Poštarina plaćena u gotovom

LIJEČNIČKI VJESNIK
R E V U E M É D I C A L E C R O A T E C R O A T I A N M E D I C A L R E V I E W
K R O A T I S C H E M E D I Z I N I S C H E R U N D S C H A U

GOD. LXII. ZAG R EB, LISTOPAD 1940 BROJ 10

S A D R Ž A J

P ro f. dr. M. H o c h r e i n : O k lin ičk im p rob lem im a p lu ćn og Dr. B. M a r k o v i ć P e i č i ć : C arcin om a v e n tric u li s p a to

k rv o to k a 471 lo š k o a n a to m s k o g gledišta 492
P r o f. dr. R. Z. L o p a š i ć : E p ile p s ije i m og u ćn ost n jih o v a
p r a k tičn o g lije č e n ja 476 Dr. N. S k r i v a n e l i : K em otera p ija p n e u m o n ije k o d d je c e 497

D oc. dr. D. S u č i ć : P rilo g pita n ju p e r n icio z n e a n em ije i D oc. dr. S. Z a n e l a : O p orod n ištvu u b a n ov in i H rva tsk oj 501
raka želu ca 483 Historija medicine.
M r. Ph. J. T a b o r s k y i doc. dr. S. Č a j k o v a c : O v r i­
Prim . dr. B. P e r i č i ć : G ju r o B a g liv i 508
je d n o sti b u h a ča za lije č e n je u šljiv o s ti 486
D o c. dr. J. C u p a r : K lin ičk a o c je n a o d o n to g e n e žarišn e P rof. dr. VI. C e p u l i ć : P r v i p ok u ša j n aše m ed icin sk e ter­
in fe k c ije 490 m in o lo g ije 510

Referati. Rad skupština i sekcija Hrv. liječničkog Zbora. — Književnost. — Iz Hrv. liječničkog Zbora. — Razne vijesti.
Građa za medicinