e-.n^labijSK^edln.jen.ja.JeiioaolL^a.^zatrajnoksidom’).
Kao što je bio slučaj sa sum-
azotne kiseline, često biti vrlo važno:i korisno za dokaznfi. postupak is-
pitivati i mrlje za koje se sumnja da mogu poticati od azotne kiseline.
Takve mrlje mogu se primetitt na samoi koži. a zatim na odelu,
veču, podu i drugom materijalu. ;
ftiriielšra^ kao i na koži, biće narandžaste
boje i njih je veFT~po~špoIia^Tiem izflieetu do^aTlaEo^liznEovaS^odlnfflja
koie stvara sumporna iETnorow3o«ična uEIo'
5 igT 55!irw 5ir jn y p i^ (^ s e na~prwerTmrne~koTe^"aroizvodTH^orovoHo^
rUčnakišeitoa izgube dejstvom amomjalta. !
Maceriranjem ovih mrljai u vodii (kao što je rečeno' i za sumpornu
kiseliriB)Hto^-će-se-rastvorTrkomg'ćgTSg.dokazati azotna kiselina, odnosno

= = 5 > Dokazivanie NOž u vazduhu. — Videli smo da su pare azotnih ok-

sida^ oanosn-(Tuglavnom azotaioKsnia|"jako toksične 1 delujU vrlo štetno
veiTi u kon'centVacijama kod kojih ise njihovo prisustvo više ne može
otfcriti čulom mirisa (koncentracija išpod 0,2 mg NO2 na litar vazduha).
Zato" je vrlo važno u atmosferi u kojjoj se sumnja na pflisustvo azotnih
oksida (azotdioksida) dolcazati kakvom "vrlo osetijivom reakcijom pri-
sustvo tog otrova.
Jedna od naiosetlilimjih ie a G t b s ^ J ^ m a . T01 je ustvari
jednaTeaK5jadBaTOtadje sulfanilne Jnsediinei natulaminar' : :'
Potreban reagens spravlja se na sledeći način:
a) rastvori se 0,5 g sulfanilne kiseline u 150 ml 14°/o sirćetne kise-
line, uz blago zagrevanje; '
b) 0,1 g a -naftilamina rastvara se na temperaturi ključanja u 20'
ml vode i zatim se doda opet 14% sirćetne kiseline da se dopuni do
150 ml. :
U momentu upotrebe uzeti po 5 .ml od oba rastvora, izmešati (ras-
tv o rjreb a da bude bezbojan), stavitiitu smešu u ispiralicu kroz koju se
purripom sprovodi određena količina sumnjivog vazduha. U slučaju pri-
14 T oksikološka h em ija
210

sustva azotdioksiđa rastvor će se, brže ili sporije, obojita više ili manje
purpumo.
Ova metoda omogućava kolorimetrijsko određivanje približne_kon-
centraćffe. gasa u vazduhil ‘ “ ' :
Tumačenie rezultata. — J u slučaiu istraživania azotne kiseline u
^atriitta~"tfeBa~ u n a tr tl^viidu da se azotaa kiselina vrlo brzo izgubi iz
organaTdelom usled vezivanja sa organskim materijama i stvaranja
staBBMh iiitroderivata. d&Iom usleđ neutralisania defstvom amomjaka,
stvarenog raspadani emJaelančevina. Međutim, u slučaiu azotne kiselme,
doEazivanje prisustva; ne samo slobodne već i vezane kiseline (u obHku
mtraSTHna toksikoToškog znaćaia, posto se azotna kiselina i m trairgie^
rialaze normalno u čovečiiem orgaaizmu^ito m ie slučai sa suHatima i
hloridima~ " ’
' HLOROVOPONICNA KISELINA £ q ^ - v H U C Z A ..

Tfiksikol&ški ?narqj — U~ toksikološkom pogledu hlorovodonična

kis^lina'je manje važna od sumpome- i azotne ldseline, s obzirom na
imrogS'"fflan^t''T5F<5]“ Tfovan]ra izazvinih ovoni kisehnom. Trovanja usied
z&tnifte ' Su gotpvo neniogućja, postoi koncentrisana hiorovodonaćna laše- ‘
sem toga oslobaaa se iasho vid~~
l^i'Va~para koja odmah privlači paznju.
Pored njene upotrebe u^ iiidustriii i labo.ratoriianaa. razblažena hlo-
rovodomcna Eselina se upotrebljava u medicini kod hipoaciditeta.nervne
đStSTSSpT'ar. ” ------- ------------ -— - ------- '
OvS~kiseIina je izuzetno. upotrebljavana za samoubistva.
-=~> Osobinc. — Hlorovodomcna.. kiselina ie ustvari više iii manje kon-
centrišan" rastvor gasa Morovodoiiika u vodi. Koncentrisana, pušljiva
KlsetlnC"^"SčSIcneteBne 1,19 sadži oko 37% HCl. Ova kiselina na vaz-
duhu razvija belu paru. Sasvim čista.kisdlina ie bezboina, ali i najmanja
količina gvožđa oboiiće kiselinu.svetlo žuto. ;
— Tnksičnfi<rf_»»-ianiyU>iaa» r— oncentrisana hlorovodonična kiselina
m anjele^orozivna no sum pom aiazotna. pa prfima tomeLi-manielgpasiia.
~ EeFalna dOza'fzriosi okb 15 g. Kao i kođ drugih'~kis~elina toksi'čnost
naglo opada u koliko iehlorovodonj&riđ^elinarazblaženiia" ! ~
i su sledeći: odmak^seastvaraju u ustima jake ojaekotine
8i<np^TO;.:i9ež^.z»j<ni|,bpo šire. dalje ria oirgane za va-
. renje. Nastaju. zatifri p5viražanja;;iizbi3uvci su riirko omjeniT Puls slabt,
' ...........................■ ;potpunćT sves'tan'šv^^Išm rtfT
==> Istraživanie. 'Kod istraživanja hlorovodenične kiselme u orga-
nima kao .i kod iostalih mineralnih kiselina, to iest is-
___ ti.. Sto ie .moguće:pre, pošto amonijak, stvoren
raspadaniem-.organa. brzo neutrališe kiselinu i stvara hlorid. Međutim
istraživan.ie hlorida-.u organima ima. značai samo ako se tačno odredi
procenat nađenih hlorida, pošto se hloridi nalaže nonnaln^ir^rganima
svih SvSHnja pa i čoveka.
Prema tome za istraživanie hlorovodomčne kiseline u organima tre-
ba prvo odrediti procenat slobodne hlorovodonične kiseline. Kadi toga
‘^‘ ' : enraiu u ^ S č O lT T e a ^
. „ orai-iifariše se.j;lQbodna hlomvodonična, kiže^
Dn ifli der> f i tt r a f a <a> neutral&še čistim kaiijumhidroksidom, zatim
im a .
SfCdoda kalijumnitrat, ispari se do suva i ižari na temperaturi tamno-
 211

■icrvenog usijanja u platinskom lončiću. Dobiveni talog se ispira dobrd

.razblaženom azotnom kiselinom, zatim se tečnost filtruje, pa se hlorid
taloži rastvorom srebronitrata. Staloženi srebrohlorid se odvoii filtrova-
njem(kroz guč), opere,suši prvo na 100°(2 sata),zatim kraće vreme na 130"
i onda izmeri, Nađena težina, pomnožena faktorom 0,2544, daće odgo-
varajuću težinu hlorovodonika (HCl).
Ovakn .jjohivon- - r w i ..prnrlr.t„wljn-.j.i.lmpnn knljPjnu hlprida. od-
nosno i vezanu i slohf>dmi..hJr,T-r.vn^nničnu kiselinu. -
Istraživanja hlorovodonične kiseline, odnosno hlorida u izblj uvcima
-vrS ne'na Sličan načiii* — —,___
JCstraživanip. u m T lja m a . — Češće se dešava da ekspert treba da
utvrdi da li izvsans" šUWK]iVe mrlje na tkaninama ili drugom m aterijalu.
potiču od hlorovodonične Kiselme. Ova kiselina ostavlia na tkaninama
crvene mrlje koj.e nestaju dejstvopa amonijaka. Ali ako su irnije vec
rdosta st-arp n-vn iikian-i-aa^o nonf> i&kn' [jTtsmrfikai'i^ Mhrmvnao-
nlčne kiselme, odnosno hlorida, u tim mrljama izvršiće se maceriranjem
is'ečenih komadića tkanine u vocii. filtrovaniem doaivene tečnosti i ta^
l aženiem hlorida srebronitratom.
„Tvimačenie rezultata. — .U čovečiiem nrpanizmn nala?.e s& normal-
no ^znatiie_količine hiorida. a sem toga. u ž&ludačnom. soku nalazi se i
slobodna hlorovodonična kiseiina. Normalan aciditet u želucu za vreme
varenja iznosi 0,2—0,3u/o. Prema tome, da . hi sp moglo aafclitičiti da n
ispitivafflim or ganiTna pn,citpj? npnffrmf’ln0 hlT>rr?vfffInniiffniP
line, odnosno hlorida, procenat niihov. nađen analizom. mora biti znatno
veći ođ omh kolicina koie *se mogu naći normaino u ispitivanom ma-
terijalu. Frosečah sadržaj hlorida "(NaCL) u unutrašnjim organima kre-
<ee se od 0,5 do 2%o.

14*
 SE I2DVAJA JU POMOĆU
Tm $S^FSKm ~KA-5TVABAfear
Primitivni ljudi su prvo došl u dodir sa otrovima biljnog i živo-
tinjskog porekla (alkaloidji, otrovrd insekti, zmije itd.). Mineralni otrovi
su postali piistupačni ljudima tek kada se razvilo rudarstvo r'nietalur-
gija (As, Hg). Prema tome svakako da su otrovi biljnog i žlvotinjskog
porekla biili prvi koje su ljudi kao otrove i upotrebljavali, naravno ne u
čistom obliku, već preko otrovnog bilja i sl. Međutim, u toksikološko-
hemijskom pogledu baš ti otrovi i danas predstavljaju najteži problem
za toksikologa.
Prema klasilikaciji koju smo usvojili u početku ove knjige, četvrta
grutta obuhvata biline i sintptskp oitro-vp. Otrnvi nvf> ® in e listra^rnTse
i
tvarača.
~ Kao što će se dallje videti, i za ovo izdvajanje otrova pomoću organ-
skih rastvarača postoje različite metode, ali sve te metode osnivaju se
na principu izdvajanja otrova blagodareeLirilfi^ ^ u or^
gansKim rastvaracima.
"" Organska jedinjenja koja spadaju u ovu grupu otrova mogu biti
razlfičite prirode i različitog porekla. Uglavnom sve te otrovp možpmn
_ a. sa više ili manie izraženim kiselim karak-
terom. Kao što su salicilna kiselina i nieni derivati. zatim ofealna kise-
lina, barbiturati i dr.
*’~ W ^ ^ 3gp~jedinjenja. više ili manje azrazitogbaznog karaktera. Tu.
spadajrTalkaloiđi.
' rj],) Hprni^,<)^a .npntra)ne.. reakciie. kao što su sulfonali.
,kantaridin.
~T^TTP četvrtu podgrupu došVi bi heterozidi fglukozidi).
I kod izučavanja otrova ove grupe iznećemo prvo opšte metode sis-
tematskog istraživanja njihovog, a posle toga ćemo preći na pojedinačno-
izučavanje otrova.
OPSTE METOIiE ZA RISJCSMAIESKn TSTRAftlVAN.TF, OTROVA nVE r.RTfpE
Iznalazeći pogodne rastvarače i oslanjajući se na neke grupne oso-
bine ovih otrova, vršeni su pokušaji da se dođe do opštih metoda za sis-
tematsko izdvajanje njihovo. AIi teškoća pri. stvaranju ovih metoda ne-
leži samo u raznovrsnosti-otEova toji se lmaju izdvajati, već i u činjeni-
ci da kod toRsTfcBloških analiza najčešce dolaze u obzir vrlo male ko-
ličine otrova. Još više otežava izdvajanjie što su te maie-koncEŠe~Otiwa
utopljene u nesrazmemo velikoj količmi organskih nečistoća. Ovo je'
 naročito slučaj kad se istraživanje otrova vrši u unutrašnjim organima,
"foiilo čovečijim, bilo životinjskim. Da bi sa iz te velike količine organskih
materija uspešno izolovale minimalne količine otrova^ mora se. pri iz-
boru metode. voditi raeuna o potrebi dobiianja što iimluR ekstrakta, u ~
,::l ^tKia~5e~žezatim identi£ikova.ti otrovi. Jsto tako ppstoji opasnost da
potrebmnT3S bi se doBio što čistiji krajn]i
produkat ekstrahovanja, mogu.iizgiibiti, osetne količine prisutnog otrova.
P ri ovim različitim operaciJ®^gpl5M'TliK>gu^iti'^?Č'rilT"'mSHjl”Tis}Ed~'
čisto mehaničkih uzroka; zatim mogu doći kao posledica procesa oksi-
dacije, redukcije, Mdrodize, veće :ili ;manje isparljivosti samog otrova,
a dobrim delom usled adsorpcije:na:raznim talozima koji se stvaraju
pri sistematskom izdvajanju otrova. Ovde smo pomenuli uzroke koji mogu
đovesti do većih ili manjih gubitaka pri operacijama kod ekstrahovanja
materijlaia; međutim još veće mogućnosti za gubitke dolaze kao posle-
dica gore pomenutih procesa (oksidacije, redukcije, hidralize i dr.) u.
samom živom organizmu. ■ . '
Sve su to razlozi usled kojih, kod istraživanja ovih otrova, naro-
čito u unutrašnjim organima, dolaze u obzir sasvim male količine otrova,
količine koje retko dostižu miligrame.
Otpomost pojedinih otrova ove grupe prema gore navedenim pro-
cesima, koji mogu dovesti do delimlčnog, a često i potpunog uništavanja
prvobitno prisutnog otrova, različitarje za pojedine otrove i grupe otrova.
Kod pojedinih otrova govorićemo o tome đetaljnije.
Metoda Stas.—- Najgtoij^, a^jcaj.jianas najKnjše upota-ebljbvana
TSetoda sa izmenama .1 dopunama. Mi •čeliKo" m alo^ccilije detaljnije iz-
neti postupak za izdvajanje ovih otroiva, postupak, koji uzima za osnovicu
Stas-ovu metodu sa izmenama koje:su:u toj metodi učinili Otto. a u no-
vaje vreme Ogier iHohTT^— AbrfeSu Ovako Jzmenj^na: i dopunjena štas-
“ '" ' - -- - - niž]15o~
l]e“'odffovara potreba^a l ^ S t e ^ m a kc^a treba^aT spuni jedna metoda'
^ i s '& ^ v i ^ j e i izdvaj anfe"otroVa“foVfe gtii'pe iz'"faznog toksikoioškog ma-
t&nT^~TOeautim. o n a tBŽTjTOk Tm a vellklli
T&gu^kvantiTaTivStStr~etčstraKciie. 1 “
Prvobitna Stas-ova metoda datira još iz 1850 godine. Ona je us-
tanovljena povodom jednog konkretnog, komplikovanog sudskog slučaja.
Jedan poznati beigijski plemić, grof Bocarme bio je osumnjičen da je
otrovao jednog rođaka zbog nekog: nasledstva. Konkretnih dokaza, me-
đutim, nijle bilo. Belgijski hemičar S t a s 'omao je da izvrši analizu
unutrašnjih organa umrlog. U to vreme nije bilo nikakvih pogodnih me-
toda za sistematsko istraživanje biljnjh otrova. S t a s je za taj spe-
cijalni slučaj stvorio metodu istraživanja alkaloida, koja mu je omogu-
ćila da utvrdi neosporno priđustvo nikotina u organima trovanog, niko-
tina koji je grof Bocarme sam spravljao iz duvana.
- .. Stasova metoda osniva se na sledećllm principima:
('lp^lkalaAdi. kao materiie .bazaog.karaktera, jjSiHe~se sa k is e lin a m a
sivaraiucTSoli koje se obično dobro: rastvaraiu u vodl i alkoholu. ------
. jjj,astvorene -soli alkaloida lako se razlažu deistvomT naM jum-
hidrogaida. arm^ a k a . natrijumkiaibonata. pa i 'biliarbonata, osIoBa-
gaiućLiz soli alkaloid. ' “ ------
r^ D AIkaloid. ovako izlučen iz svoie soli. uglavnom se slabo ra s tv a ra
•u vđarf ako"ie Aečni5L_u nalazi sloKogarraUcaiok, pomeSa
 214

sa etrom i mućka, alkaloid sa obično više i|i manje rastvara u etru. Ka(£
'etsrigBari. astale Cist
— To su 'pnnčipi n a kojima 'se osniva Stasova metoda. Praktično iz-
dvajanje alkaloida vršilo se, ukratko, na sledeći način:
U isitnjen 1 vinBteom- kisefoittm- -zakišđjen materijal dodaje se dva
puta onoliko koncentrisanog alkohola koliko izncci zapremina uzetog
mateitjala. Posuda sa ovako pnpremljenom probom ostavi se da stoji
izvesno vreme na vodenom kupatilu, na temperaturi od oko 60°. Zatim
se filtruje. Alkoholni filtrat se ispari u valormu, na niskoj temperaturi
k a k o b i se najveći deo alkohola .igterao iz rastvora. Posle toga opet se
filtruje radi izđvajanja izlučenih nečistoća (mast i belančevinaste ma-
terije); dobiveni filtrat se opet isparava u vakumu dok se ne dobije gus-
. ta masa, sirupastog izgleda. Ova masa, koja sadrži alkaloide u obliku
tartarata, rastvoriće se u vrlo malo vode i u rastvor se dodaje višak
natiijumbikarbonata koii če iz tartarate. istisnuti-čist alkaloid. Sada se
tečnost mućka sa neEoliko puta toiikom zapreminom etra_ u levku za
izđvajanje. Oslobođerii alkaloidi prelaze u etar: ovai sei isparava i u do-
. bivenom ostatku se identmKuiu alkaloTdi. --------------------------------------
U ovom obliku Stasova metoda je predstavljala ogroman napredak
U toksikologiji, i bila je više-manje dovoljna za isrtaživanje u ono vreme
poznatih biljnih otrova, specijalno alkaloida. Ali pored toga što ova me-
toda u svom prvobitnom obliku ne obuhvata istraživanja drugih organ-
skih jedinjenja koja, mogu! doći u obzir kao otrovi, a koja u vreme kad
je Stas stvorio ovu metodu nisu bila poznata, ta metoda ima i druge ne-
đostatke koji su se primenom nj.enom ispoljili. Jedan od glavnih nedo-
stataka jeste da su ekstrakti koji ostaju kao krajnjrostaci nedovo^na Cisti.
A~ža" uspesnd izvgđenje spgelfičplli retdtcija pojedinih—aHltolcflda-jodafl.
od bitnih uslova jeste da ostatak u kome se istražuje alkaloid bude što-
čistiji.
Iz svih tih razloga razni eksperimentatori pokušavali su da usavrše-
i dopune ovu metodu.
/TP)Metoria Sta.<i-f)tto-OgiB'i,4K6hri4AhrBst. — Prvu vašniju i
stvaraC^spaktičnu a korisnu izmenu Uneo hemičar 0 1 1 o. 1 zato
se ovako izmenjena opšta metoda za sistematsko istraživanje alkaloida
i naziva Stas—Otto-va metoda.
Izmena koju je uneo Otto saatoji se uglavnom u tome, što se kiseli
ra sl^ g , j^ ^ V ^ p p ^ E p a rS v ^ iu r ^ ^ h b l ^ ^ ^ t v a i ^ i u ^ a r u p a s t e ~mS5e
I^F~'ima.''^ž~51oEodi alkaloid iz njegove soli. Ova izmena predstavi.ia-
dok će alkalo-
:ano tlocnije pre-
iz ovog kiselog rastvora etar će, pored masti, rastvoriti otrove
_ i na tai način ovi č&~~
"Ktilzdvojehi od alkaloida. ! * ■
"~1Me5utim i ovalto izmenie'na Stasova metoda niie davala dovoljno
^ l ^ a j ^ ^ e k ^ r a k i ^ sem c^^ - U - S i m i ^ B f e a B ^ t e v e n iz 3nseIog~
bi~mogle ometati idei^ikw^ie~5kal5da!I^adl. uklanjanja' tih neđ&-
j^Brešt tmeli su~iož neke izmene.A đopune; ove-
izmetteTše sasfade pre. gvegavmž.-.'tome ^ - s e prečižćavanle.iril^eflSliirg^
 215

jaaste mase, po Isparavaniu alkohola u vakumu. ponavlja više puta, Ovo

flok-dobiveni alkoholni rastvor n g3u5e sas-
vim bistar^pdnosno dok se isparavanjem dobivenog aikoholnog rastvora,
'ponovnim rastvaranjem sirupastog ostatka i fiitrovanjem ne elimjnišu
više manje sve belančevinaste materije. Ppred toga, dobiveni kiseli
ekgtrakt se prvo ekstrahuje petroletrom pa tek onda etrom! ’
" Sada ćemo izneti detaljno postupak za sistanateKolznalažen]e bilj-
nih i njjima sličnih otrova u toksikološkom materijalu, postupak koji
obuhvata Stas—Otto-ovu metodu, sa izmenama koje su uveli Ogier i
Kohn—Abrest.
Iseckani .1 dobro smešani organi unesu se u staklenu bocu pogodne
veličine i doda se vinska kiselina1) da reakcija postane i ostane jasno
kisela. Zatim se sipa u iseckanu masu organa približno dva puta onoliko
a’ikohola. (90°) koliko iznos/i količina uzetih organa. Ova se smeša ostavi
da stoji oko 12 sati na vodenom kupatilu, a na temperaturi oko 60°.
U dodatom alkoholu rastvoriće se svi otrovi ove grupe, a u isto
vrertT^helančevinas.telinaterrig' eF'"se Eo'agtflirAti. P^TO~~£g'~masa-~oh—
ladi, tečnost se odvoji filtrovanjem. Alkohol koji još natapa organe iz-
dvoji se na taj način što se cela masa organa preruči u pogodno platno
i pomoću prese isceđi alkohoL
U slučaju da se ne raspolaže pogodnim uređajem za presovanje,
cela se masa organa razmuti u dovoljnoj količini alkohola i preruči na
filtar. Oba filtrata se pomešaju.
Ovako dobijena tečnost je više-manje mrko ’obojena. Ona sadrži,
pored eventuaino piisutnih otrova, vrlo mnogo nečistoća: masti, jcš nešto
belančevinastih materija, razne smolaste materije i dr. Ovakva kakva je
ona se ne može upotrebiti za direktno istraživanje otrova. Radi prečiš-
ćavanja ova se tečnost podvrgne destUaciji u vakumu na niskoj tempe-
raturi, kako bi se izbeglo raspadanje alkaloida, od kojih su mnogi vrlo
osetljivi i nestabilni na nešto višim temperaturama.
Šema destilacionog uređaja predstavljena ie na sl. 21. U bocu B
uhese se. alkoholni rastvor koji treba da se prečišćava.BocaB je zatvorena
zapaušačem- kroz koji prolaze dve cevi i jedan termometar. Zivin rezervoar
ha termometru mora biti zamočen u tečnost; pomoću njega se kontro-
liše temperatura tečnosti za vreme destilacije. Ova ne sme preći 40°. Po-
šuda C služi kao rezervoar tečnosti, ako ova ne može od jeđnom stati u
bocu B. Unošenje tečnosti iz C u B izvršiće se bez otvaranja boce, bez
prekidanja destiiacije, otvaranjem slavine Đ. Pošto je u aparaturi vakum,
to če tečnost iz C preći u B čim se otvori slavina D. Ova slavina služi i
da se s vremena na vreme pusti u aparat malo vazduha, u slučaju da
se u boci B stvara ipri destilaciji pena, što se često dešava naročito u
početku destilacije.
Aparat je preko A vezan za vakum pumpu; E je manometar za
merenje vakumž.. Destilacija se produžava sve dotle dok u destilacionoj
posudi ne ostane gusta sirupasta masa. Ovaj ostatak sadrži biljne i druge
otrove ove grupe, sa viškom vinske kiseline, a kao nečistoću još razne
1) Zakišeljavanje rastvora se vrši vinskom kiselSnom, a ne mineralnom, pošto
b i neki alkaloidi mogli biti izmenjeni dejstvom jakih 'klse'lma. Međutim. Gadamer
sm atra da se materijal može zakiseliti i razblaženom Gumpomom kiselinom, pošto
se otrovi koji se sm atraju kao vrlo osetljivi prem a dejstvu jaćih mineralnih ki-
selina (npr. heterozidi, ezerin, akonitin) ne menjaju ako se m aterijal zakiseli samo
slabo i pažljivo razblaženom sum pom om kiselinom.
216

org&aske materije. XJ taj još topao ostatak sipa se dosta alkohola1) yd

95°. Na količinu ostatka dc : anog iz jednog kilogiama organa treia
đodati bar 500 r: 1 aikohcii : iodatku alkohola i mešan.ju tečnosti, p>
javiće se obično obilan lo rrrke boje. Mućkanjem ove tečnost.
stvoreni talog V' ;i se prvo p . i u vidu pahuljica, skupiće sei u obliki
lepljive, prljfe\ mase. Tečnost se ođmah odvoji od ovs mase liltrovt-

njem. U bistar filtrat doda se još malo alkohola; ako se još stvara talog
onda će se u rastvor dodati još alkohola pa će se opet filtrovati. Dobi-
veni alkoholni rastvor se opet destiliše u vakumu do gustine sirupa.
Ostatak se rastvara u alkoholu, tečnost se odvoji od stvorenog taloga fil-
trovanjem, a filtrat se opet đestiliše u vakumu. U sirupastu masu, koja
se dobija po destilaciji, dodaje se apsolutni alkohol, u kome-će se ras-
tvoriti otrovi ove grupe. Preostale nečistoće mnogo se teže rastvaraju
u apsolutnom no u običnom alkoholu koji sadrži više ili manjte vode.
Tečnost se opet izđvoji filtrovanjem, a filtar opere apsolutnim alkoho-
lom. p.bičn(^.au_.dmol4ua-Ava tri prečišćavania.,aIkQholom. ’da se dobije
č i s t ekstrakt; inače, jw in n p re č iš -
”cavanj?~?tpSolu.tnim alkoholom. ' " - ^
nr^SSteđnjtTLtRoKolm rastvor doda se 100 ml vode i opet se tečnost
podvrgava destilaciji u vakumu kako bi ss iz nje potisnuo sav alkohol. -f
Dastilacija će se prekinuti kad iz aparata bude prolazila čista voda bez **
alkohola. Tako se najzad dobije vodeni, kiseo, rastvor koji se preruči u ćf?
levak za izdvajanje, pogodne veličine. Rastvor može biti više ili manje
zamućen, ali ga zato ne treba filtrovati.
Rastvor.sadrži. PPxed_..£-V£ntmkLO-.pi3S.utqih_.Qt^^a,^i3š~ne&to--Qrr
ganskih nečistoća, a specijaino masnih materija. Da bi ga još bolje od
ovih'rTeSšToća osioboctm, aoaacemo u tev'ak /S "i»4vajan]ie Tjgtroietra "ko-
likcr ftmr^rzspTemma-^eeiTO^i Ti^teVgOTT dobro mućkati. Zatim ćemo pri-
čekati izvesno vreme da se odvoji vodeni rastvor od sloja pf-trnlp-t.raT pa
ćemo, otvarajući slavinu na levku, ispuštžtl. vodeni rastvor k-nji. kan tezi'.
1) P re m a ovoj m etodi k ak o izlaže K ohn—A brest, već za p rv o r a s tv a r a n je
siru p asto g talo g a u p o tre b lja v a se alkohol ođ 95°, M eđutim bolje za ovo p rv o r a s -
tv a r a n je upo-trebiti slabiji alkohol (80<l)1 pošto če se u tom slu č a ju nečistoće
istaložiti i ostati u o b liku p a h u lja sto g taloga i tako če se izbeći s tv a ra n je jak o le p -
ljive, sm olaste m ase, k o ja m ože da zadrži nešto alkaloida (Mc N ally).
 ispunjava donji deo sa t& 12c ažaajc_ sčišćavariie petr .;
novTsB'JP^'"puta^r “ 2et%.' gs*- ~aJa£' ~. ne 1 .
nalaze u tom vodenom tvdim v^-
” ^::rOvakrer,'pT'e£ižfe^',^'*1dsggry!-:... .*e sacte
eta~om. Koiičina etra tiebal đa ista J s.nosi - Z&’-.
nog- rastvora. Iz tog rastvora o tr. ' se bo; ekstrahujii ako sć ■... \.4e
puta mućka sa manjim količinama'etra, no ako se odjednom r oirebi
velika koilačina ovog rastvarača. Muekanje se vrši oko pet minuta, pa se
onda vođeni rastvor odvoji od etra,, kao §to se iadi i, prilikom prečišća-
vanja ša " p e tr^ te o |£ r~ E E g a 5 o ^ ^ g 2 f j ~ ^ ° ^~ ^^5v1^e~ S r~ m ita. Sav
etar šel& u p r u “]l® u posudu i pfojpušlTkroz suv fil'tar; hartija za fil-
trovanje zadržaće tragove vode iz etra. Etar koji se upotrebljava za ove
ekstrakcije ne sme da sadrži n i malo.aikohola.
Prilikom ovog ekstrahovanja deSava se, naročito ako prethodna
prečišćavanja nisu biia dobro izvržena, da se u levku za izdvajanje stvori
vrlo postojana emulzija, Ako se ovoidesi, najbolje je ostaviti da se emul-
zija sama polako razdvoji, Ovaj proces može potrajati nekoliko sati, pa
i duže.
= 5 ^ Kiselo-etarni ekstrakt.— Dobiveni etarni ekstoakt naziva se „kiselo-
etarni'^eMfrakt. On nstvaji ne morTlžiHJdseo. a t S o se'n azi^ irSšIa^e
^^ '^l& B ^fiova^em 'H s&togrvodeftc^ rastVofa. U ovoon ekstraktu mogu
seli^ t^ B čw rgoixju ’x laiilog’^igagteiarkao
npr.^^S SnarT 5sažaC g^K nM nSieffiiar~T5arEiS5i57^^™ otrovr~ngQ-
tsšalne reakcrie7*Eao sulfonail. kantaridin, i nafzađ^ćelagm^
(giffltoksin"i~at;); AlkaToiHTse samo ižuzetno mogu naci~u ovom eKstraKttr.
Svi etarni rastvori dobiveni havedenim ekstrakcijama, skupe se,
etar se ostavi da ispari, a u dobivenom ostatku se istražuju otrovi koji
mogu pre^ u i '^ i ,^51saty^iaiffif,r'*€kgg;aHT^~'~~"'T~~'j' * ‘
— -^^epj-kiseUjastKor jz-koga iejzd-V_oien
lAselo-etami. ekstrakt, alnži žstraživanie^allcaigMa- Ovai rastvor tre-
J/ Da zaalkalinisati da bi br iz s&li ogtpb ^ ili BlValniHi Rašgirgr » može'pfW
^ ^ S H S a ffn n iMivflŽMto^ngtom,.pa onda ekstrahova5~ebr^r~T3g>
se raSFpo propisima metode' Stas^Otto. Međutum,~ako se tako postupi,
mdže se degiti da npr. morfin,. .iakQ je phsuiin u''matenjaluT^~fry~m,ože
,pošto^se^ tmij^ilEalaHpšv^e^sMožen, dok je JmZU-
:f onda ^'~vrlO^EonFSWaii:i^ elEr u .
Sa~^r‘se~ovolzSeglo ije 5 ^ ir E š ^ rastvor, u kome jselS^SuiiFBEalofdi,
prvo dodatt etraTpa onda"iaalkalinisati natrijumbikarbonatom. LI ovonf
šIućajHX"'inoffijfr'bS-še”odmah, čim bude potisnut iz soli, rastvarao u etru.
Elistrahovanje se vrši u levku za izdvajanje, i to tri puta. Zai svako ek-
stfahovahje se upotrebi onoliko: etra koliko iznosi zapremina rastvora
iz koga še ekstrahuju alkaloidi.
Sakupli eni-gtami rastvori. filtruiu se kroe^suv filfcar da bi se zadrža-
le vodene kapljice, pa seoste:vi~da etar ispari. U dobivenom ostatku koga
nazivamo-LalkaMcLJfami£..filiSti^^
zaa^Mjnisanog^astvoia.-istraživa^emo alkaloide. — —~
 nadno ova dva _alkaMda.-jdtstrahumći-ih_t^Q£_m.t^JilQ!^formom7~gor
biveni ekstrakt nazvaćemo_alkalno-hlnrofomnni”.
Ektsrahovanje se vrši na sledeći način; vodeni rastvor zagreje se
do 50°, kako bi se isterali i tragovi etra preostalog po izdvajanju alkalno-
etarnog ekstrakta. Zatim se još u mlak rastvor doda onolflko hlorofoi-ma
koliko iznosi zapremina rastvorai, i mućka se oko pet minuta. Ekžtraho-
vanje rastvora ponovi-se tri puta'. hloroformni rastvori se pomešaju i
hloroform ispari, zagrevajući rastvor do 75°.
Dobivena tri pkfitTaktaL_.ti^ kisek)^tariii.-‘alka!lno-etarm i alkalno-
hiofofSnmnTnžTČilćepjgiLMjfcas^^
li iAentiiikovati avBntHfteo- nrisn.t.ni- otrnaeL-Ovo na-
' rooito važi za kiseloretarni eksttiakt.
' ^-P r e ć i š p a v a n i e n c 0 I1»-P t a y r,™g e k s t r_a k t a. — Kiselo-
etarfti ekstrakt. kou ie više ili manie oboien mrko i-jsadrži. pored osta-
~fagr'đost2rTHaSTTm^rr^f^p'~~rastvori se u malo. ailkohola j doda isto toliko
•’B^HRvane~voderpas?u■zatnućenutečngst;dodaie. rastvor hazičnog^olo^
voaeetat^T P Iu r^u n r subacetikum 1:10V k .d o b r^'iO im eia, -JPosde~pnB^-
ližno četvrt sata filtruie se i iz filtrata staloži višak olova obazrivim dor
davaniem.-razblaI.ena^sumporne;ikiseline. opet se filtruje radi odvajanja
taloga olovosulfata. pa zatim tri puta ekstrahuie etromZj)^iven& ~e^rm
raštvori pomežaju 1 e T~filtruju krog suvrfiltar " 1
" ^ , . j gpai~ayigijM etra dobiće. se obično 'dovoIjHp čist ostatak da se
u njemu mogu istnažLvati i ide&tifikovatt otr6vi.k6ji preiaze u kiselo-
etarni ekstrakt. U slučaju prisustva nešto znatnijih količina otrova, u
ovom talogu mogu se lepo videti kristali .njegovi, ako otrov lako krista-
liše, kao što je na primer slučaj sa barbituratima.
Najpogodnije je za isparavanje etra upotrebiti stakienu šolju, koja
je prethodno bila izmerena,; tako da se po isparavanju etra može izme-
riti bruto količina prisutnog ostatka. Ovai1 cstatak_služfc--za--iistraživanie

Radi ra v n o m e m a raspodele ovog ostatka, u kome se ima da istra-

žujie već'i broj otrova ili grupe otrova, on će se, kad se pristupi 'ispitivanju
njegovom, ponovo rastvoritL u , Đ dređenoj količini etra, pa zatim raspo-
deliti_u ravnim'delovima u nekoliko (4—5) satnih stakala. Tako će os-
tatak u'leđnom Od tih satnih stakala služiti za opšte utvrđivanje pri-
sustva jjetetffi?ida (glukozida), drugi ć e služiti za fiziološke opite. treći
za utvrđivanj^Jigj^iturata, a ostali za specijalne slučajeve.
t a . — Na
~sw topie voae zaKiseiiene niorovoaomcnom Kiseiinom. lNa ovaT~će š~e~
način alkaloidi, su u :ovom; ostetku bila u slobodnom stanfu, opet

lujuu jji cuxauavčixj.jmi<t. . T

-Tjlo.vako....prečišćen vodeni rastvor se obet doda jetar, -zatim se zaal-
kalumše m a t r i i u m b i k a ^ a n ^ m T I iinučlca u ievku z a lzavajanje oko S*
mmut5T~Ovo se ekstranovanTe p o n 6 ? i~ ^ ~ a ^ pTfta. Etami iiaš'tvbri se
pomešaju, filtrujiTTetairsg;ispartr h a T K I a g o ] T e m p e r a tu r i- d o ”
 219

Ostatak alkalnoetarnog ekstrakta je obično vrlo slab i u njemu

se vrlo retko raspoznaju kristali.
I ovaj prečišćen ostatak rastvori se opet u ođmerenoj količini etra
i etarni rastvor pođeli na 5— 6 satniih stakala. Ovako raspodeljeni ostaci
služiće prvo za istraživanje alkaloida opštim reagencijama, a zatim za
identifikovanje njihovo, a izuzetno i za kvantitativna određivanja.
P rečićšavan i e alkaln o-h lorofo rm n o g ekstrakta.
isti način kao što je učinjieno kod prečišćavanja alkalno-etamog ek-~
stfSKta7~SSgi.o će se"mešfo etra upotrebiti hlorofo'rfg '
BoKFem"alkaloiHni ostac’i po—isparavanju rastvarača (etra i hloro-
fonna) ne iznose obično nikad više od nekoldko miligrama, a najčešće i
mnogo manje, kod istraživanja aikaloida u unutrašnjim organima. Iz
toga se već može zaključiti koliko je delikatno_ istraživanje alkaloida u
slučajevima gde postoji sumnja trovanja ovim otrovima koje treba ot-
k iiti i identsifikovati u tako maloj koiičini ostatka; a broj' alkaloida
čije istraživanje u ovakvim slučajevima može doći u obair, ne računajući
vrlo retke i toksikološki malo interesantne, iznosi deset do petnaest.
Stasova metoda, koja je sa izmenama i dopunama izložena u pred-
njim redovima, jeste još i danas najviše primer.jena za sistematsko is-
traživanje bilinih i sintetičkih otrova, narocito u unutrašnjim organima
ijudi i živottnja. Međutim izvasni naučnici i stručnjaci — toksikolo-
zi vršili su pokušaje radi iznalaženja i drugih metoda pogodnih za ova
.istraživanja, ali ni jedna nije do danas mogla da potisne metodu poznatu
pod imenom Stas-Otto, ma da neke od tih metoda mogu u specjjalnim
slučajgjqma biti od koristi.
JBCTgfe-iHiŠtejmetode ekstrahovania otrova četvrte grupe. —
Ovde cemo p3HrerotT]^_nelćiFlibi(nje metode za istrazivanje organskih
otrova u toksikološkom materijalu, speđjalno u unutrašnjim organima.
Ove metode još nisu dobile priznato mesto u toksikološkoj literaturi kao
što je to slučaj sa metodom Stas-Otto, te prema tome nisu u dovoljnoj
meri praktično isprobane da bi se o njima mogao dati definitivan sud.
Ali neosporno je da neke od njih u izvesnim slučajevima predstavljaju
veliko preimućstvo nad metodom Stas-Otto, naročito u pogledu kvanti-
tativnog izdvajanja otrova, i u pogledu čistoće dobivenih taloga.
Jedna od tih metoda ie metoda asentične nroteoli7.e k o i u if» nhradio
R. F a b' r eT' To je'biohemijska metoda, koja se osniva na dejstvu pro-
teolatičkih ferfn^afa IžSTr'razIažu p r a t e i n s k F « m a t e r i j e A 'k o s<» Lseckani
'Srgaru lzldfe^di]stvu pankreatina, koji. sadrži ferment tripsih, ovaj će
delovžti na belančevinaste materije”— „svariće ih” — i tako se dosta
brzo dobije tečnost, koja se profiltruje, a filtar ekstrahuje organskim ra-
stvaračima, kao što se to rađi i kod metode Stas-Otto.
Jedna noviia igmena metofle Stas-Otto. koja za sada xie nalazi širu
primehu,'ali‘ "Rd]a'~izgleda, može da dl za izvešne otrove kvantitativno
~Bolj¥*rezultate od Stas-Otto-ove metode jeste izmena koju je predložio
M. Feldstein i N. Hlendshoj, a koja se, ufcratko sastoji u sledećem: isec-
kani zakišeljeni organi razmute se u 500 ml ključale vode, čime bi tre-
balo da se ekstrahuju svi organski otrovi prisutni u organima. Posle fil-
triranja i ispiranja svi se rastvori skupe i*' dovedu na određenu -zapre-
minu. Jedan deo ovog rastvora podvrgne se ekstrakciji u perforatoru
(aparat koji omogućuje kontinuelnu ekstrakciju jedne tečnosti drugom
tečnošću, pod uslovom da se upotrebljene tečnosti ne mešaju, odnosno
220
ne rastvara;.. jsdna u đrugu>. Ekstrakcijs. .odenog, kiselog, rastvora vrši
se hloroformoir. n&;manje.-ava ~sata. licriioE im i rastvor se 4 >rlkupi i
osuši u -ksika::: -i -ađ natrijumsulfaton-. Zatim se hloroform đestiliše
dok ne preostsr,: , o 50 ml. Ovai se rastvor preruči u pogodnu šolju i
ispari do suva. U c am ekstraktu ireba da se nađu oni otrovi koji se u
Stas-Otto-voj i-netodi naiaze u kiseioetamom ekstraktu.
Kiseo vodeni rastvor, iz koga je izvršena ekstrakcij'a hloroformom
sada se zaalkaliniše natrijumhidroksidom i opet ekstrahuje u perfora-
toru. U đobivenom-hlorofoFKmom ekstraktu treba da se nađu oni otrovi
koji se u Stas-Otto-voj metodi nalaze u alkalno-etarnom ekstraktu.
Najzad vodeni rastvor, iz koga. je izvršena prethodna elsstrakcija,
opet se zakiseli razbiaženom hlorovodoničnom kiselinom a onđa ponova za-
alkaliniše, ovog puta amonijumhidroksidom, i onda ekstrahuje u perfo-
ratoru smešom od 5 delova hioroforma i 1 dela izopropilalkohola. Pod
ovim eksperimentalniin uslovima trebalo bi da se izvrši kvantitativna
ekstrakcija nekih aikalaida koji nisu prešli u prethodni ekstrakt. Tu
posebno dolazi u obzir, kao toksikološki važan aikaloid, morfin.
Prema autorima ave metode, na primer morfiin se ovako može ek-
strahovati iz organa sa gubicima koji ne bi bili veći od..20°/o, Jto.bi bilo
znatno bolje na što se normalno može postići Stass-Otto^vom “metodom.
Međutim možda bi osnovni nedostatak ove-metode, zamišllene kao iedna
opšta metoda za ekžtrahovanfe^organiEh' otrova. ležan.,-u činienicž-.da
š e -ilčstrakcija svih otrova iz organa u .ooč&tku vrši kliučalom vodom,
cime.se~ffči'gigđn'o lzlažemo mogućnogtima .većih..čak i vrio velikih gu-
TšitiEa p o.ie^ lE~W o^'X 6Tr~šu"jo'SE’EgmL prema,jjašim temperaturamaT
bHtf~lQ'steđ~'hl'gr5IizF‘"'(1iuč^i sa otrovima estarske strukture), bilo uslćd
drul^h rizIog lZ '
:y~> M eto d e d straž iv a n ia o tro v a č e tv rte g ru p e ,.u ra z n o m m a te riia lu . —
Por^M strsiživania1oirova'ove grupe u unutrašnjun organima, eksjjlerr će
često imabi da ih izdvaja iz raznog drugog materiialia: hrane. gića^ mo-
la'aće, izblju vaka_i dr. ' ’
' J Istraživanje njihovo u čvrstoj hrani i izbljuvcima vršiće se- uglav-
nom naTiHTiačIH~1raoT~tr^^anima. Aii kod" istraživania_.u...te^nostima
iirogu~se-OTTgviti spectiaine teškoće, nlTfočito ako ie istraživani otrov dosta
dobr^'T^tvoHJ^ barbituratil. U rtnTT'Zsl\'pajTr3m^e~se
"£onšno~upoffe5Ih -metoda etatrahovania..tečnosti..uamoćii-perfr>ratnra. t.|.
~ejčšSrakcionih aparata, koji omogućuju automatsko, besprekidno ekstra-
hovanje rastvorenfrT supstanca pomoću organskih rastvarača. Upotreba
perforatora je naročito korisna ako se želi postići što bolje kvantitativno
izdva.ianje otrova.
Inače iz tečnosti organski otrovi mogu se ekstrahovati direktno po-
moću organskih rastvarača, istdm redom kao i kod rada sa orgariima
(ti. prvo će se ekstrahovanje vršiti iz kiselog rastvora, pa zatim iz' za-
aflkalinisanog), ili po prethodnom taloženju i eliminisanju belančevi-
nastih materija pomoću bazičnog olovoacetata. U ovom poslednjem slu-
£aju višak olova mora se eliminisati dodavanjem natrijumsulfata, a
ekstrahovanje se vrši iz filtrovanog rastvora.
Ig.ljaživ.a^ie...oi^aaskih..Qtr.o.va ove grupe u mleku. koie često može
^QĆi„Ta-._obzir-xat~t-tDk.s’ikološki materiial. vrlo se lepo može"SvrSItT'na'
sledeft načih: n4eko..se.i^a-laruiL-dodavanjamIni^e3čoir5'ne~'§ir&etne-
-l^eli^£v-^aMgk-a&J>mgulir.aiia.jnasa isparava na vodenom kupatilu, na
Mag03--t£mp.£ratur.L-d.Qiv^e..ii£.jiQbii£L.£ustal^asfamaia?U~OTO]"sFoIrovi
istražMju daije kao i a organiss& -ad.a.—- > ^Cad budeow o
pojeffiniitiTolrovinia c I?ug®, ^ollko- -ovr>.--. --uAs'rhi^,
specijalne mere predos ilnosti., _aa i e.
istraživanju pojiedinih >va. .... "
^ > M eto d e- piioienje-B.is -z a id e m .—iovai^ i a , jnib_aye.Q ------- ______
talca. dSbivenih ostatekEmdže'se^V^trwW^ppiaStlu,
nun reagSisiiria, pomoću kojih ćemo zaključiti kojoj grupi Oiipva pngaua.
pnšutna šupstanca u dobivencan ostatku, a zatim treba tačno, ukoliko je
toTiioguće,' identifikovati otrov. ; .
O grupnim reakcdjama, njihovoj:prinieni i važnosti, kao i o speci-
fičnim reakcijama, govorićemo ikadar pređemo na izučavanje pojedinih
otrova. Ali za identiiikovanie otrova. pared hemiiskih reakciia. služe i .
izvesne liziŽRe konstante pojedimh otrova, a odredivanje njihovo kod
TaksnroiM koTanijšSlviHral^np'p^Sštavlja posebne teškoće, s obzi-
roni na potrebu dobijanja čistih produkata sa minimalnim količinama
izolovariah supstanca.
Ovde ćemo izneti ukratko naičežća fizička ispitjvania koja dolaze
u obzir u ovom slučaju, kaa i neke "piaktične metode za njihovo iz-

Pre svega spoljni-izgled: boia, kristalni MJHiiOirfni oblik. zatam ukus

(ma da je obično teže rešiti se i probati te nedovoljno čiste i eventualno-
otrovhe taloge), mogu dati korisnih.indikacija.za dalja istraživapja.
— Kao naročito~:v ^S~r!fcoiristan.;podatž^5oii sfiiiži za idenlifiko-
vanj^CTffinsr^BšKffiriaS i^ č ja ill ilS o t e M a J ^ E n is ^ S e i n t e S i r i u .
jS fe tačka topjLjenja, OdređivanjeFtačke topljenja često samo po sebi
može biti' dovoljno“2 a identalikovanje ?otrova. Ali pošto su kod toksiko-
loških ispitivanja gotovo uvek u pitanju minimalne kolioine materijala
koji treba identifikovati, to su potrebhe specijalne mere predostrožnosti
da se sai tim kaličinama može izvršiti određivanje tačke topljenja.
Dobiveni ostaci. dovolino prečišćeni da bi mopli poslnžiti za probe
heimjskim reakcijama, ne mogu se Upotrebiti za odT-eđivanie tačke tnp-
'IjfnTaTHolč se 'pretJjSKoTiM I& IjžInžISi^ster —
’ ^Hažno upotrebljavana metoda (prekristalizacfija iz pogodnili ras-
tvarača) ovde najčešće ne može doćr u obzir zbog minfimalnih kcfličina
s kojima treba fizvTšiti te operacije. Najpogodnija i liajpraktičnija me-
toda za ovo prečišćavanje jeste m iknasi^ ---- — ------ —
^ffikrosuEIirnacija je dvostruko korisna za vršenje identifikacije ot-
rova: pre svega tom opeivacijom dobiće se vrlo lako sasvim čista supstan-
ca, kojoj će se zatim odrediti tačka topljenja; sem toga i sama tempera-
tura sublimisanja može da; posluži kao indikacija za utvrđivanje prirode
otrova. Najzad i mikroskopski pregled dobivenog subdimata isto je tako,
koristan u tom pogledu,.pošto pojedina organska jedinjenja, pa. i otrovi,
daju sublimate karakterističnog krdstalnog oblika.
^ ' M k r ^ u b l H n a e i r a ^ — - Ovo je najprostiji
nafiin miKrosupTimis^Tar ron se mnžs.j aaktikpraitLsaZ^^ m
đajem'. Princip ’trve metocie leži u činjenici da sva tela: na višim ili! nižim
'tgmperaturama, ali u svakom slučaju na temperaturama znatno ispod
tačke topljenja, imaju jači ili alabijil napon pare; ali da bi se ta para
kondenzovala u obliku sublimata, potrebno je da površina na koju treba
ovaj da se skup£ bude što je moguće bliža siupstanci kojb. sublimiše,
odnosno iz koje se izdvaja sublimat. Ovo odstojanje ne sme biti veće
od 0,1 mm — 0,2 mm.
222
Sasvim zadovoljavajući rezultati mogu se dobiti na sledeći način:
na iednu metalnu -elekti'ično zagrevanu ploču (npr. Maquenne-ov blok
za određivanje tačke topljenja), čija se temperatura može regulisati/ug-
rađenam ili kakvim spoljnim otpopnikom, stavi se mimmaina kolicina
suve supstance koju treba sublimisati. Oko mesta gde je stavljena sup-
stanca postavi se sasvim tanak list (debljine 0,1 do 0,2 mm)i azbestne
hartije, koja je na sredini izbušena, tako da prečmk te rupe na hartiji
bude nekoliko milimetara i da se sijipstanca raaOazi otprililce u sređini tog
otvora. Preko tog azbestnog lista stavi se sad staklo za mikroskopiranje
na kome treba da se nahvata sublimat. Azbestni list služi da izoluje me-
tadnu zagrejanu ploču od stakla za mikroskopiranje. Po potrebi preko
ploćice za mikroskopiranje može se staviti naročita mala hladilica koja
će bolje rashlađivati površinu pločice na koju treba da se hvata sublimat.
Zagrevanje ploče, pošto se na nju stavi materijal koji treba Sublimisati,
mora se vršiti vrlo lagano, pošto t e f n p e r a t u r a na kojoj treba da sublimiše
materijal n,ije poznata. Povećanje ;temperature ne sme iznositi više od
10° na sat. Prema tome grejarije iiadi sublimisanja traje često više“sati.
Čim se primeti na staklenoj. pIoci§i.rnajmanja količina sublimata, treba
pretdiiuti" ša povećanjem tempetature i pustiti da se na_dotle postignutoj
temperaturt'zavTŠi suttoođsanjK"'- ' ' .... ■
Dobiveni sublimat će predstavljati sašvim čist oblik jedinjenja koje
se ima iđentifikovati.
Vršeći mikrosubiimaciju na ovaj ndčin, moguće je, na primer, po-
stići d'a kokain, čija fe tačka topljenja 98°, -sublSiiuše već :na tempera-
turi od 45—50°, a strihn'in, koji se topi na 268®, sublimiše već (i ispod 150°.
Identifikaclia otrova ođređivaniem tačke tonlienia. —_Jedna od naj-
sigui'nijih tiZičtOIr metofla za ldentmkovanje ommr-jeste određivanje
tačkei topljenja dobivenog, i na jedan od napred navedenih načina preči-
' šćenog taToga.'Za ova određivanja naročito je pogodan tzv. Maquenne-ov
blok. To je jeđna~đeBeTa mesingaria ploča, zagrevana gasom ili još bolje
električno. U ovom pctelednj'em slučaju, elektnčni grejač na kome je pos-
tavljena mesingana ploča podešen j'e tako da se temperatura može pre-
cizno reguiisati. Nj ploču .se .bacaju povremeno čestice dobro.usitnjenog
i osušenog praška. Temperatura ■metalne ploče se prvo povećava brzo
(3—5° za svaki'mTnut) i zabelezuse temperatura na kojoj se prašak tre-
nutno istopi.
' Na ovaj se način odredi približno tačka topljenja. Đa bi se ova sasyim
tačno utvrdila, grejanje se kratko vreme isključi, kako bi se tempera-
tura ploče smanjila za 4°—5° ispod temperature na kojoj se prašak_ bio
istopio. Tada se ponovo šasvim lagano zagreva ploča, kako bi se tempe-
ratura'povećavala ža 1° svaka 3 ftiinuta. Kođ svakog povećanja tempera-
ture od 1° baca se na ploču čestica praška i tada se zabeleži sasvim tačna
temperatura na kojoj se bačena1čestica treriutno istopi. Ta lemperatura
predstavlja tacku topljerija. 7 " -- - - - .....
Preimućstvo’ ove metode nad:uobičajenom metodom određivanja t’
kapilari leži u sledećoj činjenici:: velikj broj hemijskih organskih jedinje*
nja zagrevanih duž'e vremena na temperaturi bliskoj tački topljenja, deli-
mično se raspadaju, usled čega lće tačka topljenja biti nešto različita od
stvarne tačke topljenja. Pod sličnim uslovima nalazi se supstanca kojoj
se~određiije tačka topljenja u kapilari. Kod određivanja ove konstante
na Makenovoj ploči ova se nezgoda izbegava,; pošto se tačna tačka topljenja
 223

određuje u momentu kad je zagrejana metalna masa dostigLa tempera-

turu topljenja ispitivane supstance.
Pored Mequenne- ovog bloka danas raspolažemo i drugim, savršeni-
iim aparatmTsr"Sltltojđr&CL-un _se..uveknaćtea^tgt?H^a-64r^aBj &, kao i -kod
Maquenne-ovog bloka, bacanjem imaimalnih čestica supstance na plSgtTT
koTa'se pogoamm..uređaj£nLnožt£Q£nQL.aagreva.' : : ~ " '
' Posebno mesto među ovim aparatima. zauzama Kofller-ov' aparat
pnmoffi~imW-tŠ^5Šuće ~'iMoW^eno~li3re3rva5~ tacke topljenja ražHgi-~
rilTs^stanci. pošto ie temperaiura mftta,lnft.ji.to£e-ii3L-iiazLlčIttm mestlma—
s(u razmaclma od približno 2 mm) različita.
Identifikacija jednog otrova može se izvršiti određivanjem tačke
dttnvata. Tafe6 sfe-rđgntttt^
kacija nekih alkaloida može vrlo povoljno iizvršiti određivanjem tačke
topljenjla hloroaurata dli pikrata alkaloida.
U jednoj grupi izolovanih otrova mogu se maća supstance sa istim
ili sasvim bliskim tačkama topljenia. U tom slučaju identifikovanje
izolovanog otrova tačkom topljenja može se izvršiti ako se mali deo te
.supstance dobro izmeša sa čistom supstancom koju pretpostavljamo da
smo izolovali, i ako se odredi tačka topljenja te smeše. Ukoliko se radi
o istim supstancama, tačka topljenja će ostati nepromenjena. Ukoiiko
-dođe do promene (depresije)' tačke topljenja, znači da te dve supstance,
iakoimaju istu tačku topljenja, nisu identične.
-r2a=-^, MLkro'hcm n s k o iđgntifikovanie otrova. — Mnogi organaki otrovi
T^~erir~'kHit^nog~~ oblika samog otrova" (npr. posie makrosutittm3gijg)T~
ITFn^iK' n je g b ^ jedinjenJa''ko3a đaju 'dovoljno karakteristične kifetalne
obliKe. Uvde cemo izrieti neka opšta pravila i uputstva za vršenje tflr
TtuKroE^stalograsfkih reakcija, a kad budemo govorili o pojedinim otro-
vima podvućićemo, gde to bude potrebno, koji je najpovoljniji način za
■dobijanje mikrokristalografske reakcije.
Reakcije se uvek vrše na samoj pločici za miikroskopiranje. Pločica
mora biti sasvim čista i obezmašćena (npr. pranjem u etru). Na pločicu
s e “stavi kap rastvora koji se ispituje, pa se u taj raštvor ubaci, najtolje
■oistom užarenom platinskom iglom, zmce čvrstog reagensa koji treba
■đa da mikrohemijsku reakciju. Ako'je reagens u tečnom stanju a ispitjivana
snpstanca u čvretom, onda će se ova poslednja uneti u kap reagensa stav-
Ijenog na pločicu za mikroskopiranje. Čvrst kristal unet u kap tečnostt
Tagano se rastvara i oko njega se pojavljuju lepo formirani kristali kao
-proizvod reakcdje te dve supstance.
Ako je jedjmjenje koje se stvara međusobnim! dejstvom reagensa i
'ispitivane supstance lako rastvorljivo, onda se može desiti da se karak-
•terištični lcristali novo formiranog jedinjenja vide samo u neposrednoj
hlizini u čvrstom stanju unete supstance, pa se ubrzo sasvim rastvore. U
tom slučaju može se ostaviti da kag tečnosbi sama ispari (zaštićena cd pra-
Sine) i onda se može da posmatra pod mikroskopom novo dobiveno jeđi-
Tijenje. Ali u ovom slučaju, tj. ako se kristali pcsmatraju po potpunom
igp^rsnju tečnosti, može se desiti da slobodni višak jednog od dvaju
jeđinjenja~(reagensa ili ispitivanog otrova) svojim sopstvenim kristalnim
oblikom ometa lako raspoznavanje mikrokristaia novog jedinjenja.,
_Cesto se dešava, naročito kad su u pitanju visokomolekulama jedi-
jijenja kao što je to slučaj sia alkaloidama, da se ne pojavi odmah stabilni
 224

karakteristiini kr-sia!b. ^blik novog jedinjenja, već se prvo vidi pćd

mikroskopijm jed* .upr ... .ini.-nesiabilni, najčešće amorfni oblik.
Stvaranje karakterističnih r-.ikrokristala može se postići i na taj
način što će se staviti je-lr .: ■or drugog kap reagensa i kap rastvora
koji se ispituje, pa onda pu■.. ' da te dve kapi lagano reaguju jedna na
drugu. Da bi se postiglo stvari--*je lepih, velikih mikrokristada treba izbe-
gavati izlišno mešanje preparata za vreme stvaranja kristala.
,, » Brimp.n a hTomatografiie za izdvaianie-i--ixl&Btt£ifeevaaie~otiova--čet--
. vrte^grtrpg:~^-'y6regr,ti^lčaTemir'iržičM'"rTi^čK5KeiaTšEIF,He^oda'~’ža~
' o f i ’i preč'ffS^nje, izdvajanje i identifikovanje otrova i hromatografija, ta,
danas, toliko rasprostranjena metoda, kako u analitici tako i u preparativ-
noj hemiji, prvmkia je,^naravn^^ažn^u^i^toks^k^ga. Na
.Eartiji) primeni i za izdlovanie i
dangš"još~1injelm sigiirna-mesto u , toksilo^loškorhgs&jskirn
iS'fT^tvan'jirna.'''Ovo dolazi pre svega zbog toga što glavnu smetnju i kod
p 'i^ w e ' Tg^f^t~ožrHIie u"T5iSik5l'6ffijT^ p'tomalig,'~~ko-ji
itiTno~prate~oSEan55F^5g o v ^ ,u sviirr'rrTet'odamT'lilmove ekstrakci.ie. Mi
ćemo, IST^BtiSŠno^ovorili o alkalnidnma, reći nešto više o mogućnosti
praktične primene hromatografije kod ovih istraživanja i o teškoćama
tih istraživanja.
Naravno da se danas pri toksikološkim aitalizama, tamo gđe je to
moguće, primeniuiu' i_._sm_Q-n£-JiQ:a^fMčk.Qh^nmske....m^^
uopst'e'bnmenu u analitici, kao što su snektrograJi.ia. po]arr>wafiia, TJ.-V.
TTvR- spektrf itd., ma da je ta primena ioš dosta ograničena. .Mi smo u
ovojlmiJt2tT5ć imafl prilike da ukažemo na one slučajeve gde je upotreba
neMh od ovih metoda našla praktičnu primenu u toksikološko-hernijskifn
ispitivanjima. Kod istraživani a..MrQy„a_čj;tole..-gm p£P...a<i o v i'h m p t n r i a
zasada je nešto veću praktičnu primenu našlo ispitivanie izolovanih
supstanći u U. V. spsktruTTTTIm^sIu^jevima ćemo imati prilike da nešto
deSIJnlje govorimo u lzvesnim poglavljima četvrte grupe otrova.

_OTROVI
- KOJI SE EKSTRAHUJU
- - IZ.............
KISELOG ^ RASTVORA.
*HK'i'bUuZ'iDI (GLUKOzipi)'

-fijjjJiMžidilli.Jsak.Q.^se.danas_oni_lačnij.fi nazivaju h e t e r o r t i r l i , čine

. posebnu grupu otrova bEjnog porekla. .................... Jaaajge

n aziva,opštim imenom: geran (aglikon)..

Heterozidi (glukozidi) se dakle mogu smatrati kao etri nastali
eliminisanjem jednog molekuia vode pri sjedinjavanju šećera sa geninima.
Ova organska jedinjenja nazivana su ranije glukozidima, pošto se veliki
broj među njima hidrolizom razlagao na genin i na glukozu. Međutim,
pošto komponenta tih supstanca nije uvek glukoza, već to mogu biti razni
drugi šećeri, tačnije je grupisati ih pod imenom heteroziidi, kako se to
u novije vreme i praktikuj;e. Glukozidi, prema tome, čiine posebnu grupu
među heterozidima.

U_biljnom svetu. Oni se lako hidrolizuiu pnd tipjKt.vnm ra7h1a»pr)i^

MM* A. ,^aŽliaLJ^.-^ n n en a ta . .... a sastav.no rtelovp. t.j, u šećer i genin.
0 rgansko jedinjenje. genin, ovako oslobođeno. može hiti hp?nn^^nn kao što-
j e i, šećer koii .se iasiobađa^ £.11 Sa, b _ eoma
cuiua tok.
iAjr^
"zida koji
koii su sami
saml:;3ža-ilii^^
“ J.Sna...Qd_..yažni^h,-.eror___ v'aši.& . a đaju to^icne py.-.- -. J.
po hidrolizi. iesu ciianogenetska i . --tozica k : 1e šS o’&Sa'vkJi :c;;d
vodoniŽne kiseline._ . 71
hf&C't'lC'J.A

^ Toksikološki značai.— Qd svihiheterožida u toksikološkom pogledu_

miveća--'U-Iogu-“'igra^ir~heter&žrđi ($iitaUsa. r~B3inogenetski heterozicBT
O eviin poslednjim govorili smo kad ije hilo reći o ćijanovoaonytu, 'a sad~
ćemo se Dosebno oozahaviti heterozidima disitalisa. »Ti-ovania ovim hete-
pri dozdranju, bilo/ usled zamene, odnotsno upotrebe lista digitalisa, mesto
kakve druge bezopasne droge itd.
JTrovaniia^pitailistmi^oguJatLks^oubilačka; sem toga zabele-
ženi su dosta brojni slučajevi trovanja ovim heterozidima kod vojnika
kojli su, da! bi izbegli vojnu obavezu, uzimali preparate ddgitalisa, a u cilju
simuliranja sroane bolesti. , .....
Zločinačka trovanja digitalisoin i njegovim preparatima su retka.
MeđutimTrava maha žlocuiacka tiw?aKja“dlgitSlasom doveLa: su ao tuve-
nih sudskih procesa koje ćemo ovde pomenuti, jer su interesantni sa
gledišta toksikoloških istraživanja, pošto su bili povod i veće stručne
polemike.
Prvi slučaj datira još iz 1884 godine. .Lekar Couty đe la Pommerais je iz korl-
stoljublja otrovao jeđnog svog pacijenta, u to vreme jedva poznatim, izolovanim he-
terozidom, digltalinom. PoSto nije bilo pogpđnih hemijskih reakcija za ideatifikova-
nje otrova u ekstraktu dobivenom, za to vremei, još novom, Stas-ovom metodom, to
su dva stručnjaka pokušala da fiziološkim opitima' vršenim sa dobivenim ekstrak-
tom dokažu prisustvo otrova. To je bio prvi zabeležen slučaj da su eksperti u
jednom sudskom procesu po pitanju trovanja pokušali da primene i fizioložke
opite. Ovo je dovelo do velike polemike u pogledu vrednosti ovakvih opita kao
sudskih dokaza. U toj- polemici, koja se vodila među stručnjacima pred sudom,
bili su pozvani za svedoke i čuveni naučnici onog vremena, Claude Bernard i
Vulpian, kojii su doprineli da se prihvati gledište da dobro izvedeni fiziološki opiti
mogu poslužiti kao dokazni m aterijal u ovom slučaju. I tako je pomenuti lekar
osuđen na smxt.
Dnigi slučaj je novijeg datuma. 19381 godine- jedna Belgijanka (Becker) osum-
njičena je, i zatim osudena, Sto je otrovalaiilO'osoba digitoksinom. U stručnom toksi-
kološkom pogledu ovaj slučaj je interesantan stoga žto je on doveo, u toku sudskog
postupka, do zanimljive stručne polemike.i I ovde su bili u pitanju fiziološki opitl
vršeni sa dobivenim ekstraktima dz organa osoba umrlih pod sumnjom da su biie
otrovane digitoksinom (kristalni digitalijn „Nativelle”).
Odbrana je tvrdiia da se u toku procesa raspadanja izvesni normalni sterolski
sastojci organizma, kao što su horm oni'i holesterol, mogu izmeniti odnosno pret-
voriti u materije koje će im ati fizioloSko (kardiotonično) dejstvo slično digitok-
sinu. U ovoj polemici uzeo je učešća veci broj belgijskih naučnika, i najzad se
došlo do zaključka da transformacije normalnih sterolskih sastojaka organizma ne
mogu dovesti do fonniranja takvih jedinjenja čije bi fiziološke osobine bile slične
digitoksinu. —
Kemiiski sastaa. nktivniih siiDsfnnf.n riigUalfea* — AktiTOe.. delo,ve
dagi1^lfe~ž~^ine~KetSMidl. i iiT'u~dtgitaIisu imarveč.i broj. Al.i i porea
vrlo velikog broja radova publikovanih po ovom pitanju, ono još nije
sasvim rasvetljeno. , , . ... ........
15 Toksikološka hemiia
m jjiW ^ ^ -C J J J j~ ^ 'lt-Uj'O <C-tLL/Z'^'UJf. -r ‘fia 'lU .U ^O U t<gV
O ž K jfjo tc u V ' - d; č l s u u 0 ^ c , . u j t j w +<*
3 A j j j : W % M - .!,■
226
■ ■ •„.:
. . ..- .. ■•. ... .• - ..■. . r .
V ••
Iz lista r'ifpnmnp riifritalisa izolovana su u kifetalnom -Pb.liku tri
het&i^daV'pre švegr^ t o ^ n , Koji je jog poznat pod imenom kristalm
dimtalin (francuska farmakopeja)( ili još kao đigitoksozid. U toksiko-
lnSVoTn pnsledu on je naivažniii iipraktično on uglavnom d6 lazTu~oBzir
b ^ t^ g ik fv ln a k tffi^ ^ h istražLvanja u služajevima trovanja prepa-
ratima digitalisa.
Dnipa dva kristallna heterozida. izolovana iz lista pumumog digi-
talisa. iesu: gitoksin (gitalozjd) 1 mtalin (bigitalozid).
’ Kod svih oviih heterozida aigitaljsa šećer~koji ulazi u njihov sas-
tav jpste digit.nk.<!og!3—Ganin« ovih hptenvtftia. kolT^ dosta. laico raspaaajU
hidroMzom. jfesu: dtototaageninr^ eittHjŽgifa. Ovo lako raz-
laganje heterozida Sini d a ^ o n i vrlo oset!ji\4 i aa ih ie dosta težko dugo~
mSuMafci u nepromenicmr»m staniu: ova činienica otežava 1 niihova u p o -
trebu u terapijske svrhe.
-=^—a Digitoksin fdigltoksoziđ. kristalni digitalinl — Ovaj heterozid, u
'totei&oTOgKom pogledu najmtćresšHtatJi, jeste' kristalisana supstanca.
Kad digitoksin kristalise iz razblaženog alkoholnog rastvora dobiće se
kristali (3a kristalozacionom vodom, dok će kristali dobiveni iz smeše
hloroforma i metilalkohola biti bezvodni. Ti kristaE su sledećeg _sastava:
CnHsiOis. Gotovo su nerastvorniiu vodi', petroletru i u ugljfendisulfidu:
vrlo se slabo rastvaraju u etru i: benzolu, a vrlo dobro u hlorofprmu.
Ovi su kristali gorkog ukusa. Dosta se lako Mdrolizuiu: ....
• C4iH«iOis 4- 3HsO -vCssHsiO« + 3CeHi204
digitoksin digitoksigenin đigitoksoza
Digitoksigenin ima sledeću struktumu lormulu: .

— —C= 0
\
CH |
/ \ / S / V /
OH
OH,

H/ \ / \ S
dok je šećema komponenta, digitoksoza, metil—5 dezoksi—2 pentoza:
” J — * ~ / f5 r~
C= 0
1CHS :
H - 3 Ć — OH
U
H—C — OH
.................. $ 1 , - :
H -C-OH
' ■■ ' I ;
CH.

TSfla' srca koje izazivaju ovi glikoz&di dovodi najzad 5o potpunog pre-
 227

stanka raria srca.-Tolr.r.innfisji-w»gTiiln ppnpnnntn .riiaitaliga varira n y mj

prlrodi njihovoj i načinu spravljanja. Sto se tiče glavnog heterozida
HlgTtaiLsa, cugitoksina (aigitoksoziaaj, on spada u red najjačih ot-
rova. Nekoliko miligrama (2 mg) predstavlj'aj'u več letalnu dozu.
-Bejstvo digitalisovih preparata, pa naravno i 'digitokdina, jteste
nlšiHvno> ti. male količine ovin oreparata. unošene svaKoanfevao ~u
terapiiskim dozama, mogu poslg izvesnog vremena dovesti do tipacnuT
poiava intoksikamB--J- ?.atr, ^117? iioptreba ovih preparata pfsdstavlia
ozbjiljne opasnosti i stvara-m P ff'ićnnsti za t ro van.ia._S_.druge,.strane. baš to
kumulakvno _deistvr>. -1isl nvl jp-nn—spnrim pliminisanipm iz organizma.
p E P d s t ^ l4^ . g,n.4 oP(>njp-^'i-w<»^ ra-p..r.imnnnritTr-l| pnrtn rfi taj p a f j n fim flgll-
ćava i duže korisno deistvo na srce.
jsg^l-okalizaciia i eliminisanifi — Pitan.ie lokalizacije i eiiminisanja
heteroZi'da, pitanj’e koje moze bTbi od velikog značaj'a za toksikologa,
nije potpuno razjašnjeno. U svakom. slučaju jedan deo ovih. otrova loka-
lizuje se u srcu; a _u mokraći se. priiikom: procesa &limimsanja iz or^a.-
nizma, može haći diffitnksiin. Dvn jp važna činjenica za eksperta.
-'==p> simntomi i lečenie. — Digitoksin, i uopšte preparati digitaljsa, upo-
trebljavaju se' kao dragocena sredstva u terapiji. kod lečenia bolesti
§rca.
Ova upotreba, hilo usled jakog dozirania. bilo usled kumulativnog
dejstva, može dovesti i do ozbilimh trovanja.
Kod uzimanja većih doza od]ednom doći če do gadenia. povraća-
pja, ~EBpjaiič;PQg jajam boiovlma, ^rtoglavjegj. poremećaia \55a, zuiama
u ustinS. glavofaojije. Katl~flrrn iHL'nfpi'mra- bolesnika obliva znoi,
ženice Sti raširene. Rmrt može naatnpiti hrv.o, ali u ii^^ni^sliifajeyim a
tek"pošle višecmevnog bSovanja.
Simptomi hroničnog trovania. koii se mogu poiavlti (kod zlsočinač-
k i h laganih troyanja, a i kod bolesnika -Iečenih diaitalasovšmi preparati-
'maj Kao posledića KumuiativnoP dmstaa.. n f f l a v n o m s p L s p o J ja .v a .iu u ijfla^
■TObolji) gađeniu. prolivu. Ali nsled veče kumulaciie otrova može doći i do
gore navedenm simptoma za akutna trovanja.
' slučajevima trovania digitalisom treba. kao i kod drugih otrova,
-•pokušati da se što pre otrov eltminiše iz organizma.. Pored ispiranja
želuca, može ovde biti korisncTi davarne burg&tI^A.--flaročitf> s obziroirT
da .se heterozidi digitalisa dosta sporo resnrhuiu, Korisno je davati bole-
sniku stimulanse:-kafein, kamfor.
Istraživanie, — Istraživanje .heterozida digatalisa u organima tro-
v anarp?ea5t&Vl35 vrlo velike teškoće. naročito s_ctbzirom da se» oni brzo
raspačtafu u organizmu. . •- ■
Praktićno govoreći, za istraživanie u organima, pa i u mokraći,
gtož.fcdoćLu obzir samo digitoksin.
~Kod trovania digitalisom ima .vrlo malo verovatnoće da se digitok-
sin molenaci u organima, usledvelike nestabilnosti njegove. Mnogo viSe
IŽgi^đS iia uspćh imace istrazivanje otrova u izblj'uvcima, želuđaćlium
sadržaJaTi ostadma nrane. isto taKo se moze sa ciosta! veliEm izgledima
nauiipih dstxaživati ovai otrov u mokraći^ preko koje se jedan deo unetog
otrova — dlgTfoksina — elimimše u nepromenjenom obliku. 0 4 samih
organa, za istraživanje otrova naipre bi došlo u obzir srce. ~—
~ " imajući u vidu teškoće pri istraživanju ovih otrova, kad se sumnja
na trovanje digitalisovim preparatima treba obratiti veliku pažnju na
15« J
 =Oc-wnnToiuw.: _
® . CfrMMOt ( $ m ;u d> cm iC u }°'te A u m x u J ^ ^ y f i u <fWrnjAOM
CuJPfrMC<iU+ć^ iffz\xyać cj^ (^aM U & H ) ' lJ ^ <J
(%) x d t f o J b c D b h &I Q V:^ ~ ‘ e t c u f t u i j c i> o ^ i
0 ^^\/M ^O^oa/(LW T^JtjV ■h A ^ ^ J U f o ^ V f ' ) (^ tf f s\ )
ispitivanje sy .’ '.: natei.'iaia: lekova, ...praškojra,_hrane koju je
amM< upotrebljavala ti aj :oba.
J Kod siste:x .csk v . ^str&ilvanfo «trova d<rftnlcsfa p-ft-sa-naći-11-.kisBg
CfO&pcrftfiJpt j/ oC>/v'^’.
WbOX*H maciiom. treba imatiaLjddu-da-se-^mm-fice^ćavai^^Bi^alM^&že-^ebitt
^k-ACUtC ^ ^ i š a a t k o j i j i e ć e
Petenkoferova
e ! w 3 & o d ! m Z Q-a-ž-La- ^ 1^ a
'> j j l '•Cal'JiAČ/iU^r^' siu^"z3 <iokaživ3nje žucmti 'kiiUilllia. U uiokraći, i sastoji se u
AlUP-j ' '■* y stvaranju intenzivno-ervene- do Ijubičaste boje, po dodavanju mokraći
šećera i koncentrisane sumporne kiseMne. Petenkoferovu reakciju izme-
nio je Bruner i upotrebio kao opštu reakciju za dokazivanje heterozida.
Ona je poznata pod imenom Bruner—Petenkoferove reakcije, i izvodi se
na sledeći naftin^^rast.vnr. k o j i sadrži minimalne količine digtokšina
(ili nekog dxugog"heterozidairstavi se u epruvetu i dodajse^mpjarečIS^
/ -■ :. ćene žuči fnpr. volovske); zatim-se-pažliivo u dno. epn^etejJmeseJBiB&-
fom nešto k o n r . e n t r i y . a n e sumporne kiseline. Na dodirnoi površ&niJizmeđu
donieg, težeg, sloia sumporne kiseline'i gom jeg sloia (vodenog rastvora)
/ sivorice se kao krv^crven prsten. 'ako u rastvoru ima heterožaaa. Ako se
sad rastvor promućka, cela se tečnost oboji crvenoT —
~ Ovo je vrlo lepa reakcija, ali nije svojstvena samo heterozidima.
Niu daiu i šećeri. Međutim, pošto se u ekstraktima dobivenjm gri tok-*
sikološkim ispitivanjima neće naći supstance koje daju sličnu reakciju,
to Bruner-Petenkoferov reagens može korisno poslužiti kao reagens za
dokazivanje prisustva heterozida uopšte. Prema tome ova reakcija. nije
specifična za digitoksin.
0 R e a k c i i a K e l l e r —Ki l i an' i . — Kao karakteristična i
specifična iiiakcl‘ja“'2 a fll'gltBkstft "pot^lužiti Keler—-KiUaniova realć-
cija: ako se malo cugitokslma (iia taloga .koji sadrži ovaj heterozid)
'5o3a' u 3—4 ml sirćetne kiseline koja sadrži malo gvožda u rastvoru
(reageiis a), pa se zatim, počto se prasak rastvon7 u dno epruvete p5ž-
Ijivo unese sumpoma'knselma Koia sađrza gvožđa (reagens bf.pojaviće^se
na~ dodirucij yiM'šiill Umedu dofllsg, tečnog sfoja sumpome kiseline, i
'gornjeg, voaenog rasstvora, prsten mrke boje; iznad ovoga prstena ubao
sesiv ara drugi prsten piave poie: posie izvesnoFvremena ceo će se gornji
tgfenB~stui -ubgTfa plavo.'Uva Doja vremenom prelazi 11 piavraplpnn finnjr,

Reagensa a) spravlja se dodavanjem I mi 5% rastvora ferisulfata u

100 ml glacijalne sirćetne kiseline.
Reagensa b) spravlja se dodavanjem 1 ml 5% rastvora ferisulfata u
100 ml koncentrisane sumporne kiseline.
Kad se radi sa dobro prečišćenim talozdma može se đobiti jasno
pozitivna reakcija sa količinom od 0,1 mg, pa i manje.
~L-a f 0 n r>v. a— . — Ova reakcija jei u prindpu slična
Keler—Kiliani-ovoj reakci.ji, TSa ispitiivani ostatak koji se nalazi na
satnom staklu doda se kap-dve rashlažene smeše alkohola od 95 ° i kon-
cepiggane sumpome IdseKne (1 :1). pa se lagano i blago ž5greva-do poiave
zutg boje; ako se. tad doda kap-dve razblaženog rastvora! ferihlorida poja-
v^Ž-S£-jgS-BjamžzeTena bo^a. u siućaju piasustva diggokširia' ■—
— Istraživanje heterozida digita
k®n maferijalu'spa'fla u veoma teške, možda i u najteže probleme toksiko-
loške hernije. Kod tih istraživanja mogu biti od velike koristi fiziološ-
ki op'iti.
i\pJbcU}\ci H . a jji u
Ov c x r f& d o -A b . cuaaM p tu a s u ix r ° p 7-
A C,
TJ
 tfr v fje u J t& ty Q J U fiy f3 g V ffjijjJ T b u ffU a fp j J < tU h U g U 4 -}
M p o x f r M jJ A } 6 L (f u j* u.t fin u t M & b B ft j ^fp>
i& o tc u J tJ fu ^ e ^ tm jj^ ff \
Ovi sa opitj yrfel;._;^^;'yj.;:, jigitf-'^’n rigjgtvujf: a » i ' . V-:
sličnoTćao i na rad •>-?ttiag-«r»-(»'°u Žafc.- :u prvo an&~- .5t"f *s&
'TO®/# rastvora uretan« i ml ovog r .iivora -lovoljan je i&~
25 g). Pošto je žaba anestezirmia • (ppsle V« saja)), pričv: iti se pogu^aun
iglama'ža operacionu' dasku"’ i otkriije joj se srce. Zatim se potkožno
ušnrica_2 mg ostatka rastvorenog u 1— 2 ml deštilovane vode, I posmatra
se r a d srca_ILžlučaiu prisustva digitoksina zapaziće se kako se otkućaji
srca jako usporavajtTT ritam otkucaja biće nepravilan._.Kađ srca može
seTTregistrovati graficki spečijalnim”aparatom.
r==?^> Tumačenie rezultata.— Jedan od glavnih razloga-žto ie heterozide
se ovii otrovi vrlo lako raspadaju u samOm brganizmu: sem togajMgitok-
sfiTp^veMinalol^ižan,Tako da je dovoljnoluneti u organizam minimalne
TćCTfSTne, pa~da~đMe*go"šmrtonosnog-iyovan]a. A Kad se jbdan otrov unese
u ’organizam u koiidini od svega nekoliko miligrama (koliko iznosi letalna
doza digdtoksina) jasno je na kakve ;se sve teškoće nailazi pri iznailaže-
nju tako malih količina, od kojih se’još dobar deo u samom orgamzmu
izmem uslefr hemnstah procesS~~~iHgitoiksin se naročito teško Soluje
i dokazuje ako uzeta komcana nye biLa znatno veća od one koja je potreb-
na da izazove smrt.
Najgari teškoća leži i n neAovpl-|no safflimim) reakciaama kojima se
raspolaže za dokazivanje ovih heterozada. 1
Zato je, radi sigume identifikaćije heterozida digiitalisa, na oenovu
koje se može doneti preciznčji zaključak, potrebnu sa dobivenjm, dobro
pre&išćennn krajnjim proizvodom ekstrakS]e~~ SprobaU i hem!ijšEe"i
fi'žriolčske reakdife. ~ " ' “
DBUGI HETEROZIDI

Pored digitalisa postoje i druge biljke sa kardiotoničnim dejstvom

aliičnim dejstvu digdtalisa.
Mnoge egzotične biljke, a i naše, sadrže kao aktjivne, otrovne sas-
tojke heterozide, i te biljke su nesumnjivo dovodile i do troyanja. Među-
tim, takvi slučajevi retko dođu do saznanja stručnjaka i zato nisu do-
voljno ispitani. Naročito sii česti slučajevi trovanja domaćih životinja
tim bUjkama. Ali po toksikološkom značaju te biljke se 'ne mogu pore-
diti sa digiitalisom. Pre svega dejstva aktivnih supstanca tih biljaka niije
dovcljno proučeno, niti su heterozidi njihovi poznati u onoj meri kao
što je to slučaj sa digitalisom, pa prema tome i A njihova primena, a s
tim u vezi ni mogućnostj trovanja, naročito medicinskih, pa i zločinačkih,
ne mogu imati znaoaj digitalisa, njegovih prtparata i njegovih hetero-
zida. Od drugih heterozida pomenućemo samo strofantin.
Strofantin. — Iz -raznih vrsta roda Strophantus-a (poglavito iz
semenaj "jjokMom iz Afrike, izolovah je ndz srčanih Eeterozida. Razne
vrste Strophantusa upotrebl'javaju se-'u Afrioi kao otrovi za strele, i tako
su, preko te upotrebe, članovi Livingptone-ove ekspedicije pre sto godina
i otkrilil bradikardično delovanj e ove. droge.
PpcTštrofantinom se naičesće podrazumeva smeša heterozida raznih
vrsta Strophantusav K—Strofantin Jfeiamortna smesa'Eeferdzida iz Strop-
hantus Kombe. *•»-*-*— —
G—Strofantin ili Uabain je čist heteroaid, u kristalnom stanju,
ekstrahovan iz semena Strophantus gratus-a. On se još n a la ? .i u prometu
pod imenom „Purostrophan” ili „Strophantose”. To je kristalna supstanca
I ^ l'OfiKA Vl'TlA C i/njJlJffiM -
| ( j -t l c - m a u t a
1 C J J X J j v > r y ~ i C\ TJkg \ ps a9J a u a ClL ) iWi¥>tPc ( & #*
230

jako gorkog ukusa, slabo se rastvara u hlađnoj vodi, a dobro u toploj;

teško se rastvara u etru i hlorofarmu. Prethodno sušen na 130® Uabain
se topd između 186—189°. Teško hidroflizuje, dajuči aglikon •uabagenin
(C’išRstOs) i šećer, ramnozu. On .ie iako toksičan: 5 mg ubija odraslog
psa za nekoliko minuta. U pogrčau tokžičnosti, odnosno letalnih doza za
čoveka, nema sigumih podataka.
TTpfpmriidi strofantusa se primeniuiu u terapiji hao kardiotonična
sreds^apDržTdStiju .bržei g hxdeL.<sa i r f im i n i S i i nd Viigftalisovin heter~o-
inanjiai signrnn i neravnomemo pri oralnoj
upotrebi.
Za dokazivanje ovih heterozida u toksikološkom matearijalu nema
dovoljno sigurnih metoda. On.j se listražuiu U-.klRPlfy-Pt,a,rnoin-.ekžt rakteU.
TJabain se može dokazati sledećom reakcijom: na ostatak se doda kap-dve
sumpome kiseline koja sadrži malo fenola. U prisustvu Uabaina pojaviće
se Ij'ubičasta boja, koja prelazil u zelenu. .

. .... ... • ToksikološkL značaj barbiturata dolazi kao

posl'edica vrio velike pnmene njihove u medicini. Oni .se_UDOtr&bliavaju
kao hijmotjčkg i aedatima-Stedstva, a neki među njima, posebno.tiobar-
f t t u f a r a r B R f f i e ^ ^ Ta primena
đovoar’gplnedicinskih. a narožito do šamoubiiiafckili trovanja. ZlocinSčKčt
Ir^ M i^ ovT m l^ aajSiiima su vrlo retka. : :
Kaošto se u terapiji menjaju vreinenom vrste proizvoda za lečenje
raznih bolesti, pri čemu se može konstatovati neka vrsta „mode” .pri toj
upotrebi, tako se isto ova pojava zapaža, prateći statistike trovanja. Ovo
je naročito upadljivo kod samotibilačMh trovanja.
Tako se, po uvođenju barbiturata u praktičnu medicinu, jako i
stalno povećavao broj samoubildčkih trovanja ovim preparatima, Medi-
cinska trovanja dćftaze poglavito kao posledica ..kumulaiavnog dej'stva
nekih među ovim peparatima.
S > Va2°!fcgrM giaXBi^ imenom barbiturata podrazume-
vamo^ernSte^lfBTTOfHe kiseBnef
‘ Karbamia (ure)', leameči se sa malonskom kiselinom.daje ureid:
barbiturnu kiselinu: .........
.... ’ -i'- ■■' ■ H

NHS COOH - N — CO. H

0 = C <^

NHj
+ CHj.-> 2 HjO + O = C (

COOH
: K
N — CO H

Slobodna, nesupstituisamubarbituma -kisetlina odnosno njene soli,

ne dMujU' 'RipTiotTgnor~TelE supstitžnžtojii liveaMh vodoroffiKih aipma u
feagbitmmoj—ktseOST " g E 5 3 n E j3 E 3 ^ a Z < ita i ili alkil MSSrAaT^dn>-
Bita^r5S--^RgvHr prepara^7 ^ ^ • —
supstitucije, u opštoj fonnuli ’barbitnrata, dovode do aktiv-
nih jedinienjaT ~ “ —-
 rlnSupstituisanie vodonika na Rs i Rsa;
fŽf^iamena vodonika na azotu ®T) metil grupom dli drugtm
radiltatmjš7 ~ " ' : ' —
' " T 7 7 "amenom kiseonika atomom sunroora na R-2 u, barbitumoj
MseUnTroSaosno nTenim derivatLma. dobiia se-n.gva gruna barbiturata —•
tiobarbiturati.
"_=~ Do danas je sintetizovan veoma veliki broi raznih barbiturata
(preko 1000)!, ali je samo relativno mali broj (50—60) zasada i graktjično
prirnenjen,
' Među najpoznatije derivate barbitume kiseline, koji se upotreb-
ljavaju, spadaju: verpnal, luminal, p,i;ominal. groponal; alonal, dial, sone-
ril, hoktal, evipan,' fanodorm, ifd.
Yeronal (barbitail. m.alonal't. —.Prvi proizvod serije barbiturata bio
ie vefonalT""TT]egova- fe smteza ostvarsna ]oš '1903. godine (E. Fšscher).
T o je dietilbarbituma kiselina:
O
II
NH C

NH — — C C J -i,
I!
O
Natrijumova so ove kiseline poznata je pod imenom medinal. Vero-
nal se sastoji iz belih, u hladnoj' vodi teško rastvorlijivih kristala. Tačka
topljenja tih kristala je 188—189°. Ukusl im je slabo gorak. U alkoholu,
etru i hloroformu rastvaraju se dobro.
yeronaJ .ie..iakoJiiamtično^redsiam._Il2 et u dozama od 0.5_ g izaziva
dubok šan koji traje 6— 8 sati. Veronal se sporo resorbuje. Izlučivanje
iz orgarazma_tjaje ponekad 10 dana i više. Kod medicinskih doza mok-
raćom.se izluči do 90°/o uzetog otrova.
Letalnu dozu za veronal teško je tačno ođređiti. Količina od 8 do
10 g može izazvati smrt. Međutim zabeleženi su slučajevi gde je i posle
unetih 25 g trovana osoba ozdravila, a u izvesnim slučajevima 5 g, pa
i manje, izazivalo je smrt.
^Luminal. prominailt 'fanodorm, eviuan 1 dr. — Ak<} se) .jediia...etil
fetST-etil-barbituma kiselina. iii luminai (fenobarbiton. gardenai, sominal);
a 'zamen.iuiući_u_ltiminalu-.i‘edan v'baomcni atom iz erupe K H . grup.om.
N-metil-etil-fenil-barbiturna kiselina ili .prominal’
(phemiton): : ' ~ ■
 232

O CHj O
II I II
NH — C C,H5 N-------C C,H 5
o ==
U - L \ \ rc /x o = ^c
u / \/ r \/
NH — C C6H5 NH— C C6H s
II I
0 o .
luminai ' - .< ■ prorainal <■ v.'S'-*
Zamenjujući obe etil grupe u veronalu dru^m alMnim ostaciina
dobićemo homologe veronala, kod kojiih hipnotično. dejstvo.. r a s t e ga
dužinom bočnog niza do izvesnog stepena. Maksimum hjipnotičnog dejstva
postiže se uvođenjem ave propil-grupe u bočni niz. Tako se .dobija
dipropilbarbituma ’-.iselina, ili proponal: ........... '

NH — CO C3H7
0 = c / \ c /
NH — CO CjH,
Daljim povećavanjem dužine bočnog niza hipnotično dejstvo opet
opada.
Zamenjujući u barbitumoj kiselini dva vodonična atoma iz grupe
CH2 sa dva nezasićena ostatka aliil dobija se diaililbarbiturna kiselina,
poznata pod imenom D i a l (ili Curral ) :
N H -C O CH, — CH = CH-
° = c< >c< '
NH — CO CHj — CH = CHj
Čitav niz novih barbiturata spravlien ie u ciliu Ha sp efikasnost
pri njllovoj'upggebi novećaTa' nezeodne posledice po mogućstvu ukione ~~
ili Rr,_ fajiodorTO,J.ciidQbarMton)_ inia
preimućstvo da se brže^ resorbuje, pa prema tomei i izaziva brže san, a
' jnezgodno-dcaisfam-jaasle FuđenTa~btg5—
u velikoj meri izbegnuto.
Fanodorm (ciklobarbiton) je cildoheksenil-etil-barbituma kiselina
CH — CH. '
. NH — CO C^ /C H S
0 = C<( / C\ CH= ~ CH2
NH — CO CaH5
^Neki barbiturati se upotrebijavaju ne &amo kaohipnotlka^već i

sa-empaoflni, koji izaziva kratkotrajnu, ali duboku

n^kpzu...Eyip.an (eyapal, ciklonai, hexobarbiton) je. N-metil-cikloheksenil-
metilbarbitufnirkiselina: ^ 1 ■
 N H — CO CH.
s® > -IKobarbiturati. — Vid&li smo dal se z ^ e m irLMžgfiOitea^sumporom.
'lkod M ^ ffl^ ^Sia^orimuIa^^EItuiSEalsta^ 230) 4 obija,i'u MobarbHu?~
'ra'ti. ^jeorijski svakom klasičnom barbituratuJtnogao bi da odgovara jedan
'Tio’bafElturat. Zasada samo jedan ograničen broj tiobarbiturata nalazi
praktičnu primenu i to pogliavito kaaasredistvo za narkozu. Iiobarb.itu.rati
d^Sir^EZo^iljakttraii ^(TsVLŽUmŽigtf^ i-ta.ih ošgbfaia čini pogodnim za
opltulinesteziju. Međutim vecina dobivenih tiobarbiturata ima toksičnost
ćega sF~šamo~mMTBfoj~tiSža2 r u
praktičnoj primeni. Mi ćemo navesti dva-tri tiobarbiturata koji se naj-
■češće upotrebljavaju. ........ :
jjggjgtg]_ (trapanal)' je etil-metil-butil-tiobarbituma kiselina:
" - CHS '• ,

N H ■ •C O CH • ■CjH7
:C N c ^
\ / \
NH — CO c sh 6

Njemu odgovara, u grupi običnih barbiturata, nembutal.

Pentotal se upotrebljava u obliku natrijumove soli: to je bledo-
žuto oboJSTpraii, iako rajstvorljiv u vodi, rastvara sel 4 u aikoholu. Ras-
tvor pentotala ima slab miris na vodoniksulfid. Kao narkotik, pentotal
je dva puta jači od evipana. On se, naročito u Americi, upotrebljava
mnogo za punu narkozu fintravenosmq),^3nvmma brzo deluie,. ali^iar-
letrom. iakom srčan.onT'E&komDenzaci'iom. anemiiom i astmom. On se
upo!reEIiavX baš zato što vrlo brzo deluie. i kao,Pogo5an antfdot kod
teških triaamja strihninom. U mUiM rijjli^ J B^e-_.iSSibiti, u maEgr
dozama, č^če ponavlianim. Ukom jslučaju dovodi do specijalnog stanja
~'aepreslie '.to syestll_lada pacIieriLt gov^"sve’~Be2l~ugtgzgnia7-žto
inače unorm alnorris^iu n&bi rekao f.,droga i^IneT ~
Kemital ie ciklohekzenil-amili-tjiobarbituma. kise
NH — CO C6H0
s = c\ / c\
NH — CO C3H5
I on se, naravno, upotrebliava u _obliku_natriiumove soli. To je
bleđo žuta so, rastvorljiva u vodi.. Bastvor ima. miris koji podseća na
kafu. On je slabiji narkotik od pentotala. U organizmu se skoro potpuno
razIažer“E§TšiaIldi; irj egova upotreba za opštu anesteziiu predstavlja
manju opasnost zarad reipiratornih cTrgana, noštofeslučaj sapentofaTom:
Tiogenar 'je natriiumova so metil-tibei5I-pentiitdoparbiiurne~~kise«*.
line. U raštvorima manje posrtojan od napred navedena dva tiobar-
biturata, i zato se intravenozne injekcije, radi opšte anestezije, moraju
davati ođmah po rastvaranju.
234

K onstitucija Srednja dužina letalna

B arbitnrai T. T.° hipnotična delovanja doza
Rt R= Rs - R-,a doza

1. Soneril (neonal
bulobarbiton) 126 H O etil piperidin 0,15 g; srednje
2. N em bulal
(pentouarbiton) 129 H O etil 1-metilbutil 0,15 srednje
3: P ernokton 132 H O 2-brom alil butil 0,20 kratko 6 g
4. Sandoptal 139 H O alil izobutil srednje
5. Nutnal 142 H 0 alil izopropil dugo
6. E vipan (ciklonal) 146
'143—44) C H , 0
7. Amital
(am ilbarbiton) 156 H 0 ; etit tzoamil 0,20 srednje 4 g
*. D orm ovit 172 H 0 lurfuril izopropil . 0.20 srednje
9. Fanodorm fciklobar-
biton, heksem al) 17* H 0 eti£ cikloheksenil 0,15 vrlo kratko 11 2
10. D ial ^alobarbi- 170-171
ton d ialilm il) 'l i 4 ) H 0 alil alil 0,15 dugo 4,5 g
11. Lum inal feardcnal.
som onal, lenobar- 174 H 0 7 etil - fenil ' 0,15 jik o dugo 6 g
blton) (175)
12. Prom inal (metil-
Jenobarbiton) 179 C H . 0 7 etil fenil 0,30 dugo
13. N o k t.l 18-i H 0 2-brom alil izopropi! 0,20 srednje
(176— 177)
14. V eronat (barbiton, H 0 etil etil 0,45 jako dugo 10 g
barbital, m a lo n il) 190
1186— 189)
15. Ipral 2 0 3 -2 0 4 H 0 etil izopropil dugo
16. Eldoral 2 0 2 -2 0 5 H 0 etil piperidin 0.15 srednje
(217)
17. Pentotal (intraval-
natrijum ), 159—160 H s etil 1-metilbutil za vrlo kratku narkozu
tiopentalnatrium j
18. Kemital H s alil cikloheksenil za vrlo kratku narkozu
19. lnaktin H s etil l-m elilpropil za vrlo kratku narkozu
20. Tiogenal H s ■:: m e til.. pentil z i vrlo kratku narkozu
tia
e t l l ....

U prednjoj tablici naveđen je veći broj barbiturata, nj|ihove hemij-

ske formule, način i jačina delovanja, letalne doze i tačke topljenja. Da
bi se dobila hemijska formula havedenog barbiturata treba u opštoj
formuli barbiturata (str. 230) zameniti Ri, R2, Rs i Rsa ostađma nave-
denim u tablici.
~ > JUtu^i-JhfiiaUske strnkture na osobine i primenu^barbiturata. —
Jedna vazna Hemijska osobina. zaiiedxiička_svim barbdturattma. a kola je
znacajna i sa toksikološke tačke gledišta jeste da barbiturati daiu sa
alkaHiarn'a ras|,vorrji>?A seđi^-nli sii ožft T nepSst^anB?'naroPitf^ 11 ■'risku
na’pKmer jedan od najpostojamjih' 'barbiturata, veroiislr
‘offriosno nj egova natrijumova sp, hidrolizoindaje jednu iifeiho-kafbonsku
kiselinu-ljjebeatt i Courtoiš),. koja više nema hipnotično dejstvo:
N H -C O . ......... NH, ; .......

c0\ / C(CjH3), + NaOH -> CO<^

NH — CO ' N H -C O -C (C =HB)s—COjNa
 235

Slično se, izgleda, dešava i sa ostalim barbituratima.

Hpmijska stm k tu ra barbiturata ima veiikog uticaia na stabilnost
barbiturata in vivo. Tako, na primer. veronal se eliminiše gotovo bgz
promenB preko mokraće. gde se obično nađe naivećt procenat (do 90°/o)
bd unete kolicine. Ali barbiturati sa nezasićenim lancima ili cikle-
mčnto, kao i barbiturati sunstituisam na grupi NH. mnogo su manje
stabilni. i zato se u mokraći nađe svega do 30% diala. 15—20% evipana
('hekzobarbitona), 2—3% fanodorma (ciklobarbitona). A tiiobarbiturati su
još nestabilniji: tako se pentotal gotovo potpuno transformira ~u orga^
nižittU, i u mokraci se nadu samo tragovi (do 0,3% najviše) ovog
tiobarbiturata. 1
.Ove činienice su važne kako za terapiju, tako i sai toksikoioške
tačke~gleđišta. Naročito se sa tiobarbituratima pojavijuju zbogjtoga velike
teškoće pri njihovom istraživanju, pošto će se samo minimalnl procenat
izlučiti u nepromenjenom obliku. Zato se tu postavlja i problem istra-
živanja proizvoda tih transformacija preko kojih bi se inđirektno' doka-
zaio prisustvo istraživanog otrova. Međutim metabolizam ovih jedinjenja
U čovečijem organizmu je zasadai vrlo slabo poznat.
— cirtvpfnmi — Toksičnost ovih raznih proizvoda je
različlta l, što ie vazno u toksikoložkom pogledu, ona ne ide uvek para-
leino sa hipnotičnom aktivnošću njihovom. I kod jednog lstog preparata
toksicnost varira u velikim granicama, kao što smo videii kod veronala.
Srednje letalne doze za pojedine barbiturate variraju od. 1 g do 12 g
(vidi tablicu str. 233). Narnčitn sn .tok.sig™ tinV'g^itiir-p^^A'lkoholizam
povećava toksičnost. Simptnmi t.rovanja su kod svih ovih hipnotičnih
sredstava slični. •
~ Kod akutnog trovania per os simptomi se pojaviiuju brže ili spo-
rije prema prirodi uzetog barbiturata. Kod barbiturata koji deluiu sporo,
kao što su veronal ili luminal, prvi simptomi se mogu pojavi®. tek pola
sata posle uzimania otrova:. trovani govon bez veze, kročfe sp fifesicnirrm.
Kao da je pijan; zatim se pojavi.luje muka i povraćanie, pa gLavobolia i
nastupa dubok sari — simptom naikarakterisiieni'ii ~za sve barbiiurate.
U_ iiajtezun siucajevima nastupa duboka koma i smrt usled prestanka
disania. -™— , = —
~~> ^ ečeme — anfidotL.— Trovanja ovim preparatima su xr>edipinskar
a naTČegće samoiibnačka P-r.p svpga treha pnkušati da se iz organizma
trovanog izbaci što veća količina unertog otrova. Ovo se postiže nffitsoiie
ispiranjem zeiuca. AKo to nfte-nroguć&, l25zv<Tće se povraćanle. naročrta-
potkožnim injekcijama apomorfina. ' 1 ■—•
Isto tako može se otrpv izbaciti dobrim delom iz organizma poja-
'čavanjerrT diurezelli puštahl&m vćk;e kolićine krvi.—Zaliiii—dotezir—u
Obzir davanje mjekcije kamfora. kofeina. mnalaciie kiseonika i dr. TT~
~HQvije vrtme izvesni beznadežni slučajevi trovania izlečeni su iniekcF
jama stnhnina. lde ie našao da osobe trovane barbitnratima porinnsp
količine strihnina koje su nekoliko puta veće od letalrijh doza.
Uostalom da bi upotreba strihnina kao fiziološkog anttdota kod
trovanja barbituratima bila stvamo efikasna. moraiu se upotrebljavati
Veliike doze stnnmna, i često ponavljane: na primer svakih pola sata
'ponovo unositi mtravenozno santigramske količine (Derobert) sve dok
se komatozno stanje ne popravi.
Tstraživanie. — Prilikom fflstematskog istraživanja otrova u orga-
nima, ~barDiturati se nalaze u kiselo-etamom ekstraktu. U slučaju da se
236' , ,

u ekstraktu nF. tv zn&tnija kolifiiaa barbiturata oni se jpojavljuju u

obliku kristak ili tada je potrebnc izvršiti prečišćavanje tog kristal-
nog ostatka. O o se može učiniti, kao što je izneto u opitoj SieTsSi, tj.
pomoću baznog olovoacetata.
' Ako se istražuju specijalno barbiturati može se preči|ća\Lanj.e.izsr-
Šiti dodavanjem životinjskog uglja u topao vodeni rastvor.
Pošto barbiturati sublimišu ne raspadajući se, to se, u slu&ju da
se vrši specijalno istraživanje barbiturata, može kao najpogodniia meto*
da preQišćavan.ia—upotrebiti mikrosublimaci.ja (vidi str. 22 l). JJobiveni
sufilimat će moći da služi delom za vršenje hemijskih reakcija karakte-
rističnih za barbiturate uopšte, a delom za identifikaciju prisutnog barbi-
turata određivanjem njegove tačke topljenja, mikro-hemijskim reakci-
jama ili na drugi način.
(ap H e a k c i ia sa r a s t. v n r n m m-erki i ri s. U-l i . ata. —
Rastvor . merkurasuilfata f?g Hf? SOi rastvoriti1 iT4 ml koncentrovane
sumporne kiseline, pa dopuniti do lOfO ml dodavanjem destilovane vode),
daie_sa svima barbituratima beo,_želatinast talgg, rastvorljiv u_hloro-
vo'd^^h5j^isennilII- u~rasti^^^H njuM i!m tiar
( b! ) Re a kf ; i j.a—s-a- m c r ku r o n i t r a t o m. - — Svi barbiturati
daju sa rgzblaženim |,l°/.n’i rRstvr>rima-meriturnnitrata7~n~nftii±Eajnom Hi
~ŠIabo Msfilom raslvnr-UT—belft-ib'-sktkaBte. -tejkiqg.. krvji nhrzp.. postanu
sve tamniji. ■
—
(c)') R e a k c i i a P a r r i—PrT 1 f f nn^F aJa r r. — Parri je pred-
ložio^ao-opšti reagehs za aoKazivame barbitui-ata—aiikoholni rastvor
' kooaltomtrata uz dodatak amoniiaka: barhiturati sa ovim reagensom
aaju cryeno..Jjubičastu b.oju.
Prečišćen ostatak koji sadrži barbiturate rastvori se u 10—15 kapi
alkohola, doda se dve kapi l°/o alkoholnog rastvora kobaltonitrata i kap
amonijaka (važno je ne dodavati više amonijaka, pošto će se u tom slu-
čaju stvorena karakterlstična boja izgubiti).
Gr i f f o n je predložio dase amoniiak zameni aikoholnimrastvorom
dietilamiha; pošto tako reakcija postaje osetljivija. A_ F a b r e je pred-
tozio speciialnu tehniku izvođenja te reakoije. koiom se omogućava doka-
zivanie i minimaine količine barbiturata.
Ovako kombinovana reakcija izvođi se na sledeći način: u satno
staklo u kome se nalazi ojstatak koji se ispituje doda se koja kap 1%
alkoholnog rastvora kobaltonitrata; alkohod se ispari, ali se pri tome
pazi da ostatak po isparavanju alkohola bude što bolje skoncentrisan u
centru satnog stakla. Zatim se u jednu kristaiizacionu šolju stavi koja
kap dietilamina, pa se ovaj pokrije satnim staklom u kome j'e isparen
alkoholni rastvor barbiturata. Dietilamin isparava i para njegova, dola-
zeći u dodir sa barbituratom, obojl ga crveno-ljubičasto. Posmatrajući
taiog lupom u njemu se ovom reakcijom može otkriti, prema R.
Fabre- u, 0,03 mg barbiturata.1)
9 -J/n k f 0 hem i j s ke r e a k c i i e _ J D e n i g ž sV — Deniges. je
prediozio za veći broj raznih bar&iturata mikrohemljske identifikacije.
Na pločicu za mikroskopiranie, koja mora biti savrjfarp w<=tn, gf-mi_ep_
minunama kolićina prečišćenog-astafea-koii se ispfttujc, i -ovgj-sp ig!rtvnri
’) Za d o k aziv an je ovih m in im aln ih koiićina b a rb itu ra ta još )e b o lje m esto
IVo ra stv o ra kob alto v e soli u etanolu, u p o tre b iti 0,25’Vo ra s tv o r u m etanolu. N a ovaj
n ačin m oguće je dokazatć i svega 0,01 m g b a rb itu ra ta .
u amonijaku (barbitura se raL... ..ju anonSjak'gjj, u i m - , aa-
tvor aoda se Tčap dve ra. laženr “ x . kiselinei (X:10 ), takc da r rvor
bude slabo kiseo,.Zatim se preparat poismatra pod mikroskopom sa uve-
ličavanjem 60 do 10Q,X. Pod ovim usloviina eksperimenlisanja razni bar-
biturati daju karakteristične kristalne oblike, po kojima se oni mogu a
identifikovati. • "
~Z~' T d p n t i f i k a r . i j a . p n mt > ć u t a č k e t o p l i e n j a . — Ako je-
dan preparat treba identifikovati na osnovu njegove tačlie topijenja, osno-
vni je uslov da on bude potpuno čist. Ako se raspolaže sa više materijala
onda se “p'rečišćavanje može izvršiti prekristalizacijama. Ali kod toksi-
kolcških ispitiivanja redak je slučaj da se raspolaže ,sa toliko materijala
da je moguće primeniti tu metodu. Zato je.kod tih ispiUvanja najpodes-
niie lizvršiti mikrosublimaciiu i onda pdrediti' tačku topljenja dobivenog'
sublimata. _ ^ ~ '—
Teškoće pri korišćenju tačke topiljenja čistih barbiturata za njihovo ~
identifikovanje dolaze pre svega usledi činjenlce da i među barbituratima
nalazimo supstance sa istom ili sasvim bliskom tačkom topljenja. Seni
'toga razni autori često navode razlićite taCke topijenja za lste barbitu-
rate (vidi tablicu str. 233). Ove razlike mogu doći kao posledica pri-
mene razli&itih metoda za određivanje .tačke topljenja, a mogu doći i
usled toga što izvesni barbiturati pri sublimaoiji daju poiimorfne oblike-
različjite tačke topljenja. Tako su Fischer i Kofiler utvrdili da veronal
pri sublimacijE daj'e tri razna oblika, od kojih jedan ima znatno nižu.
tačku topljenja (184°) od normalnog veronala.
Za izolovanje i identifikovanje barbiturata danas sei i kod toksiko-
loških ispitivanja vrše pokušaji primene hromatografije na papiru i spek-
trofotometrije.
Hromatografiia. — Hromatografijom je u izvesnoj meri moguće i iz.
smeše iDartnturata izdvojiti neke ......
od njih. Na slici 22 predstavljen je
hromatogram dobiven polazeći od
luminala (1), veronala (2 ); fanodor-
ma (3) i smeše ova tri barbiturata.
Kao rastvarač je upotrebljen bio:
amilalkohol i butanol (1 :1), pro-
mućkani dobro sa amonijakom. '
Izazivanje mrlja barbiturata
vrši se kad se osušena hartija za ....
filtrovanje poprska l°/o alkohol.
nim rastvorom kobaltnitrata, osu- ---- .— - - .
ši ponovo na 80—100° i onda pusti \ ' J J *
da na površinu hartije deJuje para S1
dietilamina. Na mestiina ede su se ’
azdvojili bairbiturati pojaviće se ijubičaste mrlje kobaltnog kompleksa.
jgektrofotometrlja. — Određivanjem apsorpcTnnog spektca—l7.n1o-
vanefngšUmce. mozglSe.otkriti prisustvo barbiturata. Većina barbitu-
rata pokazuju u ultravioletnom delu spektra jedan minimum na 235 m ^
 230 2(0 2*0 2S&270 260 2S0 300 3W 320 230*U0 mfi
■ t a l a s n e d u ž in e
I.Pramfrtal, Evipan; J?, Orian barntueoti, jg. Tiobarbiturati

- 4 Sl. 23
a maksimum na 255m p. (vidi sl., 23).1) J ljfthRrhitnrlati s&^in-apRQfpcionom
spektru razlikuiu od bajbiturata. Apsorpciona kipva na sl. 23 dobivena
~JTša'rastvorima barbiturata u 0,5N NaOH. Dokazivanje barbiturata pre-
ko apsorpcionog spektra je veoma.osetljivo: moguće je, na primer, u 5
ml krvi dokazati 2 r barbiturata: (Goldbaum). Dokazivanje je, naravno,
a specifično, samo je ii ovde-potrebno za ispitivanie imati sasvim čistu
supstancu, što se može postići mjkrotsublimacijom.
' Spektrofotomefrom 'se' mogiilbarbitufatlr određlvati i kvantitativno.
Zato je, naravno, potrebno napraviti radnu krivu merenjem ekstinEctje
(absorptivnosti) razliSitih rastvora barbiturata poznatih koncentracij a. Me-
renje ekstinkcije se vrši za veoinu barbiturata1) na talasnoj dužini od
255 milimikrona (slika 23). Za tiobarbiturate (kemital, pentotal), mere-
nje se vrši na 305 milimila:ona..: ....
Istražmvanie barbiturata u mobraći i krvi. — Qva istraživania dolaze
mnogo~ggSfe u obzir no Istraživame u organima. Vo£ smo naprea videli
<ia še barbiturati iz organizma največim delom eliminižu mokraćom. Zato
istraživanje barbiturata u 'r^j^a^O:Hor.važpo. I u mokradi se bar-
'blturata, mogu istrazivati kao i u organama. Meflunm zai' to Odffedlvanje
še mogu povoljnije upotrebiti uprošćene metode. Sledeća metoda daje
f dobre rezultate: određena zapremina mokrače se~zakiseii razblažeftom
"fl1 lumpomom' kiselinom i onda iz nie barbiturati ekstrahuju u levku za.
odvaianje etrom. Rastvori etra.se SKupe 1 liipartf do suva. -Ako je~os—
tatak nešto oboien fšto je žesto 'slučaj) doda se lb mi žasvim cistog hlo-
^ foforma i malo životinjskog u^lja i rastvor se blago zagreje, pa onda
^^ . m ■
*).Evipan i prominal (temiton)iimaju neSto razliSit apsorpcioni sp ek tar:m ak -
simum apsorpcije u 0,5N NaOH je 245.. m n, .. „Ovo -.t)Om.eranie:- je.: svakako. vezano
5 a strukturom ovih barbiturata: oba ova-barbiturata su supstituirana i na H u
jr u p i NH.
 239

iiltruie. Hloroform se ispari do sasvim male zapremine (oko 1 ml), i u

tom -rastvoru se sad' mogu istraživati barbiturati. Isparavanje se 'vrst~'
đa bi rastvor bio koncentrisaniii. U ovom ostatku se barbiturati mogu
i kvantitativno odrediti. na’ primer spektrofotometri-jski. U tom slućaju
će se hloroformni rastvor, koji sadrži barbiturate, mućkati sa 5 ml f',n
0,5N NaOH. Vodeni sloj koji je alkalan i u koji prelaze barbiturati u
obliku natrijumove soli, centrifugiraće se da bi se izdvojile iz njega
kapljice hloroforma koje su ostale u vodenom rastvoru. Taj| alkalni
rastvor koj'i sadrži barbiturate sipaće se u posudicu spektrofotometra i
odrediti ekstinkcija (absorptivnost) na odgovarajućoj talasnoj dužini, i
iz radne krive pročitati sadržaj barbiturata u ispitanoj probi.
Spektrofntnmptrij^Tm nr;^P^iw n -ie .u krvi. (Goldbauml.
— 5 ml krvi se slabo y.akise1i fl kap 5°/o HsSQ{) i~ekstrahuie sa 2fr~nrir-
hIoroforma...SIoi hloroforma se izdvoii i mućka sa 5 ml O.BN NaOH.
DaJje se radi kako je rečeno kod analize mokraiće.
Tumačenje rczultata. — Barbiturati se u organizmu lokalizuju,
na osnovu izvršenih eksperimenata na životmiiama, speciialno u nerv-
nim centrima (mozgu i u moždini). Ali tj preparati se još u živom orgs-
mzmu aoDnm delom pretvaraju u druge proizvode, što je naročito slu-
£aj~sa tiobarDituratunž.~Sem"toga najvćči pročenat barbltui'ala.elimiitiše
se mokraćom, naročito ako protekne više vremena oa trenutka uzimanja
otrova do smrti.” ’ ’ ~ “ ~ —-
_JJ ilešu se barbiturati dosta brzo pretvaraiu u druge proizvode. Neke
od tih proizvoda moguće je konstatovati u organima posie smrti.. To su
sulfocijanidi (Kohn — Abrest), Istraživanje njihovo vrši se metodoiri koja
je lzneta koH~ tstraživania ..maskirane'' ciianovodonične kiseime (vidl~
str. 93). Za to istraživanje može se upotrebiti jedan deo rezervne probe
(proba br. 2 ).
Najzad u.slučaju da je trovani povraćao po uzimanju barbiturata,
koiičina nj.ihova koia ostane u organizmu-biće1 i na taj načm ]ako sma^
njena.
------ ~Sve su to razlozi usled kojih nađena količina u organima može biti
vrlo mala i u slučaju da je smrt prouzrokovana trovamem nekim barbfi
turatom. Aii ipak se kod trovanja barbituratima ovi izdvoje i iđentili-
kuju mnogo lakše i nađu se u znatnijim količinama — često u obliku
Iepih kristala — no što je to slučaj sa alkaloidima.

KANT^RHJlS’
^-^doHisOi

Toksikološki značaj. — Kantaridin j]e aktivni sastoj'ak španskih

buba ( L y t t a v e s i c a t o r i a ) . Prašak španskih buba sadrži do 2Vo
kantaridina. Kantaridin se nalazi i'^ n e B m '-'^ p ^ ln š e lr tti^ 'a fl. s
obziro"m‘da ]5~španska buba u nekim farmakopejama bila ofiđinalna, i zato
se do nje može iakše doći, to je uglavnom ona interesantna u toksiko-
loškom pogleđu.
Upotreba sasušenih i stucanih španskih buba kao afrodizijaka bila
je poznata još u staro' doba. U popularnoj medicini praE_ovbubej?a_ i
dahas upotrebljava ne samo kao afrodizijak, već i protiv besnila, raka,
gonorejerpa d za pobačaj. Naravno'da ova upotreba dovodi do češćih
slučajeva trovanja.
240

M a g n i e r i L e w i n navcđe slučajeve miasovnog trovania kan-

taridincHn vojnika koji su jeili žabe: ove žabe su se hranile bubaroa sljčr
iiuh'kantaridama..
Kantaridin je bio upotrebljavan i za kriminalna trovanja. Prah od
špansRih buba'ufiošeh 'je u čokoladu. Zabeležen je veći’ broj sltičajeva
gde je~sanilgvena kafa bila pomešana sa samleverum~žp^skfflQaihama
i ta kafa ie upotrebljavana, bilo u nameri t.rnvafija, hifrmi željj ifa se
kod neke ošobe izazove erotična dejstvo.
_Najzad bilo je i medicinskih trovanja kantariđinom usled upotrgbe
flastera^ kantaridin se resorbuje kroz kožu i tako dovodi do pojave tro-
vanja^
Osobine. — Cist kantaridin ie kristalast prah, iako gorkog ukusa.
Topi se na 218?,. a li Isparava već i na običnoj 'temperaturi. Počinje da
sublimiše, ne raspadajući se, več na temperaiurama mnogo nižim od
temperature topljenja. Ova se osobina iskori.šćuje za prečišlćavanje kan-
taridina.
U vodi je gotovo nerastvoran. Teže se rastvara u alkohottu, etru 1
hloroformu.* Najbolji je rastvarač za Eantaridin aceton. Rastvfura.se i U
ulju i ova se osobina primerijuje u vršenju' fizioloških opita.radi identi-
fikadje kantaridina.
■ Vodena i alkoholna para ga povlače i tako kantaridin može prećl
u vodeni iE. alkoholni destilat.
U hemijskom pogledu kantaridin je anhidrid kantaridinske kiseline.
Toksičnost — simptomi — Ječenje. — Rantaridjn, odnosno_grah_i)d
španskih buba, jak_ je..ptrov..1,5 g ovog praha, ili 0,03 g iMntariSina pred-
stavljaju'već letalne doze. "' ’
Kantaridin je jako vezikatomo sredstvo; tkfiva organizma, kad do-
đu u Kontakt sa Eantarfđinom, zapale se i zatim se stvaraju plikovirUnet
per los, izaziva opekotine u: ustima, u želucu, na ieziku. Zatim...dolazi ~đo
povraćanja, krvave stolice,- bolne ..erekcije,. j'akog nadraženja bubregaf
usled r.pfra ss pojavljuje belančevina i krv u mokraći. Smrt u^ed_trova-
nja kantaridinom "obično ne nastupa pre[_24 časa_ po uzjmaniu otrova. a
| kad dođe do ozdravljenja ostaje obično kao posledica hroniČnajjbolje-
nje bubrega.
Pri obdukciji leša konstatovaće se jako zapaljenje želuca. sa ulce-
racijama, pa i perforacijama. Kod trovanja prahom od španskih buba
U želucu, pa i u izbljuvcima, naći će se ostaci od španskih buba, karak-
terističnog izgleda: sedefasto zelene čvrste čestice.
Radi eliminlisanja: otrova bolesniku se mogu. dati. purgativi^ali_pi;_
kako ne ricinus koji bi rastvorio kantaridin i titne olakšao resorprifti.
Istraživanje. — Pri _sistematekotn istraživajnu otrova..kantai4din
će se naći u kiselo etarnom ekštraktu. On je dosta otporan prema pro—
cesu raspadania i postoian je u alkalnoj sredinirzato se može s uspehom
lstraživati i u materijalu koji se nalazi u većem stepenu rašpađanja»
Kantaridin će se naći i u mokraći trovanih osoba. Istraživanje u
mokraci’ i e”vrlo proBto: mokraća se prvo nešto koncentriše I “do3aJe se
alkohol da bd se eliminisala belančevina. Tečnost ise filtruje, 'iz'EItrata
se istera alkohol grejanjem, pa se zakiseli razblaženom sumpomom'Ids&-
linom i ekstrahuje hloroformom.
U raznim napitcima kantaridin se istražuje najbolje na sledeći na-
čin: 100 ml tečnosti zaalkaliniše se obazrivjm dodavanjjem kajLijumhid-
ro’ksida i zatim se koncentriše da ostane pribiižno 10 ml pa se ekstra-
huje hloroformom. Na ovaj način c %tečr-isti uklone masto, a u si'-caju
da se ispituje kafa, i kof©ia. HIgio jnxu.r&3iwQr se odbaci, a vodeEt «ss-
tvor sel zaHseli i ekstrahuje tri do četiri puta benzolom ( L e f e b u r e ) .
Benzol se ispari i ostatak se još prečišČava po potrebi mikrosublimacijom.
Za identifikovanje kantaridina nema dobrih i sasvim sigumih-he-
miiskih reakai'ja7 Kao najpogodnifa može se jmatrali... mikrohemijska.
r^kcija: reta ta k 'se'p b d v r^ jfe^ u b lim a ciji.i dobiveni-kristalni. subr.
limatlposmatra pod mlkrosJtpEom. '
Kajsagumija, i vrlo prosta za izvođenje jeste fiziološka reakcija za
identiilikovanje kantaridina. Jedan^deo oštatka koji se ispituje izmeša
se dobro sa malb bademovog ulja (2-t—3 kapi) ili sa lanolinom (u ovom
poslednjem sliičaju lanojlin se malo zagreva da bi se dstopio) i^ta se mast
dobro utrlja na unutrašnji deo podlaktice (gde je koža osetljivija)7tfama-
zanoTiiestb se pokrije.mtlim komadom celofana, a ivice ovoga se zaiepe
za kozu flasterom. Kroz celofan se može tako iepo pratiti tok reakcije.
Kantaridmlrna jako vezikatorno dejstVo d.zato mesto gde je utrljana mast
s s kantaildinom prvo pocrveni, pa se- onda pojave manji ili veći plikovi.
Radi kontrole'same reakcije đobro je na dnigu ruku utrljati čisto ulje
ili lanolin, pa i to mesto pokriti celofanom, i onda porediti izgled oba
polgfiveha" mesta, Jasno veizikatomo dejstvo ispoljiče se već sa nekoliko
stotih deftova od miligrama. ..........
SAUCaLNA KISELIMAjl NJENI DERIVATI
' - ..... O H -.
. / c . H 4<( . 'N
COOH^- - _

^ ^ r’JTfiksikoIoški značai. —- Salicalna kiselina. i narofflto njen derivat,

acetHsaiicilna Jaiselina iii asparih, spađa u red najviše ~upob?eblj!avariih
meaikamenata. ' ------- 1— ;— :— 1--------------
' itama sau'cilna haselina je dobari antiseptik i kao takva se upotre-
bljavžTza konzerviranie hraiie; ' ~
' Ova vedika primena) preparata- salieilne kiseline i njihova nedovolj-
no kontrolisana upotreba nije bezopasna, kaka se to običnomisli. Saiicil-
na kaselma. upotrebiiavana kao .sredstvo zaJronzerviranie hrane. mnže
dovesti do ozbiljniiih poremećaia. naročito kod osoba čiii buhrpri nisni
u potpuno zdravom staniu. Za:to ie upotreba ove kispiine. kao sredstva
za konzerviranje, zakonom zabranjena koa fabričkog spravljanja
konzervi. ‘
Čak i spoljašnja upotreba salicnlne kiseline može da prouzrokuje
trovanje, naročito kad s e radi sa rastvorima . jače končentracaie i po
većoj površim tela. Bilo je čak j smrtnih slučajeva trovanja posle upotrebe
takvih raistvora protiv svraba (Kiess)!. Zabeležena su i sianouhilafika t.rn-
vanj a salicilnom kiselinom. ‘
Appirin se obično smatra kao potpuno naivno sredsl.vo koje ne može
dovesft do ozbiljnijih trovanja, a još manje do snortonosnih. Međutim slu^-
čajevi trovanja u ciljui samoubistva aspirinom su vrlo broini. Tako Ba-
lašZTiavijđt siatisncke podatke iz kojilj. se vidi da je u Pešti za 7 godina
zabeleženo 752 slučaja namernog trovanja aspirinom, od kojih se nekoliko
završilot smrću. Zabeležen je jedan slučai pokušaia zločiinačkog trovanja
male dece aspirinom. U Engleskoi ie 2 a vi-eme drugog svetskog rata biio
16 Toksikološka hemija ;
 242

dosta samoubilačkih trovanja aspirinom. Samo za jednu godinu (1940)

bilo je 65 smrtonosnih trovanja aspirinom. . . .
Iz svih pomenutih razloga mi ćemo, ukratko, ovde govoriti i o ovim
greparatima.
^Osobine. — Sama saliđilna biselina sastoji se iz finih igližastih
kristala prvo sladunjavog, pa: onda kiselog ukusa. Vrlo je slabo rastvor-
ljiva u hladnoj vodi; do-bro se rastvara u alkoholu, etru, benzolu, hlo-'
roformu. ■ ■■ _
Natrijumova aalicilne kasel|ine:poznata 3e pod imenom „salicil ,
a acetilsalicilna kiselina pod imenomi aspirina:
OH ......... OH OCOCH,
C«Hi<^ C0H4<^ C8H , /
COOH COONa COOH
salicilna kiselina natrijumsalicilat aspirin
Toksičnost-simntojni. — Lokalno dpjstvo saiidlne kiseline ie slično
dejstvu fenola, samo u slabijem stepenu; koagutoa ^belanceMOaste
Tnateme i tako ubna zivu protoplazmu. II koncentraciji od 0,5—l°/oo ona
gprečava sva vrenja, pa i truljenje.
Te§ki sžmptomi akutnog trovanja .-poiaviiuju se posle uzetih 15 do
20 girama: povraićanje. nesv.est: pomikćaii sluha. gušexxje, delirijum. Ali
kod preosetljivdh o'soba (idioBinkrazij’a l. i narooito onih koie imaiu boles-
ne bubrege. već i terapiifeke.doze m ogu izazvati.POiave intoksikacije.
Acetilsalicilna kiselina ili aspiiin, koji se toliko mnogo upotreb-
1java u medicini. osto tako može;da izazove ozbilina trovanja ako se
uzme u većim dozama: kod osetliivih osoba i terapjjske doze (2—3 g) mogu
~ypfnV.a7.van nepniatnp poslediož. Napred navedeni slučajevi smrtonosmfa'
trovarvja bili su izazvani količinama aspirina od 20 do 60 grama.
Istraživanie. — Salicilna kisedina i njeni derivati naći će se, pri
sistenratskom isFraživanju otrova. u jdselo etamom ekstraktu.
Aspirin iz organizma eliiminžŠB se delom nepromenjen, a delom se
saponificira i eEminiSe kao salicilna. kiselina. Zato se u kisela etarnom
elStraktu, dobivenom iz mokraće, moze naći galicilna kiselina i kad je
'uzet aspirin a ne sama salicilna kiselina, U svakom slučaju iznalaženje i
dokazivanje ovih preparata je lakoi i sigurno.
Dobiveni ostatak se može. radi boljeg prečišćavania. sublimisati i
- ’ ■(, onda probati hemiiske reakciie i određivanje tačke topljienja (salicilna
’kiFeiina 157*; aspBn 130 — 136“) , ---------- *--------:------ E-------
Voderii rastvor salicilne Idsdine daie sa iako razblaženim rastvo-
rom ferihlorida intenzivno ljubičasfu boju.
“ Aspirm ne daie direktno reaJKciiu sa ferihloridom: ali on se može
laka hidrolizovati. i tako osIoboditLsalicilna kiselina.^ koja če.oncla dati
reakcijurOšIobađanfe salicilne kisetine iz aspirina postižese kad se prvo
jdgluje na aspirin alkalijama, čime će se on razložiti na salicilat i na ace-
tat; zatnm se slabo zakiseii razblaženom sumoomom kjselinom i doda se
razblažen rastvor ferihlorida. ” " "" '
f saliciina kiselina i natrijum salicilat posmatrani u ...W 0 o d-ovoj.
’svetložtr (tj. osvetljem kvarcmmpom koia fma speciiaian filtar što pro-
') Kofler navodi đa je- .u 'Kteraturi.- našao vza tačku-'topljeaja .-Scetilsaicilne
kiseline clfre ođ 118’ đo 141". On je, svojim aparatom, našao da ie tačka top-
Ijenja 143«.

II '"7T
 243

pušta svetlosne zrake ođređene talasne dužine 3.650 A) flnnrpsfiira'ju

piavičasto belo. Aspirin ne fluorescira.

Toksikološki značaj. — Oksalna kiselina i njene soli mnogo se upot-

rebljavaju u inđustriji, zanatstvu, pa i u domaćinstvima. Primenjuje
še'za beljenje (kože i slame), kao močilo u industriji bojenja, kao sred-
stvo za čišćenje metala, vađenje mrlja itd.
Sem toga oksalna kiselina je rasprostranjena i u biljnom svetu,
naročito u obliku soli (kalcijumoksalata i kiselog kalijumoksalata). Naro-
čito mnogo oksalne kiseline ima u rabarbaru (Rheum) koji se, naročifo
u nekim zemljama zapadne Evrope (Prancuskai)!, mnogo upotrebljava za
spravlj anje marmelade. U ovu svrhu služe peteljke od lista. Već i ove
peteljke sadrže osetnih količina oksalata, ali samo lisće je još bogatije
u oksalatima. Upotreba ove biljke dovodila je do učestalih trovanjla, tako
da je 1941. godine francuska Akademija medicine preporučila da sđ list
rabarbara uopšte ne upotrebljava za: isnranu. Isto tako ii kiseljak, spanać,
kakao, čokolada i dr. sadrže znatne količine oksalata.
Ova rasprostranjenost oksalne kiseline i oksalata, kao i velika pri-
mena njihova, stvaraju i veće mogućnosti za trovanja, naročito slučajna
(usleđ mešanja sa nekim solima sličnog spoljašnjeg izgleda, ili usled
unošenja sa hranom) i samoubilačka1). Zločinačka trovanja su nepoznata.
Osobine. — Oksalna kiselina je dvobazna kiselina, kristališe sa dva
:molekula vode. Stvara dve vrste oksalata. Topi ge nai 100°. Ako se lagano
zagreva gubi prvo kristalizacionu vodu, pa onda sublimiše. Zarenjem
se razlaže u CO, COa, i H2O, ne ugljenišući se. Rastvara se u vodi, alko-
holu, a slabije u etru. Vodena para pri destilaciji 'delimičnoi povlači ok-
salnu kiselinu sa sobom.
Toksičnost. — Oksalna kiselina je jako otrovna. Najmanja zabe-
ležena količina koja je davela do smrtonosnog trovanja jfeste 2 g (Tardieu),
a bdlo je i slučajeva ozdravljenja i posle uzimanj|a količine od 45 g. Ovo je
lako objašnjivo činjenicom da i ovde, kao i kod drugih' otrova, toksičnost
Tie zavisi od unete kaličirte već od one kojia se stvamo resorbujie, a povra-
ćanja koja nastaju spontano, ili veštački izazvana, mogu izbaciti iz orga-
nizma najveći deo unetog otrova. Po Gadameru prema statistikama txo-
vanja oksalnom kiselinom (i njenim solima) mortalitet iznosi 58%.
Toksično dejstvo oksalne kiseline je dvojako: ono dolazi delom
•usled'_hjenog lokalnog dejstva kao jače kiseline (veća koncentracija H
joria), a delom dolazfi u 'obzir resorptivno| specifično dejstvo anjbna.
Simptomi. — Simptomi trovanja pojavljuju se vrlo brzo, već posle
nekoliko minuta, sa svima znacima kolapsa: usporavanje disanjia, slab-
Ijenjie pulsa, poremećaji vida, opadanje temperature, _^im l^ma.X.^mrt
poslklfl-—15 mmuta,'pa' i ranije. Uz ove teške simptome dolaze i gastro-
inteistiinalni poremećaji: bolovi, jpovraćanje, proliv.-često krvav, naročito
...... '') "Koti iias -je, pre nekoliko ■godina, u jednom mestu u Vojvođini, zabeležen
v e i i b r o j t r o v a n j a o k s a ln o m k is e tin o m k o ja je , g re š k o m , m e s to š a li tr e , s ta v l ja n a
ti m e s o r a d i k o n z e r v ir a n ja .
 244

ako bolesnik ne podlegne brzo; bilo je slučajeva d& je smrt nastupil«

tek više dana po unošenju otrova u organizam.
Antidoti. — Osobi trovanoj oksainom kiselinom ili rastvorljivim.
oksalatima treba dati kalcijumkarbonat (kredu), odnosno krečnu VO&U
(aqua calcis). Mesto kalcijumkarbonata može se dati u vodi razmućen
' magnezijumoksid. Na ovaj način rastvorljjvi oksalati ili oksaina lrisplina
pretvoriće se u ' nerastvorljive ili teško rastvorljive oksalate. Isto tako1
treba omogućiti Ui olakšati povraćanje.
Istraživanje. — Oksalna kipelina i oksalati eliminišu se naročito u
obliku kalcijumoksalata preko creva i bubrega. Zato će se u slučajevima
trovanja oksalnom kiselinom u mokraći trovanog naći veće' Tcoiličme
ove soli. "
U pogledu pitanja otpomosti oksalne kiseline prema procesu tru-
Ijenja svi se podaci ne slažu međusobno. Po nekim autorima (Gadamer)
oksalna kiselina se može naći i posie više godina u organima, dok po
drugim (Kohn—Abrest) ona nije otpoma prema procesu truljenja organa.
Oksalna kiselina uneta u organizam pretvoriće se najVećim delom
u kalcijumoksalait, tako da bx za istraživanje došla u obzir slobodna kise-
lina i njena nerasbvorna kalcij.uinova so. Sledeća m e t o d a ornogućava
da se odjednom ekstrahuju 'iz organa i ‘slobodria kiselina i kalcijumoksalat.
.......Materijial koji se ispdtuje dobro se isecka i isitni, pa se doda alko-
hol i malo hlorovodonične kiseline. Izmešana masa ostavi se da stoji
nekoliko sati. Dodata Hlorovodonična kiselina oslobodiće oksainu kiselinu
1 iz oksalata. Zatim se masa procedi kroz krpu, služeći se pri tom malom
' presom. Proceđena tečnost se još I filtruje. Iz ove tečnosti alkohol se
istera destilacijom u vakumu'. pošto se tečnost ohladi opet se filtruje.
U tom vodenom rastvoru nalazi se oksalna kiselina, ali ova nije još
dovoljno čista. Radi prečišćavanja ona sei taloži prvoi u obliku kalcijum-
oksalata. U tom cilju rastvor se neutraiiše amoniiakom, zalciseli sirćet-
nom kiselSnom i taloži rastvorom kaldjumhlorida., Ali niLoyako dobiven
talog kalcijumoksalata nije dovoljno čist. Radi prečišćavanja,,on se baci
na filtar i na samom filtru rastvori u razblaženoj' hlorovodoničnoj kise-
lini. U filtrat se doda rastvor olovoacetata u malom višku. Dobiveni
talog olovooksalata razmuti se u malo vode i u taj se rastvor uvodi sum-
porvodonik, kako bi se iz olovooksalata staložilo olcnvo u obliku sulfida, a
oksalna kiselina oslobođila. Tečnost u kojoj se nalazi oksalha kišelina
odvoji se od taloga olovosulfida filtrovanjem, u rastvoru se dokazuje
oksalna kiselina i određuje kvantitativno u obliku kalcijumoksalata.
Tumačenje rezultata analize. — Oksalna kiselina1je normalan pro-
izvod razmene materija u organizmu, i tako se stvara u organizmu odrasla
čoveka oko 0,1 g oksalne kiseline za 24 časa. Ova se kiselina stvara i kađ
se u organizam ne unosi hrana. To je endogeno poreldo oksalne kise-
line. Ali pored toga u organizam se svakodnevno unose sa hranom osetne
količine oksalne kiseline i oksalata. Ovo je egzogeni izvor oksalne kiseline.
O ovim se činjenicama mora voditi računa pri tumačenju dobi
venih rezultata. Drugim rečima ako se nađu vrloi male količine oksalne
kiseJine (nekoliko santigrama)i to neće biti dovoljno da se zaključi đa
postojji. trovanje ovom kiselinom. Kod trovanja usled kojih dođe i do
smrti trovanog, unete količine oksalne kiseIine;su:.,dosta..velike,. i..u tom
slučaju 'će se naći znatno veće koliSne od oni'n kojfe se norroalno nalaze
u organima.
 Toksikološki značaj. — Dinitrofenol (1—2—4) se upotrebljava u
fabrikaciji eksploziva, u induptriji boja; prinaenjuje se i u medicini ka.o
sredstvo' za mršavlienie."Primena njtegova u industriji dovodi do broj-
nih profesLofSTHKlrđVanja, a istolako i medicinska upotreba predstavlja
ozbiljne. opasnosti i bila je uzrok većeg broja smrtnih slučajfeva, naro-
iito kod lekarski nekontrolisanog uzimanja preparata koji sadrže di-
nitrofenola. ' • L......... '
Osobine. — Djnitrofenol (1—2—4) je beložut, kristalni prah, koji
se topi na 113—115°. U hladnoj vodi se teško rastvara (1:200), a u klju-
čaloj mnogo lakše (1:20). Dinitrofenol destilišesa vodenom parom, i o
-<5Voj SiajenM se mora voditi računa. kdaiilbažSvanja1 ovog otrova. Sub-
HmišeTie raspadajući se. U organskim rastvaračima :fe dobro rastvara.
DinitroTefiol u vrlo velikoi meri poijačava oksidacione procese u živo-
tlnjskom i.čovečijem orgaimzmu, usled čega može doći i do jačeg poveća-
vanja temperature tela.
Kod većih doza to povećavanjte može izneti nekoliko stepeni, tako
da se u izvesnim slučajevima, gde je usled upotrebe đinitrofenola došlo
do smrti temperatura trovanog popela do 43°. Ova pojačana. oksidacija
utiče i na brže sagorevanje masti, kao i' na naglo smanjenje rezervi gli-
kogena u Jetri. i mišićima. Ovaj ubrzan proces sagorevanja ufciče, .na-
ravno, i na smanjenje težine tela, i ova osobina dinitrofenola1) dovela
je do njegove primene kao sredštva za mršavljenje.
Toksičnost — simptomi. — Toksične i letalne doze jako variraiju,
naročito usled velikih razlika u inđividualnoj osetljivosti prema ovom
jedinjenju. Ali baš zato je i' opasnostiprd upotrebi preparata koji sadrže
dinitrofenola velika. Tako je biio smrtnih slučajeva usled upotrebe tih
preparata u cilj’ii mršavljienja i pored tačnog pridržavanja lekarskih
uputstva i doze. Kao posledica trovanja ovim preparatima javlja se i
slepilo. Kao letalna doza možei se smatrati' koiičina od 1— 2 grama. Di-
mtrđMiol deluje kumulativno.
Kod lakših slučajeva trovanjai simptomi su sledeći: glavobolja,
znojenje, opšti zamor, vrtoglavica. ređe i povraćanje. Kod težih slu-
čajeva pored gornjih simptoma dolaze još i poremećaji disanja i jako
povećanje temperature, a kod smrtonosnih trovanja nastaje cijanoza,
sasvim teško disanje, temperatura se penje preko 40°, a pred smrt može
dostifii i 43°, nastaj*u j/aki grčefvi i duboka koma. Smrt nastupa posle 1
do 2 dana.
Hronična profesionalna trovanja su česta pojava u industrijama
gde se proizvodi sam dlinitrofenol, kao i u dndustrijiama boja i municije,
gde on služi kao sirovina.

>) Od izomernih đinitro£enola izomeri (1—2—i) i (1—3—4) imaju svojstvo

■ubrzavanja. jprocesa JDksidacije, dok jzomeri (1--3—6) i (1—2—5) imaju suprotno
dejstvo. Sem ove grupe dinitrofenola n ek i. derivati fenola i krezola imaju slično
dejstvo.
 U:
246

U fabrikama gde se spravlja i upotrebljava dinitrofenol zabeležen

je veći broj ozbiljnih, pa i smrtonosnih trovanja. Kod profe^ionalnih
trovanja dinitrofenol se unosi u organizam udisanjem i gutanjem prašine.
Istraživanje. — Dinitrofenol se elimiii’iše iz organizma delom kao
takav, a delom u obliku aminonitrofenola i drugih međuprodukata.
Kao predmet toksikoloških istraživanja mogu biti organi, zatim,
naročito kod utvrđivanja profesionalnih trovanja, mokraća, pa i krv.
Isto tako kod profesionaTnih trovanja dolazi u oiazir istraživanje ovog
otrova u atmosferi radnih prostorija.
U organima se dinitrofenol može istraživati opštom metodom i u
tom se slučaju on nalazi u kiselo-etarnom ekstraktu. Pošto ddnitrofenol
destfiliše sa vodenom parom, to ga; je moguće, sledujući opštu metodu
istraživanja otrova, naći i u destilatu probe br. 1 .
Najpovoljnija za dokazivanje ovog dinitrofenola jeste reakcija A.
Meyer-a. Ona se osniva na činjenici da cink i sumpoma kiselina redukuju
dinitrofenol u diaminofenol, a ovaj' se oksidacijom pomoću kalijumbi-
hromata i sumpotne kiseline pretvara u aminohinohimid crvene boje.
Ova je reakcija veoma osetljiva (1:200.000).
Ova reakcija može da služi i za kvantitativno kolorimetrijskcuodre'
đivanjfe, U tu svrhu u 10 ml rastvoral koji' sadrži dinitrofenola doda se
malo cinka u prahu i 2 ml razblažene sumpome'kiseline (1:5). Epruveta
u kojoj £e vrši reakcija zatvoril se gurnenim zapušačem, kroz koji. prolazi
tanka ceiv, i rastvor se ostavi da stoji 15 minuta da bi se izvršiila reduk-
cija. Posle toga se filtruje i u tečnost se dodaje Jiekoliko kapi 5°/uo rastvora
kalijumbihromata. Tečnost se prornućka i posle jednog minuta se poredi
stvorena više ili manje crvena bojja, sa bojom koju daju rastvori poz-
nate koncentracije dinitrofenola, tretirani potpuno na isti način kao .i
ttečnost koja se ispituje.
U mokraći se može brzo odrediti dinitrofenol na sledeći način: u
odmerenu količinu mokraće dodajje se radi prečišćavanja bazni clovo-
acetat, filtruje se pa se redukuje, Ikao i gore, cinkom u prahu i sumpor-
nom kiselinom dok se boja sasvinj. ne izgubi. Zatim se doda 2 kapi raz-
blaženog rastvora kalijumbihromđta (5#/oo) koji ja slabo zakišeljten sum-
pomom kiselinom. Ako je u mokfaći bilo dinitrofenola pojaviće se jasno
crvena boja koja se, kao i gore, može porediti sa standardnim rastvorima
ddnitrofenola.
U vazduhu radnih prostorija istraživanje se vrši na sledeći način:
vazduh se pumpa i propušta kroz istaklenu cev u kojiu se stavi maio vate,
koja će zađržati prah1dinitrofenola. Vata će> se obojiti bledo žuto u slu-
čaju prisujstva džnitrofenola. Zatim se vata potopi u malo tople vode i
u tom se rastvoru identdfikuje i, po mogućstvu, kvantitativno odredi

Toksikološki značaj. — ..Pikrinska kiselinui <je."jedM:'od;:inn<)go r.upor

supstanci u fabrikaaji 'eksploziva/lsto'Se tako innogo upo-
trebljava za bojadisanje. U medicini vrlo retko s'luži za unutrašnju upo-
 247

trebu, ali nalazi veće primene kao lokalni anestetik kod lečenja opekotina:
ona u znatnoj meri umanjuje bolove kojil dolaze kao posleđica.opekotina.
U izvesnim slučajevima simulanti, koji hoće da izbegnu vojnu obavezu,
uzimaju male količiine pikrinske kiseline i tako izazivaju lažnu žuticu.
Ove različsite primene mogu dovesti, i dovodile su, do više ili ma-
nje ozbiljnih trovanja. Zabeleženi su i pokušaji samoubiLačkih trovanja
pikrinskom kiselinom.
Osob'in«. — Pikrinska kiselina nalazi se u prometu u obliku lepjh
žutih kristala ilii kristalnog praha. Toipi se na 122u. U vodi se ne rastvara
lako. U alkoholu se boljte rastvara. U bezvodriom, čistom etru i hloro-
formu rastvara se teže, a u etru koji nije sasvim bezvodan rastvara se
mnogo lakše. U čistoj vodi rastvorena i u najmanjim količinama obojiće
vodu žuto (0,001 g pikrinske kiseline obojiće već 1 litar vode). Pažljivo
zagrevana pikrinska kiselina sublimiše ne raspadajući se. Naglo zagre-
vana ekspjodira.
ToksLčnost — Simptomi trovanja. — Letalna doza iznosi 5 do 6 g.
Trovanja pikrinskom kiselinom. propraćena su uobičajenim simptomima:
muka, povraćgnje, .proliv, uz osećanie iake gorčine u ustdma. Zatim do-
Iaze^bčilovi u oblasti Eubrega; mokraća sadrži krv, a često nastupa i
annrija. Mokrača~'ie~ oboiena crvenkasto usled delimičnog' pretvaranja
'-^"redukovarija pikriruske kiseline u dinitroaminofenol čij>i je rastvor
crven. Beoniača i koža požute kao u žutici. Profesionalna trovanja lak-
šeg karaktera, koja dolaze uglavnom usled udisanja prašine, ispoljavaju
se čestim kijjavicama, gtomatit’isom, faiingittisom, poremećajima vida.
Istraživanje. — Istraživanje pikrinske kiseline u organima olak-
Šava činjienica što će ona organe za varenje obojiti žuto, a to se lako
primeti već pri obdukaiji leša. U organima se'pikrinska kiselina istražuje
prema._ppštoj_rnetodi (Stas—Otto) u kiselo etarnom ekstraktu, iz koga se
ona može prečistiti sublimacij.om, i c-nda se određuje tačka topljenja.
Reakcije: .1); Od hemajskih reakcija najosetljivija je ona koja se
dobija rastvorom ferosulfata u vinskoj kiselini (reaktiv: 2 g ferosulfata
i 10 g vinske kiseline rastvoriti u 100 ml desti-lovane vode). Ona se iz-
vodi na sledeći na.čin: 2 ml rastvora koji se isp'ituje sipa se u manj.li ep-
ruvetu i doda se 1 ml amonijaka, pa se promućka; zatim se u dno epru-
vete unese pažljivo, pomoću tanke pipete, 0,5 mil rastvora ferosulfata i
vinske kiseline. U slučaju prisustva pikrinske kiseline stvoriće se na
dodimoj površinf između dva raistvora crveno obojen prsten. Ova je re-
akcija veoma osetljiva (1:500.000), ali nju će dati i dinitroarninofenol ‘
(pikraminska kiselina).
Druga reakcija, manje osetljiva, ali koju ne daje dinitroamino-
fenol, dobija se sa amonijakallnim rastvorom bakansulfata (reagens: 10 g
bakarsulfata, 100 ml destilovane vode i 4 g amonijaka). Ovaj reagens
daje sa rastvorom pikrinske kiseline zelen. talog.
.^IpAko se u vodeni rastvor koji sadrži i najmanjte količane pikrin-
ske BseJine stavi jedan vuneni i jedan pamučni končić i ostavi' da stoje
24 časa, pa se onda oba končića dobro isperu vodom, vuneru će se obojita
žuto, dok će pamučni ostati beo.
Istraživanje pikrinske kiseline u mokraći dolazi u obzir naročito
kod otkrivanja „veštačke žutice” (simulanti na taj način žele da izbegnu
vojnu obavezu). ■
248

Pikrinska lđselina. uneta u organizam dobrim delom se redukuje

u dinitroajninofenol (pikraminska kiselina) i uglavnom se kao takva eU-
miniSe mokraćom: ....
oh o n , NH2
n u / ' /
C* H< + 6 H - * C 6H 2^ + 2 HjO
^ (N O ,)s (NOf),
Zato se u mokraći istražuje i ovaj proizvod redukrije pakrinske
kiseline. 100 ml mokrače se izbistri dodavanjem olovoacetata; tečnost
se odvoji filtrovanjem, u filtrat se doda 20 m!l razbllažene sumpome ki-
seline radi taloženja viška olova; tečnost se ponova filtruje, pa se ek-
strahuje hloroformom u levku za izdvajanje. U hloroformnom rastvoru
naiazi ise i pikrinska i piikraminska kiselina. Hloroform se ispari i u
ostatku se istražuju obe supstanee zajedničkom reakcijom, navedenom
pod 1).
U vazduhu, T>dnosno radnim prostorijama, pikrinska kiseMna će
se istra&vati na način kako je već bilo izloženo kod tstraživanjg dini-
trofenola. U dobivenom vodenom rastvoru izvršiće se identifikacija
jednom od napređ navedenih reakcija. U slučaju da u ifepitivanim osta-
cima iraa znatnijih količina pikrinske~Mseline, ona se može odrediti
kvanHitativno u obliku kalijumpikrata,.
f Kt OTROVT ^"OTRAinjJTr iZ M.KALNfclG RA3TVOUA■
- ALKALOIDI - . ,1 / ~
=—> Toksikološki značaj. — Poredeći statistike zločinačkih trovanja al-
kaloiaima sa statistLkama trovanja drugim, naročito mineraliiim otro-
vima, konstatovaćemo d a jie broj trovanja alkaloadima mnogo manji od
onih prouzrokovanih jiiineralniirn. otrovima. ~5vo dolazi poglavito usled
toga što ~ jB _d o a lk a lo i^ iT E m 'o g c r teze đ o £ i 'i sto je njihovo dejstvo mnogo
manje poznato širim krugovima od dejstva mineralnih otrova. Među-
tim toksačnošt a'lka.lnida jfe r a v n a naiopasniiim mineralriim otrovima, pa
čak i veća. a iznalaženje njihovo u organima predstavlia mnogo vScS
teškoče no iznalaženie mineralnih otrova. Trovania alkaloiifllma ni»
tavljaju nikakve karakteristične povređe na unutrašni'im organima,~~Sao
š l o ~ j e to slućaj sa mnogim mineralnim otrovima. Zato i protokol ob-
dukcije kod trovanja alkaloidima r*etko pruža ekspertu korisne indika-
cije.
Iz svih tih razloga upotreba alkaloida za kriminalna trovanjla može
da predstavlja j!ednu ozbiljhu socijalnu opasnost, ako bi ti otrovi lako
đolazili do zločinačkih ruku, i to je jeaan od razloga da su u svim zem-
ljama trgovina i promet ovim supstancama1 podvrgnuti strogim kontrol-
nim merama.
^Cmvania alkaloidima u zločinačke svrhe dolaze češće u obzir usled
upotrebe otrovnng bilia koie-sadrži alkaJoide, no usled utiatraig-&istih
-alkaldidia; ali ta trovanja teško dođu do izražaja u stattstikama. Cfete
alkaloide u zločinačke svrhe najćesće upctrebljavaju osobe koje po svom
poztivu mogu lakše doći do tih otrova i koje bolje .paznaju njihovo dejstvo.
O-d ronpflo većfifr. značaia u tokslkološkom ‘-pogfedu^saraedicinska
. trovanpa alkaloidima. ti. trovanja koja dolaze kao posledica pogrešno
prepisane doze od strane lekara, pogrešno oamerenog leka od strane apo-
 ............. 249

tekara ili preterane upotrebe leka od strane samog bolesnika. Medicinska

trovanja dolaze naročito često u obzir kod upotrebe 'hipnotičnih i nar-
lcotićnm sredstavai ‘
Jedno posebno poglavlje kod izučavanja toksikološkog značaja
alkaloida čine trovania koia dolaze kao posledica uživanja otrova. U
tom pogledu glavnu ulogu igraju' optjum i m o r im .T zatim kokain. O
tome če bitt više reči koa izučavanja tih otrova.
Najzad u analima toksikologiie zabeležena su i slučajna trovanja
alkalnidima. bilo uisied zamene alkaloida_u prašku ili rastvoru sa nekim
hezopjasnim-lekom. hilo nsled. nenmnavania nrimde--Qtrp_vnih biljaka.
• Tako je često upotrebljsavan plod beladone (velebilja) umesto bezopasnih,
po izgledu sličnih plodova; na ovaj način dolazi naročito do trovanja
male đece. , :„........
Osobine. — Hemija alkaloida vezana je za imena velikih farma-
ceuta, kae što su Robiquet, Pelletier, Caventou, Dumasi Roussin, Tanret,
Toumeau i dr. ..............
.frlkaloadi su organska jedinjenja uglavnom biljnog porekla. Svi
alkaMđl aadržc tr sv&iim molekuIaisa~až&ta. uelianka. i vocionika. U
sastay W1i1rp vorine ulazi I Mseomk Izvesni retki alkaloidi sadrže i ~
sumpora (amanitin, faloiđin). . :
Alkaloidi imaiiL-bazni karakter, otuda i njihovo ime. Njihova bazi-
■čnost ]e više ili manje izrazita. Ima alkaloida koji' se ponašaju u mnogom
kao amonijak i jako plave crvenu lakmusovu hartiju (na primer nikotin);
'ali 'ima ‘ih kod kojih je taj bazni' karakter sasvim slab, kao što je kol-
hiciri koji: daje sa kiselinama vrlo nestabilne soli, koje se u velikom ste-
penu hidrolizuju, usled čega ovaj alkaloid prelazi i iz kiselog rastvora
u etar._Največi broj’alkaloida nalazi se, u pogledu baznog karaktera,
između te dve krajnosti. .
.Zbog svog baznog karaktera alkaloidi se u biljkama nalaze uvek
vezani za neku Idselinii fmekonsST limunsku. laDučnu) u obllku soli«
Iz tih soli moeu se notisnuti slobodni alkaioidi kakvim lectmjenjem' j'ačeg
Saznog-lcaraktora od -aamog-^atkaloida -(kaleijumhidioEadam, natrtjtmr-
kalijum-hidroksidom, amonijakom, natrijumbikarbonatom).
Većina alkaloida su čvrste materije, gorkog ukusa, kristalnog obli-
ka; ima neicoliko koji su na običnoj temperaturi u fecnom stanju. sa
malim izuzetkom (berberin, kurarin) aJkaloidi su bezbojni. Slobodni
alkaloidi su večinom nerastvorljivi ili sasvim slabo rastvorljivi u vodi.
Od poznatijih alkaloida nešto se bolje rastvaraju u vocli kodein, atropin,
nikotin, hiosciamin, a naijbolje se rastvara kurarin. .
Slobodni alkaloidi se obično dobro rastvaraiu n neutralnim organ-
skim rastvaračima: ^alkoholu, etru, hloroformu, benzolu, amilaUcohoTuT
Soli alkatoida se dobro ragtvaraiu i u vodi i u alkoholu. Ove osobine
aikaloida iskorišćavaju se za njihovoi toksikološko-hemijsko istražTvanje.
Većma alKaioida^ir optižki aktivni. Izvesni. alkaloiđrjako-ilujTOičTfaTa"
(na primer kinin). Yeći broi alkaloijia i’iinaju dovdljno karakteristične
apsorpcione spektre u .O T jblastLiI^ ov.a:iSe;psQbinž^ 5 ž e ^ a 'kofis1t'fako-~
za^ identifikovanie, tako i za^kvantitativno određivanie_alkaloida mere-
njiem vrednosti ekstinkcije (absorptivnosti) na određenim talasnim duži-
nama (maksimumi apsorpcije). U tablici (str. 249) izneti su maksimumi
i minimumi apsorpcije nekih alkaloida:rastvorenih u 0,5N sumpornoj
kiselini. •
250
T A B L I C A

M inlmum a p so rp d je M aksimutn apsorpcije

A lkaloidi U: m(1 u ra[i
Akonitin 232 i 274
A tro p in 253
Brucin 235 i 285 265 i 300
Kokain 225 i 267 233 i 276
M orfin (heroin, kodein) 260 285
N ikotin 230 259
S trih n in 230 255
Veratrin 261 291
Scopollamin 252
P ro c ain 275
Papaverin 251, 285 i 310
Narcotin
Physostigniin II? i m
Pilocarpin 265
Cinchonin 235 i 315
Kinin 250
Konin 266 ,i 270

Pokušavana je u tokgifrnlr>giji < primcpa hromatografiie na har-

tiji, za izdvaiani'e i identifikovanie -alkaloida. Mi. na žalost, samo mann
hrf>1 allralniHa co mnga_«whmjj« li i!HoTyt,ifikovati na OSnOVU Rf VređnOStiM.
Na slici 24. vidi-se hromatogram za morfin (1), strihin (2), brucin (3)
i veratrin (4). Kao rastvarač za dobijanje ovog hromatograma, upotreb-
..... ljena je smeša: 4 dela butanola, 1 deo sirćetne kise-
line, 5 delova vode. Kao izazivač upotrebljen je Mu-
nier-ov reagens: Rastvor A: 850 mg bizmutnitrata
(baznog) rastvori se u smešu od 40 ml destilovane vode
i 10 ml glacijalne sirćetne kiseline; rastvor B: 8 g KJ
rastvoriti u 100; ml sdrćetne kiseline. Rastvori A i B se-
pomešaju. Ođ ovako dobivenog rastvora uzme se 10
ml i pomeša sa 20 ml sirćetne kiseline i 100 ml des-
tilovane vode. ..
Alkaloidi koji u svom molekulu ne sadrže kiseo-
nika'većmom su tečni na običnoi temperaturi (nikotin,~
konin, spartein). Ali pilokarpin je isto tako tečan na
običnoj temperaturi, lako u sastav n]egov ulazi i kl-~
seom k. ■ '.......■ : " ” 1 '
HemHska struktura. — šte se tiče hemijske kon-
stitucije ona je utvrđena za veliki broj alkaloida, a
mnogi od njih dobiveni su sihtetskim putem.
Većina alkaloida vodi poreklo, u hemijskom po-
gledu, od nekoiiko osnovnih heniijskiFTietefbcikličnih
jeđinjenjar'piEola, piridina, pirolidina, hinoliha, izo-
hinolina, tropina. U ^sledećem pregledu grupisani su
S l. 24 glavniji alkaloidi prema hemijskoj konstituciji:
Rf je koeflcijenat koji se u iiromatografijl koristiv-za'identifikovenje 'poje-
dinih supstanci. To je odnos između dužine puta-koji pređe, n'a upotrebljenoj h ar-
ti-jl za filtrovanje, izdvojena supstanca, i dužine puta lcoji pređe rastvarač. Taj je
odnos uvek ispod 1, pošto rastvarač uvek prede duži pui od rastvorene supstance.
 249

tekara ili preterane upotrebe leka od strane samog bolesnLka. Medicinsk^

trovanja dolaze naročito često u obzir kod upotrebe 'hipnotičnih i n&r-
kotičnih sredstava. 7
Jedno posebno poglavlje kod. izučavanja toksikološkog zriačaja
alkiaioida čine trovanja koja dolaze kao posledica uživanja otmva. U
tam pogledu glavnu ulogu igraju opijum i morfin, a zatim kffkain. O
tome će biti više reći kod izučavanja tih otrova. /
Najzad u analima toksikologije zabeležena su i slučairla trovanja
alkaloidima, bilo usled zamene alkaloida u prašku ili rastvjznru sa nekim
bezopasnim lekom, bilo usled nepoznavanja prirode otrovnih biljaka.
Tako je često upotrebljiavan plod beladone (velebilja)> um^sto bezopasnih,
po izgledu sličnih plodova; na ovaj način dolazi narocito do trovanja
male dece. / .
Osobine. — Hemija alkaloida vezana je za inrena velikih farma-
ceuta, kao što su Robiquet, Pelletier, Caventou, Du?nas, Roussin, Tanret,
Poumeau i dr. /
Alkaloidi su organska jedinjenja uglavnom biljnog porekla. Svi
alkaloidi sadrže u sVojim molekulama azota, /ugljenika i vodcmika. U
.•sastav velike većine ulazi i kjseonik'. Izvesni/ retki alkaloidi sadrže i
sumpora (amanitin, faloidin). / •
Alkaloidi iraaju bazni karakter otuda/i njihovo ime. Njihova bazi-
čnost je više ili manje izrazita. Ima alkaloiaa koji se ponašaju u mnogom
kao amonijak i jako plave crvenu lakmu^ovu hartiju (na primer nikotin);
aii 'ima 'ih kod kojih je taj bazni karafcter sasvim slab, kao što je kol-
hicin koji daje sa kiselinama vrlo nes^abilne soli, koje se u velikom ste-
penu hidrolizuju, usled čega ovaj attcaloid prelazi i iz kiselog rastvora
u-etar. Najveći broj alkaloida nalazi se, u pogledu baznog karaktera,
između te dve krajnosti. /
Zbog svog baznog karaktei'a alkaloidi se u biljkama nalaze uvek
vezani za neku kiselinu (mekpnsku, limunsku, jabučnu) u obliku soli*
Iz tih soli mogu se potisnuti sjbbođni alkaloidi kakvim jedinjenjem jačeg
baznog karaktera od samoa/alkaloida (kalcijumhiđroksidom, natrijum-
kalijum-hidroksidom, amomjakom, natrijumbikarbonatom).
Većina alkaloida su /Cvrste materije, gorkog «kusa, kristalnog obli-
ka; ima ih nekoliko koji/su na običnoj temperaturi u tečnom stanju. Sa
malim izuzetkom (beroerin, kurarin) ailkaloidi su bezbojni. Slobodni
alkaloidi su većinom iierastvorljivi ili sasvim slabo rastvorljivi u vodL
Od poznatijih alkaloiaa nešto se bolje rastvaraju u vodi kodedn, atropin,
nikotin, hiosciaminTa naijbolje se rastvara kurarin.
Slobodni alksfloidi se obično dobro rastvaraju "u neutralnim organ-
skim rastvaračirtta: alkoholu, etru, hloroformu, benzolu, amilalkoholu.
Soli alkaloida se dobro rastvaraju i u vodi i u alkoholu. Ove osobine
alkaSoida iskorašćavaju se za njihovo toksikološko-hemijsko istraživanje.
Većina alkalcnda su optički aktivni. Izvesni alkaloidi jako fluoresciraju
(na primer /kinin). Veći broj alkaloiđa imaju dovoljno karakteristične
apsorpcionie spektre u UV oblasti. I ova se osobina može da koristi kako
za identifiikovanj e, tako i za kvantitativno određivanje alkaloida mere-
njem v^ednosti ekstinkdije (absorptivnosti) na određenim talasnim duži-
nama (hiaksimumi apsorpcije). U tablici (str. 249) izneti su maksimumi
i minimumi apsorpcije nekih alkaloida rastvorenih u 0,5N sumpornoj
kiseHni.
250
T A B L I C A

M inimum apsorpcije M tlisitnura apsorpcije

Alkaloidi u ra [i u m |i

Akonitin — 232 i 274 /

Atropin — ■ 258 /
Brucin 235 i 285 265 i 300 /
Kokain 225 i 267 233 i 276/
Morfin (heroin, kodein) 260 285 /
Nikotin 230 " 259 /
Strihnin 230 255 / '
Veratrin — 26l/i 291
Scopoilamm — 232
Procain — /275 .
Papaverin — / 251, 285 i 310
Narcotin — / 312 ,
Phvsostigmin — / 245 i 300
Pilocarpim — / 265
Cinchonin — / 235 i 315
Kinin — / 250
Konin — / 266 ,i 270

Pokušavana je u toksikologiji i prim/rxa hromatografije na har-

tiji, za izdvajanj'e i identifikovanje alkaloMa. Aii, na žalost, samo manji
brojalkaloi'dase može i2 dvojiti ti identifibovati na osnovu Rf vrednosti1).
Na slici 24.vidi se hromatogram za morfin (1), strihin (2), brucin (3)
i veratrin (4). Kao rastvarač za dobijanje ovog hromatograma, upotreb-
ljena je smeša: 4/aela butanola, 1 deo sirćetne kise-
line, 5 delova vofie. Kao izazivač upotrebljen je Mu-
nier-ov reagens: Rastvor A: 850 mg bizmutnitrata
(baznog) rastvm se u smešu od 40 ml destilovane vođe
i 10 ml glacmlne sirćetne kiseline; rastvor B: 8 g KJ
rastvoriti u/lOO ml sirćetne kiseline. Rastvori A i B se
pomešaju/Od ovako dobivenog rastvora uzme se 10
ml i poineša sa 20 ml sirćetne kiseline i 100 ml đes-
tilovane vode.
llkaloidi koji u svom molekulu ne sadrže kiseo-
n ik / većinom su tečni na običnoj temperaturi (nikotin,
k^nin, spartein). Ali piiokarpin je isi» tako tečan na
Dičnoj temperaturi, iako u sastav njegov ulazi i ki-
/^eonik.
Hemijska struktura. — Sto se tiče hemijske kon-
stitu c ije ona je utvrđena za veliki broi alkaloiđa, a
mnogi od njih dobiveni su sintetskim putem.
Većina alkaloida vodi poreklo, u hemijskom po-
gleđu, od nekoliko osnovnih hemijskih heterocikličnih
jedinienja: pirola, piridina, pirolidina, hinolina, izo-
hinolina, tropina. U sledećem pregledu grupisani su
glavniji alkaloidi prema hemijskoj konstituciji:
i) Rf je koeficijenat koji se u hromatografiji koristi--za 'ideutifikovenje poie-
irfiih supstanci. To je odnos između dužine puta koji pređe, na upotrebljenoj- har-
aji za fiitrovanje, izdvojena supstanca, i dužine puta ii.ji pređe rastvarać. Taj ■je
odnos uvek ispod 1, pošto rastvaraC uvek pređe duži pui od rastvorene supstance.
25S
252

ALKALOIDI KONSTITOCrONO VBZANI 7.A FEWANTRKW

I
25S

^ALKALOIPI KONSTITPCIONO VE2ANI ZA n m n r ,

CH
CH3
CHjNHOOOC: ch2

CH,
CH\
CH NCH3 N C H j
(^fžeSTST^,
 2 5 4 -

A I - F - - : ... 1 K O K 3T T T U C IO N O V E Z A N I Z A P R S T E K T R O P A K A

CH2—CH-CHj
| N -C H 3' ^ C H - 0 - C 0 - m - C 5H5
CHj—Ćh—cfij ĆHjOH
.-----
ATROPIN

' R 0J C 0 - C H - C 6H5
c h 9- c h — c h 2 CH -C H —CH, ,.• * ČHjOH C H -C H -C H , H
1 1
NCH.
v NCH3 ^CHOiH.-' TROPNA KlS EllN A
/* * ■ ° \l ^ > x
CHj— CH — CH2 CH— C H -C H j O -O C — C H -C jH j
ĆH-OH
TROP4N SKOPOLAMIN '

CH2— CH — C H - C O - O C H ,
Ij n c h 3 c h - o - c o - c 6h 6
! !
CH,— Ć h — C H j

(^KOKAIN^)
ALKALOIDI KONSTITUCIONO VEZANI ZA PRSTEV PTKmifjA
ALKALOIDI KOJI PREMA HEMPS-^SJ^KOBi'S^g^gOIJI gg'SlCU OD PSEO^i.

Jci-i -CH,-CT*-CV..
SCHj
MIORIN

AT,KALOTM KONSTITUCIONO VBZANl ZA GUOKSALIN

CH----- CHj- NCH,

HC' CH

(^PIIOKARPlN_J

AT.KAT.nroi KONSTITUCIOKO VEZANI ZA HINOLIN

ALKA LO IDI PU RINSK E GK PPE

. HN- -CO
I I (4 /^ 1 --- N)
:0C C-
;,ch
HjCN— C----- f

N= CH crESBROMI^
I I
HC C— -NH
\
! I ,CH
N- •C —
'pURlfJ
 256

se-T nopSte u ze v tl, .b ia o mens&^u v u zivo-m org a.iu im u , s*

ktnT^TTsP rasnadaiu 1 u lesu pod uacaiem procesa-truljenaa^JgtSTeT
ir-^TTcfra^vanifl ailkaloida u organima, potrebno preduzeti japilivanje
w s T s - m ? 5 ^ m . M e i n f a im a. a lfcalo id a''k o ii su d o sta o tp o m l p re h m
pfocesi’ r °gf s a a n la . k ao sto ćemO victeti k a d b u d e m o iz u č a v a li p o je a m e
'alkaloide. , , .
Alkaloide. iz n>ihovih vodenih rastvora. kvantitativno adsorbuje
živoBSjiki ugaI3. O ovoj čmjeničt treba voditi računa prilikom prečiS-
r "cavanja lzvesmh obojenih tečnogti (mokraća, razne sumnjive tečnosti)
"<’. iz kajjih treba izolovati alkalo6.de. Zbog toga ne treba nikad upotreblja-
viati za prečišćavanje tih tečnosti !žiyr*tin|<!W n g a l j . pnšto će ovai. zaiedno~
^ s a nečistočama, adsorbovati i alkaloid. Ovo svojstvo životinjskog uglja
koristi se u izvesnim slu£ajpy»mg ~i ™^».rivaphje alkaloida iz razblazenBr
fagfvora, a i za u o o t r p b u uglia kaO antldota. Iz alkoholnih rastvoara ži-
votinjski ugalf manjte adsorbuje alkaloide no iz vodenih rastvora. Važna
osobina alkaloida, naročito sa gledišta mogućih gubitaka pri ekstraho-
• . vanju, jebte uiielTt;,ost vegeg broja meau njimai na delovanje peroksida
koji~!je n a la z s u et'ruT m . C h a m b o n je , u ]ed n o i 'd e ta ljn o j.'SLuJiji tb g —
pitanjas, istakao tu činjenicu, podvlačeći da se pod uticajem tih peroksida
mogu izgubila, odnosno izmeniti, ne samo alkaloidi koji su zbog svoje
estarske strukture ili i inače, poznati kao relativno labilni (atropin, hios-
ciamin, skopolamin, morfin, . spartein), već i stabilni alkaloidi, kao
itrihnin.
. Tnksifnost — AlkaOoidi. .uzeti u malim:terapijskim dozama. mogu
biti veoma korisna sredstva,-i u iizvesnim slučajevinoa učiniti dragocene
usluge u medicinskoi praksi. AIi ta upotreba' može, usled neobazrivosti.
dovesti do trovanja; sem toga. stalna upotreba izvesriih alkalnfida moze
dovesti do navikayanjg nrcfanignna rua-jMrmf Talr» ha fwrffaniwim moći da
podnoai sve veće i veće doze otrova, bez trenutnih opasnosti. Ta navika
moze međtrtlm postatl ooasna t idovestl do patsteSMh alkaln^fttnavtijar
OVO je naročlto Mlufaj. M-Z»pijriTnnrn- mnrfjjnTTi i Imlrgin/Trn. ' *
Toksičnost i lptalna. dnffa.poiBiftinih anirglAii^^ zavise od prirode sa-
miih otrova i od otpornosti organmna: zatim mogu biti zavisne, pored
drugih okoinosti1), j od navikavanja organizma na otrov. Ova zavisnost
Toligičnostli, odnosno~l5t5lhe đoze, od stepena navikavanja na otrov na-
ročito je upatiljliva kod morfma.
Među alkaloiđima nalazimo najjače poznate otrove, otrove koji već
u koffičinama od nekoliko 'miligrama, pa i manje, mogu izazvati smrt
odrasla čoveka. , \._.s
Ova velika toksičnost pojedinih alkalodda, pa prema tome i mini-
malna koli&ina koijal može izazvslti smrt, pokazuje .koliko jfe težak i de-
likatan problem njihovog istraživanja u organima trovanog. A od tih
minimailnih kofičina jedan deo se elimirtiše iz organizma, a drugi deo
se delom razloži u samom organizmu, pre no što organi dođu raa ispi-
'tivanje ekspertu. : '
Simntotni. — Simptomi trpvanja alkaloidima u izvesnim slučaje-
v im a ^ toliko karaHerisiačm i upadmvi;aa ih i obižni laiei morgTir
zajpažiti.'Zato je kod sumnje trovanja alkaffoidiina od velike^važhošti' za
essperta.da dobije i sva žapažanjia okoline trovane osobe. Ta jnu zapaža-
i) Tako je na primer Ide našao da osobe trovane barblturatom podnose
doze strihnina nekoliko puta veće od normalnih letalnih doza.
 257

nja mogu đati korisnih inđikacija za nj£gova_dalja istraživanja. Tačno

opišivanje simptoma u ovom slučaju veoma je korisno za đijagnozu
trovanja, ovo utoliko više što Jrovanie alkaloidima np daie nikakve
karakteristične promene na organima. Prema tome, -kod trovania alkalo-
'idima, za eksperta^toksikologa ko]!i lma da istražuje otrove u organima
'trovanog, od mnogo veće konsti su zapažanja simptoma kp<i)e je pokazi- ~
vala otrovana osoba pre smrtli, no sxo su konstatacljć prl Olidukciji~teš&r-
^s=-gC~lstraživanie. — Istraživanje aikaloida u toksikološkom materijalu,
-naJOČito 'lTTIimtrašnjim &rganrma, spada u najteze propleme toksikološke
—hemije.l'eškoće se poiavliuia iz više razloga. Pre svega, usled vemce
"lokaičnosti izvesnih 'ankal'miria, rinvoljnn jp nneti rnmimalne količuie pa da
—~se lzazove smrt; i te roale unete količine delom se, mogu elimimsati iz
tffgantona, S delQm ras-pasti u niemu. Tako najzaa sva uneta količina
može da se'izgubi iz org-aniTT” 0 i "8 p^°~nn Sto rtrma-n-i rinrtii nfl pksppfttTh,
iJT"će, pak, ostati samo minimalne količane otrova u organima i taj osta-
~baIčT5iće uropiien u n e s ra ^ m p m n vpKkoj kolinini drugih organskih matg-
fiija. Cesto se kao problem postavlja iznalaženje nekoliko desetih delova
'od miligrama nekog alkaloida, izmešanog sa nekoliko kilograma organa.
Iz te ogromne mase nečistoća potrebno je izvući tu minimalnu količinu
alkaloida dl to u dovoljho prečišćenomistanju da bl se sa dobivenim talo-
gom mogle izvršiti potrebne reakcije za identifikovanje otrova; a broj
samo toksikološki važnijih alkaloida iznosi 10—15.
Veoma velika teškoća kod ovih istraživanja leži i u činienlcl da se
pri~ra5oadaniu nrganskih m a t p r i j a stvaraiu supstance slične alkaloidima. -
Ove će supstjincp hit] Tgjo^nr. <ta_a:ikaioidima. a neke od
C l^ irdaju reakcije slično-rpokf'ijnmo i^irPcniV' niiraioir'a Tp supstance zovu
se ntomaini i o .njjima ćemo docnije više govoritl
* jsfaizad posebnu vrstu teškoća predstavlja nedostatak dovoljno karak-
terističnih reakciia. bar 'za nekp od važniiih aikaloidal '
Radeći po opštoi metodi (Stas-Ottoj. alkaloide ćemo naći u alkalno-
etarnom i ^jjLkalna-hioroforTOR-om .c-lrgtraktji ■v^^nijih alkaloida iedino
Kolhicin čma. lzuzetak i on, s obzirom na svoj slab bazni karakter i hidro-
iizu soli, prelazi još u kisek> etami ekstrakt. '
_ Att; biio da se za izdvajanjie alkaloida primeni metoda Stas-Otto ili
koja druga metoda, dobiće se na kraju, tj. posle isparavanja organskih
rastvarača po poslednjem prečišćavanjb,'izvestani ostatak. U ovom će se
ostatku u slučaju istraživanja otrova u organama? vrlo retko naći1 j'asni
kristali eventualno prisutnog alkaloida. Najčešće je to amorfan, slabo obo-
jen ostatak. U tim ostacima treba identii'ikovati alkaioide.
Ako se, prema ,pođacrma koji se nalaze u sprovodnom aktu, sumnja
na neki određen a'lkaloid, onda je istraživanje dosta oliakšano. Ali ovo
je ređi slučaj. Ekspertu se najčešće postavlja kao problem pre svega da
utvrdi ima li uopšte u ispitivanom materijalu alkaloida, a zatSm, ukoliko
se u tom pogledu dobiju pozitivni rezulftati, pristupa se identjfikovanju
prisutnog nepoznatog alkaioida. Ukoliko je to moguće, alkaloid se i kvan-
titativno određuie. KvanMtatnTnčTodredivanje alkalodda. U "Organfana vrte
retko dolazi U ofozir. M eđ n tim . k n d istra.7 u li n ]n-n - rl n:. rtr.n i trv lro .ifc n T r& T rf^
materi.ialu ovoie čeSći slnraj- ,
-^ g ~ > Opšti reagensi zaJstraživanie alkaloida. — Pod ovim imenom pod-
razumevamo lzvesne reasense goji da'U “gakciie sa svima alkaloidama,
iji har riai'rri^ima-iarn-jf.rn nv«. reakciie se yjčežće sastoje lT
stvaranju više iSA manje obojenih taloga. Postoji veći broj opštih rea-
17 Toksikološka hemija
 258

genea. Iskusan stručnjak će, prei'na potrebi -i svome ličnom iskustvu, pri-
meniti jedan ili drugi od ovih opštih reagensa. -
Dobar opšti reagens za alkaloide mora da ispun.java sledeće uslove:
(liflda daie iesnu reakciiu i sa tragovuna aikaloida, pošto za toksi-
kološKalspitivanja dolaze gotovo cvek li -Dbzil' Bćinio~vrlo maile koli-
čine otrova.
/^bj*đa tu reakci.iu d a iu po m o g u ćstv u svi alk alo id i.
"Osetlijivost opštih reagensa je različita za razHcite alkaloide. A i
kod isfcnaživanjia jednog istog alkaloida jednim istim reagensom osetlji-
vost može biti zavisna i od kiseline za koju je vezan alkaloid. Tako na
primer kokainhlorhidrat u koncentraciji 1:100 ne daje više talog sa
taninom (5°/o rastvor), a kokainsulfat će datii sasvim jasnu reakciju i u
razblaženju od 1 :1000 .
Praktično, proba sa ovim reagensima izvešće se na sledeći način:
iiedan~deo prečišćenog ostatka u satnom staklu rastvori se u kap-dve
tiažblaž^ a Viir'T-oTrnrlnriirno—laaofoip n :20 i\ -pa se zatim kiselina ispari.
, zagrevaitići satno staklo na vodenom kupatiiu. Talog se rastvori u 3— &
fcapi vode, slabo zakišeliene hlorovodonićnom kiselinom i u tai rastvor
se doda 2—3 kapi reagensa.
ov r e a g e n s . — Ovo ie iedan od najčešće upo-
trebqWani!i~p3Tth rBageiiua za alkatoide. Po formuli Mayera~ovaj, lrea-
gens se dobija rastvaranjem 1,3a :g Tnerkurihlorida li 5 g kalijumjodida u
100 ml destilovane vode. Ovaj sastav je izmenio Valser, koji mesto subli-
mata upotrebljava merkurijodid. Reagens se dobija rastvaranjem 10 g
.kaliiumiodida i 15 g merkuriiodida u 100 ml vode.
Ovako izmenjen reagens povoljniji je zato što on sadrži mnogo
manje'kalijumjodlffa u odnosu na živinu so, i zato je mnogo osetljiviji.
U prvobitnom reagensu kalijumjodid se nalazi u znatnom višku prema
živinoj soli i u tom slučaju kalijumj'odid delom rastvara dobivene taloge.
Taloffl dobiveni oviim reagensom su beli, žuto beli, i svetlo žuti. Ali te
razlike u boji nisu takve prirode i intenziteta da bi mogie poslužiti za
diferenciranje pojediinih alkaloida. Ovi talozi su rastvorliivi u alkoholu
i sirćetnoj kiselini. Zato rastvor u kome se istražuju alkaloidi ovim rea-
g e n s n m np sme ■vH™hr.1-a-—
Dobiveni talozi su najčešće amorfni, ali mogu u izvegnim slučaje-
vima kriistalisati; dešava se da amorfni talozi pređu u kristalan oblik
dužim stajianjem. Sastav tih taloga je sledeći: ■

’ alkaloid • HJ + HgJs
O vaj re a g e n s ie veo m a o se tliiv , a li n ieg o v a o se tliiv o st nijp, p n d jp d -
naksa Ža sve alkialmirip sn prpm a njpm n gnli g trih p in a (ftoot-
IjiVost (1/150.000), zatim kinina (1>'125.000), pa dnhonina (1/75.000), bru-
cina. (1/50.000), nlkotina (1/25.000), atropmai (1/7.000), veratrtna {1/5.000).
Ostali alkaloidi su mnogo manje osetljivi prema oivom reagensu.
Ovaj' reagens taloži i belančevine, ali prilikom prečišćavanja i
sistematskog izdvajanja aikaloida, belančevine će biti ranije istaložene
i elimirtisane. Mnogo ozbljniju smetnju za dokazivanje alkaloida u toksi-
kološkim istraživanjima predstavliaiu ptomaini. kao što ćemo videti ka3
budemo o njima govorili.
M ajterov reag en s. se m o že u p o tr e h iti i za Itvantitatiivn o orirm livanjg
a lk a I o id a .u e k stra k tim a d o h iv p n im izolovanjt>m aik aln id a i7 _ o rg an a U
 tu svrhu prvo se određi fitar reagensa, odnosno utvrdi se.pomoću rastv >
ra alkaloida poznate koncentracije, koliko miligrama alkaloida. staloži
1 ml reagensa. Zatim se ekstrakt rastvorir kao i za kvalitativno određi-
vanje, u malo vode, slabo sakišeljene hloroSvodoničnom kisdinom, pa se
u taj rastvor unese izvestan odmeren broj kubnih santimetara reagensa,
tako da dodati reagens bude u višku. Zatim se talog1odvoaij filtrovanjem,
ili još bolje centrifugiranjem, i u bistru tečnost se do'daje rastvor alkalo*-
Ida poznate koncentracije sve dotle, dok se još stvara ma i najmanji
tallog. Dodata zapremina rastvora preračuna se u miligrame alkaloida i
oduzme od količine alkaloida koju predstajvlja ukupna kdičina reagen-
sa, i tako se izračuna sadržaj alkaloida u ispitivanom talogu.
: B m ) p h a r d a t gov_^fili W a a n e r o v ) r e a g e n s . — Q ^ _ ^
«ieagens se sažtoji iz rastvora jocia u KaiijirnijQalđ5r~Dobi)a sg- kad~še~~
•jVo rastvora kaiijumjodjda zasiti jodom. !žve soli| pbznatijih alkaioida,
sem kofeina, daju sa ovim reagensom talože i u vfeoina razređemm ras-
tvghma. 'l'alozi su svetlije ili tamnijelmrko-crvem, sledeće opšte formuli-.
rgtRIfelđ'.'HJ 3a. Pri "~upotrebi nvog raagensa treba paziti da igpitivani
rastvor ne sadrzi niimaln Alkohola. pošto se u niemu rastvarapki dobiveni
■fiabzi. TH sp t,-ilr>7i raat.varajn .1 11 lffm m pntriRanom l rast\roru kajijumjodida.
Taloženje ovim reagensom treba vržiti u kiseloj sredini; ako se zaalkar
liT&še osiObodlće se alkalold 1 on se može tađa eksti'ahovati organskim
rastvaračima. .
C S -J — Bjra g e n . d o r f f-o v r e a g e n s. — Qvaj reagens se sas-
toji lzavojn e sodi bižmutlodida itteuilumioclKia. I za njegovo spravlljanje,
Eao i za vecmu opstih reagensa, postoji veći broj raznih propisa. Može
se spraviti na sledeći način: bizmutjodid se rastvori u koncentrisanom
i zagrejanom rastvoru kalij'umjodida. Kad se sav bizmutjodid rastvo-
ri doda se još onoliko kalij'umjodida koliko je bilo potrebno da se bizmut-
jodid rastvori.
Ovai reaeens daie ga fllltalniriima crvene iii aarandžastorcrvene ta-
loge. koii su naičešće amorfni. Za istraživanie alkalpdda ovim reagensom
pdštiže se veća osetljivost ako se talog rastvori u jako razblaženoj sum-
jsornoj kiselini (5 kapi koncentrisane sumporne kiselme na, 10 ml vode)
no"u hlorovodoničnoj. Uopšte uzevši ovai ie reaeens manie osetljiv od
t>rva dva jnapred navedena reagensa. Naiosetliiviii je za kinin i strihiim
(1/50.000). Dobiveni talozi nisu mnogo postojani. Sastav taloga je sledeći;

alkaloid • HJ + BiJs
B e r t r a n d - o v r a ga'n^ . — Ovaj reagens se sastoji iz
5% žl^vora~3ilj£ovoliramove Kiseiine iii niene natnjiimove šbli. On
d.aje sa alkaloidima vrio postojane silikovolframate sledećeg opSteg šas-
’tava: I 2 \ ^ O g S i ( ^ ) g ■ S W a O ( 4 . a11r.a'’l n j r i a | + n f f » 0 D n h i y & n i , t p T rtri
čno- u obliku pahuljica, all mogu-biti Ltoiatalisani. Njihova je boja
gvetliite ili zatvoreniie žuta. Talozi su gotova nerastvorni u vodi, a dosta
su otpomi i prema dejstvu kiselina. Iz tih taloga se lako d£ oaloboditi
•odgovarajući alkaloid dejstvom 'razblaženih alkalij,a, JEkstrahovanjem
oslobođenpg alkaloida etrom iiti hloroformom može se 'iz3vo]iti cisi alka^-
loii^LSfiakcija se vrši dodavanjem 1— 'i icapi reagensa u"'2— 3 kapi hlt?
rovodoničnog rastvora alkaloida. .... ..
Ovai reaaens spada: u naiosetljivije opšte reagensj-^jalk^ida. Mole-
kuHarne' težine silikdvolframata aiKaioiaa ižnoše oko 3CTOPi UT75, poređ
260

slabe rastvorljivosti njihove, jeđan od razloga velike osetljivosti ovog

reagensa. ■- . . ,
Pored te velike osetljivosti ovaj je reagens jos narocito interesantan
i zbog toga što se može vrlo povolpmo upotrebiti i za kvaptitativna
određivanja alkaloida, pošto je hemijški sastav dobivenih taloga obi-
- čno tažno" Odreden. Pvo kvafttitativno određivanje može se lzvrsita na
sledeći način: talog se filtnije kroz guč, dobro se ispere vodom koja
sadrži malo hlorovodonične kiseline (l°/o), suši se na sobnoj tempera-
turi, u vakumu, do konstantne težine i meri. Paralelno sa ovdm određi-
vanjem izvršiće se i taloženje izvesnih lcoličina rastvora pozn,ate koncentra-
cije istog alkaloida koji se kvantitativno određuje u toksikoioškom mate-
rijalu. Sa ovim rastvorom izvrše se iste operacije kao i sa r,astyorom
nepoznate koncentracije. Dobivene težine oba taloga porede se i tako
se izračuna sadržaj alkaloida u ispitivanom talogu, prostim pravilom
trojnim.
Umesto da se dobiveni talozi samo osuše i izmere, mogu se oni i
ižariti. Tako se clobije silikovolframova kiselina: 12W03 ■ SiO-j, i iz nje
se izračuna, prema opštoj formuli [12WO:i • Si02 • 2HiO (4 • alkaloida)]
količiria nađenog alkaloida.
f p j — S o n n p n s r h p i n-mr r r a.ff e n s. — Ovaj reagens se sas-
toji te-l-astvora nab-ijmnfošfomolibdata. a spravlia s¥ taloženiem rastvora
‘ amoniiummolibdata u azotnoj kiseltni •pomoću natnjumfosfatai. Dobi~
ven žut talog se odvoji filtrovanjem, dobro se ispere, pa se rastvon u
n atriliu h id rn k sin n prn w m n p a?i rln sp upnt.rphi sam n rtnnlikn hirfrok-
sfida koliko je neophodno za to rastvaranje. Ovaj se rastvor ispari do
suva i talog se zagreva na peščanom kupatilu sve dotle dok se jos ose-
ća miris na amoniiak. Na rashlađen talog sipa se radi rastvarama prib-
lizno deset puta toTiko razblažene azotne kiseline koliko iznosi težina
taloga. Ovako se dobija žuto oboien rastvor — Sonnenschein-ov reagens.
I ovo je dosta dobar opšti r.eagens za alkaloide. Opšta formula
dobivenih taloga bila bi: (alkalodd)3 • HaPOn-lŽMoOa.
I kod upotrebe ovog reagensa ostatak koji se ispituje rastvori se
u 2-^-3 kapi razblažene hlorovodonične kiseline pa se onda dodaje kap-
dve rwjgensa. Talozi su beli ili žuto beli i rastvaraju se u alkoholu.
\ a r mž-pv r e a g- p n s. .— Ovai reagens se sastoji iz dvoj-
ne sotikalljurniodiga i kadmi jum)odida.a dobiia se na ist.i nacin' kan 1
-Uragendorf-ov reagens, samo se mesto bizmutjodida upotrebi kadmi-
jumjodid.
_ _Qyai reagens ie interesantan što dobiveni talozi dosta lako postaju
krigtalni'i mogu služita j^iMoiflemi.i^kQi",dokazLvanje izvešiiih alkalolda
garpčito morfina. Opšta formula dobivenih taloga: dkaloid HJ + CdJž.
\ J } s — _ P i k r i n s k a k i g e l i n a . — Pikrinska kiselina, kao
reagens za idehtilikovianjfe alkaloida, iriteresantna je naročito zbog toga
gtojjizvesni alkaloidi daiu a zagioenim rastvorom te kiseline kristalne
taloge. Prema obliku dobivenih kristalnih pikrata mogu se pojedini alka-
loidi i identifikovati.
. P°biveni talozi pikrata1 aIkaloid.a ,su žute^bojft. Ako je ostatak koji
se ispitujeliovoljno prećiščen, piKrat alkaloida'■mOže“Se istaložiti u kris-
talnom obliku. AU ako je ostatak: koji s& ispii«je;.iT edoiV olj)ao'.prečišćen,
kristailizacijia. ukoliko do njeidočte; ide vrlo sporo. U tom slučaju dobi-
vem pikrati su najčešće u amorfnom obliku.
 261

Radi ispitivanja jedna kap slabo kiselog rastvora stavi se na čistu

pločicu za mdkroskopiranje, i doda kap zasićenog rastvora piikrinske
ldseline ili zrnce čvrste kiseline. . . .
Taiozi pikrata obično su u početku amorfrđ. Neki pikratd prelaze
u kristalno stanje dužim stajanjem i na običnoij1 temperaturi. Dobivenl
lamorfni pikrati često kristališu kad se talog pikrata rastvori blagim zag-
revanjem i ostavi da se rashladi. Qd važnliih alkailoida dosta brzo i lako
kristališu u formi .pikrata kokain, atropin, nlikotiin. Pri taloženju pikrata
trepa lmati: u vidu da usiovi .rada mosu uticati ne samo na formiranje
kriistalnih taloga. već i na sam ohilik kristala. Zato j!e naj'bolje i ovde
raditi komparativno. To jest ako se po dobivenom obliku kristala sumnja
na p'isustvo nekog alkaloida, treba izvršiti taloženje pod LstLm uslovima
i sa čistim alkaloidom.
f l D — H l o r i d z l a t a i p l a t i n R . — Kao reagens za doka-
zivarrjfe alkalolda Služl 5°'/o rastvor ćistog aurihlorida. .Rastvor mora biti
neutralan. Ovaj reagens dajp sj alkaloiduna žute rbeložute taloge. 'l’aiozi
obično lepo kristališe i odgovaraju sledećoj opštoj formuli: AuCb.
HCL • alkaloid.
Ovai1 reagens ie naročito interesantan što se pomoću njega mogu
S đ en tifik ovati i7irogni—allrid^iH.i_..milrrnKgrnjjgVin-i " rgalrrijama, H mOze
p o slu žiti i 7.a k v a n t . i t a t i v n n nHre đ iv a n je iz V B s n ih a lk a lo id a .
Platinhlorid (5l’/o rastvort daie takođe taloge Sa alkaloidima. Opšti
sastav tih taloga je sledeći: PtCli (alkaloid — HClJa.
— Značai_upotrehe opštih reagrensa. — U gomjem pregleđu izneti su
najvažniji opsti reagensi za dokazivanje alkaloida. Očigledo jte da se pri
ispitivanjima ostataka dobivenih isparavanjem organskih rastivarača,
sledujući opštu metodu istraživanja alkaloida u organima, ne mogu
upotrebiti za svako ispitivanje svi opšti reagensi. Videli smo da se kod
opšte metode istraživanja alkaloida metodom Stas—Otto poislednjd pre-
ćišćen ostatak rastvara u etru i ovaj raspodeli ravnomerno u. nekoliko
satnih stakala (obično 5). Po isparavanju etra u svakom satnom staklu
optaće izvestan ostatak. Taj se ostatak rastvori u razblaženoj hlorovo-
doničnofj kiselini (1 :20 ) i sa tim rastvorom izvrše se probe najviše sa tri
opšta reagensa. Iskusan stručnjak će sam na osnovu svog iskustva, upo-
trebiti ovaj ili onaj opšti reagens.
. -<E° pravilu treba prvo probati reakciju sa nekim od najosetliSivijih
opštin reagensa. U tom pogledu naioovoljniji je B e r t r a n d - o v rea- ,
gens. Zatim se može probati rgakcija sa nekim od reagensa na bazi dvoj'-
n i r w : na primer sa Maver — Valser-'Svim reag-ensvim i—naj^ad
(uKoliko se to smatra potrebnim) sa iednim manje psetljivim~bpštun '
jeagensom. alikoii može. naročito po obliku proizvedenog kristalnog tgigga,
dati bliže indikaciie o prirodi alkaioiri-a—ij tnm- Hl-iii sp mn»p. lnnrvtrAMtV
Pikrinska kiselina ili aurihlorid"
Po isamoj, defirticiii svi opšti reagensi služe da se utvrdi da li u
ispitivanom rastvoru uopšte ima alkaloida. Ako reakcija bude negativna
sa tim reagensima,_ onda možemo biti sigurni da u ispiti\ean.orruxaistvoru
nerna atkaloida. Radi toga su ovii opšti reagensi od velike koristi. AllaEo
reakci.ia ša opštim reagensima da pozitivan rezultat, tj. ako se u~ispftT=-
vanom raistvoru pojaivi slab talog7Jto~-]toš nije šiguran dokaZ da u ispiti-
'mpm .m ateriialu una.alkaloida- ~~ " -
^ Mnogi od ovih ppštih reagpnsa za alkailoide daiu taloge i sa nekim
druguh-jedinjeaji-Hta, naiučila CT'albumiitetdamžu-Ako se, medutiffl, radi
262

tačno po opštoj. metodi izc /ajanja alkaloida, krajnji ostatak, dobiven

posle svih predviger-. a prečišćavanja, a u kome treba da se dokazuju
allaloI3i7 neće šadržavati 'te necistoće, Međutim postoji mnogo ozbilj-
nlija smetnia kod upotrebe opštih reaeensa za dokazivanje alkaloida, a
Ptomaini. — Do otkrića ptomalna (1873) smatralo se da je za doka-
zivanje prisustva aikaloida, unetlh u organizam u cilju trovanja, bilo
dovoljino dobiti, sa ,,ekstraktimav izolovanim iz organai po metodi Stas-
Otto reakcije sa opštim reagensima. Ovo shvatanjie i ovaj način dokazi-
vanja alkaloida u sfudskSm ekspertizama doveo je do nekoliko čuvenih
pogrešnih sudskih presuda. Do otkrića ptomaina došlo je baš povodom
jednog takvog slučaja.
Jedan italijanski general umro je pod sumnjivim okolnostima. Po izvršenoj
obdukdji i analizi, ekspert koji je vršio analizu zakljuSio je da <je general bio
otrovan delfininom. Ovo je učinio na osnovu reakcija dobiveniii sa opštim reagen-
sima, a koje su bile slične onim koje daje čist delfinin. Ka osnovu tog nalaza bio
je osuđen i pogubljen generalov poslužitelj koji je stalno bio oko njega za vreme
njegove bolesti.
Povodom tog slučaja italijanski hemičar S e l m i svojim brižljivo vršenim
eksperlmentima utvrdio je naknadno da tu nije bio u pitanju delfmin.već jedna
supstanca baznog karaktera, slična biljnim alkaloidimav ali koja se stvorila spon-
tano u organima k'oji su se nalazili u većem stepenu raspadanja.
Ali i \pored ovog otkrića i posle slučaja generala Gibbone bilo je, baš u
Italiji, još nekih sličnih isudskih presuda, koje su se zasnivalk; na rezultatima eksper-
tiza, gde je opet dokazivano prisustvo alkaloida samo opštim reagensima. Zbog
taga je 1880 godine u Italiji obrazovana specijalna komisija stručnjaka koja je
imala da rasvetli sve te slučajeve. Ova se komisija detaljno pozabavila pitanjem
stvaranja i prirode tih m aterija koje se stvaraju raspađanjem organa, a koje je
Selmi bio nazvao ptomainima, Slična istraživanja su preduzeta i u drugiin
zemljama i tako je nepobitno utvrđeno postojanje ptomaina ti.
životinjskog porekla koie se stvaraju p.rl_rasp_adanju.zivolinjskih i čovečiih or^ana. ~

~= ~^’Osobm&.—, Neke više'ili manje toksične materije bile su izolovane

iz organa u raspadanju i pre radova Selmija ali on je prvi počeo siste-
matsko istraživanje njihovo i grupisao ih pod imenom ptomaina.
.Pt.nmfiin|i su obično zeitiniave t&čnosti koie reaguiu jako, alkalp.Oj
ali ima ptomaina koji su na običnoj temperaturi čvrsti: ima m kon se
dsbijaju i u kriataluum olJltku. .Komaiini daju soii koje kristališu. Većina
ptomaina se bolje rastvara u vodi no u organskim rastvaračimil 'Ova~
je^cžobina. "TOžfia” s5"_^ledišla toksikoioško-hemijskih' i'strazivanja. Pto-
maini su nepqstojani i lako se oksidišu na vazduhu, pretvarajući se u
smolastu masu
~ Pojfedini ptomaini imafu veće ili manje sličnosti sa šzvesnSm alka-
loidima. Tako su B r o u a r d e l i B o u t m y lizolovali jedan ptomain
koji je po izvesnim osobinama sličan veratrinu. S u l s e r i S o n n e n -
s c h e i n su našli ptomain sličan atropinu. Neki ptomaini imaju izvesne
sličnosti sa morfinom itd.
Glavria je zajednička osobina ptomaina i alkaloida da i iedni i
drugi 'ćlaju reakciie sa većinom opštih reagensa za alkaloide. I ta osobina
predstvalja ozbiljnu snietnju pn istraživanjhj alkaloida u organima osoba
umrlih pod sumnjom trovanja.
P<xi opštim imenom ptomaina podrazumevaju se. dakle, supstance
različitog hemijskog sastava. Ptomaini ae stvaraju -daliim razlaganjem
proizvoda degradaciie belanč'evina falbumoza, neptonal u p r o s t i i a ied.i-
njenja. Tako se raspadanjem lecitina, koji između ostalih proižvoaa
degrađacije (hidrolize)i A?»j« i holi ;, stv'>-~*ju, preko holina, ptc^jsi _
neurin i muskarin: ..
"" OH :
CHS— GH<^ CHj — CHjOH CH^CH,
OH / /
N = (CHS), •«----------- N a (CH),------------ N ■■ (CH,)S
\ + 7. o, \ — H ,0 \
OH .. . OH OH
muskarin holin neunn
Raspadanjem neurina i muskarina stvara se trimetilamin N=(CH 3)3.
Kao što je uopšte ceo proces truljenja cnrgana uslovljen mnogim
Siniocima, kao temperaturom, prirodom zemljišta: u kome ,leži lei, vlaž-
nolcu itd., tako je i sa stvaranjem ptamaiina. Jedan od' faktora •.kojd! vrlo
mnogo utiče na prirodu stvorenih ptomaina jeste prisustlvo ili odeustvo
većih kolioina kiseonika. U nedostatku kiseonika obično se stvara malo
ptomaina, ali su oni 'vise tbksični' u prisustvu većihTčolićina Kiseonitea
stvara se mnogo vlše ptomaina. ak su oni po piirodi ‘Svojoj' vrlo nesta-
'bilni i brže se raspadaiu. U sredmi u kojoj nedostaje vlaga ptomaini se
rpanjp st.varaj)) ilj. se uopšte ne stvaralu. ' 1 ' ' '
Stvaranje ptomama u leževima;.pc»^je čun se pojave prvi znaci
raspadania' ŽTi u takvim slučaifiviinaAe.,koIi&na-nimova_vrlb maia, tater
đa~ onil 'utom sasvim početnom stepenu raspadanja, neometaju mnogo
—
•■• 5l £ Z W A
-• S* C £
--- MOZAF
• • t>LjCa

'C’ 20 30 iO 50 60 10 00 90 >00 V -20 30 «0 50 60 10 Q0 90 200 »0

DANt -
si. 25 :
šsteaži-vanje afeateida-. Jedna čtajenica kojia u ovom siučaju isto tako
olakšava razlikovanjfe alkaioida od ptomaina jteste da izvesni opšfli rea^
gensi (na primer pikrinska kiseli^)idajujtaloge sa^i^mainima samo
kad se ovi nalaze u dosta koncentrisanim rastvcaima.
 264

Naitveža količina ptomaina stoara se u organima kod kojih je ras-

padanje u sredniem stadiiumu.-- Kaid se organi nalaze u krajnjem sta-
'ffijumu.raspadanja. onda še i ptomaini raspađnu i nestane ih. Na sl. 25
iznet je dijagram kretanja količine ptomaina u razH.čitim organima
životinja (goveda) prema dužini vremena raspadanja (Mokranjac i Vujo-
vić). U leševima .se od poznatijih *ptomaina najč^šće sreću: neuridin,
kadaveriri, putrescin. Oni nisu toksični.
- = = > T-nksičnost. — Većina ptomalna koii se stvaraju nri rasnadaniu
organa nisu otrvoni Tl^jgi£-s]abn:-.tjiksign.i- Ova slaba toksičnost njihova.
odnasno neotrovnost, omogućava, kao što ćemo Videti u izvesnim sTuča-
Jevima razlikovanje od alkaloida, ipomoću fizioložkih opita.
Po i s o c k i i s c n-u u lešu se stvarajki prvo neke Otrovne baze ali
se ove pri preradi, odnosno pri procesu ekstrahovanjla, izolovanja i pre-
čišćavanj'a, pretvaraju u druge neotrovne ili slabo otrovne ptomaine.
Međutim_iieki ptomaini koii se stvaraiu pri raspadanju izvesnih
namimiča jaEo su otrovni i niihovo prisustvot u namirnicama moze <JP-
dg~trovanja. To je siučai sai; napred pomenutim neurinom 1 mu?-.
karmom. " --------- ----- -
~‘=E= - s^ >B.a7.1ifcnvanjft p tn m a in a ođ alkalnirfa, — Prisustvo ptomaina U ispi-
ttvanom matenjalu, naročito u unutrašnjim organima kad se ovi nalaze
u jakom stepenu raspadanja, može, dakle, da oteža utvrđivanje pri-
sustva alkaloida. PtamainS. mogu, primenom ma kojeopšte metode istra-
ŽLvanja, dospeti u krajnji ekstrakt.u kome treba da se identifikuju alka-
Mdi. Teškoće pri identifikovanju dolaze uslefl toga što ptomaini reaguju
sa opštim reagensima za alkaloide.
Predlagane su više ili manje praktične specijlalne metode za izdva-
jlanje ptomaina od alkaloida. Peterson, Haanes i Webster su predložili
eliedećS. način izdvajanja ptomaina'od alkaloida: etami (ili drugi) ekstrakt
ispsuri se do suva na satnom staklu tako da ostatak bude raspoređen u
sasvKh tankom sloju po satnom staklu, i na vg|ysgj_p92ršini izložen dej-
stvu vazcluha. Jtod se etar (ili. drugi rastvarač) ispari, ojstatak se blago
aagreva na vodenom kupatilu 1— 2 sata, pa se onda ostavi na toplom
mestu dva-trf. dana. Na ovaj način će se ptomain pretvoriti u masu
smolastog izgleda. Tada se ostatak rastvori u razblaženoj sumpornoj kise-
lini, rastvor se filtruje, pa se orida. ekstrahuje etrom; zatim se zaalka-
i i1 Hniše d opet ekstrahuje etrom ili drugim pogodnim rastvaračem. Ako
dobiveni alkaloid još nije dovoijno čilst, ceo proces se ponovi još 2—3 puta.
' Ovakvim prečišćavanjiem seimogu dobiti ostaci iiz kojih su u najve-
ćoj meri uklonjeni ptomaini, ali ovaj' način prečišćavanja može da dovede
do velikih gubitaka, naročito ohih alkaloida koji su jako osetljivi na
uticaj toplote.
Ako se prečišćavanje dobivenih ekstrakta potpuno pravilno izvrši,
• i aka su organi blili sveži, mogu se dobliti krajtnji ostacft u kojima će even-
tualno prisustva ptomaina biti tako malo da neće u većoj meri ometati
. istraživanjie alkaloida. Napred.; pomenute osobine ptomaina, naročito
‘ ' -njihova relativno lakša rastvorliivost u Jvodi no u organskim rastvara-
oma. omogućava dosta. dobro izdvaianie niiihovo od alkaloida. Najzad
aa utvrđivan^e pnsustva-alkaloida:upotrebljavaju se 1pored opstih rea-
•genisa specifična reakcije i fiziološka ispitivanja. .
Specifične reakciie alkaloida i: niihov zaačai- —- Iz prednjih redova
vidi'SŠTia kakve leskoceseTiallazi prilikom istrazjivanja alkaloida u or-
ganima osoba umrlih pod sumhjom trovanja. vUdeli smo da pozitivne
 265

reakcije dobivene sa opštim reagensima za alkaloide ne predstavljaju

dokaz da u ispitivanom materijalu ima alkailoida, naročito ako su organi
u kojjuma se istražuju otrovi bili u jačem stepenu raspadanja. Da bi se sa
više sigurnosti moglo tvrđiti da u ispfcivanom materiialu ima ailkaioidćtr
neophodno je izvršiti identifikaciju niihovu. Ovo se postiže pomoću s p e-
jj_rta.ćniii r e a f c c i j a i u izvesnim slučajevima. naročito kad ove re=—
akcije ne riaju sigurari rPTnl+a+^ i pr'mr^n f i? i n l.n.S.kij.h. r. p i f n'
...... Za veliki broj alkaioida postoie dovoljno jasne i karakteristdSne
specifKfie reakcije, pomoću kojih se oni mogu često'lako i sigurho identifiko-
vati.' Velika teškoća 'ža identifikovanfte većfine toksikološki važnijSh alka-
joida ne leži. dakle. u tied rtstatk n spedifični h re a k c ija , već u tome što je
za identiflikovnje alkaloida, pomoću tih specifičniLh reakdja, neophodnp
da ispitlvAm ostatak sadrži alkaloid u što je moguće čistiiem stariju.
Jt'otpuno ćisti alkaloid daće vrlo jasne reakcije sa svojim specifičnim
feagensima. Ali kod toksikoloških istraživanja! alkaioidi se nalaze, naro-
žito kad su u pitanj\i unutrašnj'i organi, u minimalnim kolioinama, po-
mešani sa nesrazmerno ivelikim količinama stranih organskih materija.
Iz te mase organskih materija treba izvući nekoliko miligrama ili ćesto
svega nekoliko stotih od miligrama dobro prečišćenog alkaloida: nedo-
volrno prečišćeni ostaci daće nesigume reakoije. I u tome je velika teš-
koća kod tih ifitraživanja. '
Ali, s druge strane, kod istraživanja alkaloida u slučajevima trova-
nja, često je dovoljtoo samo konstatovati kvalitativnim, reakcijama ma i
"tragove alkaloiida, pa da se može predpostaviti da je bilo po sredi trovanje
lim alkaloddima. Jer, po Kohn-Abrest-u, izgleđa da Se hemijskom ana-
lizom može dokazati uglavnom samo ona kcftičina alkaloida, koja pre-
maša letalnu dozu. Prema tome alkaio'idi uneti u terapijske svrhe tj. u
dozama znatno slabijjim od letalnih, razorili bi se u organizmu i njihovo
bi se prišustvo teško moglo dokazati. Po sebi se razume da pri uništavanju
alkaMđa u leševima koji su duže ležali u zemlji igra ulogu i opšti pro-
ces raspadanja (o čemu jfe već ranije govoreno).
^ ^ ‘"^Keagensi za dobiianie snecifičnih realcciia sa alkaloid'ima. — Rea-
gense koja siuže za dobijanje specincniii reakci'ja- sa alkaloidima- možemo
podeuti u ave giavne grupe. U prvu grupu doiaze reagensi koji aa^u sa
Vecun broiem alkaioida reakciie. ali koie se međusobno razdiku3U.~Ttr~
ijajčeše doladi u obzir sBvaranje različiffih boia koi'e iedan isti reagens
aajg sa raznim alkaloidima. ' . ~
Druga grupa, koja je još interesantnija ali i malobrojnija, obuhvata
reagense ko^i dalu speoifične reakciie samo sa iedmm određenam alElP
lod.dom. U tim reakcijama biće govora kod izučavania poiedlniih alkaloida.
tf prvu grupu ovih reagensa naiSešće dolaze u 0h 7. i r r a s t . v o r i m a l i h
_-lcoIičina raznih oksidacionih sredstava u koncentrovanoi sumppmoj ki-
selini.
Polazeći od činjenicei da svi ti reagensi delujiu oksidišuće, moglo bi
se pretpostaviti da bi i sve reakcije, koje se ispoljavaju u stvaranju ra-
zličitih boja, trebalo da budu iste (odnosno da prodzvedu istu boju) sa
jeđnim Sstim alkaloidom. Međutim to nije slučaj', jer na stvaranje raz-
nih bojla pri ovdm reakcijama utiče veći broj faktora. Stepen oksidacije,
zatim boja produkata oksidacije samog alkaloida, odnosno redukcije sa-
stavnih delova reagensa, kao i boja samog reagensa, Sistoća alkaloida,
koncentracija upotrebljene sumporne kiseline, temperatura i još drugi
Jaktori mogu uticati na intenzitet. pa i na samu prirodu proizvedene
 266

boje. Zato je pri vršenju ovih reakcija pre svega važno rađitii uvelc pod što
je moguće sličnijim okolnosttma (koncentracija reagensa, svežina nje*
gova, temperatura i dr.), Najpogodnije je, kad se na osnovu prvo dobi-
vene reakcije posumnja na prisustvo nekog određenog alkaloddia, ponoviti
tu reakciju istovremeno i sa nepoznatim ostatkom i sa čistim alkaloidom
za kmi se pretpostavlja da je prisutan u ispitivanom materij'alu.
/ r Pi Ci st a k o n c e n t r o v a n a s u m p o r n a k i s e l i n a . —^Ci-
- sta goriggntrsvaiM sumpjiTra. ~ktoeiina siu^.i kao~reagenš' za. ?obijanj'e
" specifičnih reakcija. Ona daje sa većim brojem alkaloa.da razlioite karak-
teristačne boie. Naikarakterisiičniju 1 .najcesce upotrepijavanu reakciju
daje sumnorna ldselina sa veratrinom. Kad se na zrnce veramna doda
kap koncentrovane sumpome kiseline pojaviće se prvo žuta boie kojia
brzo -prelazi u narandžastu. oa naizad u crvenu. Od važnijih alkaloida sa
koncentrovanom sumpomom kiselinom daju karakteristične boje jošT~EoiI=~
hicin ižuta). tebam (crvena. prelazi u crveno*-narandžastui. narcem fžuto-
mrka), narkotin (boia limuna-!.
g t n r p a g e n s . — OVo ,je iedan od naj.č.eiće upotreb-
’ ljavamh reagensa iz ove grupe. On šf? saKt.n,ji iy. koncentrovane sumpome
feiselme kojai saflrži rnaio M-tajurrt ili amonijummolibdata. Eazrii autori.
"dajiu raziicite propise za spraivljanje tog reagensa, odnosno predlažu da
‘ se u koncentrovanu sumpornu kiselinu rastvore različite količine molib-
data, Ta se količine (prema naznim autoriima) kreću o d 0 , 1 0 g d o l g p a
i više, na 100 ml' koncentrovane sumpome kiseline. Međutim kad se
spravlianile tog reagensa up&trebe veće količine molibdata i sam reagens
može bB.tB. \'iše ili manje Ijubičasto obojen; ta boja može da smeta pn
VTsenju probe sa alkaloidima, pošto Frohde-ov reagens sa alkaloidima
daje reakcije koje se \ sastoje u stivaranju različitih boja. Najpovoljniji
c je reagenp dobiven rastvaranjem 1 g natrijummollibdata u 100 ifil kon-
iJAi. ■> centrovane sumporne kiseline.
Ovaj je reagens naročito koristan za identifikovanje moriina. U
^• sledećem pregieau navešćemo neke reakcijte ko|e ovaj reageiis daje sa
raznim alkaloiđima, pošto one mogu da posluže za orijentaciju, a često
odmah i za identifikovanje pojedinih alkaloida.
A pom orfin — — ——
p rlja v o zelena, zatim p la v a b o ja (ovakvu re a k c iju
3 a je apom orfin, ukoliko n ije izm enjen s ta ja n je m n a
*
vazduhu).
B e rb erin —— — ——
m rk o ž u ta ; sta ja n je m prelazi u m rko zelenu.
B ru cin —. — — ——
bleđo ru žičasta boja.
V e ra trin — —• —
ž u ta b o ja, b rzo prelazi u naran d žastu , p a c r v e n u “(ci-
. . klam a).
Jo h im b in — — — — — p la v a boja. . ’
HeUdonin — •— — — — žuto-zelena, pa plav o -zelen a boja.
K olhicin — — — — — žu ta b o ja ]Smuna.
M orfin — — — —_ Iju b ič asta boja, pa zaU m p relazi u zelenu, žutu.
N ark o tm — — — — — zelena boja.
N arcein — — — .— — prvo žu ta pa m aslinovo zelena.
n — — — — žuto zelena b o ja; dužim s ta ja n je m p relazi u m rk u ,
pa u crv e n u (cikiam a).
T ebain — — — _ — crv en o -m rk a. .

^Jjajjiianse boja utiče, pored drugih faktora. i koncpntrapiia upot-

rebljenog reagensa. Zato je važno ponovo ktaći~cia"]>^
^-P°znate suPstauce najbolje jzvršELjsaraLelno TO-.obu~i sa cistim a lte .
.jfflaom za pE&j3Qstav3j'a,_iaa.Qsn,Qyn rinbivenih reakeiia. sm-
nalazi u lspitivanom materijaiu. ........ ,—^ -------

i
 Qd važniiiih alkalniHa sa FrShde-ovim reagensom uopšte na daja
reakeiiu: akonitin. atropin, kinin, fcokaao, kofein, koaicin, piiokaipiB,
skopolarrtin, spartein, strihnin, teobromin, hiosciamin:r cinTiomnr '
‘ M a n d eT in -ov r e a g e a a.— Ovaj se reagensctoBtJa rastva-
ranj«n l-j ~aingiujum (ilil iralTilum} vanadata u 100 g čiiste koncentrovane
.sumoorne kiseime.~ovai ie reagenSi naročito važan. za„identifiko,van]g .
striihnjna, sa kćgjim riaiip veoma lepu. mtenzi.viiu Ijubicastu tojll'r ova ~faoja
'^relgdronmž^š't^ kad' se^rastvor roaflo razbiazi dodavanj em vodt;; -tako
dotilj’feftaTtJScasta boja ostaje dugo postojana. Od ostalih važnijih alka-
loida daju sa ovim reagensom karakteristične boje jc»: morfin, atropin,
veratrin. brucin.kolhiciin. johimhtn. ’
■ Laf on- ov r e a e e n s fili Me c k e - v o t. — Ovaj reagens se
doblja rastvaraniem i ^ amonkj'uiriselenita u 20 (T%~ sumw
pome kiseline. ■.
• Od važmfih alkaloidćL sa ovim reagensom_daj.u_Qb-Qii3ie reakciie na-
ročito alkaloddi opijuma. ■ ’
CŽ^)R a s - t v o r ka H i nm n e r r e n a t a u s u m p o r n o i k i s e -
l i n l riVLokran j^a-c). Ovayreagens se dobiia na siedećl uačui. 0,0o
g-feđijumperrenata' (KReO*) rastvori se prvo u 5 ml jiestilovane vode,
zagrevaj'uŽr'ETago tečnost; zatim se doda ko’ncentrovane sumpomeTi-
šeline do 1U0 ml. Ovako se dobi,ie reagens kojfje osetlijiv i' postojan f
možfe še upotrehiti za dokazivaRie aikaioida i posle~visemesecnog~sta-
janja. ;
Od važnijih alkaloada sa ovun; reagensom daju različite, karakte^
ristične ■tfbojene reakcije: morfm, brucm, kodein, johimbin. apomorfin,
"hiđra^jin. iNarocito je pogodan za identifikovnje jćtonbina.
" M a r q m s-oiv r e a g e n s .- — Ovaj reagengLše~sa5 toji .iz kon-
centrSvane ii»uu!ipome -kiaid ine uikoiiu se-dodasaswEii~inaI<> formaldehida:
'u19" ml sumporne kiseline doda s& 1 ml formalina (40% rastvor formal-
dehida). Qvaj rastvor se može održati za upotrebu. najviše mesec dana.
OvaT reagens daje obojienp rpakcije sa nt»kipn aHRaloaCtima jg np»|iima.
(morfin, kodein, narkotin, papaveriniJ kao i sa sintetskim derivattma mor-
fina fherodn, apomorfin, dionini. Narofeito ja interBsantan kaf> rpapmsr
tnoTfina- _
^ ^ \ S i s t a a z o t n a k i s e l i n a (D:1.40). — Cista azotna kisehna-
možgHfiagođareči svom oKsiaacionom dBtstror ooslužiti kao reagens za
identifikaciju izvfesnog broja alkaloida. Ona daje obojene reakcije sa
slededm važniiim alkaioidima: moiim: crveno-narandžasta boia kma flfr
'hrzo izgubi; brucan: mtenžiVno crv«io-narandžasta bfii~a! koiKif'in- Ijubi-
časta boia kpja preaaai u crveno-ljubičastu, pa u žutu. VSaTrori' đru£ih
alkaloidaj (veratrin. akonitin, kodein i dr.) daju više ili manie žute boleT
ali one nisu dovojjno karakteristične i određene da bi mnglp. pnrinžTH
za identifikovanjie tih alkaloida.
Unotreba azotne kiseline kao raagensa za adentifikovanje alkaloida
.iziskuie da ostatak koji se ispituj'e bude čto boilje prečišćen. '
iSJ-d m a n-n-av , r p a f^fen-S- se sastbii izkoncentrovane sum-
ppmc^isekne koja sadrži malo azotne Mseline. Dobija se dodavanjem 10
kapr O,5lj/o azotne kiseline u 100 ml koncentrovane sumpome kiseline.
Ovaj reagens daje uglavnom istovetne reakciie kao i čista sumpoma
kiselana. " / : " — ;— ;—
-B-a-S t v n r n a t r i j n m t s i i i r a l_a_.u...-k--PLJi-p^a-n-t-r- n v a n o i
s u nvtro r n o i^ rrerriT i~ l'M ^ a^ iljge~ r^ i 1pgvKr)r^OvW^"glens~sg'
268

dobija rastvaranjem 0,1 g natrijumtelurata u 100 ml čiste, koncentrovane

eumpome kiselane. . . . .
Od poznatiiih alkaloida sa ovim reagensom daju narocito jasne l
ubedlHveToboienereakciie narkotin.iiahimbin. brucia..boMin. ,
—— Mnogi od napred navedenih reagensa. spravljenih sa. koncentrovanom
sumpomom kiselinom, daj'u reakcije i sa nekim drugim jedinjenjima (ne-
ld heteroziđi, zatim neke bdančevinaste materije). Ali primen]u]uci op-
štu metodu (Stas-Otto), te će materije biti lzdvojene od alkaloida, te
prema tome one neće ometati njihovu identifikaoiju.
Kod praktične orimene ovih reagensa na bazi. koncentrovane sum-
pnrne kTšeline moze sp .oaa3^I±ćiŽlteSlcpfea--Mw_t<gnet što. sumporna
KjgfellHa dejstvuje t na~organske m-aterije koie mogu kao nečistoća ostati
ii firvhTVPnom •nrp'pi^r.pnoTn i 7.a idefttiflk&cifu spremlienom ostatku. Sum-
-pgfna kiselina karb'omzira te organske necistoce, usied cega sg rastvor
i!»bg»~VtSg fl^.magp»,-nirttnr OWFĆ6 . -naravno. u veiiitol meni ometatt. lden-
tifikacijii samih alkaloida na osnovu karakterističnih boja koje treba da
ge poj’a ve dejst'ri'iii reagensa na ekstrakt koji sadržii alkafoide. Zato je
7.0. i<rtraiBvar'.ja alkalniftn ^naraj« dobiti Što. SoRe PTg=~
čišćene ostatke. Boljte je raspolagati ma i sa minimalr&m koll&inama do-"
voljno prećišćenog ostatka, no imati znatniju količinu nečistog, odnosno
nedovoljno prečišćenog mateitijala.
Izbor reagensa *i postnnak pfi identiifikovaniu alkaloida. — Ono što
smo rekii govoreci o upotrebi opstih reagensa za dok&Klvarije alkaloida
važli i za specilične reagense. S obzirom da se kod .toksikološk&h istraži-
vanja najčešće raspolaže vrlo maiim- količinama prečišćenog materijala,
sa dobivenim ostacima neće se moći isprobati uvek svi navedeni reagensi.
Pošto se prvo opštim reagensima utvrdi da u isprttvanom ostatku ima
hekog alkaloida, uzeće se raai ldentiflkaslje Jedan odjnaprea navedenih
reagensa kofTctajii kurakteriiitične bofc aa naivcćtTrr-broiem alkaloida.
Isajboirie ie na ledan maii deo preiSišćetiogtiistatkađodati kap-dive r r o n-
d e-ovog reagensa i posmatrati da 11 se stvara neka boja: ako se pojavi
boja treba pogledati da li ona ođgovara nekom određenom alkaloidu (tab-
lica str. 266). Ako se prema dobivenoi; boii sumnia. odnosno pretpostav-
lja, da s e u prečišćenom cžtatku nalazl 'neKTodređeni aikaloid, onoa če
se za daije identifikovanje upotrebiti jedan od navedemh 'reagensžltgtt
M bio najpogodnijizai tajslučaj.'Akose sa FrShde-ovimreagensom ne
doRje mkakva karakterislacna. boja, a opsti reagengl su flall ’gszitivnu
ffeakdjg na alkaloiae. onaa ce se sa. žobtvenun precišć&ftim' gstaclnia, m-
spoređenim na satnim staklima,. isprobatl specifižne reakciie onth važ-
gajiiii alkaloiaa kou ne aam mkalcvu karaktenstighu bojti sa Frnhrip-nvim
reagensom. : “ "7T" ~ --------------------—
Po sebi se razume da bi se, kao siguran podatak zai identifikaciju
alkaloida, moglo upotrebiti i određivanje rgegove tačke topljenja; ali,
kao što smo već'u.više mahova pomenuli, kod istraživanja alkaloida u
organima sasvim .izuzetno se mogu izoilovati aikaloidi u dovolinoi koli-
čini, a u toliko prečišćenom .staniu, da dobivent oetatak može poslužiti
zf'taćno oaređivanje tačke topijenja. ranogo većfe kotistl'ža donošenjfe
^gaMgteuka u pogledu. ldentiteta aikaloida, kao j u pogledu prisutnosti
šlifeoive u lspitivanom materiialii. mogu.pru7.iti eksnprtn ^i n i na tri
o p l t l. ■
~ ^ \
F iziološk'i opiti- j n iih o v a n rin>ena z a is tra ž iv a n ie a lk a lo id a . —
Za dok&zlvahjć prlsustva alKaioida, a u lzvesmm siucajevima i za. rt]ihovu
 269

identifikaciju, mogu biti od velike koristi pogodno izabrani i ispravno

ižvefieini flziološki opiti koji se vrše sa izdvojenim i prečišćenim ostatkom.
Zbog važnosti fizioloških opita pri sistemalškom istraživanju otrova čet-
Vrte grupe uvek će se odvojiti jedan deo prečišćenog ‘ostatka (jedno od
satniih stakala u kojjma se rasporedi ravnomemo, kalco smo već napred
videli, etarni ragtvor prečišćenog ostatka) i zadržati za te opite. Neki od
ovih eksperimenata iziskuju izvesnu veću specijalnu praksu. Ali postoja
fizioioške reakcije izvesnih alkaloida koie se mogu izvesti vrlo prostiin
eksperimentima (dokazivanje kokaina blagodareći njegovom anestetič-
nom dejstvu kad se stavi minimalna količina tog alkaloida na vrh jezika
i dr).
Veoma prosti. a vrlo korisni fiziološki opiti mogu se izvršiti sa
sasvim sitnim ribicama, čiia težina ne sme biti veća od 1 g. Ove male
'ribiče sir vrlo nse-tljTvp i na naimanie količine aikaloida. Tako na primer
nekoliko stotiih od miligrama akonitina, pmsutnog u rastivoru gde se
nalaze te ribice, dovoljno je da one brzo uginu. Akonitin jie alkaloid na
koji su one naročito osetljive; ali i drugi alkalloddi, kao strihnin, kokain,
atropin, ubijaju brže ili sporije ,te ribice, iako ne u tako minimalnim
koncentracijama.
Eksperiment se vrši na sledeći način: u jednu bočicu sa širim grli-
ćem sipa se 25' ml obične tekuće vode i u tu vod^u unese se alkaloidni.
osFatak koji'je prethodno pretvoren u so (hlorhidrat). Ovo pretvaranje1
slobodnog alkalodda u so vrši se dodavanjem nekoliko kapi razblažene
hlorovodonične kiseline (1 :20 ), i isparavanjem tečnosfii na običnoj tem-
peraturi, u eksikatoru u kome se napravi vakum (u eksikatoru se nalazi
kalijiumhidroksid). Osušen ostatak rastivori se u malo vode i sipa u bo-
čicu. Pošto su ove ribice osetljive na promenu temperature, kao i na
promenu reakcije sredine u kojoj žive, to je potrebno uvek raditi pod
što je moguće sličnijim uslovima. Najpovoljniji uslovi za život ovih ri-
bica postižu sa kad je pH oko 7. Krajnje granice koncentracijje jona vo-
donika u kojima mogu opstati ove ribice leže između pH 4,5 i pH 9.
Toksično dejstvo alkaloida na ribice raste sa povećanjem alkalini-
teta (Portier i Lopez—Lomba)i i zato je pri vršenju ovih eksperimenata
potrebno ostvariti optimalni pH za toksično dejstvo na ribice, a voditi
računa da se pri tome ne pređe granica iznad koje će ribice uginuti i
bez otrova. Najpovoljnije je podesiti alkalinitet rastvora tako da pH
budeC9i)Mi ne da pređe tu vrednost. Ovo se poptiže dodavajući u bočicu
sa rasfvorenim alkaloidom kap po kap l°/o rastvora natrijumkarbonata.
Kad’se postigne pH 9, u rastvor se unese jedna ribica. Radi kontrole, u
drugu bočicu, dste veličine, uneće se ista količina vode i dovešće se i ta
vodariapH9,paće se onda u tu bočicu staviti druga ribica. Za sve vreme
eksperimenta obe bočice treba da stoje u, posudi kroz koju stalno- pro-
tiče tekuća voda. Ovo je potrebno učiniiti radi izbegavanja promene tem-
perature vodenog rastvora, pošto su ribice osetljive i na te promene.
Eksperiment se prati 12 časova. Posle tog vremena kontroliše še da li
su ribice ostale žive.
Ovaj prost fiziološki eksperimenat neophodno je izvržiti u svim
slučajevima gde postoji sumnja na prisustvo alkalodda, a to se prisustvo
ne rnože sigumo utvrditi hemijskim reakcijama.
. Cinjenica da su ribice neosetljive prema dejstvu ptomaina daje
još veću vrednost ovim eksperimentima. , .........
 270

Pored ribica
jnoguvršiti na zamorčićima (naročito pogodni za istraživanje i identi-
'likacnu akomtinal. I belij_miše_vi mogu knrisnr. pn.c1u.7.iti
Kvantitativnn nrfrftlivnnjf ^ltrolfMda-u -OEgaBima^— XJ slučajervima
istrazivanja alkaloida u oreanima osoba umrUh pod sumniom trovgnla
^vesifia retko dolazi u obzir i kvantitativno određivanie alkaloida. poito
~je, kku sto smo u više mahova vsć isticali. u ovakvim slucajevtma gptovo
uveK u pitanju iznaiažen.re minimalnih količina alkalodda. -Sem toga 1
samo kvalitativno dokazivanje alkaloida u organima trovanih ima veoma
veliki toksikološki značaj u pogleđu donošenja zaključaka na osnovu
izvršene analize.
Međutim, kad je to moguće, korisn.o je izvršitri i kvantitativno od-
ređivanje alkaioida u dobivenim prečišćenim ekstraktima.
To rp hitt mngi>ćp učiniti ako u dobivenom 'ekstraktu ima toliko
alkaloidada se on može izdvoiiti u kristalnom oblikuT^kao takav ižme-
' riti, što je u toksikološkdm analizama retko slučaj. Hem toga,.ako su is-
pitivani organfFt^sasvim .s^fižLlato- da ptomaim^niTOrm^ gašPsa-stvo--
re u osetnim količiriarnaT mogio bi se izvršiti kvantitativno odfe3ivahje
alkailoida, i u siučaju da je njih~ova^.koUčina-Vrlo_.mala, primenjujućt~za
i a jodredivanja Mayerov iii Bertrand-ov reagens (vidi str. 258)~
Za kvantitativno određivanie maiih! količina alkaloida može se
primenTTi ~i • spektr-ot^fimetrusiro. -oriirpdiffiainie. rastivaraniem ostatka u
<0,1 N HCl i merenjem ekstinkcij'e (absorptivnosti) na talasnoj dužini
gde apsorpciona kriva ispitivanog alkaloida pokazuje maksimum (vidi
'fcablicu str. 249). Međutim ova metoda se samo izuzetno može primeniti
^iko su ispitivani organi biliuznatnijem stepenu raspadanja, pošto će on-
da i tusmetati ptomaini. Ptomaini ekstrahovani iz organa metodom Stas-
Ottofi rastvorem u u,iN HCl, pokazuju, bez obzira na organe iz kojih su ek-
■strahovani, maksimum apsorpcije na talasnoj dužini 270—275 ra w (Mok-
ranjac i Vujović). Prema tome spektrofotometrijsko dokazivanje i od-
-ređivanje alkaloida u organima koji sadrže i ptomaine, bilo bi, princi-
•pijelno, moguće samo za one alkalodde koji imaju maksimume apsorpci-
jgdosta udaljene od talasne dužine 270 m [i
' .Kvantttativno ođređivanie. alkaloida u raznom toksikolbškom nw-
terijalu. — Kvantitativno oareaivamie alkaloida u tokaikološko-hemi]-
£EHu ekSpertlzama ima većeg značaja kod analize raznog materijala, no
kod istraživanja alkaloida u organima trovanih. Najčešće se ekspertu uj
organe šalje i drugi materijaT. (mokraća, hrana, praškovi, tečnost i dr.)
■ na pregled.
-faitažmnie-~aIk3loida u sumniivof hrani vrči se na sličan način
kao-i u orffamma, žtr> je uostalom slučaj i sa istraživanjem s*vih otrova
čeitvrte grupe.
Istraživanie i dokazivanie alkaloida u praškovima ne p r e d s t a v l - j a
jiaroclle teškoće. Teži je slučaj ako je u pitanjta istraživanje aikaloida
u biljnim. ostacima: korenu, lišću, l dr. Za ova isU'aživania X>blčtlO poabo—
j e speoijalne metode, kad se lstražuje neki odreden, poznat alkaioid. Ali—'
ne PQstoji nikakva sigurnna mdikacna na ošn6 vu~koie bi~5gnwr3n--
-istrazivati samo nelci određen alkaloid, onda je najipraktičnije primeniti
iedim 1-kI opčtih metoda predlo.žpmh 7.a nmi vratn igtrP7P^nja- -----
A. Ga u ti e r je predložio sledeći postupak koji daje dobre rezul-
tate: isatnjen materijal se ekstrahuje vodom zakišeljenom vinskom ki-
^elinom; u filtrovanu tečnost dodaje se rastvor baznog olovoacetata koji
 271

će staložiti nečistoće. Talog se izdvojil filtrovanjem, pa se iz filtrata is-

taloži višak olova uvođenjem sumporvodonika, koji taloži olovo u obliku
olotvosulfida. Ovaj se izdvoji filtrovanjem, a višak sumporvodonika is-
tera zagrevanjem; zatim se ponovo filtruje i isparava u vakumu. U ovaj
koncentnisan rastvor dodaje se prva amonijak pa onda kalijumhidroksid.
Ukoliko se ovako dobiju pahuljasti tklozi, (koji mogu sadržavati i slobodne
alkaloide), isti se izdvoje filtrovanjćm, talog rastvori u malo razblažene
hlorovodonične kiseMne i dobiveni rastvor ostavi da iz njega kristališe
eventualno prisutni hlorhSdrat albaloida. Po potrebi dobiveni talog se
prečisti ponovnom kristalizacijom (a može i mikrosublimacijom, ako su
u pitanju vrilo male kolieine), i onda se izvrši identtfikacija alikaloida.
U toksikološko^hemjjskirn istraživanjima često je potrebno odre-
diti kvantitativno alkaloide u r aznim tečnostima. naroćito zaslađenim,
pošto je kod upotreBe alkaloida, naročito u zločiiiačke svrhe, potrebno
pokriti gorak ukus većom količinom šećera ili sirupai U takvim sluča1-
jevima istraživanje i kvantitativno određivanje alkaioida vrši se na sle-
deći nacin (Kolin—Abrest):...... ;
U odmerenu količinu tečnostii koja se Sspltuje doda se prvo 4—5
puta toliko alkohola kaliko iznosi zapremina upotrebljenog rastvora, a
"zatim prflDližno onoliko'čvrstog, bezvodnog. kaliiumkarbonata koiiko iz-
nosi težina rastvora uzetog za ispitivanje. Ova smesa' se dobro mućka, a
zatim ostavi u dobro zatvorenoj. pojsudi da stoji 24 časa. Posle tog vre-
mena sav će šečer preći u donji sloj sa kalij'umkarbonatom. U gornjem
tečnom sloju tj. u alkoholu, nalazi se ceHokupna količina alkalodda u ob-
liku slsbodne baze. Alkoholni rastvO'r se filtruje, pa se destiHŠe pod uma-
rijeraim ~piatiskom. Ostatak koji jemajčešće dosta maii, rastvoriće se u
malo apsolutnog alkohola, filtrovati da bi se izdvojio eventualno stvo-
reni talog (belančevinaste materije) i ponovo ispaiiti. Dobiveni ostatak
se rastvori u vrelom hloroformu. Hloroformni rastvor se filtruje i hlo-
roform isparl Ostatak, -koji se sastoji iz slobodnih alkaloida, ukolika su
ovi bili prisutni u ispitivanom rastvoru, pretvori se u hlorhidrat, ra-
stvaranjem u razblaženoj Morovodoničnoj Mselini (l:20)i; dobiveni kiseo
rastvor malo se koncentriše i ostavi da iz njega kristališe so alkaloida.
Ukoliko su u pitanju znatnije količihe, osušeni kristali. izmeriće se i tako
kvantitativno odrediti količina alkaJoida. Jedan deo dobivenih kristala
upotrebiće se za identifikovanje alkaloida. U slučaju da je količina pri-
sutnih alkaloida vrlo mala, kvantitativno određivanje može se izvršiti
kao što je opisano kod kvantitativnog određivanja alkaloida u organima.
Pri izučavanju pojedinih alkaloida, u jedrioj knjlizi toksikološko-
hemijskog karaktera kao što je ova, nije zgodno ni potrebna pridržavati
se neke botaničke, hemijske ili druge klasifikadje alkaloida. Najprak-
tičnije je i najlogičnije uzeti kao bazu čisto toksikološki značaj' pojedi-
nih alkaloida. Ovo utoliko pre što će, od) velikog broja poznatijih alka-
lolida, biti govora samo o izvesnom;ograničenotn broju tih alkaloida. Po
sebi se razume da je i pri tom izboru alkaloida o kojima ćei se govoriti
glavnu ulogu igrao toksikološki značaj njihov; prema tome, izučavaće se
ugla,vnom oni aikaloidi koji su svojom toksičnošću, kao i primenom,
bili i mogu biti češći povod kako kriminalnih, tako i slučajnih trovanja
(tu se podrazumevaju i medicinska trovanja).
 27-:
Al.KAT.OTOI OPIJUMA
^ “ ^ T o k sik o lo šk i značaj. — Od svih alksOeida.iaojIinjzauzuTia u toksi-
koločkom DOijlLHlii' jedjiO od naTvažniiih mesta, i""to ne toliKo zLug «ro-je
toltšičnostt pošto lma "alkaloida Fodi su mnogo otrovniji, — već zbog
prirode nj.egovog d©jstva, za koje se smatta -da dovodi do neke vrste
prifntne smrti. Ovo ga Sini privlačnim za samoubice. Sem toga veiigT
tokSkološki značaj ovog alkaioida dolazi 1 usled njegove upofrebe kao
srmSstvp ™ n^i^anj'p, primene koia dovodi do poiave morfinomaniie.
Ali pored toga moriin ie; ustvari i dragoceno sredstvo za' ublažavanje
bolova i kao takav nalazi velike primene u terapiji Cd02er-5=S9~mg^
Ta rasprostranjena primena, bilo iz neobazrivosti ili iz drugih razloga,
može dovesta do trovanja. Time se toksikološki znacaj morfina još više
povećava.
Kako je morfin glavni sastavni deo opijuma, iz koga se i dobija
taj alkaloid, to ćemo prvo ukratko govoriti o opijumu.
Opijum — ^rcvanta farmaceutskim preparatima opijuma, čija tok-
sičfiost potiče uf'T./nom od prisutnog morfina. nai.češće su samoubilačka.
Međutini i zlocinačka trovanja ovto preparatima nisu retka, a jsto tako
T slucaina ijnedicinska trovania. Opijum, kao takav. dovodi clo naivečeg
f>Toja hroriićnih"f.rovanja usled upOtrebe opijuma za pušenje i žvakanje.
Ta strast je naročito rasprostranjena u Kini i istočno-azijškiim zemlja-
ma, i to uprkoe raera za sprečavanje trgovine opijumom.
Osobine i sastav. — Opijum J'e. sasušen mlečni sok iz zasečenih,
nSžfelHFpioaova (čaura) maka (papaver somniferum). Ovaj. sok, kad se
sasuši, skuplja se i presuje u obliku kolača ili hlepčića .mrke boje. Ova
mrka masa koja sačinjava opijum, gorkog je ukusal d specijalnog mirisa.
Opijum sadrži, pored smolastih, belančevinastih i drugih materija,
veći broj raznih alkalodda. Ukupno procenat svih alkaioida u opijumu
iznosi oko 20°/« težine opijuma. '
Alkaloidi u opijumu nalaze se vezani. u obJiku soli. poglavito sa
mpgKr^nnei, -le.«tOiniaip_ flrf svih ri;1kaIo~i'da prisutmE U opiiumu mprfin
žauzima'prvo mesto, kalco u pogledu njtegove terapijske važnosti i tok-
sičnosti, tako i po. procentu u kome se on nalazi u opijumu. Morfin čini
50°/o i više od ukupnih alkalodda ;u opijumu. Broj alkaloida u opijumu
iznosi preko 20. ori knjiih su"'važtifjfr ja^rfin^^odem ^.narkotm^J ebain, '
papaveriij, lauđanin,...kriptonin. pseudomorfin, narcein i dr.
UFupan sadržaj, kao i procenat pojedanih alkaloida, može jako da
varira i to prvenstveno prema vristi, odnosno poreldu opijuma. Opiium
^doBrog kvaliteta treba da sadrži 1QP/n mnrfina. Sadržaj morfina u opijumu
~lraznog porefcia i Kvaliteta veoma ierazličit (3°/o da 23°/o).
Sadržaj drugih alkaloidae: u-" opijumu iznosi: ~ narkotin: 4—10°/o;
papaverin: 0,5—l°/o; narcein: 0,1’—,l°/o; kodein: 0,2—0,8#/o; tebain: 0,15—
0,5; ostali alkaloidi se nalaze u još manjem procentu.
U hemijskom pogledu alkaloddi opijuma su delom derivati fenan-
trena (kao morfin, kodein, tebain), a delom izohiholinski derivati (papa-
jverin; narkotin). ; '
^Toksifnost. — Toksičnost opiiiuma uglavnom dolazi od morfina i
zato ie ona i srazmema procentu‘morfina sadržanog u opLiumu. T o lsto
važi i za razne opijumske preparaite. Deca su heobično -osetljiva prema
opijumu, Zabelezen je, na pnmer, siucaj gde je jedno dete staro če tirt''
ned&lje umrlo od 1 mg opij uma. Davanje infuzuma od glavice nezrelog
maka maloj deci radi uspavljivanja dovodilo je do smrtnih slučajeva.
 273

Zabeležen je slučaj gde je dete od 4 godine umrlo posle upotrebe infuz-

uma spravljenog ođ 3 glavice nezrelog maka.
Od svih alkaloiđa opijuma morfin je najotrovndji za čoveka. Posle
morfmaT'u POglćdU toto;iteuiili.'~dolazi kodean koii ie znatno manje tok-~
Ričan...žatim te'Bain. papav.prin, naroein. narkotin (klasifikacija po
R a b u t e a u-u)L Prema životinjama (eksperimenti vršeni sa psima), red
toksičnosti pojedinih alkaioida je drukčijL Tu prvo mesto zauzima tebain,
pa kodein, papaverin, narcein i tek onda morfin, pa narkotin (Claude
Bemard).' _ _
= = > Dokazivanje trovania omiumom. odnosno njegovim preparatima. —
I ako je kod dejstva opijuma glavm iaktor mortm, pa prema Luiue-t'kod
trovanja opijumom ima se istraživati uglavnom taj' alkaloid, ipak se
često od stručnjaka može da zatraži da utvrde da ii je po sredi biio
trovanje čistim morfinom ili opijumom, odnosno njegovim preparatima:
Rešenje ovog zadatka može da bude od velike važnostr za istražne vlasti.
U principu. radi istraživania da li je tro.vanjp iirIptI npntrA-
be opijumskih preparata, potrebno ie. tx>reri m o r f i n a , rinT rara-B p r i g n g t v n
ioS i m e k o n s k e k i s e l i n e i n a r k o t i n a .
' “ Istraživanje i dokazivanjfe mekonske kiseline i narkotina, pored
morfina, a u ailju razlikovanja trovanja opijumskim preparatima od
trovanja čistim morfinom, može se izvršiti na sledeći način ( F a n z e s —
Diakon)i: u kiseo rastvor spremljen za ekstrahovanje etrom_ (metoda Stas
— Otto), dođa se prvo etar, pa onaa ođmahTsratcrESo'maio natrijumbikarbo-
nata do alkalne reakcije. Na ovaj će se način dzbeći da morfin pređe u
kristalno stanje i tako poptane nerastvoran u etru. alkaloidi se oslo-
bađaju iz svojih soli1i prelaze u etar, a mekonska kaselina ostaje u vode-
nom rastvoru u obliku natriiummekonataJ Mekonška kiselina se u 'tom
rastvoru dokazuje (pošto se rastvor prethodno zakiseii hiorovodoničnom
kiselinoni) dbctaVanjjem razblaženog rastvora ferihlorida (2 kapj).,JJ___slu- \
čaju prisustva mekonske Kis&iine rastvor će se oboiiti n-verjo iislpd
stvaranja mekonata gvožga. ......
* Morfin i drugi aikaioidi opijiuma, pa i narkotin, nalaze se u etamom
egst^aktu. Etar se ispari i ostatak rastlvoii u razblaženoj sumpornoj
kiselini (1:10). Ovaj rastvor se ekstrahuje hloroformom (ili amilalkoho-
lom). U liloroform, odnosno amilalkohol, prelazi narkotin, dok morfin
ostaje u rastvoru. .
Hloroform će se ispariti i u ostatku identifikovati narkotin, dok će
se morfin ekstrahovati iz zaalkalinisanog rastvora hloroformom i doka-
zati u tom rastvoru.
Narkotin se može identifikovati koncentrisanom sumpomom kiseli-
Boiayice se zeleno-žuta Foia. koia._po zagrevani’u prelazl tT
nSranđzasru^fra u pOSvo-IiUbičastu boiu. Jož^pogodniie je n nvrtrri
"aokazivau narkut'Di llćTsledt^i nafiln (Labat): u 2 ml koncentrisane sum-
pome kiseline doda se 2 kapi rastvora tanina (rastvor 1:20), 2—3 kapl
rastvora u kome se istražuje narkotin i zagreva na vodenom kupatdlu. U
slučaju prisustva narkotina pojaviće se zelena boja. Ostali alkaloidi
opijuma ne ometaju ovu reakciju.
MOKFTO
Morfin je prvi alkailoid koji jie izolovan u sasvim čistom stanju.
Izolovao ga je nemački farmaceut'.Š ertiimer.-(1806)._Dobiven Te i sinte-
Jtičkim putem (Gates i Tschuđi: 1952). ---- -
 274-

________ - Morfdn kristališe iz alkoholnog rastvora u belini igli-

cama. U hladnoj voQi se šasvim slabo rastvara (1:10000). Rastvor deluje
aikalno. U alkoholu se bolje rastvara (1:258)1 Kad je u kristalnom obliku
gotovo je nerastvoran u etru; sveže staložena baza — morfin, potisnuta
S “soli dejstvom natrijumbikarbonata ili amonijaka, kad se još nalazi u
amorfnom obliku, rastvara se prilično dobro u etru. U hloroformu se mor-
fin dobro rastvara u amorfnom i kristalnom obliku. Amilailkohol ie nai-
bolji rastvarač za morfin, naročito kad je ovaj u kristalnom stanju. Prema
~tome jzgiedaio bi da je za ekstrahovanje morfina u toksikološko-hemij-
skim istraživanjima najpovoljnije upotrebiti amilaikohol. Međutiim, upo-
treba ovog alkohola, kao rastvarača pri tim istraživanjiima, vrlo je nez-
’godna. Amiialkohol kljaiča relativno nai visokoi temperaturi. a ovo može
imat.i nezgodnih posle3ica š~6bzlrom na osetljivostialkaloiidaprema nešto vi-
šim temperaturama; im iris amiialkohola ienepriiatan i zagušliivJM'pi'tntirri
najveća nezgođa, koju bi predstavljala niegova primena kao rastvarača
u toksikolosko-hemiiskim istraživaniiima, leži u činieniei da on rastva-
' ra izvesne ptoma.ir.e bolie no dniffiJogjanBlrt mBtun'iafii Jznjl ^
ljavaju za ekstranovanie alkaloiria. " ■
Morfin, kao jedinjenje baznog karaktera. rastvara se dobro u kis&-
l l n a m a i d a j e sok rastvorljjive u vodi i alkoholu R^i p'nrfina rpauiitri
neutralno. Mortin se._najj,ešće upotrebliava u nblikii h T (^ d ra taTMorfin'
še topi na 230°, ali se na toj temperaturi već delom raspada.
Morfin sadrži dve hidroksilne grupe. iednu fenolsku i iednu alko-
holnu. Gla.vne specifične reakciie za dokazivanie~morfma dbbiTaiu se
blagodareći prisustvu tih hii3gnTrgiln.lk...fm.ipaI ’’
Morfin se lako oksiđišeinjegovaredukcionasvojstvaiskorišćuju se
kod izvesiiLti speoifičmii reakciia za njegovojlokazivanje. Delstvom defif-
diatišuCih sredstava (H2SO1, HCI2, ZnCb, alkalije) morfin se pretvara u
apomortm. 1 ova' svoistva služe za. identifikovanie morfina.
Tokšlcnost- — Doza moriina koia može izazvati smrt odra'sla čoveka
tTfnrrii ti. I—il;',Tg. Ali morfmomani, usled postepenog navikavania.~na ovaj
otrov, mogu uneti. i n^knliirn puta. ..vprp. kciI.i č,lTte (dn 2 gi bez direktne
(^SSfToštrp> živQt_Oera su naročito oset1iiva_na__dwstvo morfina. kao i
uopšte na sve opi-jumske preparate. O ovoj činjenici treba, pored lekara,
'đa vodi racuna i apotekar pri davanju lekova koji sadrže morfina ili1opi-
jumskih preparata.
Morfin uglavnom deluje na centralni. nervni sistem, a i na respi-
ratorru centar.
Simptomi akulnog trovania. — Unošenje većih količna morfina
Izaziva nesavladliiv san. Osoba k o j p s p t . m j e r a o . r t i n r t m rp.sto-.i_.umre 11
tom-snn. bez nmavp dnigih-s,impinyn,a -tgovaa-ižh-jMi SP obično RlOgU da
razliku]u d.ve faze u slučajevima trovania morfinom: prvo jiedan period
prijatne razdražljivosti: to je osećanje koje privlači morfinomane; zailm
drugi penod. u kome se mogu poiaviti ali ne uvek. povrajanja;.trĐvani
"lgi^o,?nalaksava, usta su mu suva. oseća žeđ, nastaie oplte usporavanie
_ctrkulacije, sa pojavom cijanoze, pad temperature teLa. \Ttoglavica. halu-
cinaciia. poremećaii čula vida. sužavanie zenice. nesavladliiva potreba
za _snom, koma i naizad smrt usled paralize._pen.tra za disanie. Smrt
može nastupitl već pasle manje od 1 sata po uzimaniu otrova. ali i mnogo
docniie f24 ćasa). “ '
c==>~>Hronična irovani;i — Morfinomaniia 6 T i r , r f i ] i i a a m ) . — Jlpotreba
giorfina dovodi često do hronicmn trovania 1 . .o pofave morfmomaniie..
 ■.

■ ■■ ^ ■■ 9,75

Morfin spada u otrove na koie se organizam brzo navika3£a>_Dfl-_Bojave

'tva^nk-a'ffama mn'/o flrici već i išosle dv£fl6~tri ncd.ellG( čak i sa đozama od
nekoliko santigrama- dnevno. Male kolSčine koje pacijent prvo_ vreme
upoTr®I]ava“darp<Ktigne' željehr efekat— - umirivanje bolova,..postaju
nedovoljrie rboiesniTč lB'mora pbvečavatt. Ovo povećavanje doza i često
užunanie'može dovesti do poiava hroničnog trovanja. Ali to učestalo uzi-
manje moriina, koie može 'izazvati i izvesne .poiave hroničnog troya.n]a,
na mora uve£~^ dovede~i do~ponave morfinomaniie. Međutim kod izves-
tfitT~osoSa. narocito"Kod onih koje već po svoioi prirodi Imaju psiriapg-t-
~sEhi predispozicna. učestano uzimanje moriina. koie u početku izaziva
euforiju, tj. osećanje opšte prijatnosti, dovodi do morfiriomamje,...noie-
šnik, seCajući ae j i a trenutna prijatna osećanja izazvana upotrebom mor-
£ma, uzima'ga~sve-češće’; a li'd a b i postigao željeni efekat, on mora pove-
ćavati doze i najzad takav bolesnik više nema snage ni potrebne volje
da se odrekne upotrebe tog otrova, i tako postaje morfinoman. Ako mor-
finoman, naviknut na velLke doze morfina, usled nedoptatka morfina,
iroć0 t l a dode do istog efekta sa nekim drueim preparatima siićnog aejh
stva, moraće i te preparate uzeti u povećanim dozama. i ■
“ ~Simptomi hroničnih .trovanja .morfinonLslični_s.u _on.ima koje izazi-
va upotreba npiiumT'- ni■„-fđliu—UBivaa4ftr^Pavo> vreme unotreba morfina
izaziva u većem ili manjem stepenu euforiju. Morfinonianu u prvo vreme
' upotrebe mortma lzgieda Qa su mu i iritelektuaine sposobnosti povecane,
a u isto vreme zaboravlja i na fizičKe 1 na moraine bolove. Ali posle duže
upulrebe morflna. ova p n jatna osecania sve su siabna ’T'riored. ćoVććattfa
doza. Momnomanu tada postajie život nemoguć bez jupotrebe morfina
TakčTviše nemai ranijih prijatniih osećanja. Potreba za morfmom postaje
mu veća i važnija od sveg drugog. Morfinoman će bitsi spreman na sve
samo da dođe do morfina. , .
Pojava morfinomanije, kako sU to pokazali i eksperimenti i sa
životinjama, nije samo psihičkog karaktera, već i' čisto organskog. Izgl4da
da postepeno unošenje morfina dovodi do toga da on postane u neku ruku
„normalni,, sastavni deo ćelija i u njima se onda mora održati jedan
minimum koncentracije morfina da ne bi došlo do teških posledica koje
prate apstinenciju (Hauschild). Upotreba duvana ili kafe ne dovodi do
slične pojave navikavanja i zato fe odvikavanje od ppšenja i upotrebe
kafe mnogo lakše, i u svakom slučaju prekiđanje njihove upotrebe ne
dovodi ni do kakvih težih pojaVa apstmencij'e, kao što je to slučaj sa
morfinom.
Glavniii simpt&mi hronično|T trovama su sledeći: lučenja (sem zno- l
ienja) umaniuju se, ušta su suva. morfinoman gubF apetft, ~varenie .ne '
'iunkciomše kaJto treba. Kao posledica toga dolazi do ^labljenja brganiz-
ma, mršavosti, animije. Ld.ce morfinomana je blsžtorz®5jt5g su obićrio sma-
njene. Usied ovog opsteg sjiabanema mortmomanli cesto: podlezu tuberku-
~Ipzi- Kao posledica hronl-čnog trovanja morfinom 'doHaze i poremećajT
srcane turikciie. P5iKt^?rpbremeča]i kod morfinomana pojavilulu se tek
gošle nešto duže upotrebe* morfma. To šu: depcesija^Ipbt^uno zapuštenje
uslova opste hMlgfiie. aljika:v6st~ul:radu. l ažliivost. MeSuSm u izvesnim
^ u č a j e ^ a m o rfii^ta može da' upatrebljava moriin i ^iže'goHana, a, da
- Kod^akufaih trovanja morfinom treba pre svega izazvati
povraćanje. Kao antidot daife se tanm (lU iaka kafa koja sadrži taninaT
koii daie nerastvorni tanat morfiriaT P ošto se tanat rastvara u visku
18*
 ’....N '■ ""*■
AA .-.r ■>.
276 .
" r
tanina, Taredlagano je da se kaO''povoljniji antidot upotrebi kalijumeer-
mantfflmt t0.5 g fasfvorfeno u 2UU mt vode) kgjLće oksidisati morfin i
tlme umanjiti njegovo toksično dejstvo. Kao najetikasni]i nacin pioižanja
"pomoći u šlucajevuiia akutnih tRSfaBa mortmom dolazi u ofeir isplfžhje
žeiuca koie iie Konsno i kaid fe moriin unet potkožno, pošto se on u ovo-m
sTučaTuT deiom iziučuie i nreko želuca. Ispiranie se vrži razblaženimTas-
tvorom kaliium-pprmanffanata (oko 0,2 g na litar). Kod akutnog trova-
nia morfinom može se nrimeniti veštačko disanie i inhaiaciia kiseorttita,
pomešanog sa 7”/n ugliendioksida. Kao specifičan, fizioIoSki antidot, u
Jkffiiie vremp se tiredlaže N-aliimorfin Cnaloriin, nalin), intravenozno ili
lntramuskularno: 5—10 mg. " ............
' Lečenje, odnosno odvikavanje morfinomana od upotrebe morfina,
veoma je teško. Ako se morfinomanu odjednom uskrati sasVim mor-
fin, to izazdva vrlo teške poremećaje. Dolazi do opštih. poiačaniK~Iučenja:
~~ooliuriia. proliv. lučenie šuza. znoienie. Najzad dolazi do kardiovaskular-
“iu£ poremećaja, s a tahiltardijom i kao~posledica tih poremecaja_može
"Tiastupiu naprasna smrt. JNe sme se gubiti iz vida da nagio prestajanje
upotrebe morfina može proizvesti najteže psihičke poremecaie. sa haftr-
^ctnaciiama. ludilom gonienja. U tom stanju česta su samoubistvai morfi-
nomana. Iz svih tih razloga kod odvikavanja morfinomana od upotrebe
morfina treba postupati neobično obazrivo. Izvestan uspeh u lečenju može
se očekivati samo ako se to lečenje sprovodi pod najstrožijom lekarskom
kontrolom. Međutim i statistike lečenja po sanatorijumima pokazuju da
v najveći broi morfinomana, duže ili kraće vrsme po prestanku fe&enia,
ofiSt poistaiu moriinomani.
Kliiminkan-jp. mnrfinn — Pitanje transformacije morfina unetog u
orgamzam i eliminisanje iz organizma od prvoklasne je važnosti u pogle-
du mogućnosti istraživanja morfina u organima osoba trovanih ovim alka-
loiđom. ,
Priroda promena-koje pretrpi morfin unet u organizam nije dovolj-
no razjašnjena. U svakom slučaju morfin se trangformiše u samom orga-
nizmu i to često u takvom obimu da ga potpuno riestane i da ga ŽaTo
-niTe-moguce ni dokazati u orgamma. j^retpostavlja-se da je proizvod
transtorm'acii e morfina u organiznm oftsidimorfin (DseudomortinK ali
za tu pretpostavku nema sigurne eksperimentalne podloge.
C1 o e 11 a je detaljno izučavao šta biva sa morfinom imetim u obli-
ku ipjekcija. Prema ovom. autoru jiedan deo morima iz Krvne plazme
dolazi u mozaK, gae gaiilipoidi čvrsto vežu i tu se zatim morfin razara;
drngi deo se oksidiše-u: drugim organima. a treći. maii deo. ehmmiše se
u iiepromenjenom nhliVn. .
-Izučavaiući pitanie navikavanja organizma na morfin. neki.autorl
došli su do zakliučka da stalnim povečavanjem doza nastaje u organizmu
potpuno razaranj&morfina. Ovo bi se slagalo sa činienicQm_da.sp ii orea- .
nima_morfinomana često ne nađe uopšte morfin.
U svakom slučalu glavni put elfiminisanja morlina iz organizma
jeste gastro-intestinalni trakt. Međutim iedan se deo. istina mali. može,
eUrnimsaa. i prpko-mokraće,...... :
Istraživanic. — Istraživaniie morfina u organima vrši se po opštoj ;
Stas-Otto-voi metodiT Mortin se nalazi i n '.alkalng^gtatnom ekstraKtu, j
&koMko je bio u amorfnonrobUku. Ako je morfin, pre početka ekstraho^
vatiia bio veft ” kn>f 'VH'k'.i, r r oiii '*■“ »■ >iinroformnoalkalni
ekstrakt. ..... •
 JDa bi se sprečilo kristalisanie morfinfl. i tako omogućilo niegovo
ekstrahovanie i etrom. treba postupiti na sledeći način: u kiseo vodeni
rastvor. iz koga su ekstrahovani otrovi koji prelaze u etar iz kiselog
l^&stvofaT^Bođa se prvo etarr pa ten onda...RatrtjuMbi'karboftat: oVa] će~
potisriuti morfin iz njegovog tartarata_i oslobođeni aikaioid' odmah se
rastvara u etru. Levak za izdvajanje, u kome se vrše operacije, dobro
se mućka. Na ovaj način alkaloidu, oslobođenom iz tartarata, ne daje še
potrebno vreme da bi mogao kristalisati.
J o r g e n s e n preporučuje za ekstrahovanje morfina etar kome
se dodaT,5°/o alkohoia koji olakšava rastvaranje morfina u etru.
Bilp da se morfin istražuie n ftomnm iii h l n r r tf a r r r m o m -£.t«icak±ij_r
rasttfarač se ispari na blagm tempgraturi fza etar do 50°, za hloroform. đo
75°) i dobiveni ostatak se upotrabi za identlfkovanie morfina.
Po sebi se razume da će ostatak kojl sadrži morfina dati reakcije
sa opštim reagensima za alkaloide.
_ Pošto se dobiie O P Š ta reakcija. z a alkaloide. . i d e n t i f i k a c - i i a m n r f i n a
izvršice se specifičnim reakdjama. 7,a identifikovanje morfina postoji
veći broj specifičnih reakcija. Ove reakcije osn,lvaju se delom na. prisu-
stvu lako oksidišuće fenolske hiđroksilne grupe, delom na osobini mor-
fina-da se lako pretvara u apomorfin, kao i na opštim redukcioriim svoj-
stvima morfina. Svaka od tih reakcija ima svojih dobrih i rđavih strana.
Neke od njih su neobično osetljive, ali je za potpuno iskorišćavanje te V
Velike osetljivosti potrebno da ostatak bude veoma čist (na primer rea-
gensi na. bazi sumporne kiseline: Frohde~ov i Marquis-ov reagens); druge --
su opet manje osetljive, ali specifične (ferihlorid).
Najpovoljnije .ie pi~vo izvršiti nrobu jednom od veoma osetljivih
reakčjjn't'rohde ili Margui.s), pa ako one budu pozitivne, izvršiti, ako to
~d&zvol]ava kolicina raspoložavog materiiala. ioč neku od reakcija kofe
ćemo navesti u sledećim rednvima- __
Po sebi se razume da i u izboru ovih reakcija igra veliku ulogu ,
iskustvo stručnjaka sa pojedinim navedenim reagencijama.
0 %—J l r o h d e - o v r e a e e n s . — Jedna kap pvog reagensa dodate
na jegan^deo .oatetita..kofe.-'sadržir-Baegfina~daje "vrlo.lepu liubičastu iaoiu,
Roja zatim postaje zelena. zeleno mrkg, žnta i j iajzad p^le~7u7.eg-gGrpp-
nja (^4 casa> piavo-ljubičasta. Ova reakcija je veoma osetljiva:, 0,005 mg
morfina daje, u povdljnim^okoinostima, još victljivu reakcijU sa ovim
reagensom. Reakcija će biti osetljmjia ka'đ se upotrebi sveže spravljen
reagens. A. naravno. da na osetljivost ov&^ reakciie'uSce u~veIiKormefi
i ' čistoća ostatka u kotne se istražujie morfin. NaiVnanie organske nečifi-
tOCe daće, uiled prisustva koncentrisane sumpome kiseline u reagensu,
više ili manje mrku boju koja će ametati viidljivost, za morfin karakte-
ristične, ljubičaste boje. Upotreba F r 6 h d e-ovog reagensa daje povolj-
nije rezultate kad se proba vrši sa slobodnlim morfinom no sa hlochid-
ratom. U ovom poslednjem slučaju hlorovodonična kiselina^. oslobođena
dejstvom sumpome kiseline, može u izvesnoj meri da utiče na osetljivost
same reakcije.
_.Ovaj reagens daje često sa nekim ptomaimnia, dobivenim iz orga-
na kopTse nalaže u većem stepenu raSpađanja, ali vrlo kratkotrajnu
boju koja se, sa malo iskustva, ne može pobrkati sa Iepom iiubičastom
boiorn što ie daie mortin'
' M-a r ti u i-s-ov—r s a-g.e-n. s. — Ovaj reagens sastoji se iz
koncentriisarie sumoome knsenne Koia sičtđrži malo formaidehida. NaJ=
 278

bolje je ispravljati ga u momentu upotrebe, pošto se on ne drži dugo.

Dobija se dodavanjem 2 kapi formalina (40% formaldehid) u 3 ml kon'
centrisane sumporne kiseline.
Jedna kap ovog reagensa dodata i raatrIjaKa^po-suvcaruastatku koji
sadrži morfina, dace iepu zatvorenu crveno-ljubičaBtu boju. ..... .~
h ^ f f i ~ R e a k c i i a n n Tj_ m p m R n-n^ir — Ova sa reakcija ZSS-
niva na p re tv ^ ^ iu ^ ^ o rima ju_ai^morfiri-.i-.d^azivan3,u- ovafePQsIedniegT
ako se na ostatak koii sadrži morfina doda 2—3 kapi koncentrisane sum-
' pom e kuseline neće se pojaviti nikakva boja. Ali ako še_tai 'rastvor zag-
reva na 100° oko pola safe, pa se onda doda zmee kaliiumnitrata, poja-
viće se za apomorfin karakteristicna* en/eno-Tjlubicasta boja koja Jjrao
prelazi u intenzivnn, kao. knr-Fr'rppu., tii^ r &.afanjpm twa 'Rp nr>ja posT.p-
pencTgubi
— R e a k c i i a s a f e r i h l o r i d o m . — Razblažen rastvor
r . *• ferifflžrida'date sa morflnant odnosno megovim solima. plavu_iii. .zeleno-
'1 X piavu d o i u . Ova reakcija dolazi usled prisustva fenokke grupe u mole-
. ‘ kiilu' moffiha. Zu pravilno izvođenje ove reakcije rastvor soli morfina
>: mora biti neutralan.
' Reakcija sa ferihlorid&m-.nije mnogo osetljiva. ali ie karakteristična
za morfin. Ona može naročito. korisno poslužliL za ražEkovanje moriina
. od njegovih derivata ko.ji ne sadržp slohnrinn fonf»lKVy—paipu (heroin.
koji, prema tome, ne daju ovu reakciju.
( ^ ) — J o d n a k i s_e_lijn a. Mogfin i niegove soli redukuiu iodnu
kiseknu, ostepaaa.iuci ioa. i ta se reakciia može upotrebiti za identifiko-
vanjle mortma. li rastvor koji sadrži morfina doda se 0,1 g jodne kiseiine
(ili koncentrisan rastvor kalijumjodata koji sadrži malo .■sumporne kise-
line) i mućka se u levku za izdvajanje sa hloroformom. Oslobođeni jod
se rastvori u hloroformu i ovaj će se obo jij Ijjnhirastn, y,a sasvi-m mgls
količlne morfina, ali koje se naiaze u đobro prečišćenom ostatku, reakcija
se može da izvrši na sledelći načm: na suv ostatak dodati kojii kap rastvora
jodne kiseline (10°/o). U prLsustvu morfina oslobađa se elementami jod,
usied čega će se rastvor obojiti mrko.
SHčnu reakciiu daiu i neki ptomaini. koji se mogu ekstrahovati iz
organa prilikom toksikološko-hemiiskih analiza.
Vp) — D e n i g ć s - o v a r e a k c i j a , . —• I ova se reakcija.osniva na
okaidaciji fenolske grupe u morfinii OWgirla?T]n ca n i>y^m ‘iliira.-m vr.fi
~vodonikperoKsiaom. Na suv ostatak doda se kap razblažene hlorovodo-
. mcne Kiseime, pa se ispari do suva na vodenom kupatilu; zatim se doda
kap vodonikperoksida (J.0—12% rastvor) i najzad kap rastvora sledećeg
saistava: 1 ml 4% rastvora bakarsulfata, 5 ml amonijaka i 100 ml vode.
~ U-glučaju prisustva morfin?i smpša se oboii iasno crveno. Bakar ovde. igra
•- ulogu katalizatora. ' '
I ova reakcija je vrlo osetljiva. Nekoliko stotih delova od miligrama
m°rfjga mogu se lepo utvrdiiti pomoću ove reakcije.
0 / — . -M-Lk r o h e-m'i i 1? k r. » l- i —
koji sadrži morfina može se ^zvrllli^^^a^osubli-
Pri^Tiikrogn-falmrarrfd -prva dnjv-jn ]pa +P|r docnije

_ U dobro prečišćenom preparatu morfin se može dokazati milcrohe*

rnijski stvaranjem kristala dvoine soli sa Ma r me - ovi m reappnsnm ili
pikrata sa zasićenim rastvorom pikrinske kiseline. ~
r ^ r ^ đ e n t i f i f c o v a n i e - j n o t f i n a JE izi^«šSMP Taakpjfom a, — V e o m a s p rc s ta a
karaicŠelreljčnSa rexdtc^ ^ a i d & B &iikgT^ j i ^ ^ moze_ š g a t o s s t i ^ s a
b d i m ~xiušom. Afco s e m iš u u b riz g a potko žn o . dznad re p a , n e u tr a ln i ra&-
t voi* h lo rM a f a ta b H e ~ iir^ ~ @ f e ,' d a j's e m T m B a
fž v n a n rib iiz n o oblik u slo v a S. Ova.f ćfe n o lo žai r e p z a d rž a ti dužei lli K raće
v re m e t'"P re m a G 'cT d'am e r u, a k o se ’ m is u u b riz g a 5 m g -m o rfin a' r e p
će z a d rž a ti ta j položaj 20 sa ti, a s a 0,05 m g sv e g a 45noainuta. ■ G ra n ic a
o ste ljiv o sti ov e fizio lo šk e r e a k c ije j e 0,01' m g m o rfin a .
Miš reaguje na sličan način i sa derivatima mor&na: heroinom. apo-
mortmom, Koaemom, đidrilnom, tebainomTSamopoelednja tri jedinjenja
deluju mnogo slabije. ; . ■ .
^s^T^K vantitativno — Kvantitativno određivaniie
moriuiia U~oi‘t!'anllria tmVrtriih-doiaauEajeft. ii nh7ir Morfin se. kao .fitosmo .
videdi, već u živom organizmu brzo raspada, tako da su količine morfina
kpje treba da se izoluju iz organa osoba trovanih oviirralkaloidom nai- -
čelće tako maie da seteško mogu kvantitativno odreditr. Ali kvantitativno
određivanie_morfina' u raznom drugom toksiKoioskorn iiateriialu fostaci
hrane, tečnosti, lekovi i dr.) dolaži čežće u obzir. ■ •
Pored metoda za kvantitativno određivanje alkaloida navedenih u
opštem delu, aj koje se mogu upotrebiti i za određivanje morfina, naveš-
ćemo ovde jednu kolorimetrijsku metodu, ^speeijalnu za morfin. I ova
metoda se osnlva na .pgeyođenju: morfina U-apomorfin -i kolorimetriiskom
odrefliaanjiL-ovog posiednjeg (De n i g ž s ) .
—Ostatkii'k'oji 'sadrži moriina doda se 2—3 kapi tkoncentrisane sum-
pome kiseline i zagreva se dok tečnost ne postane slabo mrkb oboj ena.
Zatim še doda 5 ml zašičenog rastvora natrijumaeetata i 2 kapi zasićenog
rastvoral merkurihlorida. Smeša koja se nalazi u epruveti zagreva se na
ldjučalom vodenom kupatEu, pri čemu se stvara plavc-zelena bo<j'a, ka-
rakteristična za apomorfin. Boja ostaj,e više dana. Paralelno se izvrše iste'
rađnje il sa rastvorima moriina poznatog sadržaja (na primer 1 mg na
100 ml vode) i onda se kolorimetrij'ski poredi intenzitet boje i tako odre-

>T ........... 101 .■• 15> 30 v

Sl. 26
■Metoda se zasniva na orevođeniu polarografski neaktivnog molekula
morima u polarografski aktivni nitrozomorfin (H. Boggesgaard — Ras-
 mussen). Iz hloroformnog ekstrakta koji sadrži morfina ispariće s& hloro-
form i ostatak rastvoriti u 0,5 ml ;LN HCl; u rastvor se doda 0,8 ml mola-
rnog rastvora natrijumnitrita i.posle pet minuta stajanja doda se 1,2 ml
20% natrijuhidroksida, tako da ukupna zapremina iznosi 2,5 mi. Kroz
rastvor se propušta inertni gas (azot) i polarografira od — 0,6 volti, uz
upotrebu pogodne osetljivosti. Ovako je moguće odrediti, smanjujući
ukupnu zapreminu polarografiranog rastvora, i svega nekoliko y mor-
fina. Za ovo određivanje ne smeta~prls«stvĐ>-piQHiaina_ (M. Mokranjac i
D. JoVanović), sto oini veliko preimucstvo polarografske metode
(vidi sl. 26).
Tntnaćenfe rezultata.— Motfin se još za vreme života (in vivo) vrlo
'l m o railaža nai'Ofttto kOd morfttrarnana, koiiTšu s<nrec navikii na otrov.~
I&totako i u organima koii se naiaze u većem stepenu raspadanja, morfin,
koji je preostao, dosta se brzo raspada. U svakom slučaiu istražtvanje
morfina u organima trovanih. trbba preduzeti što je moguće pre. Nije
međutim, sigurno da će sem orfin naići u slučajtevima gde j'e stvamoi bilo
po sredi trovanje morfinom, pošto se on, kao što smo videli, vrlo brzo
raspada već in vivo. Iz svih tih razloga 'kad se pri toksikološko-hemijskim
istraživanjima nadu ma i tragovi, morfina, taj nalaz je od velikog toksi-
kološkog značaja.
PEMVATl MORFINA

J Tfllri ^ mrv^fii'AnriV' Ao.riinfn-a.nl'iTr. rn-u_ftpijiimn 7H^ipij no.-sa_mor-

finom. kao .koripin i tpViain Drusi deiivati morfina) dobiiaiu s'e-sinlelički.
uzimajući morfin kao sirovinu. To su heroan, apomorfinV dionin i drugi.
Većina morfinu.sli.cnih .analgetiKa. mQgu...dovesti, teao i morfin, do navi-
kavanja i do toksikomanije, Zata se i u međunarodriun okvirima kontro-
j j je promet i upbtreba tih preparata.
Knitei« — Ovaj alkaloid se nalazi sa morfinom u opijumu, samo u
mnogo manjem procentu od 'Kod&in 15 iftetilmdrfift. tlTTlTOFfin
kod koga jo1vodoničru atom.iz i enolske gvupe 2 am&YiJfen metil grupom. JJ
toksikološkom pogiedu kodein nije značajan. Qn ]e mnogtTKianie toKgican
od morfina. Ali kako se kodein vrlo mnogo upotrebljava u terapiji, i posto
se-i-on-nalazi sa morfinom u opij.umskim preparatima, to istovremeno
prisusWo morfina i kodeina može u toksikološko-hemijskun istraživa-
irjima _u lzvesnoj meri otežatl dokaziVanie. odnosno identifikovanie
morfina. -.' .., --------- -—
Kodein se tooi na 155°. gorkog...ie ukusa. On je jaka baza. Dok je
morfm sasvim slabo rastvoran i u kljucaloj vodi, dotle se kodein prilično
rastvara, naročito u toploj vodi, I u organskim rastvaračima se znatno
bolje rastvara od morfina.
v, Od morfina se može razliKovati no slpdpćim. r eakciiama: ferihlorid
' i ioana mseijna ne rftaguiu sa kodeinom. pošto on više neiria šlobodnu
■■j tenolsku grupu. : ~
Za- dokaživanje samog kodeina, kad nije pomešan sa morfinom, naj-
^ ^povoTmije ie L a f o n - o v reagens, Koji daje sa kodeinom mtenzivnu
"r J^aragdrzelenuJbqjy. Priisustv(x morfina ometalo bi ovu reakciju, pošto
i 0n daje, iako mnogo manje intenzivno, zelenu boju sa tim reagensom.
h =£5> aikalcfid je po svojoj toksičnosti
o ]o§ manje opasan za čoveka rio kodeiin. Odrastao čoveK može uneti l
tietaJfiKo grama ovog alkaloida bez opasnosti po žiivot. Zato je ovaj
 281

alkaloid još mnogo manje interesantan u toksikološkom pogledu od

kodeina. Tebain deluje suprotno od morfina i na dovodi. do navikavanj-a
Uostalom on se j-ne-upotrebljava u terapiji.
Ostal'i aaKaioiđi iz grupe opljuma još su manje toksičirii, i prema
tome još manje interesantni sa toksikološkog gledišta. Od izvesnog značaja
za toksikološko-hemijskai istraživanja ie narkotin. Dokazivanje n-jorrnT^g
prisustva služi, kao što smo vjdeli, za razlikovanj e trovaniia morfinnm
. od trovania opijumskim preparatima.
.Heroin. — Heroin j-e diacetilmorfin i dobija se dugim zagrevanjpm
morfina sa anhidridom sirćetne kiseiine. Ubićno se upotrebljava s o —
IHorhidrat. " —
- Herodn se upotrebljava kao zamena kodeina, a delom i morfina. On
speciiično deluje umiruiuće na orpane za disanfe i_zAto ^e-iiantrphljavSS
za uinirenje napadaja upornog kašlja, u slučaievima gde druga sredstva
•ftisu1pomoffla. MedutunTiiroin ie toksićni.ji od morfina, a pored toga
terapijske! đoze vrlo su bliske toksičnim dozama, što ga već čini' opasnim
za upotrebu. U dozama 1—2 mg deluje anaigetično, a količina od“5 mg
heroina može već biti toksična. 50 do 75 mg predstavljlaju letalnu dozu
za čoveka. Najzad do navikavanja na heroin i pojave heroinomanije
dolazi još brže i lakše no što je to slučaj kod' upotrebe morfina. Iz svih
tih razloga upotreba ovog alkaloida kao leka danas je praktično izbačena.
Ali zato on predstavlja jednu od najviše upotrebljavanih droga za
uživanje. '
Kad je heroin uveden u medicinsku praksu, pre više od 50 godina,
smatran je kao sredstvo koje može da zameni morfin, a da, međutim, ne
dovede do toksikomanije. Ali duža upotreba ovog sredstva u medicinskoj
praksi je pokazala da heroin. naprotdv, mnogo brže i lakše dovodi do
toksikomanije no morfin i to do još ozbiljhijeg obiika toksikomamje. raKo
"Je problem upotrebe heroiria postao meaunarodni probiem. Međunarodna
Komisija za droge koje se upotrebljavaju za uživanje je još pre više
godina preporučiVala državama članicama Međunarođne zdravstvene orga-
nizacije, da se heroin izbaci iz upotrebe i da se zabrani i njegova proiz-
vodnja. Preko 50 država je usvojilo tu preporuku. Ali se zato danas heroin
gotovo isključivo upotrebljava kao krijumčareno sredstvo za uživanje.
'Heroinomani ga upotrebljnvajn n vidn. ■i.n.j.pkg.ija pa .čalr i nšmrkivaniem.
Istraživanje. — Heroin će se istraživati u alkalno-etarnom ekstraktu.
J P f j i g u a z iv a n jir h e r n in a t r obn T-iS.inp n ?Wr1jfar ii,pl A g. sp nr| ta k o
^dzpliguie greianiem. naročito u kiseloi sredini. Kao-proizvod hidrolize
oslobada se sirćetna kiselina i morfin, Zato se često može dogoditi da se
p n toksikološko-hemijskun istraživarijiLma mesto heroina nađe morfin
kao proizvod te hi(&olize. ............ •
Yeći broi reakciia heroina su identične sa morfinom (kao Frohde i
Marquis). Ali kako je kod heroina vodonik fenolske grupe zamenjen gru-
pom acetil, to heroin neće dati one -reakcijte morfina koie dolaze usled
prisustva slobodne fenolske grupe (ferihlorid i iodna kiselina).
^Apomortnn. — Apomorfin se dobiia dejstvom hlorovodoiucne kise- HiV
Irfie'fia-mortm. .a n a temperaturi od 150°. Na ovai način iz molekula mor-
fina izdvaia se molekul vode i dobiia..apomorfin.
Apomorfin se upotrebljava kao ^metično sredstvo. U tom se slučaju
daiu iniekciie apomorfina. Apomorfin nema narkotično deistvo, a-nj.fr-
pnvn tnksinr^ j-ft siabni vee i zbou nieffnvng raknP emetiČnOg
aejstva
 282

U pogledu t oksikološko-hemiiskom interesantan ie pošto se morlin

.-Iako*g?gtvara~U"5.pomonm i na tai se naćm._kao što smo videlL-triože iden-
tifikovati morlin. .
^jprivati mnrfina i sintetske giipstanpp zameniti
, TnorfTrT — n niiitn iznalaženia snnstanci sa analgetičnim deiovarnem slič~
:;^_>^aiorfinu, ali koje bi predstavljale manju opasnost na navikavanje
kojc dovodi do toksikomanije no .što je to slučaj sa' morfinom, sintetizo-
van je veliki broj novih jedinjenja, od kojih. su mnoga 1 pustena u pro-
met. U tom cilju spravljen je čitav niz derivata morfina, petidina (l-metil-
~4-fenil-4-karbetoksipiperidin),' metEuicuaa]'’ (đl-4, 4-difenil-6-dimetila-
mincrS heptanon) i dr. U sledećoj tablici ižneta je konstitucija nekih od
ovih jedinjenja.
M O R F IN , N J E G O V I D E R IV A T I I S IN T E T S K E S U P S T A N C E S A D E JS T V O M
. S L IC N IM M O R F IN U :

(METILMORFIN)

HEROIN N0RM0RFIN
(DIACETILMORFIN)
 285?

2--- - -3

3 HIDROKSl — N — METILMORFIN'AN CH,

(LEVORFAN, DROMORAN)
DOLANTIN (PETIDIN, DEMEROL, DOLAZOL)
(]—METiL—4—FENIL - 4—KARBETOKSIPIPERIDIN)

Derivati morfina i druga sintetička jedinjejfi sa sličnim d e js tr o m r

iako raziicite hemiiske konstituciie. .upotrebliavaiuse. u obimu soi^.
uglavnom kao zamena morfina s obzar&m ili na manju toksičnost (npr,
dolan.tin) Ui maniu opasnost na navitcavame Koje dovodi i do totBtkoma-
nije. MeđuElm u većini slučajeva. feod ovih jfedSnjienja. postoji paraielizam
lzmeđu'anaigetičnog delovanja i svojštva njihovog da o.ovode da navika-
vanja i do toksikomariije. Ali u tom pogledu ipak ima i značajnih izuze-
taka:‘Sintetizovana su iedinienia sa analgetičnim svojstvima koja su jača
no iijihova podobnost da dovode do toksikomamje; isto tako aobivena~
šu jedinjienja 'slabog analgetlgnog' đejulva, ali. ku)1r *ferkše dovode do tok-
sikomanije. Najzad sintetizovana su i jedinjenja koja imaju analgetična
svojstva a nnhova upotreba ne -dovoai cto navikavanja i toKsikomarilJe.
'Ovakve supstance bue bi, naravno, iđealne za praktićnu primenu kao-
zamena za morfin. Međutim jedinienia ove poslednje gmpe obično imaju
analgetična svo)stv'a~mnogo slabijaod morfina, takoi dateško mogu zame^-
niti morfin (npr. levalorfan). IJ.-.tom pogledu čini izuzetak naloTHn
(N-alil-nor-morfin). On, prema podacima koje je objavila Svetska zdrav-
stvena organizacija, ima, kod čoveka, analgetično delovanje slično mor-
finn^ a m p ftiitirri n o 7fcwnd i_ ^ i^ r t lr r i ^ n.Tr.a~r.ij(s -fvrjr ji;u.jiVH Tlt p n -
četnu euforiju). Nalorfinje čak i fizibloški antagonist morfina j njegovih
derivata. On je upotrebpfavan uspešno kao iizioložkt aritldot kod trovanja
morfihom i drugim opoinim drn^ama. —-

Toksikološki značai. — Strihnin je u toksikološkom pogledu jedan-

jodr'na^ažni]ih' '5lkal5lda kako po .svoioi toksičnosti, tako i po broju tr?--
' vanla. On se upotrebljava u w!o m ^im do^riia* (1 đo'IO mg ~SIevrio) 'u
tefapiji kao analepjfilaMft i, narocito, kao roborans i tonikum (k’od rekon-
'"vaiescenatal. Upotretaliava se takođe kao sreastvo protiv stetočma (pacova,
Tisica. kuriaka). U izvesnim zemliama proaaie se ~Rao~sredscvo protiv
pacova i miševa žito impregmrano rastvorom strihnina i obojeno nekom
crvenom anilinskom bojom, radi lakšeg raspoznavanja. Ova dcista raspros-
tran.{ena unotreba čini ea^»ristupačniiijiauod mnogih f e g i h alkaloidaTTo-
glakšava njeggvu upotrebu u zloćinačke svrhe. a stvara mogućnost i'
Za Slučainfl tvmranjj— . ......
284
Osnhine. — Strihnin ie glavni alkaloid biljke S t r y c h n o s n u x
v o m i c a , odnosno semena te biljke. ’l'u se uz strihnm nalaz;
"čfci. Strihnin su izolovali još 1818 godine francuski farmaceuti Pelletier
i Caventou.
Rtrihnin kristališe u oblilcu prizmi. U vodi je sasvim slabo ras-
tvorljiv; bolje se rastvara u alkoholu. U £istom etru se vrlo malo ras-
tvara. Naj.bolii rastvarač za strihnin ieste hloroform. Strihnin se topi
na 265—268°. Određeha mu je i strukturna formula (Robinson):
CH, CH.

CH R — H (strihnin)
Ćh 2 R = 0CH3 (brucin)

Sa kiselinama daje soli koje se dobro rastvaraju u vodi. Strihnin-

sulfat se rastvara dobro i u hloroformu (G. Bertrand).
Strihnin i njegove soli.veoma su; gorke. Nekoliko miligrama dovo-
1inr» ip ' Ha'zagnffl por» » i ^ ^ ^ a r l^ ^ a a i^ iB r č in i da se strihnia^jggb
rebljavan u zločjnačke svrhe, obično daje pomešan~sa nekim lekorn, koji
~~Te i sam gorak. te na tai način. gorčina niegova ne privlači pažniu.
* Kaiijum i natrijurtihidroksid, kao i amonij'ak, talože strihnin iz
njegovih soli. Međuiitn istaložen alkaloid se rastvara u višku amonijaka,
aii se dužim stajanjem iz tog.rastvora izdvaja u obliku kristala. Ova se
Osobina strihnina može iskoristiti za odvajanje strihnina; od brucina, koji
se neće stajanjem ponovo izlučiti'iz* amonijakalnog rastvora.
Natrijumbikarbonat potiskuje . takođe . strihnin iz njegovih soli;
usled pnsustva ugljendioksida i r bikarbonata, oslobođeni strihnin neće
se taložiti, več će ostati u rastvoru iz koga se strihnin niože ekstraho-
vati pogodnim organskim rastvaračima. .
Toksičnost- — Strihnin ie tin kommlzivnih. otrova. Covek je oset-
'l]Tvi]i prema dejstvu strihnina od živoianja. Letalna doza za odrasla
čoveka iznosi 0.03 do 0.08 g strihnina. .....
Upotreba strihnina ne dovodi nLdo kakvog_navikavani'a; strihnin
deluie kumnlfltivn ^ i n nvamo mnrai vnditi ra&una kodjjavanja strih-
-nina » -ferapijšto isvrhei ; , , .
Simptomi.,— Prvi simptomi trovanja pojavljuju se obično četvrt
sata^So jednog sata po unoseniu otrova u organizain. a smrt. akcT se ne~
t>reduzmu sve pot.rptme protivmere. nastupa ubržo posle pojave-prvih
,s^pto^pa.~$imptomi toovania?istiihninom toIiko"~su -karaKleiistlcni da~TT
najvećoj meri olakšavaju dij agnozu trovanj a, ako se raspolaže tačnim
opisom poslednjih trenutaka života trovanog. Dotnmantni.simptomjpred-
ctai7l^yi tataT'n^ni Posle kratire perinri*. i
 285

praćenog preosetljivošću prema svetiosti, iznenada dolazi do tipičnog

konvulzivnog naoada. ielo se naglo previja kao luk: potiliaR 'i pete su
~biT6n]'eh.e na ppcrm-posteiju f o a i s t h o t o n o s ) i ; ponekad se telo koči
u obrnutom pfavcu ( p r o s t h o t o n o s ) iili čaktelostvaraluk u bočnom
golozaju (p ie u r o s t h o t o n o s ) - Najčešee ie prvi polflžaj. Ovai napad
traie kratko vreme: 1—2 minuta; gatim nastaje faza u koioii se ti simpto-
mi izgube. Ali pod uticajem najmanjteg dodira, pa i najmanjeg šuma,
n&{Sad grčeva se ponovo javlja. Zubi, odnosno viiica je stegnuta, udovi jako
ukočeni, Bolesmk ostaie svežtaii. PčriOde smirenja svž au~Ktaće i najzad
smrt nastupa u jednom od grčevitih napada, i to najčešće posie cetvrtog
th pfttng. Akn ’hrn-j napada p^prip četiri Hi pet. i ako periode smirenja
postaju duže, a sami napadi kraći, može se očekivati da će trovaTtr
' ozdraviti. —— — — — — - - ■^
Ima slučajeva gde je, po uzimanju vrlo velikih količina s'trihnina,
smrt nastupila bez pojave ovih karakterističnih simptoma. Tako G r i m m
navodi slučaj jednog samoubice, koji je uzeo 5 g strihninnitrata i gde je
smrt nastupila posle 20 minuta. Posle 10 minuta pojavili su se simptomi
uznemirenosti i cijanoze, a posle kraćeg vremena smrt je nastupila uz
jedva vidljive grčeve,
-AntidotL — Kao i kod drugih trovanja, pre svega treba pokušati da
trovani gto pre pc^rati, kako otrov ne b.i otisao u creva l tu se resorbO-~
vao. KSor"l kod tmvanjfl m n r f i n n m i nvrlp t.rphg kao antidot data. tamn
lli jaku kafu; tanin u želucu gradi u vodi nerastvoran, pa prema" tomfe
'tnanje opasanT atrihnintanat.- Ovai tanat ie. doduše, rastvorliiv u hloro- ‘
voaomcnoj sredini žeiudačnog soka, ali ga povraćanja treba jpš pre-
rastvaranja da izbace iz žeiuca. Isto tako kao antidot može se dati ži-
vptinjski ugali. razmućen ,u-vod|~Ovai ugalj adsorpcijom vezuje alka-
loid i na tai ga način čini manje opasnim. Ako ima mogucnošti i vrtf-
mena, korisno je izvršiti ispiranie želuca. Međutim ova vrsta pružanja
pomoći'veoma ie otežana kod trova"nTa strihninom usled iakog grčenla
mišića, odnosno usled jako stisnutih vilica. Pored toga, da bi ma koja
vfgtžToružanja pomoći u ovom slučaiu mogla biti efikasna.jarvi je uslov
da se to ućinij t ^ j r e , pošto strihnin vrlo brzo deiuje. Freporučiije se
~davanje barbiturata uitravenozno kao najsigumiji način iečenja trovanjJT
Tstmnmom. Barbiturati deluiu kao fiziološki antidoti (antagoiugti). JNaj-
bolje je davatT one barbiturate koji se brzo resorbuju i b»izo' aetnju
feentotal i sl.1. Iniekciie barbiturata treba ponoviti sve dok ne prestanu
grčevi.
= = 5> Eliminisanie. — Strihnin se. iz organizma uglavnom eliminiše preko
bubrega, oanosno moSrace. is.oa užlrflan.la većih đoza', ali Htte 'ni'je" doSIu—
~®rsmrtonosnog trovanja, nađeno je u mokraći do 75°/o od unetog alka-
loida. Zato kod trovania strihninom uvek treba ovai alkaioid istraži-
v'ati u Ipgkraći.
Eliminisanje strihnina preko mokraće počinje već posle jpdnog
sata, pa i ranije ( K r a t t e r ) .
U slučaievima akutnih trovania. završenih brzom smrću, strihnin
t.ispha. majprp trat iti u želucu i želudačnom sadržaiu. "
^[straživanje. — U toksikološkom materijalu strihnin se istražuie f
,.S t a' s-u 1 1 o-vom metodom l to u alkalno-etarnom i naročito alkalno-
ffloroiormftom eksLi'akLu, poSto se uvaj alkaloid bolj'e rastvara u hloro-
formu. a u etru se vrlo slabo rastvara. ' '
 ^ S m u- m tcB P H tfC * * . f r n e i v ,
~'? 2.8.' ^ ____ : .......s«-ezA, . « h ^ „ rrt* ,n „ 7 U i^C U JT t^r
~l Jfrue«.'-
li/ _ SStrihnin.
t r i h n i n . kkao
a o ii oostali
s t a l i aalkaloidi.
l k a l n i d i . driajg
a i-p pn .it.ivm
n n 7.it.iv n n1 rrpakrijn
p a k rn n : rtpžtim
reagensima za alkaloide. Kad ove pokaiu poziti«ne.re?:ultate. pristupiće
se identifikovaniu alkaloida specifičnim reakcijamia. Od svih alkaloiđa
gtnhnin je najlakše identifikovati specifičnim reakciiarha.
f g | — Jedna~~nd ' riajrvsBtl^ivi.jlih.-i .. nŽjVaraVt&rigfrični ji|i reakciia
5trihnffla .d.obija~še~ sa koncentrišahom sumpomom kiselmom i kalijum-
’bihromatom. Da bi reaKcija uspela ae sme se upotrebiti mnogo'bihromata,
a sem ioga i ostatak treba da bude što bolje prečišćen. ’ ‘ ReaSČi]a se
može izvršiti ii'a sleSeći način: na prečiLšćen suv ostatak doda se prvo
I; kap koncentrisane sumporne kiseline, ubaci malo zrnce kaiijumbihro-
1 mata i staklenim štapićem se to zmce povlači kroz kapljicu koncentri-
sane sumporne kiseline. _Za zrncem bihromata oata.iaće tracf l-iliihifia.gte
bžje. 'Boja je vrlo kfatkotraina. .....
Ova reakciia ie osetliiva još sa 1/1000 deiom od miligrama strih-
nina, ako se radi sa dovoljno prečišćenim ostatkom i ako se izbegava
upotreha suviinog bihromata.
~ © — P niga reakcija, isto toliko osetliiva. dobiia_se sa Mandelin-
reagenšorn. Jedna kap ovog reagensa dodaia na dofoo prečišćen.
1 J - suv- ostatak. daće iepu plavo-ljubijčastu. boju. Dodavaniem malo vode
' ova boja prelazi u ružičaštu iii cirvenu bo-juf Da bi ova rpakcija imiala
punu vređnost potrebno je ne samo da se dobije prvi deo reakcije, tj.
^ < pojava plavo-ljubičaste boje, već i ružičasta, odnosno crvena boja, po
dodavanju vode; jer izvesni drugi alkaloidi (kvebrahin, solanin), kao i
neki ptomaini, daju sa ovim reagensom plavo-lj.ubićastu boj.u, aii ona
ne prelazi u ružičastu po dodavanju vode..
v„,„ — Mikrohemiiske reakciie. — Ako se u kap strihninhlcxrhidrata
' doda zmce'cvrstog kžlljUfli (ilt natrijum) — perhlorata videće se, posma-
" Iratijem pod mikrositopom, karakteristični kristali. '
^ r ffiziološki opit. — Pored hemiiskih reakcija za dokaziivanje strih-
nina uprečisćenirtr ekstraktima vxlo je korisno poslužiti se i fiziološkim
opitom sa žabama. Ove životinje su osetljive na dejstvo stfihnina. Ka-
štvof ko] 1 sadrzi nekoliko stotih delova od miligrama, ubrizgan potkožno
Jabi. proizvešće tipične pojave tetanizacije. Zadnje noge žabe "biće ja k o '
ispružene, prednje prekritene preko gtudi. U početku eksperimenta
ukrućenost žabe je takva da, ako je držimo za zadnje ispružene tioge
u horizontalnom poiožaju, i ne pregiba se. Ovako reaguju mužjaci, dok
kod žabe-ženke biće izdužene i ukrućene i prednje i zađnje noge.
■ ^^S ^K vantitativno određivan.je: _striIimna. — Kvantitatiyno određivanje
•strihnina u prečiS&iiiiu uslaijiiud mujse—se izvršiti jednom, od metoda
^naved'emK u upStetn~đglu ili sledećom kolorimetnjskom metcxiorn~~(M~g-
i a (J Ui 11-D e n i ^ i s ) . Reakcije se sastoje u sledećem: strihnsn se hid-
n ra nascentnim vodo.niKom koji se stvara dejfetvom hlorovodonične
■ ■ kiseline na cink. Dobiveni proizvod reakcije: tetrahidrostrihnin
fC2iH26N2Q2l _daće. deistvom .oksidišućih sredstava. karakterističnu cr.yg-
nu boiu.
~ Praktično se reakcija izvodi na sledeći način: ostatak se rastvori
‘ u malo razblažene hlorovodonićne kiseline, pa se ispari do suva; zatim
se rastvori u 4 ml vode, doda se 4 ml hlorovodonične kiseline (d: 1,18) i
oko 2 g čistog granulisanog cinka, smeša proklj'uča i ..ostavi se da stoji
3—4 minuta. Zatim se 2 ml te tečnosti preruči u malu epruvetu i đoda
kap rastvora natrij.umnitrita ( l 0/oa). Tečnost se oboji crveno. Iste. ove
 ć i/ly tT?sL0 I}oA -

“^7 n ' ------

operacije izvršiće se i sa rastvorima strihnina pozraa.te koncentracije, i

prodzvedene boje porediće sa kolorimetrijski. Dobivena boja je stabilna.
Posmatrana spektroskopski ovako obojena tečnost daje dve apsorpcione
trake u zeleno-plavoj ohiasti spektra. Međutim i ovu reakciju će ome-
tati prisustvo ptomaina. Kvantitafcram__određivanj e:m strihnina pola-
.rografijom može SelzbeĆi'nBgatrvrio daovanje ptonuiina.
Polarografsko ođređivanie strihnina. — Polarografsko određivanje
strihnma^ izgleaaitr br^p^c^ij^RbTTITfemogućg^posto molekul strihnina
se mogiaj redukovati lii oksidisati na zivinoi kapajutef elektrodi. Ali
sftrihnm može svoiim katalitičkim' delovanioii izazvati redukciju jonž
vodonika na~kapaiućoj
:apa]uco] živinoi elektrodi.
_________ Na taj nažiiiL postoii mogučnost
_______
_______ jolarografskog određivanja strihnina merenjem tzv. ^kar-
talitičkog t^asa’’: Kcfličina redukovanog vodonik:ar'isa" prtim aiuniern-
vMria~|,katalitičkog talaša”' (Koji': šasvim drukĆL.ie tžglsđa 110 noirgalne
.jpoiarogratsKe stepenice”) izvesnim granicama je srazmema koncen-
traciji
. stnihnina,
______ koji _ .tu sli______________
:i kao -Katalizator. OVu. ost>blnu 1strihsana
iskoristio je F. feeimers za- kvantitativno određiVanje strihnina u far-
maceutskim preparatima, a Derobert je pokušao da primeni tu metodu
i na određivanje strihnina u organima. Kombinacijom i tehničkim iz-
menama ovih metoda omogućeno je određivanje strihnina i u prisustvu
znatnijtti količina ptomaina (M. Mokranjac i D. Jovanovićjl Praktično
metoda se izvodi na sledeći način: Uzme se odmerena zapremina aikal-
nohloroformnog rastvora, koji ne sme da sadrži više od 100 y strihnina,
ispari do suva, na. ostatak doda 2ariL anhidrida sirćetne kiseline (čime
se uklanjaju smetnje ptomaina) i rastvor posle 10 minuta stajanja paž-
Ijivo ispari do suva. Ostatak se rastvori u 2 ml 0,1N HCl i ponovo ispari
do suva, pa se onda rastvori u 2 ml redestilovane vode, doda 2 mi
0,1N natrijumsulfita i polarografiše od —-1,8 do —2,2 volte (vidi sl. 27).

SL 27

Polarogram A : 4 game strihnina u 2 m l n/20 NasSOa

» B : 8 game strihnina u istom osriovnom- rastvoru
„ C : 12 game strihnina u istom osnovnom rastvoru
„ Đ : 16 game strihnina u istom osnovnom rastvoru
E : 20 game strihnina u istom osnovnom rastvoru
„ F : slepa proba osnovnog rastvora
polarografisano i o d — 1,8 d o —2,2 voita
osefljivost. galvanometra 1/400
akumulator 3,8 volta
288

Tumačenie rezultata. — Iznalaženje jrtrihnina li organima tvavanrfi

predskvtTa mnogo mgtfle teškoća fio iznalaženje većlne druglh alkalo-
iH'a. P rp svpgn videU smo da on ima vrlo dorbe i sigurne reakcije.^za
identifikovanie. Strihnin spada u.one alkaloide koii su dosta otpoTni
"prema procesu fžspadanja.^Tako je.. K. r a 11 e r-uuspelo da izoluje strlh-
mn iz organa i posle šest godina... M a c A d a m ga je našao u lešu
životinje posle tri godine. Slične rezultate, koji govore u prilog otpor-
nosti strihnina, navode i drugi autOri. Međutim K o h n — A b r e S t
navodi jedan slučaj gde već posle dva meseca, u lešu u kome je prvo-
bitno bio nađen strihnin, nije više bilo moguće utvrditi prisustvo ovog
alkaloida. Jgjrisustvo nekih ptomaina;U..materiialu..koii se ispituie može
dovesti do izvesne zabune, naroč^to nedovoijno i^kusnog .toksikologa.
' K o h n ..— A b r e s t je u tri iešaiekšHuimrana" posle jectnog dtTdvB.
meseca našao jedan ptomain koji je sa M a n d e 1i n-o.vim reagensom
dao ljubičastu boju sličnu onoj koju daje strihnlin, ali Ita boja nije
prelazila dodavanjem vode u ružičastu, kao što je slučaj kod strihnina.
Sem toga taj ptfiiiain nije dao reakciju sa bihromatom i sumpornom
kiselinom, niti jte imao fiziološko dejstvo strihnina. Još A m t h o r je
(1887) u dva maha našao u lešu posle osam dana ptomain koji je sa
bihromatom i sumpornom kiselinom ■dao reakciju sličnu onoj koju daje
striihnin. Ali ni ovaj ptomain nije 'imao fizicdoško dejstvo strihnina;
sem toga on je bio sasvim slabo gdrak i nije kristalisao, dok strihnin
lako kristališe.
Prema tome mogućnost da ovi razni 'ptomaini dovedu do pogrešnih
zaključaka ne može doći u obzir, bar ne kod stručnjaka sa dovoljnim
iskustvom. . ...... .
Sto se tiče otpornosti strihnina, kad ,se on nalazi u organima izlo-
ženim većem stepenu raspadanja, uglavnom se može reći da ie_on ot-
. pomiii od drugih alkalaida. ali ipak u izvesnim slučajevima i on se ittože
relativno brzo raspasti u lešu-: Zato je i kod istraživanja strihnina ža
siguran nalaz od naiveće važnosti vrsiti lspmvanja što jć ihu.nUćt: pfe
po smrti osobe umrle pod sumnjom trovania. .

i-t
Toksikološki značaj. — Brucin je u toksikološkom pogledu inte-
resantan kao pratilac strihnina i zbog toga se u slučajevima trovanja
preparatinia biljnog poreMa (tinktura i slično) pored strihnina nalazi
i brucin. Iznalaženje njegovo u takvim slučajevimai važno je radi ’i fv r-
đivanja prirode uzetog otrova, odnosno oblika u, kome. je otrov bio tinet
u organizam.
Osobine. — Brucin je u hemijskom pogledu dimetoksistrihnin. _Qn
kristališe sa 4 moIeEula- vo3e;: veoma je gorkog ukusa. Brucin se nešto
lakše rastvara u vodi od strihnina. U alkoholu se dosta dobro rastvara.
NajboJji rastvarač za brucin je, kao i za strihnin,. hloroform. Fiziološko
dejištvo bruoiiia je sličnđ štrdhninu;-samo je mnogo slabije po intenrftetu.
Istraživanje. — Brucin se lako'~6ksidiše.l_da,juči kakotelin. Ovaj,.ni-
troderivat brucina služi za dokazivanje_kalajevih solij ali se^u obmutom
pravcu, ta reakcija m o ž e upOtrebiti. l za abk^vahjeTim cina.. Ka c^ta-
tak koji sadrži brucina doda se, radi oksidacije, kap-dve azotne kiseline.
Pri_tome će se pojaviti crvena boja; koja je već sama po sebLkarakte-
 J j f U A t C lO tlcK lU ■ ClrfciTZcjrd fr u C-COI fh&Ct
-J- L

vrn/fz. JP lCćc^ Z ^ j C*. J ĆLš/C-

- iL a k p fii ° p f ‘ &
. 289
) < C iA ^ p jjp o o ^ r ^ O t M f '
ji'{
\ w Wrističr
^
" ristici bmcm/. Ova crverta boja , ^posle izvesnbg vrL:mena prelazi
^ _ u .L ^ f tTj
žutu: b mć mj e pretvoren u kakotelin. Ako se tad đoda koia kap rastvora (U ,
-*_-_-ur=rar.' pojaviće se"karakteristična
stanohlorida ---<___f -i.. boja.
ljubičasta • [AAUfV^S-M Pi^P
' Prilikom toksikološko-hemijskih istraživanja brucin se često ne nalazi1 •^’ vi^— •
sam, već pomešan sa strihninom. Ova dva alkaloida nije potrebno iz- )
dva’jati jedan,_od' đrugog, .pošto se oni mogu i u smeši identdfikovati spe+iJCU
cifičnim reakcijama. .. ^ /
A jju e ^ e T j^ . ■fc J b o J t0'^
ATROPIN (đ-l-hiosciamin) CnHtjOg^
HIOSCIAMIN. SKOFOLAIVIIN-
---- . .............. —' ) -
Toksikološki značai. — Mnoge bilfke -iz porodice pomoćnica (S o^-/. 01 ^oCJurMUiL
l a n ac e ae ) sadrže, više ili manje, raznih alkalotđa jakog toksičriog dej-T
stva. Među'hajpoznatije dolazi velebilje ( A t r o p a b e l l a d o n n a ),
zatini bunika' ( H v o s c y a m u s n i g e r), pa taintn ti) a L i T l - s CT~a.-
m o n i u m) itd. Ukupan sadržaj alkaloida u tim biljkama kreće se od
0,2l)/o do l°/o. Glavhr’aktivni i toksični alkaloidi u njima jesu: atropin i
hiosciamin, a zatim. i skopoLamin (ili hioscin). U velebilm se uglavhom
nalazi hioscismain. a atropin. koji .se dobiia ekstrahovanjfem Hz biljke,
•fjotiče velikim'delom usled izomerizacije hiosciamina u toku manipuia-
ciie pri izdvaianitu ailkaIoida.~ ' ■
Ove biljke, naročito plod veiebilja koji ima lep izgled, osvežava-
jući ukus i lzvesnu slast. uzrok su slučajnlih trovania. naročito male
dece. U analima'toksikologii'e zabeležen je veliki broj1 takvih trovanja.
Tako je poznat slućaj sa pariskom bo<taničkom baštom, gde je izvestan
broj odrasile dece bio zaposlen da plevi vrt. Decu je privukao lep izgled
siazrelih plodova velebilja i ona nisu mogla odoleti iskušenju. Posle
nekoliko sati četrnaestoro dece je umrlo otrovano. Suvo seme Hyoscyamus
niger-a sadrži 2—4 mg alkaloida na 1 g. Onečišćenje žita semenom ove
biljke dovodilo je i do masovnih trovanja (Pulewka)|.
Galenski preparati dobiveni iz ovih biljaka, kao i alkaloidi izolo-
vani iz njih, upotrebljavaju se u medicini; ta upotreba dovodi do medi-
cinskih, pa i sliičajnih trovanja. Tako je jedan apotekar mesto urotro-
'15ftTa~ dao atroplH 1 ovp ]s~ dov&lo do smrtonosnog trovanja. Takođe je
zabeležen u Francuskoj slučaj apotekara koji je mesto lista cigure (vodo-
pije: C i c h o r i u m i n t y b u s ) dao tatulu, ( D a t u r a s t r a m o n i -
u m), usled čega je đošlo do trovanja. G l a i s t e r navodi slučaj gde je
spoljažnja upotreba flastera kojji je sadržavao atropina prouzrokovala
sm rt usled toga što je koža bila <žtećena i tako se otrov resorbovao.
-Naizad ovi alkaloidi. a narooito pomenntft biljke. odnosnn njihovi
delovi upotreblja.vani su iz a zločinačka trovanja, a i u ciiju samoubistva.
Sam atropin se upotrebliava u terapiji u malim dozama (maksimal-
na terapiiska poiedinačna doza 1 mg. a dnevna 3 mgi. i to u oftalmolo-
-giii. kao midriatikum. zatim kao sedativno sredstvo, i za smani.enie luće1-
nja, kad je to potrebno. na primer protiv znojenja kod tuberkuloznih
boiesniKa. ui poste operacija ietarna narkoza). Atropin služi i kao fizicr
.laški...antidot kod trovanja nervnim organofosfomim otrovima. U tom
ilucaju sem o ra atropm aavatf'u znathS— večiiu du/juma od fiormalnih
terapijskih doza. Hiosciamin i skopolamin imaju sličnu primenu kao i
.atropin. I oni služe kao midriatika. I druga iizioloSka svojstva su -im
sTjčna. Meautam za razllku od atropina. skopoiamdn izaziva paraližit
nervnih centjld. i ima. svofelva lilunotičnog sredstva. u kombmacm sa
19 Toksikološka hemija
29;.

morfinom daje se kao pripreis 3_za„nai^ozu^,..Ulazi i u sastav preparata

protiv moršKe bolesti. _
> ’flcni'inf — Slobodan atropin se nalazi u obliku kristala, koji se
t ope na IT5”. Ovaj alkaloid spada u malu grupualRaloiđa kdji'se nešto
bblje Fastvaraju u vodi (na običnoj temperaturi 0,33“/o, a na~;100°-1,8*70).
U aikoholu, hloroformu i amilalkoholu se vrlo dobro rastvara, slabije u
etru. Atropin je optički neaktivan.
Hiosclamin.. Eristališe iz alkoholnog. rastvora u obliku sjajnih igli-
ca; tačka topljenja: i08°. .I atropin i hiosciamin su dosta’jake 'baze i daju
rastvorljive soli, od koiih se narocito "fiviliaf oipotrehliaii/a~~ir'tarmacn i:
Skopoiamin se nai.vise UPgl3^1iava:1i ''oblikn^aimKiHra!aTCI?H^ri?04 —
HBr -f H 2O).
U hemijskom pogledu atropin i hiosciamin su estri tropina (tj. tro-
panola, koji je optički neaktivan) i tropne kiseline (n -fenilhidrakrilna
kiselina); Atrophi ie derivat r-tropne kiseline (d + 1 tropne kiseline), i
kao takav ie ontički neaktivan (racemat), dok je hiosciamin derivat 1 —
tropne kiselme 1 oicrece ravan jpolarizacije ulevo. SmtetičKi jespravljen
i d-hiosciamin.—Ati'upiii "prema tom e,' d-l-hiosciiarnin; atropin ie
optički izomer (racemat) hiosciamiha, Atom ugljbnika oznac&n zvezdi-
čorii jii
tropanol (tropin) + tropna kiselina
H, H H2
I I I
C ------- C ------ C H
I \ /
N — CH, C CH2OH
I V \ —
C ------- C -------C 0 iH HO | — OC — H
' 1 I \
H, H H., C6H5
atropin (hiosciamin)
skopolin + tropna kiselina
H H H,
I !
c- -c - ----C H
/ I \ /
o N - CH3 C CH,OH
\ ! / \ , ---- / ‘
c- - c - — C 0 IH HO — OC- • C—H
I 1 \
H H H.. C*H5
skopolamin
Saponifikacijom atropin i hiosciamin razlažu se na tropin i tropnu
kjselimi. Skopoiamin se saponitiKaciiom razlaze na tropnu kiselinu i
skopaiirP (thra hi/il.n:)1ixa, nržj. sp v p č i u vodenom rastvoru. naročito akd
-se r'aSteor'iače zagieva. Prisustvo organskih kisel'ina sprećava hidroližuT
priš’.iRtvo hiorovodonične kisellne iii natriium i kaliiumhidroksida ubrža-
vva ovar Mtif.es, Zato pri .ekstrahovanju atropina t.rph^ nslobađali
alkaloid iz niegovih soli dejstvom ovih alkaliia. već je naibolje upntrph-
Tiavati amonuak. ~
Pod uticajem OH jona u alkohoinom rastvoru (NaOH u aikoholu)
hiosclamin postaje oatički neaktivan i ’pret.vara seuato'pm T ’
O svim ovim osobinama i mogućim transformacijama treba voditi
računa pri js tr aživanj u ovih alkaloida.
TftksipnnšF. Trvksičnost atropina l njemu bljskih alkaloida variia
~i :qi u dosta široMm granicama. Izvesne osobe mogu bm preosetljive" na
^plrivanj0 ’tiVi olk-si^iria^gpnvihili^agijal, a kod dritgih, naprotiv, usled
češče upotrebe malih doza može doći 'do navikavaiiia (mitridatizaciia),
*tako da te osobe postanu.manie os&tHive na delovanjieljJi otrova. Količine
od^O l- glnoguliažvati^eč~ M biljna^m w injarE IF ^oT ^gm ogu se sma-
trati kao srednja letalna doza; ali su 'zabeleženi slučaj'evi gde je i posle
uzetih 0,5 g atropinsulfata došlo do ozdravljenja. j Što se tdče plodova
velebilja, desetak komada mogu izazvati smrt odrasla čoveka. Atropin se
lako'resorbuje i zato se deistvo niegovo može ispoliiti već pošle nekoliko
‘ minuta. Atropm deluie kumulativno. usled čeea može doći do hromc-
nffi trovania kod duže^staJne ihemcitiske upotrebe atropina. odnosno pre-
"parata koiisadrži taj.aIkaloid, : / '
Mnoge živoitinjfi su vrlo malo osetliive premai dejstvu ovih alkalo-
ida. Tako ie kokoška oko 400 puta manie osetlilva od čoveka. Isto tako~~
žec, svinja, koza, ovca nisu mnogo' osetljive prema ovim alkaloidima. Ovu
činjenicu je važno imati u vidu, pošto meso tih životinja, neosetljivih.
prema atropinu. i nierttu sličnih.aUraloida, može bitij (itrovno za čoveEa,
Sko su životinie iele bilike koie sadrže alkaloide oye grupe. U analrma
Toksikologije zabeleženi su slučajevi trovanja! ljiudi kečjim m®om. F a -
b r e navodi slučaj trovanja atropinom deteta koje je pilo mleko koze
koja je jela velebilje. Ova netoksičnost alkalodda grupe atropina prema
životiniflBfia izgleda da dolazi usled toea što krv tih životinja može u veli-
koj meri da izvrši saponifikaciiu tih'alkalodđa, usled prisustva večih koli-
čina fermenata (esteraza) koje lako hidrodizuju ove alkaloide estarske
strukture. .. ............. ‘
Simptomi. — Simntomi trovania atropinom i' njemu bliskim aika-
IoIdima~veoma~su karakterističm 1 upadljivi. Prvi sirh.ptomi se pojavljuju
obično četvrt ili.pola sata_po unoženja otrova u orgajjzam. a n a k t o u t ^
Erže. Trovani oseća gorčinu u ustima i i'aku žeđ. Grloll Icoža su su v l usleđ
smanienja sekreci.ie. Žatim nastaie muka. 'ali obicno bez povraćanja.
NajkaraktgjgtiŽhiii ie simptom iako širenie zenice i siail u očima_lgia-
peratura tela ie povečana. ili. ^naprouv^ snižena a puls ubrzan. Mogu
nastupiti i {gb^jnTporemećaii čula vlda. a u azvesnim slučaievima 'može
doči i do slepila. Isto tako karakterističan kompleks simptoma sastoji se
u pojavi velike .-uznemirenosti, sa bunilom, halucinacilj ama _i napadima
ludila. U siucajiu ozaraVlj&ftja"ggScCostaiu proSirene yia<T3anal '
Obdukcijom se ne mogu konstatovati nikakve karakteristične pro-
jTiene na'uniflTSSntlm.OI'eanima.
^■ g^ A j i tidriti — Sto se tiče lečenja: trovanog, potrebno ie što pre noku-
šatP aa še otrov izbaci iz želuca povraćanjem iti ispiran|^Lžait£a._ja'lč5'
tazblaženlm rastvortom kai^umpermanganata~(i:5ooo>.
pilokarpin kao fizioioški antiđcit,al'i' jfe uspdi- takvog lečenja vrla sum-
njiv. Qd koristi može biti davanie jake:kafe. kao i veštopkr> riisanjo
Tstraživftnjfc — EUmfaiaaiže o»lh. «StaČioida iz nT'ganigma u sluča-
jevima trovanja tde spbro. lzluživanie se vrši uglav-nor^preko mokrace.
 Zato je. kod trovanja atropmom. .veoma važno vršiti njegovo istraživanje
u mokrači. ~ '
------ -'Atropin i njemu bliski alkaloidi-nalaze se, ako se radi po opštoj
metodi istraživanja biljnih otroiva, iT alkalno^-etarnora ekstrajfctu. Prili-
kom ovih istraživanja treba imati u vidu da atropin -destaišg,ga yode-
nom parom i da prema tome'treba izbegavati svako duže lsparavanje vode-
fiSTrastvora koji sadrže ovaj alkaloid u slobodnom stanju. Treba voditi
računa i o činjenici da alkalije na neSto' višoj temperaturi saponifikuju
alkaloide grupe atropina, te prema tome treba izbegavati zagrevanje
alk aln ih rastvora koji sadrze te alkaloide. Iz svih tih Irazloga pri istrar-
živanju treba postupiti jako oprezno. Ako se istražuju specijalno samo
ti alkaloidi. onda pnpndnije kiseli rastvor. .u kome se om naiaze Tl
ćbliku tartarata, zaalkalinisati, radi izlučivanja slobodnih alkaloida, amo-
"niiakom, a kao rastvarać upotrebm MćFOftirilTr- ----------------------- - '
Po isparavaniu organskoe rastvarača (etra ili hloroforma) alkaloidi
grupe~atropina.:ukoliko"su—pržsutnL-jialaze se ju obTiku amorinog, TaKo^
Pošto se u iednom delu tog ostatkai utvrdi prisustvo alkaioida op-
štim reagensima, identifikacija alkaloida izvršice se pogodnim speci-
-^ičninrjfeakcii arnaT ” -----------
C2&— V i t a l l- p v a r f i a k c i i a. — Na suv ostatak u kome se
istražuie atrŽpin doda se 3—i Kaptrptršiiive azotne kiseline i ispari do
rsuva na vodenom kuoatilu. Zatim~se ostatku doda kap-dve sveže spravlje-
riog alicoiholnog rastvoTa kaHSjumhidrbksida ( 1 0 g u 9 0 y ml 8 5 i1/d allcohola).
Ako u oetatku ima atropina ili alkaloida njegove grupe (hiosciamin, sko-
poIaminK' PCTaviće--se:: karakteristicria: lepa liiubičasta boia. Ova boja je
kratkotraina. ~ ~ ------
Jl__M n r i n j P nesto izmenitv ovu reakciiu i učimo je jasnijom,
osetliivijom i upotrebliivom i za kolorimetiiiska određivanja. ^osto se
ostatak oksidiše azotnom ldselinom i ova ispari, ostatak se rastvori u 5
do 10 ml acetona i dodaje se kap po kap rastvoira kaMjumhiđnjksida u
metilalkoholu (10 g KOH u 100 g metilalkohola)i. Radeći sa 0,1 mg atropi-
na boja^ostaje stabiina 10 do 15 minuta i prema toma može poslužiti i za
kolorimetriisko kvantitativno određivanje.
’ Pored alkaloida grupe atropina, i strihnin daje sa ovim reagensom
jako nepostojanu ljubičastu boju, ali druge nijanse. Ova boja kod strih-
nina orelazi u crvenu, pa onda u mrkocrvenu.
((2J—M J k r n h p m i j s k p -r e-ftk c i j-£: ,
^ D R a stv o r soii atropina daje sa pikrfiiskom kiselinom talog pik-
rata. ABS 'se talng' p<yma+~rn, rpjlrrogt-npom, viijeće se karakteristfcnl_
kristali pikrata atropina "
(’ffiijSIedeća mikrohemiiska reakcija može da posluži ža međusobna
razlikovania atropina. hiosciamina 1 skopolarmna: ako se u kap rastvora
tdorhidrata ovih alkaloMa doda mali višak rastvora aurihlorida, stvti-
riće se dvoina so alkaloida i auriMorida. Dobiven talog treba rastvoriti
S kgim zagrevaniem. U slučaiu prisustva skopolanaina brzo Ižkristaiiše
hloroaurai skopolamina; hiosciamin teže ltristialiSp. yi1r>rg^yat
obično ostaje u amorfnom obliku (sa pikrinskom ldselinom je“ 6bmuto:
atropin najiakše kristališe, dok skopolamin obično ostaje u arnorfnom
ofiUtaij.. ......... - • - =• - - =-■-■-■
— F-i zi o 1o § k a p r o b a . — Ispitivanje hemijskim realcci-
jama^freba dopumti fiziološkom probom. Ova se proba. vršL kad se-jedan'
 293

deo dobro prečišćenog ostatka rastvori u 2—3 kapi razblažene hlorovodo-

nične kiselane, tečnost ispari do suva, ostatak rawl.vori u malo vode i taj
neut'raiian rastvor unese u oko mačke ili event.ualno i u oko čoveka.
K o b e r t'" smatra da dobro prečišćen ekstrakt dobiven iz organa ne
predstavlja nikakvu opasnost za čovečij'e oko i da .><e može sa njim izvršiti
proba. U_slučaju prisustva alkaloida atropinske grupe konstatovaće se
jače ili šlaftijt'-pmšireaje Zehlć’e. Po— F e d d e r s u n-u O.OOTJ'J mg atro-
pma već izazivaju prosirenje zenice.
Tumačenie rezultata. — Atropin se iz organizma eliminiše uglavnom
u nepromen]enom stanju, što nije slučaj sa mnogim drugim alkaioidima.
Ova činjenica trebalo bi da olakšava iznalaženje atropina u slučajevima
' trovania. Bto se tice otpornosti atropma i drugih aik.aioiida niegove erupe
prema procesu raspadanja belančevinastih materija, u kojima se nalaze
i male količine ovih alkaloida, mišlj'enja su podeljena. I p s e n navodi
da je našao atropin u raspadnutoj krvi i mokraći čak i posle 12 godina.
K o h n — A b r e s t ga više nije mogao naći u krvi posle dve godine.
Drugi autori su ga našli u raspadnutim organskim materijama najviše
posle 2 meseca. Jedan od razloga ovih velikih neslaganja leži uglavnom
u tome što su različiti autori radili sa različitim količinama isamih al-
kaloida. U svakom slučaju može se reći da ie atropin rrilativno dosta
Qt3?Q£an-Pt ema .prpcesu _truljenja.
Teškooa pri identifikaciji atropina može doći usled prisustva izves-
nih ptomaina koTi mogu ometati jasno i nedvosmisleno dobiianie speci-
fičnih reakcija:"Ptomaini slični po svojim fiziološkim osobinama atropinu
češće su'izolovani iz mesa, kobasica, riba, koj’e su se nalazile u većem
stepenu raspadanja. Ali ti ptomaini nisu davali V i t a l i - e v u reakciiu.
Izvesni ptomaini mogu dati reakciju sličnu Vi t a l i - e v o i . ali nemaiu
fiziološko dejstvo.
Prema tome i ovde je, radi dobijanja što sigumijdh rezultata, potreb-
no pre svega istraživanje otrova početi sto pre, i sa đo^v'SSfh pr&čig=
cemm ostacima probati kako hemijske, tako i fiziolosKe reakcije. JNajzad
~istorijat bolesti osoba umrlih pod sumnjom trovanja može pružiti drago-
cene indikacije stručnjaku, s obzirom na karakterističnost simptoma koji
še javljaju kao posledica trovama atropinom i alkaJ.oidima niegove grupe.
JKOKAIN-
C 17H 21O 4N

^Tokslkološki značaj. — Kokain ie glavni alkaloid biljke E r y t h r o-

_ x y lo - n c oca . Od svilr del<">va''bil^k;H 'Hsl ržTTiajvKH 'aUealžiiđa —
njega ser dobiiia kokain. Ova je biljka poreklom iz Južne Amerike. Urođe^
nići Bolivije i Perua upotrebljavaju još iz davnih vremena list te biljke
kao sredstvo za odstranjivanje trenutne gladi i umora. U tu svrhu oni
žvaću lišće.
Kokain se mnogo upotrebliava u medicini. naročito za lokalnu anes-
tesijuTT-'a upotreba dovod'i češće do više ili manie ozbiljnih. na^i~smfEo='
'agSSth trovanja. Kokain je upotrebljavan u ciliu samoubistva. a vrlo ret-
u zločinačke svrhe. Toksikološki značai kokaina je naročito povećan
ijsieđ upotrebe kokaina kao sredstva za uživanje.
=^ ' ' > — Slobodan kokain je čvrsta. kristalna supstanca. gorkog
ukusaTTopi se na 98°. U vodi se slabo rastvara (1:700 na običnoj tempera-
turi). Lako se r astvara u alkoholu. a naročito_u et^u. Sa kiselinama daje
294 s> \

-snli. NajviSe sp upotrebljavfl Vilm-Viirirat Vodeni rastvori ove soli na pHJ

felativno stabilni i mogu se st&rilizovati. Raštvor kokaina skreće ravan
ppiarizacijo uW n
' u hpmiiskom pogledu-kokain je sličan: atropinu. I to ie jeđan.deri-
vat~tr5pma Kokain je roetiibenzoUekgoniru jKKgoiim ]e p karbonska
lassllria tropina.
H2 H H H, H H
I I I I
c- r* _
---- C — COOH i- C - COOCH3
V i I
N - C H 8CH — 0 -C 0 C .H ,
N - ■CHSCH — OH —
I i I I
c • C - ---- CH, - C ---------CHj
I I I I
H, H H- H2 H
ekgonki kokain
Kokain jp đnbivpn i sint.pteki Kuvanjem sa vodom kokain se raz-
laže u beMoUekgonin i metilalkohol. U prisustvu ruineralnih Idselina
ili razblažene alkalije ovo razlaganje — saporiifikacijla -— ide dalje i
dobija se ekgonin, benzoeva kiselina i metilalkohol: ............ ...
Cv H 21 0* N + 2Hs O CaHis 03 N + CeHs COOH + CHs OH
Ove osobine nalaze primenu pri istraživanju, odnosno identifiko-
Vanju kokadna. '
Toksirnnst- — Kokain je mnogo manje toksičan od atropina koji mu
je uTiemijskom pogledu blizak. Prosečna letalna doza kreće se oko 1 grama
( K u n k e l , K o b e r t ) . Međutim bilo je smrtnih slučajeva i sa mno-
go manjim količinama. F a b r e navodi skičaj, gde je 0,25 g kokaina
unetog u oko izazvalo smrt i to posle pet minuta.
L. G l a i s t e r navodi opet slučaj gde je jednom čoveku pedase-
tih godina, radi lokalne anestezije uneto u mokraćni kanal 2 ml 10°/o ras-
tvora kokainhlorhidrata. Posle nekoliko minuta čovek je umro i pored
toga što su odmah po po’javi simptoma trovanja preduzete sve mere da,
se on spase. Bilo je smrtonosnih trovania pri upotrebi kokaina za lokainu
anesteziiu prr~vađenjin krajnikš! ~
; Kod deistvovania kokaina ima velikih individualnih razlika- Naro-
čito su osel liive .anem-i4ne^flsahe, nervno slabe.. bolesnici sa srčanim ma-~
OSffig-. zftim starci i deca Ispnd 1ft poHjn^, N'aravno da i način~ljnošenia
igra veliku ulogu. Unet potkožnim ini&kciiama kokain deluje toksicno
u mnogo maniim dozama no unet p e r 0 s. Sem toga na veću ili m aniu
tQks.ičnost .ijfiče ne samo ansolutna koiicina već i koncentraoija kokaina
u_upi>trebljpnnm rastvoru. Ukoliko ie rastvor koncentrlsaniit utotito đfe
M^ksično dejstvo biti veče. ' "
~ tonu. — JCnVrain riplnjo InVnlnn i i-pgrtrptTOnn, fj, na nerifeml
i^gentralni nervni sistem. Simptomi akutnog trovanja pojavljuju se ' !Q
minuta do 8/4 sata po uzimanju otrova. fciiroptomi trovanja kokainom su
mnogobrojni i raznovrsni. Prvi sunplomi se obično ispoliavaiu u vidu
raznih, često prijatnih, ekseitacija. Zuianie u ušima, prosirp.mp zpnicp.
 ?95

cionom sta'iiiMmu'cestb sleduie potpuna depreslja, a *H>ji put' se poiav-

ij’uju lepileptični grčevi. Smrt može nastupiti vrlo brzo usled paralize
fešparatomog centra i cirKulaciie. SO' mg kokdlna uneEr~t>er os ufciariia
ollca] giiadi anesteziraiući :sluzokožu želuca. Isto tako se uklania i zamor
uz izrazitu euforiju.
— Češća upotreba-kokaina može lako dovesti do
pojave~g5kainomanij'e. usled privlačnTOti privremene euforije k o iu llv a ta
upotreba kokaina. : ......
Pojava morfinomanije dolazi najičešće kao posledica prvobitne
upotrebe morfina u medicinske svrhe (umirivanje bolova), međutim kor-
kainomanija najčraće dolazi usled neke vrste perverzne radoznaLosti.
Obično se prvo pokuša uzimanje kokaina po nagovoru nekog kokatnoma-
na, pa onda, postepeno, kaoi i kod drugih strasti (pušenje, piće) nastaje
navikavanje na tu Upotrebu i najzad dolazi do kokaihomanije u pravom
smislu reči.
Kokainomaniia u psihičkom :ppgledu dovodi do g<xrih posledica no
morfinomanija. Kokaintanani uzimaiu kokain ili prejčo potkožnih injek-
ciia ili, ioš cešće. uSmrkavanjem. Prijatna osecamai privictno, odnosno
privremeno povećanje intelektuatoih sposobnosti i opšta egzaitacija, sa
haiucinacijama, često erotičnog karaktera, traje kraće vrenie no kod
tportinomam]e, a onda nastupa depresiia. zamorenostT dosada. nervoza-
5 a bi iz toga stanja izišao, kokainornanuzimaopet ,,drogu” i to uvecS j-
dozi. Ša ovim povećanjima doza dolazi do sve ozbiljnijili fizičkih i psihi-
čkih poremećaja. . •
Kokainomani su opasniii za okolinu no morfinomani. Dok su ovi
poslednjl običnopovučeni, mimi, dotie su Koltainomani'bućmrčeštoprSV^
]avne ispade. Njihove halucinaciie dovode ih i do ludila gomenja.----- -
Ali. za razliku od morfinomanije, kokainomanijfi ne stvara kod
bplesnika onakvo stanje navikavanja isamog prganizma na otrov, Kao sto
leilu c a j sa morimornanima, Kokainomanima se sme nagio uskratiti da-
varife~kokaift5. Zato je iećenje Kokainomana iakše no lečenje morli-
nomana. ■>
Prva pomoć.— U slučajevima.akutnog trovanja kokainom treba
što pre lzvrsitrtšpiranje želuca radi uklanjanja otrova, naročito ako
. ovaj unet p e r os. Topla Kafa i veštačko disanie~atogu blti od ko-
risti., _■> ...
„ Istraživanie. — Kokain se istražuie u alkalno-etamom . ekstraktu
fmetoda^'s t a s—0 1 1 o). Pošto se sa jednim malim delom ostataka do-
bij:e pozitivan rezultat sa opštim reagensima za alkaloide, izvršiće se
identifikacija kokaina. Za' identifikovanie kokaina. nema naročito karak-
terističnih i dovolino osetliivih hemiilskih reakciiai. Zato ie potrebno
' uvekpribeći i fiziološkoij probi. |
R e a k c i j a s a s u m p o r n o m k i s e l i n o m . — Dejstvom
sumpome-Tlisellae' iia nešto puvećanuj lempeiatTOi kckain se^saponifi-
cira dajuči ekgonin, benzoevu kiselinu i metilalkohol. Ova se reakci]a
upottebljava za identifikovanje kokaina. ak o se~na kokain (odnosno
njegovu so) doda 1 ml koncentrisane sumpome _kiseUnf> i rasit.vn.r zag-
reva koji minut, pa onad pažljivo doda (kap po kapl-.P. ml ripst.ilovane
vode, osetice se_priiatan._KaraKteristićan TTviriK maii.lp-slia hpnmp ^rk lše-
hag- Ova ie reakciia do,volino karakteristična, ^TTriTiq..osetliiva. Qha se
 praktično.može dobiti samo sa većirfl količinama kokaina. Prema tome ova
TŠaJtmia za identitikacnu Kokalna dolazi u ODzir kod igpitivania praškova
ili tečnosti koje sadrže kokaina. a samo izuzetno i kod istraživanja otrova
u organima, poSto su u ovom posledniem slučaivi gotovo uvek u pitaniu
s~a?rv-iTri male količine otrova.. ~
if^p M i> t.7ger-ova r e a k c i i a . — Ako se u 2 kapi vodenog ras-
tvoraSolŽimove soli 'doda kap"'7,'5tl/o r^stvora kaliiumbihromata p oj aviće
se talog koji se odmah rastvara u višku reagensa. Ako je Koncentracija
kokaina u rastvoru veoma maia, neće se ni prinietiti ovaj talog. Ali ako
se doda 1—2 kapi koncentrisane ihlarovođomične kiseline, pojaviće se
~Tasan narandzast talog tf~o1flikii ipličastih kristala. Odf poznatijin aika- -
loida jediiio papaverin, pod gomjim tislovima rada, daje talog, ali se i
taj talog po svom kristalnom obliku razlikuje od onog koji se dobija sa
kokainom. Ova ie reakcijla mnoeo osetliiviia od reakoiie navedene pod 1).
JVI i k r o h.e m i j s k.e r p. a k c i j_ei ■
J Na ostatak koji sadrži kokaina aođa se %—3 kapi razblažene hlo~
ičiie kisehne (1:20) radi pretvaranja u hlorhidrat, ispari se do
suva, rastvori u 1—2 kapi vode i doda kap zasićenog rastvora pikrinske
kiseline. Obično se prvo dobiie zrnasti talog. koii prelazi u kristale tipi-
jčnoe lepp7.ast.nff nbllka
Ova se reakciia naičešće upotrebljava za mikrohemijsko dokazi-
vanjte'kokaina i akoi e dobnanjfe tlplćnih kriitalapom oćuovog r&ageitsa
dosta delikatno i ne uspeva uvek, naročito ne sa rastvorima slabe kon-
centracije.
Sledeća reakcija, iako se manje upotrebljava i ređe navođi u
literamri, daje sigumije rezultate, a i osetljivija je. Na S.uv ostatak koji
sadrži kokaina doda se kap razblažene (1 :20 ) hlorovodonične kiselfne i
kap 5% rastvora hlorida zlata. U slučajiu prisustva kokaina pojaviće se
žut, ičnšta\an~'taJOg. KOii sfe mikroskopsklm pregledom moze ldentifikovati.
.Fiziološki ooiti. — Gomie reakciie. koie nisu mnogo oseti.]ive~i
mnogo karakteristične, treba dopuniti fiziološkim opitom.
Naiprostiia proba sastoji se u tome što se minimalna količina dobro
prečiščenog ostatka, za koji se sumnja ’d a sadrži kokanna, siavi na v riT
iezifca. Li slučaiu prisustva kokaina iezik postaie posle nekoliko miintta-
utm ut, usled lokalnog deistva: kdkaina.
-Tumačeni« razultata. — Obim i priroda hemijskih promena koje
pretrpi lcokam u organizmu nisu potpuno razjašnjeni. Kod .većih doza
kokain dospe delom nepromenjen u krv, organe i nibkraću, Ako su u
t>rganizam unel^ luale doze, kokain~se moze sav saponflrčirati 11 ogferće
ostati samo proizvodi te sapomtikacije. ijem toga moze ae kokain vrio
brzo izgubiti i iz organa koii se nžiLaze u raspadanju. tz svlh ovm razloga
vrlo često se dešava da se kokain a e nađef i u slučajevima gde je stvarno
bilo trovanie kokainom. I zato ie 'ovdeTI " . l arugih alka-
l oida, važno istrazivanje početi što pre, dok se nijd i ta mala količina,
koja obično ostane u organima posie'smrtl trovanog kokainom, sapo-
nificirala. A kađ 11 nrganimmnađu i najmanie koliSine kokaina. tai
w aln 7 . -jA n ri v n l i l r n ir t nV ni l n ^ M l t n g g n a r a j ž .

.STNTF.TSKA LOKALNA ANESTETIKA

- Kokain j e, kao što smo pomentili, dobiven i Sintetskim putem. Oso-

bina niagova da deluje na periferni nervni sistem kao anestetik našla je
 297

veliku primenu kođ lokalne anestezije. Međutim u praksi su se poka-

zale 'mnoge nezgodne sr.rane up6tr&b& kfigatfia, izmečiu ostalog i stvara^jg
navike usled euforičnog deistva. Zato se, posle dobijianja kokaina sin-
tetskim putem, postavilo pitanie da li bi se tim putem mogli dobiti pm .
izvodi po svom aiiestetičnom dejstvu slični kokainu, a kod ko)iFTvPrr
većoj ili manjoj meri bile otkloniene nezgodne oeobine kokaina. Tako~
je ostvaren čitav niz sintetski spravljenih jeđinj'enja. Mnoga od njih
predložena su i primenjenja kao sredstva za vršenje lokaine anestezije.
Od dobrih lokalnih anestetika zahteva se da odgovore izvesnim
uslovima, neophodnim za njihovu praktičnu primenu. Pre svega. takva
sredstva treba da dobro dejstvuju anestetično na perifeme nerve u kon-
centracijama koje neće uticati, ili bar ne osetno, na ostale ćelije; drugim
rečima te supstance treba da imaju što jfe moguće manju opštu toksi.č-
nost, i da ne dovode do navikavanja. Drugi veoma važan uslov jeste da
te supstance budu dovoljno stabilne (što nije slučaj sa ko'kainom koji se
đosta lako hidrolizira) da bi se njihovi rastvori mogli Steriliaovati. Ovi
anestetici se najčešće upotrebljavaju u obliku hlorhidrata.
Razni sintetski spravljeni proizvodi interesantni su u toksikološkom
pogiedu, pošto se oni sve više upotrebljavaju mesto kokaina. A ta pri-
mena može dovesti, i dovodila je, ne samo do ozbiljnih trovanja« već i
do smrtnih slučajeva.
Ođ mnogobrojnih sintetskih anestetika navešćemo nekoliko najpo-
znatijih: novdkain, pantokain, tutokain, l'arokain, perkain, ho6takain,
ksilokain idr.
Ovi različiti sintetski proizvodi imaju u različitom stepenu lokalno-
anestetična; svoglStva, a takođe su i različite toksičnosti. U sledećoj tablici
grupisani su neki podaci (Schauman, Beyer) iz kojih će se dobiti slika o
relativnoj toksičndsti važnijih sintetskih lokalnih anestetika u poređenju
sa kokainom. Cifre se odnose na eksperimente vršene sa zamorčićima.
T a b 1i c a
Naziv preparata toksična (letalna) doza u mg/kg
kokain — — — — — — — — — — 50
novokain — — — — — — — — — — 430
tutokain — — — — — — — — — — 190
larokain — — — — — — — — — — 200
pantezin — — — — — — — — — — 115
pantokain — — — — — — — — — 20
’ perkain — — — — — — — — — — 11

Iz ovih se cifara VLdi da je najmanje toksičan novokain.

Mi ćemo nešto detaljnije govoriti samo o nekim među ovim pre-
paratima koji se najviše upotrebljavaj,u.
~==^ >,Novokam (fgfokai5fe alokainl. — Novokain je poznat već preko 50
godina. Medutim i porea mnogobrojnih novijih preparata-lokalnih anes-
tetikia, onse još i danas najviše upotrebljava. Iako je po intenzitetu delo-
vanja slabiji od kokaina i nekih drugih novijih sintetskih proizvodaj on
se najradije koristi. pošto ima veliku terapijsku širinu, dobro se podftbsi,"
naimanje ie toksičan. ne dovodi do navikavania. niegov nlormdrat je-
dovolino stabiian u kiseloj sredini. Upotrebliava se ne samo kao Iokalnl
anestetik, već i u teEapijske"Evrhe (artrit,if a<-ijpa idr.V '
29 F-

Kov ok a i n je paraaminobenzoil-dielilaminoetanol:

C 2H 5

C O O C H s — C H 2N
\
C 2H 5

Upotrebljava se najčešće u obliku hlorhidrata. Kristali hlorhidrata

se tope na 155° — 156°.
Novokain izaziva kratkotrajnn aii jaku_]oka1nu_an.pste7.ij-ii. Np de-
luje na zenicu. Novokain je mnggo -manje toksičan od kokaina. Među-
tim iaJto jp nnvnkain naimanie toksičan lokalni anestetik. i niegova upo-
treba može dovesti do ozbiljnih intoksikacija, usled izuzetne preoset-
ijivosti izvesnih osoba (laiosinkraziiaii. isovokam daj'e opšte reakčTje
alkaloida, ali np daje kristale pikrata (razlika od kokaina). Dejstvom fer-
menata (esteraze) novokain se u organizmu razlaže dajući daetilamino-
etanol. Preko mokraće se novokain eliminiše đobrim delom u obliku
ovcg metabolita.
Ako se mala količina novokaina rastvori u malo vode, pa se doda
1 ml razblažene hlorovođonične kiseline (1:10), tri kapi 10°/o rastvora
natrijumnitrita i 2—3 ml rastvora p -naftcla (0,2 g £ -naftola u 10 ml
normalnog rastvora natrij.umhidroksida) dobiće se crven talog. Ovu reak-
ciju ne daje kokain.
.Pantokain (tetrakain) j.e derivat novokaina. To je parabutil-
aminc-Denzou-dimetuanunoetanoI:

CHa

CH3

N H ( C H 2) 3C H .i

Upotrebljava se u obliku hlorhidrata, čija je tačka topljenja 148—150°.

Pantokain ie mnogo aktivniii anestetik i od kokaina i od novokaina.
gli je i njegova toksičnost veća. e ! f l a s m g navodi smrtan slucaj
odrasiog čoveka od 0,24 g panfokaina unetog radi lokalne anestezije-
u mokraćni kanal, a u obliku 2°'in rastvora- Pantokain daje opšte reak-
cije aikalo&da, ali ne daie karakteristične kristale sa piirinskom kiselinom.
Ako se ostatak u kome se istražuje pantokain oksidiše dodavanjem
koje kapi azotne kiseline, pa ispari do suva, dobiće se, dodavanjem 2—3
kapi sveže spravljenog alkoholnog rastvora kalijUmhidroksida, Ijubi-
často crvena boja koja grejanjem prelazi u jasno crvenu. U isto vreme
razvija se miris karbilamina (izonitrila).
rrS>jstraživanje. Sva ova sintetska jedinjenja, koja služe kao zamena
kokaina, nacice se u alkalnoetarnom ekstraktn. Ona. dajn taloge sa op-
stim, reagensima za alkaloide. Dobiveni ekstrakti moeu se, d o potrebi.
prečistiti mikrosubl.imacijom i izvršiti identifikacija određivanjem tačke
topljenja, a i specifičnim reakcijama.
 Toksikološki značaj. — Akonitin j'e alkaloid koji sačinjava glavni
aktivni deo raznih vrsta biljke aconitum. A c o n i t u m n a p e l l u s
(jeđić) raste po šumama u brdovitjm krajevima Evrope, pa i kod nas;.
a nalazi se često i po baštama kao likras zbog svojih: lepih zvonastih cve--
tova. Akonitina ima najviže u korenu.
Trovanja akonitinom su uglavnom slučajna, kao na primer usled'
zamene otrovnog korena jedića sa; neMm drugim, neotrovrtim; zatim
mogu biti medicinska, naročito s obzirom na činjenicu da razni proiiz-'
vodi koji sadrže akonitina, a koji služe u terapiji[(specija!no kod teških
neuralgija) mogu biti različdtog sastava, prema načinu dobijanj,a akoni-
tina i prema prirodi osnovne sirovijie.
Zločinačka su trovanja vrlo retka, bar ona koja su došla do izra-
žaja u statistikama, odnosno do saznanja vlasti. B r o u a r d e l navodi
slučaj gde je akooitin bio unet u jednu čokoladbohbonu koju jfe zločinac
(jedan lekar) ponudio svojoj žrtvi.
Osobine. ■
— Čist akionitin je krdstalan prah, gotovo nerastvorljiv
u vodi; lako se rastvara u alkoholu, etru, a'naroqdt» u benzolu i hloro-
formu. Akonitin je slabo gorkog ukusa; izaziva na jeziku karakteristično
bockanje. Kristalni akonitiin se topi na 195°.
Akonitin je slaba baza, kojaidaje kristalisane soli. U terapiji se
upotrebljava naročito nitrat.
Akonitin se dosta ljako hidrolizuje. Već u vodenom rastvoru, a na-
roSito u prisustvu razblažene hlorovodonične kiseline, razlaže se, zagre-
vanjem, prvo u sirćetnu kiselinu. i benzoilakonin; dobiveni benzailako-
nin se zatim na većoj tem peraturi; (150°) razlaže u benzoevu kiselmu i
bazu akonin:
C34H17O11N + 2 H«Oi -> CH3 — COOH
akonitin _
4 - CsHsCOOH + CsiH 2»0 sN(O CHs)«
' akonin '
Ova mogućnost pazlaganja akonitina je vrlp važna kako. u toksi-
kološkom, tako i u terapijskom pogledu, pošto ses ta hidroliza vrši delom
i na običnoj temperaturi, pa i u tirikturama koje sađrže akontina. Pošto
su proizvodi hidrolize akonitina neotrovni i fiziološki neaktivni, to je
razlog d® su preparatS akonitina nesigurni u pogledu terapijske, pa i
toksične aktivnosti. . I ;2 '
Toksičnost. — Akonitin spada u najjače poznate otrove. Letalna
doza je 1—2 miligrama. Ali zabeieženi su slučajevi da su i količine
manje od 1 mg prouzrokovale smrt odrasla čoveka. Ovako veliku toksič-
nost ima kristalni akonitin; proizvodi koji se prodafu kao akonitin, do-
biven iz korena biljke, u amorfnom obliku, ni§u u toji meri otrovni. Ve-
lika toksičnost akonitina čini ga vrlo opasnim i za terapijsku primenu,
utoliko pre što su nazlike između;toksične i terapijske do<ze vrio male.
Simptomi.— Akonitin, unet p e r os, izaziva prvo po jeziku ka-
rakteristično bockanje i utmulost, koja se zatim širi dublje u gušu. Ovaj
se simptom pojavljtijp i kod terapđjskih doza. Prvi simptomi se po-
javljuju već posle nekoliko minuta. Kod većih doza bolesnik ima osećanje
kao dfi mu se usne i glava nadimaju i postaju veliki, a karakterist»čno
300

bockanje (anestezija) širi se kroz celo telo. Gađenje, sa ili bez povračanja,
vrtoglavica, jako sniženje temperature tela, dolaze kao dalji simptomi.
.Smrt nastupa usled paralize respiiratornog centra. Trovani 'ostaje sv&-
stan do kraja. •
Lečenje. — Ispjranije želuca i izbacivanjp otrova povraćanjem,
veštačko disanje, kao i simptomatska terapija predstjavljaju 6 kod tro-
vanja akonitinom način pružanja pomoći trovanom, Zagrevanje tela i
miasaža takođe mogu biti korisni. Kao antidot može doči u obzir i ovde
tanin; izvesni autori (Planques, Dardenne) smatraju da atropin, kao fi-
ziološki antidot može biti koristan,
Istraživanje. — Za toksikološko-hemijska istraživanja dolaze u ob-
zir' organi, a i mokraća, preko koje se ovaj alkaloid elifflhniše i u nepro-
menjenom stanju. I ovaj se aikaloid istražuje u alkalnoetemom ekstraktu.
Pri ekstrahovanju akonitina treba naročito voditi računa o čiftjenici da
se on dosta lako hidrolizuje, naročito u prisustvu minerainih kisel'ima.
;Zato. za poslednje prečišćavanje alkalno-etamog ekstrakta ne treba, kad
se specijalno iscražuje jakonitin, rastvarati suv ostatak u razblaženoj
hlorovodon/ičnoj kiselini, već u sirćetnoj kiselini. Ostatak će, u slučaju
-prisustva akonitina, dati opšte reakcije za aikaloide. Međutim identi-
fikovanje akonitina specifičnim reakcijama predstavlja jedan od naj-
•težih problema toksikološke hemije1). Za njegovo dokazivanje ne postoje
■dovoljno karakteristične i osetljive reakcije. Ako sa u neutralan rastvor
solii akonitina doda kiap-dve razbiaženog rastvora kalijumpermanganata
(0,1N), dobija se kristalan talog ijubičaste boje. Kokain, hidrastinin, i
još neki alkaloidi daju takođe taloge sa permangtanatom.
Tačka topljenja hloroaurata (C34H47O11N • HCl • AuCls), koji se
■topi na 145°, može takođe poslu$ti za identifikovanje lakonitina.
Druge predložene hemijske reakcije nemaju veću vrednost od ovih
reakcija i zato je za identifikovnje akonitina od kapitalne važnosti vr-
šenje fizioloških opita sa ekstraktom za kojj. se sumnja da sadrži taj
■alkaloid. Najprostija i jako osetljiva fiziološka reakcija, vrši se na
•sdtnim ribicama. 0,01 mg akonitina ubija ih za nekoliko sati. Za samo
izvođenje opita vidi str. 268....
Isto tako veoma osetljiva i karakteristična fiziološka reakcija sa-
■stoji se u dejstvu i najmanjih količina akonitina na jezik (bockanje i
utmulost). Jedna kap rastvora koji sadrži 1 mg akonitina u 100 ml izazva-
•će to dejstvo. .............................
Tumačenje rezultata. — Nedostatak sigurnih reakcija, i veomia ve-
lika toksičnost altoidtina, usled čega dolazi do smrtonosnog dejstva sa
tninimalnim količinama tog lalkaloida, čine istraživanje akonitina jednim
•od najtežih problema toksikološke herriije.

Veratrin je glavni alkaloid čemerike ( V e r a t r u m ' a l b u m )

_ Alkaloid koji se obično nalazi u prometu pod imenom- veratrina
jeste smeša veratrina i njemu bliskih alkaloSida (eevadin, veratridin). To
i) Mc Nally navodi jedan izuzetan sluSaj gde je iz jednog leša ekshumiranog
posle 323 dana izolovano 4,8 mg akonitina, koji je mogao biti Ifepo identifikovan
(tačka topljenja hloroaurata, dokazan ostatak benzoila i flziološko dejstvo na jezik).
U ovom slučaju mora da je bila uneta velika kolićina akonitina.
 301

ie amorfan, beo prašak, gotovo nerastvorljdv u vodi. Najlakše se ras-

tvara u hloroformu; dobro se rastvara i u alkoholu, a nešto teže u etru.
Toksičnost. — Veratrin dolazi u red veoma toksićnih alkaloida.-
Nekoliiko miiigrama predistavljaju već toksičnu dozu; kao letalna doza
smatra se količina od 0,06 do 0,08 g.
Veratrin jako nadražuje sluzokožu. Najmanja količina ovog alka-
loida uneta u nos izaziva j'ako kijanje. Unet u organizam p e r os iza-
ziva gađenje, zatim povraćanje, proliv sa. bolovima, krajnju slabost orga-
nizma, nepravilan rad srca. Smrt nastupa posle 10—12 časova.
Istraživanje. — Veratrin će se naći naročito u želucu i crevima;
isto tako njegovo prisustvo može se konstatovati u izbljuvcima i mok-
ra;ći; veratnin se brzo eliminiše preko bubrega, odnosno mokraće. Istra-
žuje se u alkaino-etarnom ekstraktu. Ekstrakt koji sadrži veratrina daje
sa opštim reagensima za dokazivanje alkaloida pozitivne reakcije. '
Veratrin ima vrlo dobre i karakteristične reakcij.e za identifiko-
vanje.
1. — Ako se ostatak koji sadrži veratrina prokuva 3— i minuta sa-
2 mi hlorovodonične kiseline, pojaviće se lepa, veoma postojana, crvena
boja.
2. — Jedna kap čiste koncentrisane sumpome kiseline dodata na
prečišćen ostatak daće, u slučaju prisustva veratrina, prvo svetiožutu
boju. (liimun), koja prelazi u narandžastu, pa zatim u crvenu. Ovo
menjanje boja se ubrzava ako se satno staMo, u kome se vrši reakcija,
zagreva.
3. — Jedna kap F r o h d e-ovog reagensa, dodata na prečišćen osta-
tak daje žutu boju koja prelazi u intenzivno crvenu.
4. — Kad se ostatak koji sadrži veratrina pomeša sa malo saharoze-
i zatim se doda 2—3 kapi koncentrisane sumpome kiseline, pojaviće se
prvo žuta boja’ koja zatim prelazi u zelenu, plavu, ljubičastu.
• F i z i o l o š k e r e a k c i j e . — Hemijske reakcije se mogu dopu-
nitii fiziološkim opitom sa žabama, koje su veoma osetljive na dejstvo
veratrina. Ubrizgavajući žabi rastvor koji sadrži minimalne količine
veratrina, usporava se rad mišića: žaba ispruža udove sa krajnjom spo-
rošću. Ovo dejstvo veratrina naročito se lepo može ispoljiti ako se elek-
trizira jedna normalna žaba i jedna kojoj je ubrizgan veratrin. Pod uti--
caj'em električnog nadražajia mišić se grči, pa se ubrzo vraJća u prvobitni
položaj kod žabe kojoj nije .ubrizgan veratrin, dok će kod veratrizirane-
žabe zgrčeni mišić vrlo sporo da se vrati u prvobitni položaj.

Tohsikološki znacai. — Seme afričke biljke P h y s o s t i g m a

v e n e h b ii u m &adi'2i 3ff/oo genezerina, od koga pofice, u toku prerade
billke, odnosno ekstrahovanja aktivmh supstanca. ezerin m tižgstigmtn.
Ezerin se-upotrebljava u oftalmoiogiji, u obhku kapljica, a i u vidu
p ftt.k n 7 .n ih in j p k c i - j a k-nd a t n n i i p (H:n<1 p o s n o p e r a t . l v n e p a r a i l i z e c r e v n d a bi
še izbegao ileus). uva upotreba je dovodiila do trovanja, naročito zbog
rdavog doZffanja. Fisac ove knjige je Imao pniike đa nađe ezenn u
jednom slucaju gde je bolesniku data, greškom. veterinarska doza, usled'
čega je ovaj umro.
 fl/ ; L m ^ O / m l ^ ^ f ^ J ‘1 .
^ / „ ^ / / r i u K M U b p'- OS&C'OCĆU; C «*A V ttoU L»U U M ,
- n.cnhinp — Slobodaii ezerin je krlstalna supstanca koja se topi na
— 105°. Dužim stafanjem na vazduhu oboji se slabo ružicasto. U vodi je
"" gotovo neražtvorljiiv, a dobro se rastvara u organskim rastvaračiraa, naro-
-fjp ■ 'j .Sito u hloroiormu. Daie dobro knstaiisane soli, od koiih se naičešće~upo-
^ trebljava salicilat. .
U hemijskom pogledu ezerin proizilazi iz genezerina (Polonovski):
^ b i f h t U s j^ O — CO- N H — CHo
O — CO — NH — CHs
^ 0
< C l2 H l4 N) ■0 + (CI2H wN)/
=* i!
N — CH, N — CHs
> .AfpPo ri (AM-
-Jake alkalije lako razlažu ezerrin, o čemu treba voditi računa pri
Jz d v a ia n n .............
-Toksičnost — simptorai. — Ezerin spada u vrlo toksične alkaloide.
NekoHktr^afffigrahu pieditavljaj u letalnu dozu. Kompleks simptoma se
■sastoji iz opšte uznemirenosti, slabosti, povraćania. povećanog Inčenia
~pI1UVaćke l znoia. teškoće disanja, usporenog pulsa. 'Karakterističan ie
simptom suživanja ženice. ginrt nastupa usled paraiize .respiratomog
centra igusenia). mmptomi se pojave vrlo brzo, pošto se ezeria brzo
resorbuje.
=Žr> jLnTldot — lečenja- — TppiranjA žplnea ra-/hla-žgnim: rastvfvrnir' kali-
mmpgrmanganata, aavanje u vodi razmućen&g akt.ivnog »iglp i veštačko-
.•disanje predstavliaill sredstva kojima sp mn»P pnl-nSflt.i Wprtjp ii slu-
čaiu trovanja pzerinnm_
— -J s tra ž iv a n jp.. - gJSzsrin. se brzo eliminiše iz organizma preko mokraće
■u kojoj se može d&kazati.
Istraživanje ezerina u organiima je veoma delikatno usled nestabil-
•nosti n.iegovg:"GI'avni deoi urretoe alkalolda fjtzdni se u orsanizmu. a i' u
lesu prgostali fizfirin hrzo rasnada. Isto tako pri samtm operacijiama
■ekstrahovania može se isedan deo alkaloida uništitil ” '
Ezerin se istražuie u alkalno-etarnom ekstraktu. Pošto se prisustvo
alkaloida dokaže opštim reakcijama, ezerin treba identifikovatd.
Specifične reakcije su malobrojne.
Sledeća hemiiska rBakcija d a ie po'Voline rezultate ( Mo k r a n j a c ) . :
rastvof benzidina u anhidridu sirćetne kiselme da.jf> sa pr.prinnm. u pri-
sustvu vodonikper&ksida. karakterističnu. liubičastu.. boiu. Ova boja
■dovoljno postoiiana da. s.e reakcija može.primeniti i za kvantitaHvno oare-
mvanje ezerina. Potreban reagens se spravlja na sledeći način: 1 g benzi-
čSha razmuti se u 30 ml vode i doda 10 ml anhidrida sirlćetne kiseline.
Smeša se pažljivo kuva jiedan minut, stavljajući u grlić erlenmajer-boce
mali levak (da'bi se izbeglo suvišno isparavanje). Kad se tečnost rashladi
dovede se do 50 ml i filtruje da bi se izdvojio stvoreni' talog diacetilben-
zidina. Filtrat služi kao reagens.
Na ostatak u kome se istražuje ezerin doda se kap-dve reagensa i
kap 30%> vodonikperoksida (perhidrola), U slučaju prisustva ezerina poja-
vićese intenzivna Ijubičasta boja.
~ - ^ j zi^toška reakcija. — Dve do tri kapi razblaženoir nen.tralnog ras-
-taagaJfflJli. ezerina unete u oko psa ili..rnačke izazvaće sužavanje zehice.
 NIKOTIN
J CloknH2
Toksikološki značaj. — Nikotin ie glavni alkaloid bilike N i c tv-
t il se nikotin nalazi vezan sa iabučnom kiseli-
ngm,—J e a n N i c o t je u T T-Tr'r —
XVt veku '" ' •T .jil. --:l"
l-'.'J najvSše za' -•
učinio______ ____. --- —
sirenje —
ove
biljke u Evropi i po njesmu je i sam nikotin dobio iine.
Sadržaj nikotina u duvanu jako varira prema vrsti duvana, prema
prirodi zemljišta na kome raste, prema načinu spravljanja. Taj procenat
se može kretati od 0% do 15%. Vrste duvana koie sadrže mnogo niko-
_tina ne upotrebljiavaju se za pusenjle, već za dobijanje čistog nikotina ili
prepanata za uništavanie štetočina. Uuvan za pušenie obično saarzt~l
Ho 3°/o nikotina (duvan za cigarete l.O—1,5%, a duvan za lule 1,5 do
3%. Jedan gram cigarete, đakle sadrži 1Q—15 mg nikotina).
Nikotin je u toksikološkom pogjedu važan iz više razloga. Pre
svega, kao glavni aktivni alkaloid duvana, nikotin je prouzrokovač veli-
kog broja hroničnih trovanja pušača. Slucajnim, a naročito hronićnun
tr&vaniima profesionainog karaktera iZlaženi su radnici u tabnRarfia
duvana. zatim u pdljoprivredi. gde se sve više upjotrebljavajiu razm gffe-
Tparati: nlikotana jsa _uništavanje_raznih 'štetočflna, :naroci.to ng~povfea-
Zabeležena su isto tako slučajna trovnja pod sas\dm nepredvidenilH
okolncstima, kao na primer kod krijumčara boji su prenosili duvan u
listovima obmotanim oko tela. Isto tako bilo jiei Sllačaieva ozbilinih tro>-
vanja osoba koie su jele salatu frđavo opranu^, a _ J r r > j h i l a prgkana
nikoliinam. -Upotreba infuzuma ili: dekokta spravli snih sa duvanom i
upotreBIjavanih u obliku klizmi. a .naročito kao sre<jstvo za pobačai.
^dovodlla je takode do trovanja. ~
U istoriji razvitka toksikološke hemije nikotin je važan, pošto je
baš povodom jednog zločinačkog trovanja nikotmom. hemičar Stas stvo-
rio prvu praktičnu opštu metodu za istraživanje |bilj!nih otrova u orga-
nima trovanih.
Osohine. — Nikotin je jedan od retkih alkaloida koii ie na običnoi
tem peratujf lečan. On se rastvara U vodi: rastvara se i u alkoholu, etru,
~ ii Ijiima. .jaka haza. Saavlm čist nikotin je1bezbojna zejtinjava
tečnost sasvlm slabog mirisa; stajanjem na vazduhu postaje mrk i dobija
jak, karaktenistačan miris. On daj« čvrste, postojane, u vodi lako ras-
tvorljive soli. Ako nikotin stoji uz otvorenu posudu koja sadrži hloro-
vodoničnu kiselinu razvijaće se beo dim (slično stvaranju amonijum-
hrorida). •
TJ_hemijskom pogeldu nikotin je rc -piridil p -N-metilpirolidin.
On. dakle. ne sadrži Idseonik. Nikotin je dobiven sintetskim putem.

N - CHS

N
Toksičagst- — Nikotin spada u red naiiačih otrova. kako po svo-
■dfli_lQKsičn(>5T;i,: tako ii p 6 brzini dejstva. U nvom pafrlprlu.. n n ..?« mnže
porediti sa ciianovodoničnom kiseiinom. Po K o b e r t - u letalna doza
Tžrfosi 0,06 g (či'st nikotin). ~
 3CM

,Uejstvo nikotina je poglavito resorptivno, a u manjoj meri i lokalno.

Slobodan nikotin w nr?r> msr>rhn-[p-ppp1tn kož'e i fduzokože. *
==j=rr~sSimntoTni. — Kompleks simptoma akutoog trovanja nikotinom, od
koiSt npk-i p ra te prv&-polm^aj/>- pnsfin^aZsasroil se u povečanijj^IuCg-Sa
'"pTjuvačke ( znoia, zatim dolazi mult:a i povraćanie. sa"'osečariierft opšte
kloriuloštarzatim^lavoborfa, uroliv. nesvestica, drhtanie. konvulzijie, otfe-
žanft disanie, nepravilan AuJs. Kod upotrebe Šstog nikotina u ja£oj ttoS
šmrt" mozj1nastupiti vrlo bržo. već i posle neKoiiRo seKundi, usleA-ga-
ralize respiratomogr, centra i cirkulacdie.
— TTrnnifina trovania nikotinom mogu doći kao
_ duvanom. nikotinom ilj preparatima ovog alka-
____ ______ _ po iabflkaiaa duvana mogu se aosta lakq izbeci
odgovaraj učim preventivnun merama (dobra ventilac,ija, lična čistoća
i drt. Pored trovania profesionalnog.karaktera dolazi u obzir još 1 p n -
mena nikotina kao sredstva za unižtayanie—štftM ina. Sredstva za zag-
titu bilja sadrže do 5°/o nikotina, što znači da 1 ml takvog sredstva
sadrži već letalnu aozu rdkotina. Nikotin danas za ovu primenu zauzima
jedno do prvih mesta, kako zbog svoje efikasnosti, tako i zbog relativno
niske cene preparata ovog alkaioida Ovi preparati se upotrebljavaj'u
bilo rasprašavanjem rastvora, bilo, u izvesnim specijalnim slučajevima>
fumigacijom. I u jednom i u drugom slučaju može doći do trovanja
osobija koje radi na tome posiu.
=ET> Nikotimjzam- — Pod ovim imejnom podrazumevajiu se pojave tro-
neobicno veliku toksičnost nikotina izgleda čudnovato da pušenje duvana
ne izaaiva mnogo teže poslediee no što je ustvari slučaj. Ako se uzme
da jedna cigareta sadrži 15 mg nikotina, onda bi 4 cigarete sadržavale
oko 0,06 g nikotina, tj. dozu koja se već može smatrati kao letalna. Me-
đutim pušači popuše i deset puta veću ko'ličinu duvana bez ikakvih sim-
ptoma trovanja. Ovo dolazi pre svega usled toga što se samo jedan mini-
malni deo prisutnog nikotina n npsn riim nm -a—oTfraniza m f -ve/ii dan ili
sagori ili se sa dimom rasturi po atmosieri, a znatan deo nikotina se
Rondenzuje pri pušenju u opušcima. Sem toga nikotSn se vrlo brzoTFSž-
laže u organizmu, tako da se maie količine Udahnute dimom jedne caga-
rete brzo izgube," a čovečiii organizam. se vrlo brzo navikne na~n&kotin
J _onda mu ovai mnogrv manjp Skodi, odnos&o ne dovodi do akutnih po-
java trovanja. U svakom slučaju pušenje ne škodi samo pušacima, već
“TTiepušaiSima, naročato kad se mnogo puši u zatvoremm prostorijama.
T akose u mokraći (od 24 časa) osrednjeg pušača nađe 4—‘5 mgnikotina,
a u mokraoi osoba koje ne puše, ali se zadržavaju u prostoru gde se mnogo
puši (kafane) nađe se oko 1 mg pa i više, nikotina. Međutim pri stalnom
pušenju ne dolazi u obzir samo pitanje štetnog delovanja nikotina već L
eitavog niza proizvoda koji se stvaraju pri pušenju. U stvari pušenje
predstvalja neku vrstu „suve destilacije duvana”. Temperatura uajšinog
dela cigarete iznosi 6.00^700.®. a..-U...samoj^,zani.; pušenia”_oko_65®. U
dimu duvana nalazi sa, poreri nikotina, j oš veći broi drugih alkaMda.
Sem toga tu se nalazi još čitav niz proižvoda" siive’ destila^e^llvana.
Većim brojem radova je ustanovljeno pmsustvo nekolako desfitlria’TS’žfiih
praizvcda: ugljercmonoksida, cijianovodonika, arsena, raznih aldehida,
ketona, kiseiina, alkohola, piridiriške'baze', uglfpvodcmikaItd. Ovi razna
proizvocirizazivaiu iokalria hroniŠna zapaliienia sluzokože odltoim.Eiate
Bušači fna primer katari farinksaV R^sorntivno hronlčno _ dpj^t.vo ko3
 305

pušača ispoliavia se u poremećajima organa za varen~je. ubrzanjiLauIsa,

^aioitacnt_arca^ nesanici, premoru." fazdražliivosti. pofemećaju . vida>
pofemecaiima cirkulacije (poveean pritisak. angina pektoris).
Zabeleženi su slnčajpvi grlp jp kod već starih pnšača. dakle već
„naviknutih” na nikotin. došlo do akutnih trovania. završenih brzom,
smrcu, usled preterane upotrebe duvana. Tako L e v i n navodi smrtni
sitrcaj usied akutnog trovanja jednog pušača koji je popušio 40 cigaretja
i 14 cigara za 12 sati. 1938. godine zabeleženo je u Nici trovanje, završeno
smrću, dvojice pušača usled opklade koji će od njih više cigiareta popu-
šiti. Posle pfibližno 9 časova obojica su umrla, pošto su popušili svaki
oko 60 oigareta. H e 1 w i g opet navodi smrt dva brata koji su za opkladu
popušili 17, odnosno 18 iula. Među mnogobrojnim proizvodima koji se
njalaze u dimu duvana lima i kancerogenih materdja. Graham, Wynder
i Croninger su pokazali da kondenzati koji se dobiju iz duvanskog dima
proizvode kod eksperimentainih životinja (miš) vrlo veliki procenat
tumora.
Učestalost raka r e spirat.ornih n rg an a u poslednjim decenijama se
udesetostručila. Ovo povećanje je naročito upadljivo u civilizovanim
zemljama. Naravno da se to povećjanje može dovesti u vezu, d dovodi se,
sa činjienicom da, naročito po velikim gradovima, atmosfera-vazduh koji
udišu varošani postaje sve zagiađeniji usled razvitka industrije (dimovi
od fabrika) i saobraćaja (ispusni gasovti motornih vozila) i d r, Međutim
neospomo je takođe utvrđeno statističkim studijama da povećjanje broja
oboljenja od raka respiiratornih organa stoji u vezi sa pušenjem. Dall i
Hill su, na osnovu dugih statističkih studija, zaključiii da osobe od
preko 45 godina, koje puše 25 i više cigareta dnevno, oboljevaju od rakja
respiratornih organa 50 puta više nego nepušači. Do sličnih zaključaka
došli su i drugi autori. Uostalom d eksperimenti sa životinjama potvrđuju
da postoji uzročna veza između pojave raka i delovanja duvanskog
dima.
Lečenie. — S obzirom na brzinu dejstva kod akutnog trovanja niko^-
tmom'lTa^važnije je pružitS što hitniju pomoc trovanom. lspiranje žeiuca,
lzazivanrte-povraćanja, opšti antadoti za alkalolde~~^'g5i‘đh. rak ćai), zagre-
"vanje tela, veStacko disanje, predstavljaju moguće načine lečenita!
Teško je utvrditi koji faktori pri pušenju dovode do toga da se
ljuđd. naviknu na pušenje, odnosno da im pušenje postane strast. Vero-
vatno da najpre dolaze u obzir psihički momenti—autojsugestija (Haus-
child). U stvari nikotin ne dovodi do fiziološkog navikavania organizma,
kao žto je na prim er slučai sa morfinom. I zato do odvikavanja od pu-
šenja može cloći iako, uz malo jaču voiju (ili' strah od bolesti), i to odvi-
kavanje ne dovodi ni do kakvih ozbiljnijih ni psihičkih ni organsisih po-
fSm&ćaja, tcare'gtu j e ~to ahičaj kod morfmomana. ’Kao moguće sredstvo-
wX]p hi miaVrgair, nfiMitavfln](> nd p u šp n ia ruavodi se ist>irame_usta -vodom
•jrota'sadrzi malo srebronitrata. Posle takvog ispiranja duvanski đim ne
priia^pušaču.
■^sfe^gtTRŽiivatiji*. — Nikotin_.se u živomi organizmu brzo razgrađuje, pa
pretfia tome od~unetTh količina uvek će se naći u organima samo mali"
'p rocenat. Medutim, mkotin je otporan prema procesu raspadanja ~(tru-
ljenja) organa. i zato ie ovai alkaloid u lesu dosta stabiian. Po nekim
autorima (Melsius) nikotin je nađen u leševima životin^a! (.pasa) koji su
ležali 7 godina u zemlji.
. 20 Toksikološka hemija '
 301,

Pri istraživanju nikotina treba takođe vodit.i načuna o činienici da

on đešniis'B'Jaka--gp-Urtdflttflrp pflr^rp... Nik-.ot.ij'. M naiaji.ii glbalnrv-pt.amnm
.ekstraktu. ’ '
' Ostatak koji siadrži nikotina daće sa opštam reagensima za alkaloide
vrlo jasne reakcije. Identifikovanje se može izvTšiti povoljno H o u š s i n -
' " i, kao i mikrohRm.ijškom reakpijf>m ? a .piknnakčmfe-ilfe-pik-

_ JR r>U-S s i n-ova r e a k c i j a. — Ako se ostatak u kome se

istrazuie nAKotin rasi.von 11 mplo ° t r ^ c t i VI _i g _ pr emina. 2%
utff. ]5da u etru, tečnost se, u slučaiu prisustva mkotina, prvo zamuti. pa se
pnfit.pppnr. ^Tvargju duguogUčastj-^ stali! obojoni lej.venor sa ptevim ref-
ieksama. Ova retakciia niieJmnogo ..osatljiva.
2.')— _I d-e n t i f i k o v n j e u o b l i k u p i k r a t a i p i J c r o l o-
.a S iik otm se"m O že idetHilik o v a li 1 btvarianiem "pikrata k o n se
t'npi n a 9.170, tran , piIrrnlrtnata krvji se tcypi na 213°. -O v a j posjt>d m i se
d o b ija dodavanjer'-T d v e k a p i 2u/e alk o h o ln og raistvora p ik ro lo n sk e k ise -
lin e (1— pjaraniirotem l— 3—-m etil- 1— nitro— 5— pirazolon ).
^^^^Igiraživanje nikotina u mokraćL — .Kod hroničnlh trovan^a niko-
tinontr-odnoono duvanom, dL>laitf' ti obžir megovo ocireaivanie U i'uukra6i.
Ovo odredivanje se može izvršiti sledećom nefelometrijskom metodom
(Mokranjac, Radmić, GaJijan): 50 ml mokraće se ztaalkaliniše natitijum-
hidroksidom i onda podvrgne destilacij'i, zagrevajUći destilacionu tik-
vicu maiim plamenom (iii u vodenom kupatiilu koje sadrži 40% CaCla).
Kad u destiliacionoj posudi ostane svega nekoliko ml mokraće, doda se u
posuđu 25 ml vode i ponova destiliše. Ovo se ponovi još jednom, kako
bi sav riikotin prešao u destilat. Iz destilata se, zatim, ekstrahuj.e nikotin
etrom u jednom levku za odvajanje (ekstrahovanje etrom ponoviti 3—4
puta). Etjarni ekstrakti se pomešaju i doda se 5 kapi razblažene HCl
(0,5%) i onda etar ispari. Po isparavanju etra ostaje sasvim malo vodenog
kiselog rastvora u kome se nikotin nalazi u obliku soli; u ovaj rastvor se doda
još koja kap vode, rastvor preruči u posudicu za nefelometriranje, doda
5 kapi reaktiva1) doveđe na zapreminu koju im,a posudica za nefelometri-
ranje upotrebljenog aparata (2—3 ml) i proizvedena opalescencija poredi
sa standarđnlim rastvorom nikotin'a, sa kojim se postupi kao što je ra-
đeno i sa analiziranom probom. Ovom metodom se bez teškoća mogu, u
ispitanoj probi, odrediti 20—25 y nikoUna.

K O N IC IN (K O N p < C IK U T IN , K O N IIN )
C^HitN . r _
Toksikološki značaj. Konicin, sa još nekim aikaloidima, čini
laktivni deo ot.rovne biljke kukute ( C o n i u m m a c u l a t u m ) . Sam
konicin kao čist alkalaiđ retko đolazi u obzir kao prouzrokovač trovanja.
Njegov toksikološki značaj dolazi poglavito usled prisustva njegovog u
kukuti koja je češće bila uzrok trovanja, naročito usled zamene korena,
a koji put i lista, sa nekim bezopasnim biljkama (celer, peršun). Konicina
i) E e a g e n s se s p r a v l j a na' s le d e ć i n a č in fiz m e n je n i S o n n e n s c h e in -o v re a g e n s ):
5 g fo s fo m o lib đ e n s k e k is e lin e s e ra z m u ti. u n e k o lik o m l v o d e i d o d a p a ž ljiv o 40°/o
n a tr iju m h id r o k s id a k o lik o j e p o tx e b n o d a s e s v a fo s fo m o lib d e n s k a k is e lin a r a s tv o -
ri. p H r a s tv o r a t r e b a d a b u d e iz m e đ u 8 1 10. Z a tim ' s e r a s t v o r k o n c e n triš e n a
v o d e n o m k u p a tilu d o s im p a s te k o n z is te n c ije i o n d a ra stv o ri) u a z o tn o j k is e lin i
(D ;i,20) i d o p u n j d o 50 m l to m k is e lin o m . P r e u p o tre b e r e a k tiv t r e b a ra z b la ž iti
v o d o m Cl:3).
 307

tma u celoj biljći, ali naročito u semenu- U istoriji toksikologije konicin

je interesantan, pošto su kukutu Atinjani upotreblj;avali kao zakonito
sredstvo za izvršenje smrtnih kazni1trovanjem; na ovaj način bio je
otrovan i Sokrat. U hemijskom poglisdu konicin je interesantan kao prvi
alkaloid koji je dobiven sintetskim putem (1886).
Osobine. — Konicin je, kao l nikotin, jed.an od tečnih alkalo-ida.
Čist^ konicin je bezbojna, zejtinjava: tečnost, karakteirističnog mjrisa (na
miševinu). Usled prisustva konicina i sama kukuta ima taj miris. Koni-
cin se lakše rastvjara u hladnoj vodi i o ovoj osobipi treba voditi računa
pri izdvajanju ovog alkaloida. Vrlo dobro se rastVara u alkoholu, etru,
benzolu, petroletru. Na vazduhu se brzo oksiđiše i pretvara u mrku masu
smolastog izgleda. Vrlo lako destiliše sa vodenom parom. Konicin je
jaka baza koja daje neutralne soli. Ni soli konicina nisu mnogo postojane.
U upotrebi se nalazi uglavnom u obliku bromhidrata.
U hemijskom pogledu konidn je d -a propil-piperidin:
CH, , .
HjC / N CHj

HjC \ / CH — CjMr :
NH
Prirodni konicin je optički aktivan. :
Taksičnost.— Konicin je jjak otrov i brzo deluje. NekoUko santi-
grama mogu proizvesti ozbiljna trovanja. LetalnuJ dozu je teško tačnije
odrediti; ona varira u dosta velikim granicama (0,1 — 0,6 g).
Simptomi. — Simptomi trovanja su: opšta m,a].aksalost, nesvestica,
nesiguran hod, proširene zenice. Zaiun dolazi kao dominantni simptom
paraliza. Smrt nastupa usled prestanka disanja. Tro'/ani ostaje do kraja
pri svesti. :
Lečenje. — Ispiranje stomaka, održavanje toplote tela spolja i iz-
nutra (davanjem toplih piča), veštačko diisanje, predstavljaju liačin le-
čenja trovanih. r -
Istraživanje. — Pri istraživanju konicina javlj'aju se specijialne
teškoće zbog lakog oksidisanja i lake Jsparljivosti Usled toga je vrio teš-
ko izbeći osetne gubitke pri samim manipulacijama oko istraživanja al-
kalaida. Konicin će preći u alkalni: etar (metoda Stas-Otto); aii da bi se
izbegli gubici konicina pri isparavanju etra, alkaloid se iz etra ekstr.a-
huie vrlo malom količinom vode, zakišeljene hlorovodonjčnom kiselinom:
slobodan alkaloid, pretvoren u so,: prelazi u vodeni kiseo rastvor. Ova
mala količina vodenog rastvora zaalk'aliniše se nlatrijumbikarbonatom i
ekstrahuje sasvim malom količinom etra i etar se ostavi da ispari. Po
isparavanju etra konicin će ostati u vidu zejtinjastih kapljica,
Konicin se može otkriti već po svome mirisu. Od hemijskih reak-
cija koje mogu poslužiti za njegovo identiffikovanje (a ove nisu ni mno-
gobrojne ni naročito pouzdane) navešćemo samo reakciju V i t a l i —
S t r o p p a . Reagens za ovu reakaiju dobija se rastvaranjem 0,5 g ka-
lijumpermanganata u 100 ml koncentrisane sumporne kiseline. Ako se
na ostatak koji sadrži konicina (ili njegov.u so)i doda 2—3 kapi ovog
reagensa i dobro izmeša dobiće se zelena boja koja zatim prelazi u po-
stojanu ljubičastu.
20*
 -jk i£'OA><WOrMJt- tUM M JV/M t

'č/ćtjl&iA- j riLC& ,
30U

Konicin se najsigurnije dokazuje taloženjem sa pikrolonskom ki- -*=£=>—-^Toksičnost. — Kolhicin je vrlo jak otrov. Letalna doza varira u
selinom i određivanjem tačke topljenja pikrolonata. Dobiven žut kri- dosta žiroklni granicama. Jia5 srednja letalna doza smatra se količina
stalan pikrolonat topi se na 195°. od 0,07 do 0,08 p. O s o b e sa bolesnim bubrezima ialco su osetljive na
njegovo dejstvo. C cTurt o i s — S u t i i t navodi slučaj smrtonosnog"
F i z i o l o š k a r e a k c i j a . — Gomje reakcije mogu se dopuniti trovanja od svega 3 mg kolhicina jedne osobe sa bolesnim bubrezima.
fizioioškom probom sa dobivenim prečišćenim ostatkom. Za ovaj ekspe- JColhicin deistvuie kumulativno.
rimenat najpogodnije su žabe. Međiitim za uspešno vršenje ove probe =3= = = ^ simEtomi. — Unošenje kolhicina p e r o s izaziva osećanje vre-
potrebne su osetne količine alkaloida, (oko 10 mg), što je kod toksikolo- Ifne u gusi i~povećan3 e lućenja pijuvačke. Kolhicm sc spuiu icam buje
ških istraživanja teško naći. ^t=žato se teski simptomi aKutnog trO'Vanja pojavljuju tek 2 5 sati po
Tumačenjc rezultata. — Iz svih napred navedenih činjenica vddi -tmuiieiljU oliuva. T&đa nastupa muka, povracanje i veoma jak piuliv, l'5=“
se da je iznalaženje konicina veoma idelikatan i težak problem, a pogo- ~Ko~da se najveci aeo. .otrov.a na taj njacin elUijiihlSe iz. Uz to
tovu kad je u pitanju istraživanje ovog alkaloida u unutr'ašnj,im orga- tioiaze još abdominalm bolovi i teškoče pri disanju, jakol znoienie.-i-sm?
nima. Ove teškoće su još povećane činjenicom da se pri raspadanju be- ženje temperature tela Pmrt r pctnpn.—paralize—rpspir.atornog
lančevina iz organa stvaraju i neki ptomaini koje je teško razlikovati ćentra. -
od konicina (B r ou a r de l , O t t o}^_ ^ Istraživanje. — Kolhiicin se sporo eliminiše iz organizma i to po-
•fffflvHt.n n re k o hnhrega. o dnnsn o m oK race. &ato ie korisno u siučajevim.a
trovania istraživati ga prvenstveno u mokraći. Ovaj alkaloid je dosta
otPOtaa bfema procesu raspadanja u lešu, ali se zato brzo raziaže i iz-
BB^~-'XoksikoIoški znača.i. ___■rovno
^___ (jftjstVO
_ ’hiljVa— T-nl o h'i i»n TTt gubi u žlivom organizmu. Kolhicin je jedini od poznatijih alkaloida lcoji
a t f t U M n a l e imrazovac) bilo ie poznato i opisano još pre blizu 200 0 Sgprfedujaćl Stas—Otto-ovu metodu. istražuie n k ise lo -P ta rn o n i....e k stra ^
gOdina~ ( D i o s c o r i d e s ) . Glavni aktivni otrovni sastoiak ove bilike ie- tu. Ako se u nekom materijalu specijalno istražuje kolhicin, najbolje
ste alkaloid kolhicin: Tma n svim delovima bilike, ali naročito je upotrebiti za njegovo izdvajanje, iz k'selog vodenog rastvora, hlo-
u semenu. roform.
Prenarati koihicina fspravlieni sa semenom mrazovca) ranije su Wajhn,lja_rna>m.ja 7A identifikovanie kolhicina sastojLse_u dejstvu
mnogo upotrebljavani u cilju lečenja (astma, katari, giht, reumatizam) i koncentrisane azotne kLseline (d:l,4). Kap-dve azotne kiseline dodate na
t a upoireba je dovodlla dr> msfiicinskih trovanja. Zabeležena su l^siu- ostatak koji sadrži kolhicina proizvešće prvo liubičastu boiu koia. za-
čajna trovanja ovim alkaloidom pod isasvim nepredviđenim okolnostima. tim prelazi u žutu; nkr> sp .«ii » tai rast.v or doda-mala-kaliiumhidJOksida
Tdko R TC l i navofll veći broj trovanja (u Himu) prouzrokovanih mlekom "(do alkaine reakdije) pojaviće se lepa crvena ili crveno-narandžasta boia.
koza koje su pasle mrazovac. N.ajzad alkaloid kolhicin, kao i sama biljka, Ova ie reakciia vr!o osetlnva: 0 ,ua mg daće navedene boje.jafld .uslo.vom
odnosno macerati te biljke, upotrebliavani su i za kriminalna trovanja. 4 a je alkaloid u sasvim čistom pbliku.
<Jšobme. — Kolhicin iealkaloidkoii se nalazi U obliku žutih liuspi-
ca ili amorfnog praška: lako se rastvara u vodi, slabije u etru^,najbolji PILđKARPIN
rastvarac za Kolhicin io hloroform. , \ -iiHi«OaN*
^n^vi^n—nlnhn liarg M njegove su soli vrlo nepostoiane_
tako da alkaloid prelaži u etar već iz kiselog vodenog rastvora. Pilokarpin je glavni alkaloid biljke P i l o c a r p u s j a b o r a n d i
Memijska konstitucija KOimcma ]e siedeća ( \ V i n d a u s ) : i drugih vrsta P i l o c a r p u s - a . Siučajevi trovanja su sasvim retki.
‘ i- Pilokarpin teško kristališe, ali soli njegove lako kristališu. Lako
m ir o r v M m CC OCHj Z , \ s e rastvara u plkoholu, etru, benzolu i ulju. U hemijskom pogledu pilo-
" karpin je derivat glioksalina.
CPjjfjiJlpJbčL '

jj *A - - ' , , . . „ ? H . _ N r - 1IC - C H 1- C H _ c / H

AUl'
y'J/liLLVu j-^ r u /t^ t j | I I c 5h 5
co
cfc/V^-Ac fM T U O
I /J ' ' 7 J Toksičnost. — Pilokarpin je u fiziološkom pogledu antagonist atro-
pina: on povećava sekreciju, naročito pljuvačke i znoja. Zbog te osobine
O c f& b a iL pilokarpin se upotrebljava u medicini kao diaforetik. On izaziva skup-
ljanje zenice (m y o z i s)\ te se kao takav primenjuje u oftalmologiji.
[td^jVSLjtO* Primena njegova može dovesti do medicinskih trovanja. Nekoliko santi-
> tu k o l& đ S' grama pilokarpina mogu dovesti do vrlo ozbiljnih trovanja.
HA
310

Simptomi. — Kompleks simptoma sastoji se iz pojave vrtoglavice,

jakog znojenja, prvo jako ubrzanog pulsa, a zatim usporenog i nepra-
vilnog; zatim dolazi osećanje hladnoće, cij-anoza, teškoće dasanja, povra-
ćanje, proliv. Smrt nastaje usled gušenja.
Istraživanje. — Pilokarpin se lako raspađa u organima. U živom
organizmu se isto tako brzo hidrolizira i uglavno-m eliminiše preko mo-
kraće u obliku prilokarpinske kiseline koja nema karakterističnih reak-
cij\a. Zbog toga je ovaji alkaloid teško dokazati.
Najkarakterističnija reakcija za dokazivanje pilokarpina je H e -
lch-ova reakcija: u epruvetu sa rastvorom pilokarpinove soli doda se
zrnce kalijumbihromata i 1 do 2 m l hloroformal i 1 ml 3% H2O2, pa se
dobro mućka. U slučaju prisustva pilokarpina hloroform. će se obojiti
plavo-ljubičasto. Dobivena boja je postojana, ali reakcija nije mnogo
osetljiva (0,5 mg). _

Toksikološki značaj. — Tvrda ražena glavnioa ( S e c a l e c o r n u -

t u m ) je sklerocijum gljive C l a v i c e p s p u r p u r e a koja se raz-
vija kao parazit na raži. Ražena glavrvica sadrži izvestan broj jako aktiv-
nih jedinjenjla, među kojima glavno mesto zauzimaju alkaloidi ergo-
tamin i ergotokain, pored ergotinina, ergotaminina, ergokristina i dr.
Tvrda ražena glavnica, blagodareći prisustvu tih aktivnih supstanca,
ima veliki toksikološki znaćajt Preparati ovog biljnog parazita, ili izo-
lovani alkaloidi iz njega, upotrebljavaju se u medicini, naročito u poro-
diljstvu: Ova upotreba, a naročito zloupotreba u cilju vršenja poba-
čaja dovodi često do trovanja. Međutim, još mnogo pre početka njegove
priroene u medicini, ovaj parazit, sa svojim alkaloidima, imao je veoma
veliki toksikološki značaj kao prouzrokovač masovnih trovanja čije po-
rekla pre dva tri stoleća nije bilo poznato. Ova trovanja, koja su imala
karakter epidemija, bi-la su prouzrokovana upotrebom raženog brašna
u kome je bilo mnogo samlevene ražene glavnice. Ta trovanja su poznata
pod imenom ergotizma i javljala su se naročito u vlažnim godinama,
posle rđave žetve. Usavršavanjem tehnike mlevenja, i drugim merama,
značaj, odnosno obim pojave ergotizma jako je umanjen.
Osobme. — Kod naziva alkaloida iz ražene glavnice postoji izvesna
zbrka usled toga što ceo problem hemijske konstitucije raznih do danas
izoiovanih „čistih” alkaloada nije potpuno rešen i što jedan isti alka-
loid razni autori nazivaju različitim imenima. S t o l l i H o f m a n n
su dokazali da supstance koje se nalaze u prometu kao alkaloid ergo-
toksin sadrže stvarno tri razMčita alkaloicLa:
ergokristin (C 35H 3SO 5N 5), ergokriptin (C22H 41O 5N S) i ergokornin
(C31 H 39 Os Ns).
Isto tako izgleda da ni kristalna supstanca koja se nalazi u prometu
pod imenom ergotinina nije homogena supstanca (S t o l 1).
Ergotoksin (C35 H41 06 Ns) i ergotinin (C35 Hss Os Ns) koji naročito
mogu doći u obzir za đokazivanje u toksikološko-hemijskim istraživa-
njima,1) jesu gotovo nerastvorni u vodi. U etru i naročito u hloroformu
rastvaraju se dosta dobro.
') Za izdvajanje pojedinih alkaloida iz proizvoda koji se nalazi u trgovini
pod imenom ergotoksina i ergotinina primenjene su sasvim specijaine metode. Kod
običnih toksikoloških istraživanja doiazi u obzir izdvajanje i dokazivanje tih
„nežistih aikaloida": ergotoksina i ergotinina.
 311

Toksičnost' — Trovanja čistim alkaloidima iz ražene glavnice dolaze

re tk ou obzir, iako je toksičnost njihcva velika. P e r l o w i B l o c h
navode slučaj gde je jedan bolesnik, lečen ergotamint.artaratom (zbog
nepodnošljivog svraba), u toku 10 dana dobio svega 3,5 mg te soli;
posle tog vremena kod njega se,i pored tako malih unetih količina ergo-
tamina, pojavila najozbiljnija opasnost od gangrene (koja je sprečena dava-
njem papaverina). U pogleđu toksičnosti ražene glavnice može se reći da
je bilo slučajeva gde je 4 grama već izazvalo sasvim! teiška trovanja, pa i
smrt. Usled ove velike otrovnosti glavnice treba strogo voditi računa da
u brašno koje se upotrebljava za ishranu ne pređe taj parazit, ili da ga
ne bude u količinama koje mogu biti škodljive. Po L e v i n u brašno
koje sadrži 0,1% glavnice, ako se upotrebi za ishranu, već predstavlja
opasnost po zdravlje. Međutim neki autori (S c h 1 e s i n g e r) smatraju
da i znatno veće koiičine ne predstavljaju neku ozbiljnu opasnost. U sva-
kom slučaju brašno koje ima da služi za- ishranu ne bi trebalo da sadrži
više od 0,1% glavnice. .
Simptomi. — Simptomi akutnog trovanja preparatima glavnice su,
ukratko, sledeći; muka, povraćanje. prohv, povećano lučenje, naročito
pljuvačke; zatim karakteristično osećanje kao da po koži-mile mravi.
Smrt nastupa usled paralize srca.
Hronična trovanja poznata pod imenom ergotizma, dolaze najčešće
kao posledica dugotrajne upotrebe hleba spravljenog sa brašnom koje
sadrži samlevenu glavnicu, kao i upotrebe izolovanih alkaloida. Kod
hroničnih trovanja mogu se pojaviti vremenom sve ozbiljniji simptomi:
grčevi razne vrste, psihički poremećaji i, kao najteži oblik, pojava nekro-
ze, usleđ čega je dolazilo do izumiranje i otpadanja i većih delova orga-
nizma (cele noge ili ruke).
Istraživanje. — Alkaloidi glavnice, specijalno ergoboksin, naći će
se u alkalnoretamom ekstraktu. Prečišćen qstatak daje sa koncentrisanom
sumpomom kiselinom svetlo žutu boju, _koja stajanjem prelazi u tamno
zelenuboju ( B a m f o r d ) . •
U brašnu se glavnica može đokazati makroskbpskijn pregledom ili
indirektno, dokazivanjem prisustva boje sklereritrina (B o e 11 g e r):
boja iz brašna se ekstrahuje metilaikoholom, kome se doda desetak kapi
hlorovodonične kiseline; smeša se zagreva 15 minuta (50°). U slučaju pri-
sustva glavnice u brašnu, metilalkohol će se obojiti bledo ružičasto do
crveno.
Istraživanje alkaloida ražene glavnice, n'aročito u organima, vrlo
je teško i nesigurno zbog nestabilnosti alkaloida i nesigumosti reakcija.

Toksikološki značaj. — Solanin ima izvesni toksikološki značaj

kao toksični sastojak krompira. Lakši slučajevi trovanja krompirom bili
su ranije dosta česti, naročito po kasamama usled upotrebe nezrelih ili
proklijalih krompira. Zreli i zdravi krompiri sadrže vrlo malo solanina
0,002 do 0,012°/o, dok nezrelt sadrže do 0,6°/o. U starom, proklijalom krom-
piru sadržaj solanina dostiže 0,17°/o ( Me y er). Najiveći procenat sola-
nina naiazi se u spoljnjem sloju. Zato zdrav, zreo krompdr dobro oljušten
sadrži sasvim beznačajne količine soianina koje se kuvanjem još više
izgube. Međutim u nezrelim ili starim, proklijalim krompirima i kad se
311

oljušte i skuvaju, može ostati još dosta solanina da bi moglo doći do jačih
ili slabijih trovanja. Toksična doza solanina iznosi oko 0,3 g.
Solanina im a znatno više u nadzemnim no u podzemnim delO'Vima
b iljk e . Najbogatiji su p lo d o v i (do 1%), a zatim cvet (do 0,7°/o). T e r b r ii g -
g e n n a v o d i sm rt je d n o g deteta od 3 g o d in e k o je je je lo p lo d o v e k ro m p ira .
Osobine. — Solanin se u hemijskom pogledu približava više saponi-
nima no alkaloidima. To je saponin sa baznim karakterom. Konstitucija
njegova njje dovoljno proučena i utvrđena. U vodi je nerastvoran; ras-
tvara se naročito dobro u amilalkoholu. U kiselinama se rastvara, a dužim
zagrevanjem se hidrolizuje dajući solanidin, glukozu, galaktozu i ramno-
zu. Sličan se proces vrši i u organizmu..
Simptomi. — Simptomi trovanja Su sledeći: glavobolja, muka, pro-
liv, povraćanje, nesvestica, poremećaji vida i govora, halucinacije, cija-
noza, pa onda progresivna paraliza centralnog nervnog sistema.
Istraživanje. — Istraživanje solauina vršiće se u alkalno-etarnom
ekstraktu. On daje taloge sa opštim reagensima za alkaloide.
Sa F r o h d e - o v i m reagensom. daje prvo žuto-zelenu boju koja
stajanjem prelazi u mrku, a još dužim stajanjem postaje crveno-ljubiča-
sta (ciklama). ; •
U krompiru se solarrin može kvantitativno odrediti sledećom meto-
dom ( G r i e b e l ) :
100 g krompira pretvori se u kašastu masu i ispresuje se, dodava-
jući u više mahova vodu. Iz izdvojenog rastvora staložiće se belančevi-
naste materije dodavanjem male količine glacijalne sirćetne kiseline
(0,5 ml) i zagrevanjem na vodenom kupatilu. Tečnost se odvoji filtrova-
njem i ispari se do gustine sirupa, pa se dodaje 96°/o alkohol sve dotle
dok se iz rastvora ništa vlše ne taloži novfim dodavanjem alkohola. Zatim
se ostavi da stoji 12 sati, pa se alkoholni rastvor odlije. Talog se u dva
puta dobro ispere alkoholom. Alkoliol se ispari zagrevanjem na vodenom
kupatilu, doda se voda zakišeljena sdrćetnom kiselinom, zagreva, filtruje
filtrat opet zagreva do ključanja i onda se dodaje kap po kap amonijaka.
Stvoreni talog solanina, zajedno sa tečnošću, ostavi se da stoji pet minuta
na kupatlilu, zatim se talog odvoji filtrovanjem, dobro ispere vodom
kojoj se doda malo amonijaka i rastvori u ključalom alkoholu. Iz dobi-
venih rastvora se još jedanput istera alkohol isparavanjem i onda se pono-
vi još jednom ceo napred opisan postupak. Najzad pomovo dobiven, pre-
čišćen solanin skupl se na filtar osušen na 90°, pa se na toj temperaturi
osuši zatim i solanin zajedno sa filtrom. Razlika u merenju daće količinu
solanina.
 L I T E R A T U R A
Pored lcnjiga tiavedenih u pirvom izdanju ovog udžbenika, pri sastaivljanju
iovog novog izdanja koriščene su još sledeće knjige:
1. L. Fairhall : Industrial Toxicology (1949) .
2. F . Schoofs: Precis de Chimie Toxicologique (1948)
3. Hamilton and Hardy: Industrial Toxicology (1949) .
4. E. B. Sandell: Colorimetric Determination o£ traces of Metals (1944)
■5. L. Kofler: Micro-Methođen. zur Kennzeichen organischer Stoffe und Stoffge-
mische (1948)
6. F. Patty: Industrial Hygiene and Toxicology I — II (1948)
7. E.'R . de Ong: Chemisty and Uses of Insecticides (1948)
8. E. Browning: Toxicity of Industrial organic Solvents (1953)
9. M. Jacobs and L. Scheflan: Chemical Analysis of Industrial Solvents (1953)
10. C. Albahary: Maladies Medicamenteuses (1953)
11. L. Derobert: Intoxications et Maladies Professionnelles (1954)
12. P. Goldmann: Chemical Methodes in Industrial Hygiene (1953)
13. S. Kaye: Handbook of Emergency Toxicology (1954)
.14. T h. Gonzales: Legal Medicine, Pathology and Toxicology (1954)
15. H. Fabre et R. Truhaut: Toxicologie des prodults Phytopharmaceutiques (1954)
16. F. Gunther: Analysis of Insecticides and Acaricides (1955)
17. F. Hduschilđ: Pharmakologie und Grundlagen der Toxicologie (1956)
18. R. Fabre, 11. Truhaut, M. T. Regnier: Traitement d’urgence des Intoxications
(1957) _
19. S. Moeschlin: Klinik und Therapie der Vergiftangen (1956)
.20. Fritz Feigl: Spot tests in Inorganic analysis (1958)
•21. Metcalf: Advances in Pest Control Research I (1957)
22. Metcalf: Advainces in Pest Control Research IV (1961)
.23. R. Douris: Toxicologie Modeme (1951)
.24. N. Irving Sax: Dangerous Properties of Industrial Materials (1957)
.25. N. Strafford: The Determination of Toxic Subtances in Air (1956)
26. L. Teleky: Ge\verbliche Vergiftungen (1955)
27. H. Elkins: The Chemistry of Industrial Toxicology (1959)
28. Kohn-Abrest: Precis de Toxicologie (1955)
39. A. S. Crafts: The Chemistry and mode of action of Herbicides (1961)
 R E G I S T A R
Acacipetalin 88 ...... :Amthor 290
Acetalđehiđ 101, 103 ... . Anilin 6, 9, 60, 62, 108, 110, 125, 126—127,
Acetilen 30, 141 128
Acetilholin 76, 78 Anilinsulfat 202
Acetilsalicilna kiselina 241—242 Anilizam 126
ACTH 76 Antabuz 102
Aceton 78, 87, 88, 103, 294 Antidoti 17
Aciđum aceticum glaciale 107 Antimon 16, 19, 131, 133, 151, 155, 159—162
Aconitum nappelus 301 . Antimonhlorid 133
Adamsit 140 Antimonovo ogledalo 151
Aglikoni 224 . Antimonsulfid 69, 161
Aigre 178 Antimonvodonik 16, 73, 151, 159
Akonin 301 . Apomorfin 7, 17, 235, 268, 269, 276, 279,
Akonitin 16, 17, 249, 269, 271, 301—302 280, 281, 282, 283—284
Akrolein 16 Argentarsfenamin 144
Alitaujrfin 278 Arekolin 255
Alilnormorfin 284 Arsen 2, 6, 11, 12, 16, 17, 19,21,22,23,24,
Alkalno-etami ekstrakt 217, 278, 287 ................. 133, 13^5—159, 205
294, 297, 300, 302
Alkalnohloroformni ekstrakt 217, 278, Arsenati 139
287 .... Arsenasta kiselina 148
Alkaloiđi 4, 8, 9, 12, 18, 19, 29 212, 214, Arsenicizam 146
248—314 Arsenobenzol 143
Alkaloidi opijuma 274—283 Arsenova kiselina 24, 131, 139, 143, 147, 148
Alkaloiđomanija 248 Arsenovodonik 16, 23, 24, 73, 140, 148
Alkohol 7, 9, 14, 17, 63, 66, 70, 72, 84, Arsenovo ogledalo 147 •
100—106, 118, 117, 124, 215 Arsenpentoksid 140
Alkoholizam 7, 14, 101—102 Arsensulfid 141
Alobarbiton 233 : Arsentrihlorid 131, 141
Alokain 299 Arsentrioksid 10, 11, 69, 75, 107, 139
Alonal 230 Arsentrisulfid ll47, 169
Aluminijumfosfid 69 Arsfenamin 143
Amalgamacija 163 . Arsibizmol 144
Amanitin 248 ............... ..Arsin 16, 140
Amigđalin 87, 88 Aspirin 241
Amigdalozid 87 - Atoksii 142
Amilalkohol 98, 100, 237, 275, 276 . Atropa belladonna. 291
Amilbarbiton 233 Atropin 10, 17, 76, 24S, 254, 258, 260,
Amilnitrit 90 263, 264, 269, 291—295, 302
Aminohinonimid 245 Aqua amygrdalarum amararum 88
Aminonitrofenol 245 . Aqua calcis 243
3—Amino—4—oksifenilarsenoksid 143 Aqua laurocerasi 87
Amital 233 .. Aurihlorid 43, 44, '18, 153, 154, 263
Amonirjak 16, 24, 27, 30, 35, 48, 54, 55, Auripigment 141
59, 70, 72, 74, 78, 88, 94, 126, Averell 80
127, 199, 247, 249 Azot 35, 37, 51, 248, 282
Amonijumhidroksid 198, 199 Azotni oksidi 16
Amonijumkarbonat 80, 196 . Azotdioksid 151, 208, 209
Amonijummagnezijum—fosfat 74 Azotmonoksid 208
Amonijummolibdat 262, -268 Azotna kiselina 22, 24, 70, 74, 85, 95,
Amonijumselenit 269 105, 121, 207—210, 269
Amonij umsulfid 40, 41, 42, 54, 92, 192
AmonijumsulfocijaniJd 94 Babo 182, 192, 194
Amonijumvanadat 269 Bacq 19
31(i

Bakar 57, 133, 187—189 Bloch 85, 243

Bakaracetat 95, 115 Blondlot 151
Bakaracetoarsenit 139 Bocklisch 266
Bakararsenid 148 Boettger 313
Bakararsenit 139 Boggesgaard 281
Bakardietiltiosulfokarbamat 115 Boiteau H. 105
Bakarfosfid 69 Bojni otrovl 3, 5, 19, 60, 61, 62, 63, 67, 75
Bakarsulfat 64, 93, 94, 148, 247, -230 Boldin 270
Bakarsulfid 93 Boraks 80
Bakelit 123 Borinski 176
BAL 19—20, 141, 146, 168 Bouchardat (reagens) 261
Balthazarđ 47 : Bougault 91
Bamford 313 Bougauit-ova metoda 155
Barbaud 155 Bouillot 122
Barbital 231, 234 Bouley 4
Barbiton 234 " Boutmy 264
Barbiturati g( 17 , 29, 96, 212, 216, 218, Brieger 125
229—239, 287 Broadbridge 117
B arbitum a kiselina 230 " Brom 16, 65—66
Barijum 14, 16, 22, 24, 134, 193—194 Bromati 66
Barijumhidroksiđ 50 53 Bromidi 65
Barijumhloriđ 81, 193, 207 Bromna voda 65, 125
Barijumhromat 192, 194 Bromoform 108, 110
Barijumkarbonat 50, 53, 193, 206 Bromovodonična kiselina 65
Barijumnitrat 193, 250 Bromtimolplavo 77
Barijumsulfat 13, 14, 19, 193, 206, 297 Brouardel 13, 37, 173, 179, 263, 301, 370
Barijumsulfid 24, 187 Brucin 16, 209, 249, 250, 260, 268, 269, 286,
Baritna vođa 50, 53 290—291
Bamebey 93 Bruner — Pettenkofer (reakcija) 227—228
Barthe 20, 173 Bruntch 95
Beck 33 Brunswick 93
Benzaldehid; 87, 88 Bunika 291
Benzen 116—122 Bunzen 148
Benzidin 78, 304 . Butanol 98, 237, 250
Benzidinacetat 95 ......... . Butilalkohol 98, 100
Benzin 72, 117 " Butobarbiton 233
Benzoeva kiselina 103, 123, 296, 301
Benzoilakonin 301 Cadet 142
Benzoilekgonin 296 Ca-EDTA 180, 195, 196
Benzoilhlorid 103 Calcaria saccharata 124
Benzol 1, 6, 7, 8, 9, 10, 14, 16, 17, 64, 80CaventoU 248, 286
97, 116—122, 123 . . Cerezan 186
Benzolizam 6, 117 Cevađin 302 ............
Berberin 249 ; ^ .... Chambon 258
Berlinsko plavilo 92 Chelle 94
Bemard (Claude) 2, 225, 275 : Cholea 115 '
Berrod 43 Cijanati 19, 90
Berthold 146 Cijandifenilarsin 140
Berton 122, 172 ' ' Cijanhidriinska reakcija 91
Bertrand 22, 263, 280 Cijanidi 9, 16, 19, 69, 86
Bertrand-ov reagens 261, 272 Cijanmethemogtobin 91
Bettendorf-ova proba 155 Cijanogenetski glikozidi 87—88, 224
Beyer 299 Cijanovodonitna kiselina 69, 86—96, 204
Berzelius 142 305
Biggs 80 , Cijanovodonik 5, 10, 16, 30, 78, 26
Bigitalozid 225 " Ciklobarbiton 232, 233
Bihromati 191 Cikloheksenil-amil-tiobarbituma kiselina
BiSChOff 72 233
Bistoval 144 Cikloheksenil-etilbarbituma kiselina 232
Bizmut 13, 133, 144, 186—187 Ciklohekzanon 14
Bizmutfosfat 187 : Ciklonal 232, 233
Bizmutjodid 261 Cikutin 308
Bizmutkakodilat 186 Cmhohin 187, 249, 280, 269
Bizmutnltrat 186 , Cinhoninbizmutjodid 187
Bizmuttartarat 186 Cink 25, 73, 80, 189—190, 245
Bizmutum subnitricum 186 v Cinkfosflđ 12, 69, 70
 31T

Cinkhloriđ 189 Dinitrofenol 244—246

Cinkoksid 14, 16, 190 Dicnm 269, 281, 282
Cinksutfat 180, 190 Dipropilbarbituma kiselina 231
Clark I, II 140 Ditioglicerin 19—20
Claviceps purpurea 312 Ditizon 171
Cloetta 145, 278 Ditlzonska metoda 182—183
Colchicum automnale 310 Dolantin 285
Conium maculatum 308 Dolazol 285
Conway 46, 105 Dormovit 222, 233
Courtois 234 Dragendorff (reagens) 261
Cownley 153 Dreger 38
Croninger 307 Dromoran 285
Curral 232 Duflos 130
Dumas 248 .
Dall 307 Dussart — Blonđlot (reakcija) 73, 74'
Danielli 20
Dardenne 302 Đaja 190
D atura stramonium 291
Davis 77, 111 K 1059 82
DFP 76 Ehrlih 3
Degrotte 124 Ekgonin 295
Delepine 115 Eldoral 234
Delfinin 264 Elkins 196
Demerol 285 Emulzin 4, 17, 253
Demeton 75, 82 Enđoterapijskl insekticidi 75, 82
Deniges 99, 281 Enzimi 19, 20
Deniges reakcija) 236, 280 Erdmann (reagens) 269
Derobert 235, 289 Eritropenija 118
Dhurrin 88 Ergokomin 312
Diacetilbenzidin 304 Ergokriptin 312
Diacctilmorfin 283, 284 Ergokristin 312
Dial 230, 233 Ergotamin 312
Diaminofenol 245 Ergotamininin 312
Dietilamin 115, 236, 237 Ergotinin 312
Dietilaminoelanol 300 Ergotizam 312
Dietilarsin 137 Ergotoksin 312
Dletil-p-nitrofeniltiofosfat 79—81 Erythroxylon coca 295
Dietil-ortotiofosfoma kiselina 79 Etanol 4, 9, 80, 97, 93, 100—106, 113
Dietiltiosulfokarbamat 115 E tar 66, 72, 80, 81, 84, 115, 117, 124, 128-
Difenilamin 62 214, 216
Difenilaminohlorarsin 140 Etilbromarsin 140
Difenilhlorarsin 140 Etildihlorarsin 140
Dlfenilkarbazid 192 Etildimetilaminocijanofosfinat 78
Difeniltiokarbazon 171 Etilkakođiloksid 137
Difenoli 97 EtUmerkurihlorid 166
Difenilure 61, 62 Etil-m etil-butiithiobarbituma kiselina 232
Difluorfenilarsin 141 Etilsulfid 3
Digitalin 224, 225 Evipal 232
Digitalis 11, 224 Evipan 230, 232, 233, 238
Digitoksigenin 225, 226 Ezerin 4, 17, 253 .
Digitoksin 225—228 Ezidron 165
Digitoksoza 225, 226
Digitoksoziđ 225 Fabre 34, 43, 44, 115, 120, 219, 293, 295
p-Dihiđroksibenzol 119 Faloidin. 248
o-Dihidroksibenzol 119 - Fanodorm 230, 232, 233, 237
Dihlordietilsulfoksid 63 ' Fazeolunatin 87
Dihlordietilsulfid 3, 62 Fazeolunatoziđ 87
Dihlordietilsulfon 63 Feddersen 295
Dihloretilen 108 Feigl 93
Dihlormetan 3, 108 , Feldstein 219
Dijaliza 201 Fellenberg 98
Dijododietilsulfid 64 Femiton 238
Dimerkaptopropanol 19—2( Fenantren 252, 274
Dimetilbenzol 123 Fenilbarbiton 231
Dimetilmorfin 282 Fenil-etil-barbitum a kiselina 231
Dinitroaminofenoi 247 Fenolftalein 53 .
 3 1 8

Fenilglukuronska kiselina 120 Genezerin 4, 304

a — Fenilhiđrakrilna kiselina 292 Genini 224
Fenilkarbilamin 108, 110 Gettler 39
Fenilmerkaptuma kiselina 120 Ginokardaze 88
Fenilmerkuriacetat 165 Gitaligenln 225
Fenllmerkuriborat 165 Gitalin 225
Fenilmerkurihlorid 164 Gitalozid 225
Fenilsumpoma kiselina 119 Gitoksigenin 225
Fenobarbiton 233 Gitoksin 226
Fenol 12, 30. 80, 81, 85, 119, 123—126,Glaister 145, 291, 296
127, 241 Glicerin 20, 124
Ferihidroksiđ 25, 92, 192 Glikokol 123
Feri'hlorid 92, 196, 242, 275, 279, 280. 282Glioksalin 256, 311
Ferisulfocijanid 92, 95 Glukoza 87, 88, 91, 99, 100, 314
Ferocijanid 92 Glukozidi 87, 88, 91
Ferosilicijum 70 Glukuronska kiselina 80, 119
Ferosulfat 92, 209, 247 Goldbaum 238
Ferosulfid 23, 54 Graham 307
Filipović 269 Griebel 314
Fischer E, 231, 236 Griess 203. 209
Fiziološki opiti 29, 270—272 Griffon 155
Fiziološki protivotrovi 17 Grignard 64
FizosUgmin 303 Grimbert 138
Fluor 12, 58, 67, 75, 77 Grimm 287
Fluorfozgen 67 Guignard 30, 87, 95
Fluoridi 203—204 Gutzeit (proba) 152—153
Fluorpikrin 67 Gvajakova smola 94
Fonzes—Diacon 275 Gvožđe 6, 25, 35, 86, 90, 192
Formaldehid 99, 121, 269 Gynocardin 88
Formalin 40, 95, 121
Fosfati 70 Habgood 112
Fosfidi 71, 72 Haggard 34
Fosfin 16, 69, 70, 71 Haines 266
Fosfiti 70 Halogeni elementi 58
Fosfomolibdenska kiselina 308 Hartelius 91
Fosfor 9, 10, 16, 30, 31, 32, 68, 69—74 Hašiš 14
85, 114, 198 Hašišomanija 14
Fosforescencija 68, 70, 72 Hauschilđ 193, 277, 307
Fosforna bronza 69 Heksan 80
Fosfoma kiselina 70, 73, 84, 94,107 Heksemal 233
Fosforpentohlorid 16 Heksobarbiton 232
Fosforpentoksid 70 Hektoen 5!
Fosfortrioksid 70 Helch 312
Fosforvođonik 16. 69, 71, 73, 74 Helidonin 268
~>Fosgen 6, 7, 16, 34, 35, 60—62, 67, 78, lllH elijantin 141
Foumeau 248 Helwig 307
Frada 76 Henderson 34
• Fraunhofer 40 Hematin 6, 41, 62
Fresenius 182, 192, 194 Hematoporfirin 6.
Fresenius — Babo (metoda) 130—134 Hemoglobin 6, 38, 39, 45, 50, 51, 62, 90, 91
Frohde 270 Heroin 249, 269, 280, 281, 282, 283, 284
Frohde (reagens) 268—269, 279, 314 Heroinomanija 11, 14, 283
Fugimaho 114 Heterozidi 8, 29, 86, 87, 212, 216, 218,
Fugiwara 112, 114 224—229
Fuksin 100 Hottinger 85
Hidrargirizana 168
Gadamer 50, 148, 220, 243, 281 Hidrastin 269
Galaktoza 314 Hidrastinin 302
Galenit 178 Hidrohinol 119, 124
Galijan 308 Hidroksibenzaldehid 88
Gardenal 231, 233 Hidroksibenzaldehid 76
Gestaldi 95 Hidroksilaminhloriđ 171, 195
Gates 275 Higrin 256
Gautier A. 188, 272 Hill 168. 307
Gehlen 140 Hinolin 250, 256 •
Genalkaloidi 4 Hiosciamin 249, 258, 269, 291, 294
 3 1 9

Hioscin 291 _ Jod t*;, 198, 261, 308

Hipofosfiti 70 .................. .Todan 9
Hipofosforasta kiselina 9, 70, 71, 72, 73, 74Jodidi 9, 67
Hipurna kiselina 123 Jodna kiselina 36, 43, 49, 280, 282
Hlor 6,16, 58—60, 65, 131 Jodoform 102, 103
-j5»Wloralhidrat 108, 110, 128—129 Jodpvodoniina kiselina 66
Hioramin 64, 141 Johimbin 253, 268, 269
Hlorati 6 Jorgensen 279
Hlorirani ugljovodonici 97 Jovanović D. 46, 184, 282, 289
Hloma voda 65, 66, 67 i • . ' -
Hlorni kreč 64, 141 Kadaverin 266
Hlorobenzol 78 Kadmijum 16, 19, 113
Hloroform 4, 6, 30, 61, 63, 65, 67,10b—111 Kadmijumjodiđ 262
114, 117, 128, 217, 219,275 Kakodfloksid 107
Hlorpikrin 67 Kalaj 134
Hlorpromazin 76 Kakotelin 290
Hlorovodoni£na kiselina 10, 22. 23, 35, 53,Kalcijumarsenat 137, 139
54, 59, 60, 64, 65, 67, 74; 92, lOS.Kalcijumetilendianimotetraacetat 180
110, 111, 114, 127, 131, 155, 210—Kalcijumfluorid 204
211, 244 Kalcijumfosfid 70
Hlorvinilarsinoksid 141 . Kaicijumhidroksid 249
Hlorvinildihlorarsin 20, 140 Kalcijumhlorid 24, 38, 68, 94, 244
Hofmann 195, 313 , Kalcijumkarbid 70
Holin 265 . ...Kaicijumkarbonat 204, 243
Holinesteraza 76, 77 .Kaicijumnitrat 209
HopkaUt 38, 48 . Kalcijumoksalat 242
Hostakain 299 .Kalcijumsulfid 24, 54
Hotta 11 Kalcijumsulfat 194
Hrom 191—193 Kalcijumamtimpniltartarat 160
Hromati 16, 191 , : Kalijumarsenat 13i*
Hromatografija 223, 237, 249 Kalijumbihromat 60, 104, 105, 192, 245,
Hromna kiselina 16, 36, 103, 191 288, 298
Husemann (reakcija) 280 :Kalijumbromid 125, 171, 202
Hyosciamus niger 291 Kalijumcijanid 10, 86, 89—90, 183
Kalijumfericijanid 43, 48, 89
Ide 235, 258 Kalijumferocijanid 89, 188
Iđiosinkrazija 10 Kalijumformijat 128
Igelit 84 Kalijumhidroksid 36,49,66,67,80,85,92,94,
Impindžer 36 96, 108, 110, 198, 199—201, 249, 294
Inaktin 234 Kalijumhlorat 22, 24, 59, 69, 131, 201—202
Indofenol 80 Kalijumhlorid 24
Indol 253 , Kalijumhromat 94
Insekticidi 75 Kalijumjođat 280
Insuiin 85 Kalijumjodid 43, 49, 50, 60, 65, 95, 102,
Iperit 3, 62—65 105, 164, 180, 187, 202, 250, 260,
Iprai 234 261, 262
Ipsen 295 Kalijumkarbonat 102, 105, 134, 199, 242
Isopurpurin 30 Kalijumnitrat 134, 280
Isparljivi otrovi 68 Kalijumoksalat 81, 242
Ispusni gasovi 34 Kalij umperhlorat 288
Izoamilalkohol 80, 98 Kalijumpermanganat 19, 23, 24, 64, 71, 81
Izobenzonitrii 108, 110 89, 90, 100, 278, 293, 302, 309
Izobutilalkohol 98 Kalijumperrenat 269
IzocijanovodoniSna Mšelina 88 Kalijumpikrat 247
Izokinolin 250, 251 : Kaiijumtartarat 16:2
Izonitril 300 Kalomel 163, 164 .
Izopropilalkohol 98, 219 Kamfor 78, 227
Izopropil-metilfluorofosfinat 78 Kantaridin 16, 212, 216, 239—240
Izosystox 82 Karbamiđ 230
Karbilamin 300
Jabućna kiselina 249 Karboksihemoglobin 36, 38, 40, 42, 44, 45,
Jacquemin 125 46, 48, 50
Jedič 301 Karbolna kiselina 123—126
Jimenez 168 : Karbonflhlorid S0—62 '
Joachimoglu 145 Keeney 100
Jod 24, 49, 50, 56, 58, 66—67, 102, 114, 170Keller—Kiliani (reakcija) 228
320

Kemital 233, 234, 238 Linck 101

Key 2 Liebmann 40
Kinin 249, 256, 260, 261, 269 .......Limunova kiselina 200, 249
Klseloetami ekstrakt 216 Linamarin 88
Kiseonik 21, 38, 51, 52, 55, 59, 70, 76, 90Lindol 84
Klendshoj 219 Locfeemann 21
Kobaltoo 198 IiOpez—Lomba 271 '
Kobaltonitrat 45, 236, 237 Lost 63
Kobert 36, 124, 295, 296, 305 ■■ Lotaustralin 88
Kodama 85 8®
Kodein 249, 252, 269, 274, 280, 282, 284 Lotoflavm 88
Koeficijent intoksikacije 47, 50 Lovorvisnja 88
Kofein 227, 257, 261, 269 “ lizit 19, 20, 64, 140
Koffler 236 Luminal 230, 231, 233, 237
Koffler (aparat) 222 Lytta vesicatoria 239
Kohn—Abrest 3, 37, 39, 50, 102, 145, 157,
169, 170, 173, 174, 190, 203, 212,MAC 15, 38
216, 238, 267, 273, 290, 295 Mac Adam 290
Kokain 16, 17, 248, 249, 254, 258, 263, 271,Mac Farland 36
395—298, 299, 302 Mac Nally 51, 99, 181, 215, 302
KokainUorhidrat 260 Mafarsan 144
Kokainomanija 14 Magnezijumpirofosfat 74
Kokainsulfat 260 Magnezijumoksid 18, 19, 107, 243
Kolhicin 216, 249, 259, 268, 269, 310—311Magnezijumsulfat 138
Konicin 255, 269, 30&—310 Magnier 239
Konin 250, 308 Malaquin—Denigžs (reakcija) 288
Koppenhofer 118 Maiation 75, 83
Koproporfirin 6, 181 Malonal 231, 234
Korany 118 Malonska kiselina 230
K ratter 287, 290 Mandelta (reagens) 269, 288
Kre&ia voda 243 ;; Mangan 2, 7, 16
Krezol 77 Mangandioksid 59
Kriptonin 274 Manouvrier 178
Ksilokain 299 Maquenne-ov blok 221
Ksilol 117, 121, 122, 123 Marquis (reagens) 269, 279
Kukuta 308 Marcelet 34
Kumulacija otrova 11 Marmž (reagens) 262, 280
Kunkel 296 Masing 30
Kupritetraminnitrat 188 Maršov aparat 23, 24, 148
Kuprohlorid 35, 48 Maršova proba 22, 25, 147—152, 161
Kurarin 17, 249 „Maskirana” cijanovodonifina kiselina
Kvebrahin 288 93—94
" Matice 39
Labat 275 Mayer (reagens) 260, 27.2
Lafon (reakcija) 228, 269, 281 Meck (reagens) 269
Langer 11 Medinal 231
Latka 187 Mekonska kiselina 249, 274, 275
Landanin 274 ’ Mellinkoff 100
Laugier 124 Melsius 307
Larokain 299 Merfen 165
Lebeau 234 Merkaptani 27, 82
Lecitin 264 Merkuricijanid 89, 90, 164
Lefčbure 240 Merkuridietil 167
Lćger 187 Merkurifenilcijanamid1166
Lehmann 56 Merkurihlorid 153, 16S—164, 260, 281
Le Roy 29 Merkuribromid 153
Leschke 14, 20 Merkurijodid 164, 170, 260
Lespagnol 137 M erkurinitrat 163, 164
Letalne doze 15 Merkurioksicijanid 164, 168
Letiđron 284 Merkurisulfid 169 '
Leukemija 119 S Merkurisulfat 235
Leukopenija 118 ; Merkurofen 166
Levalorfan 284 M erkuronitrat 235
Levorfan 285 Meta-đinitrobenzol 121
Lewey 36 Metadon 284
Lewin 2, 124, 239, 307, 313 Metan 3, 10C
 321

Metanol 16, 34, 79, 97—10« Nalorfin 278, 284, 285

Metatrikreziltosfat 84 Narcein 251, 268, 274
Metilalkohol 294, 298 Narkotin 249, 251, 268, 274, 275, 283
Metilbenzoilekgonin 296 Nascentnl vođonik 24, 25, 73, 74
Metilbenzol 123 Natrijum 74
Metil-cikloheksenil-metil-barbituma Natrijumacetat 45, 181, 231
kiselina 232 Natrijumaminofenilarsinat 142
Meti'lcrveno 64 Natrijumarsenat 139
Metbemoglobin 6, 91, 127, 202 Natrijumbikarbonat 59, 64, 76, 99,, 213,
Metilendihlorid 108 217, 249
Metilensko plavo 91, 93 Natrijumbisultit 100
Metil-etil-fenil-barbituma kiselina 231 Natrijumcijanid 86, 89—90, 92
Metiletilketon 88, 121 Natrijumcitrat 180, 195 .
Metilfenobarbiton 233 Natrijumđimetiiditiofosfat 83
Metilhlorid 16, 108 Natrijumfluorid 26, 195, 196, 203
Metilmerkuridicijanamid 166 Natrijumfluorosilikat 203
Metilmerkurijodid 187 Natrijumfosfat 262
Metilmorfin 282, 284 Natrijumfosfomolibdat 262, 268 '
•Metiloranž 65 Natrijumfumarat 83
Meti'l-tioetil-pentiltiobarbituma Natri'jumhidroksid 12, 24, 39, 73, 74, 81,
kiselina 233 102, 103, 107, 112, 113, 128, 198,
Metolcsimerkurietilhlorid 166 199—201, 249, 262, 282
Metzger <reakcija) 298 Natri j umhidroksimerkari-l-amidopro-
Mejrer 314 panol-3-hinoleat 165
Meyer (reakcija) 245 Natrijumhidroksimerkuri-3-metoksipro-
Mignolet 38 pilamido-salicilacetat 165
Milenković 169, 170 Natrijumhidrosulfit 40, 41
M. Milovanović 12 Natrijumhipofosfit 155
Mikrodifuzija 43, 105 Natrijumhipohlorit 125, 127, 151
Mikrokristalografske reakcije 212—223 Natrijumhlorat 13, 201—202
Mikrosublimacija 221, 235 Natrijumhlorid 23, 59, 95, 100, 162, 164
Minijum 175, 177 Natrijumjodid 64
Mišomor 139 Natrijumkakodilat 142
Mitscherlich 72, 74 Natrijumkarbonat 30, 65, 199
Mlodenof 176 Natrijummekonat 275
Monohlorbenzol 4 Natrijum nitrat 202
Monohloretilsulfid 3 Natrijumnirtrit 91, 202, 282, 288, 300
Mobilizacija oiova 180 Natrijumnitroferricijanatum 103
Moeschlin 36, 37 Natrijumnitroprusid 103, 121
Moissan 67 Natrijumoksimerkurihlorofenoksiacetat
Mokranjac 43, 98, 153, 169, 170, 179, 180, 165
181, 182, 184, 266, 269, 272, 282, N atri jumparahidroksii-merkuriortonitTO-
289, 304, 308 fenolat 166
Monohlormetan 3,. 108 Natrijumperborat 78
Morfin 7, 9, 11, 217, 219, 248, 249,250, 252, Natrijumsalicilat 241
258, 262, 264, 268, 274, 275—282,Natrijumsulfat 13, 19, 194, 220
284 Natrijumsulfid 24, 54, 55
Morfin (polarografskoodređivanje) Natrijumsulfit 289
281—282 Natrijumsulfocijaniđ 92
Morfinan 284 Natriaumtelurat 269—270
Morfinomanija 5, 9, 11, 14, 274, 276—278Natrijumtetraborat 81
Morin 294 Natrijumtetrationat 58
Mfischlin 179, 180 Natrijumtiosulfat 50, 56, 58, 59, 60, 66, 67,
Mravlja kisellna 35, 47, 97, 99, 100 89, 105, 202
Mrazovac 310 Natrijumvanadat 269
Mukonška kiselina 120 Nembutal 233
Munler (reagens) 250 Neoarsfenamin 144
Muskarin 265 Neonal 233
Mustard gas 63 Neosalvarsan 144
Mytnick 10 Nervni bojni otrovi 77—79
Neuridin. 266
Naeslunđ 11 Neurin 265
NaftUamin 203, 209 Nicholls 77
Naftiletilendiamin 80 Nicloux 39, 42, 47, 103
P — Naftol 108, 110, *00 Nicotiana tabacum 305
Nalin 278, 284 Nikalkarbonil 35
21 TdkslkoloSka hemija
322

Nikotin 14, 16, 17, 248, 249, 250, 255, 260, etanol 300
262, 263, 305—308 Parahidroksibenzaldehid 88
Nikotinizam 306 Paranitrofenol 79, 80,81
Nitriti 6, 202—203 Paraoksan 81
Nitrobenzol 9, 121, 12T—128 Paratrikrezilfosfat 84
Nitrozomorfin 281 Parri—Griffon—Fabre (reakcija) 236
a. ~ nitrozo — ? — naftol 43 PAS 180
Noktal 230 Pazen 114
Norris 80, 83 Pearce 121
Normorfin 284 ' PeUeUer 248, 286
Novasurol 165 Peniciiin 180
Novokain 299—300 Penicillium brevivicaule 137
Numal 233 Penicillium glaucum 137
Pentahloretan 108
O—dietil—O—etilmerkaptoetilti ono- Pentobarbiton 233
fosfat 82 Pentotal 232—233, 234, 238, 287
o, O—dietil—O—p—nitrofenilfosfat 81 Perforator 219
Ogier 130, 169, 170, 173, 182, 192, 212, 214 Perhydrol 304
Oksalna kiselina 6, 35, 50, 53, 81, 89, 93, Perkain 298
100, 212, 216, 242—244 Perlow 313
Oksam 75 Pemokton 233
Oksidimorfin. 278 Perrier 91
Oksihemoglobin 6, 38, 39, 40, 41, 45 Peterson 236
Oksikonin 255 Peters 19 .
Oleum phosphoratum 70 Petidin 283
Oliver 179 Petroletar 214
Olovo 6, 7, 16, 21, 23, 26, 133, 175—186 petrovskii 17, 189
Olovoacetat 30, 48, 55, 152, 154, 177, 220, Pettenkofer 53
235, 244, 245 Phaseolus lunatus 87
Olovoarsenat 137, 139, 178 Philanthin 88
Olovohidroksid 176 Physostigmin 249
Olovođitizonat 183 Physotigma venenozum 303
Olovohlorlđ 178 Pikraminska kiselina 9, 246
Olovobromat 178, 192 Pikrinska kiselina 30, 94, 104, 246—24T
Olovokarbonat 14, 177 262—263, 265, 280, 294, 298, 308
Olovomonoksiđ 177 Pikrolonska kLselina 308, 310
Olovooksalat 244 PUokarpin 249, 250, 256, 269, 293, 311—312
Olovosulfat 217 Pilokarpus jaborandi 311
Olovotetraetil 177 Pinakolil-metilfluoro-fosfinat 78
OMPA 75 Piteridm 255
Opijum 14, 21, 248, 258, 274—275 Piridin 43, 112, 113, 250, 255
Organofosforoi insekticidi 79—83 Pirokatehin 119
Organofosfomi otrovi 16, 75—85 Pirokatehol 119
Organski rastvaraCi 96—123 Pirol 250, 256
Ortokrezol 84, 85 Pirolidin 250, 256
Ortotolilfosfat 83—85 Planques 302
Ortotrikrezilfosfat 76, 77 83—85 Platinhlorid 73, 263
O-Tolidin 60 Plikavei 5, 63
Otto 212, 214, 310 ’ Plumbum subacetScum 217
Ozon 16, 70, 94 Plutonijum 196
Paladijum 46, 47, 48, 49 Polonovski 4, 303
Paladijumhlorid 36, 43, 46, 47, 48, 49 Pilokarpinska kisellna 312
Paladijumjodid 43, 49 Polarografija 183—184, 223
Paraaminobenzensulfonamid 8 Polifenoli 9
Paradiamino—2—4—fenil-azobenzen- Porfirin 181
sulfonamid 8 Portier 271
P a ra d io n e tila m in o b e n z a ld e h id 62 Pouchet 101
Paration 12, 14, 16, 75, 76, 79—81, 82 Powell 112
Panogen 166 Prethodne probe S0
Pantezin 299 Prokain 249, 299
Pantokain 298, 300 Prominal' 230, 231, 238
Papaverin 249, 251, 269, 274, 298, 313 Prontozil 8
Papaver somniferum 274 Propilalkohol 98, 100
Paraaminobenzoildietilaminoetanol 300 Propil-piperiđin 309
Paraaminofenol 80 Propanol 98, 230, 231
Parabulil-aminobenzil-diimetilamino- Prunazin 87
 323

pseudomorfin 274, 278 • ScK-iional 233

ptomaini 26, 259, 260, 264—267 Soneril 230, 233
272, 276, 282, 295 Sonnenschein (reagens) 262, 264
pulevrfca 291 Spartein 250, 258, 269
Purin 287 Spektrofotometrij a barbiturata 237—238
Putrescin 266 ' Spektrografija 223
Spektografska metoda 184—185
Rabuteau 275 Spektroskop 40—42
Sadijutn 194, 196 Spirociđ 143
Eadioaktivni elementi 194—198 Spirotripan 144
Radioizotopi (vežtački) 196—198 Srebro 31, 73, 134, 144, 163
Radmić 43, 98,179, 180, 181,182,308 Srebroantimomd 161
Radon 197 • Srebroarsenat 162
Ramnoza 229, 314 -Srebroarsenid' 152
Rasmussen 282 Srebrocijanid 93, 95
Ražajski 153 Srebrofosfid 31, 73, 74
RatU 311 Srebrohlorid 11, 162, 211
Razaranje organskih materija 130—135 Srebronitrat 30, 31, 43, 48, 72, ,73, 93, 95,
Realgar 141 ... . 108, 110, 111, 150, 153, 161, 211
Reimers 289 Stanohloriđ 155
Rheum 242 . Starkestein 2
Richardson 98 Stas 305
Robinson 286 Stas (metoda) 2l:S—213
Robiquet 248 ....... Stas—Otto (metođa) 214—218
Roussin 248 :Stefanović 169
Roussin (reakcija) 308 Stibamin 160
Stibin 16
Saliciina kiselina 212, 216, 241—242 . o Stock 175
Saligran 165 Stockes 40
Salol 60 Stoll 312
Salvarzan 143 Stovarsol 143
Sandell 196 ....... Streptomicin 180
Sandoptal 233 rštrihrim |4, 10, 16, 17, 20, 69, 85, 217, 233,’
Sarin 77, 78 ' 235, 249, 250, 253, 258, 259, 261,
Satumizam 6, 7,11,178 ■ 269,271, 285—290
Schaumann 298 Strihnin (polarografsko određivanje) 289
Scheele 59, 88 .......... Strihnintanat 287
Schenemann 78 Stroncijumgo 19(>, 197, 198
Schiff 100 .. Strondjum hlorid 198
Schlesinger 313 Strofantin 229
Schleyer 187 Strychnos nux vomica 286
Schmidt 34, 133 Sublimat 20, 21, 74, 162, 163—164, 259
Schonbein 94 Sulfanilna kiseJina 203, 209
Schrader 75, 82 Sulfarsid 144
Schlesinger 313 Sulfiti 57
Secale comutum 3 1 2 ............... Sulfocijaoati 9
Seifert 39 Sulfocijanid 90
Selenijum 16 Sulfonal 6, 29, 216
Selenijumsulfid 172 ; Sulfonamidi 120
Selmi 264 Sulfosalicilna kiselina 191
Senfgaz 63 ... Sulser 264
Serttim er 275 ^Sumpor 20, 54, 56, 57, 69, 76, 120, 151, 248
Sičan 139 Sumporasta kiselina 23, 47
Siebert 12 Sumpordioksid 5, 16. 56—58, 77. 132
Silikovolframova kiselina 261, 262 Sumpoma kiselina 16, 22, 23, 24, 35, 43,
Sirćetna kiselina 16, 45, 64, 97, 101, 103, 44, 48, 49, 54, 56, 57, 61, 73, 74,
105—108, 200, 203, 220, 250, 301 85, 86, 89, 94, 100, 103, 105, 107,
Skopolamin 249, 254, 258, 269, 291, 294 119, 121, 205—207, 245, 268, 269,
Skopolin 292 ................... 288, 2S7
Slepa proba 25 Sumportrioksid 22, 24, 147
Solanin 16, 268, 288, 313—314 Sumporvodonična voda 54
Solaniđin 314 Sumporvođonik 23, 27, 31, 48, 54—56, 58,
Soldatović 179, .180, 181 70, 72, 73, 92, 93, 94, 111, 244
Soman 77, 78 Suvi led 53
Sominal 231 Suzavac 63
Sommelet 203 Svenson 166
?34

Svetleći gas 12, 34, 38, 54 Truhaut 43, 120

Systox 75, 77, 82 Tschudi 275
Selovo zelenilo 139 Tutokain 298
Sradan 75
Svajnfurtsko zelenilo 139 Uabagenin 229
Uabain 229
Tabun 77, 78 Ugljendioksid 21, 23, 27,35, 38. 48, 50,
Talijum 12, 14, 190—191 52—53, 89, 99, 101,108, 110, 132
Talijumhromat 191 Ugljendisulfid 16, 54, 66,67, 70, 77, 97,
Talijumjodid 191 _ .... 114-316; 117
Talijumnitrat 191 Ugljenikoksihlorid 60—62
Talijumsulfat 191 Uglj eniktetrahlorid 4, 10, 16, 61, 62, 63, 77,
Tanin 18, 19, 40, 260, 275, 577. 287 83, 108, 111—112, 113, 114, 183
Tanret 248 Ugljenmonoksid 5, 6,16,17,31, 33—53
Tardieu 243 Umber 166
Tartarus stibiatus 160 Uranijum 6, 194—196
Tatula 291 Urea 7
Taylar 178 Uretan 60
Tebain 252, 268, 274, 281, 282 U. V. spektri 223
Telur 19
TEPP 82 Valser 260 • ’
Terbriigen 314 Van Slyke 42, 48
Terpentin 72 Velebilje 1, 248, 291
TetraetUpirofosfat 82 Veratridin 302
Tetraetiltiuramdisulfid 102 Veratrin 249, 250,260,264, 268, 269, 308—30*
Tetrahidrostrihnin 288 Veratrum album 302
Tetrahloretan 97, 113—114 Veronal 165, 230, 231, 234, 237
Tetrahlormetan 4, 108 Vinska kiselina 31, 68, 72, 213, 247
Tetrakain 300 Visoke peći 34, 35, 38
Tetron 82 Vitali 149
Thiodet 137 Vitali- (reakcije) 294
Timolftalein 53, 64 Vitali—Stroppa (reakcije) 309
Tinktura joda 66 Vitamin Bt 84
Tiobarbiturati 230, 232—233, 237 Vitamin Bii 121
Tiođiglikol 63 Vitamin C 121, 181
TSoetar 3 Vodeni gas 35, 51
Tiofen 117 . Vodpnik 35, 51, 59, 71, 73, 74, 248
Tiogenal 23S, 234 Vodonikperoksid 4, 66, 85, 280, 304
Tiomerin 165 Vodoniksulfid 16, 152
Tiopentolnatrijum 234 Vulpian. 225
Titanhlorid 80, 81 . Vujovič 266,. 272
Tobias 36
Toksične doze 15 Wagner (reagens) 261
Toluol 9, 61, 117, 121, 122, 123 Walkley 198
Toksini 2 - Warburg 55
Touery 20 .Webster 266
Tribromfenol 125 Wennesland 43, 44
Trihloretilen 108, 112—113 Windaus 310
Trihlormetan 3, 108 Winkelman 34
Trihlorosirćetna kiselina 113, 203 ; Winkler 23
Trilen 112 Wolff 44, 45, 45
Triloni 75, 77—79 Wood 181, 242
Trimetilamin 265 Wynder 307
Trinitrofenol 246
Trinitrotoluol 16 Zagušljlvc! 7, 60, 81
Triparsamid 143 Zdnrek 204
Tropan 254 .
Tropanol 232, 254, 292 Zlato 19, 153, 163
Tropin 250 Ziva 2, 6, 7, 16, 17, 19, 21, 22, 28, 29, 133,
Tropana kiselina 254, 269 162—17S
Truffert 39 Zivotinjskl ugalj 258, 287
i
*■--.j>4V> -
\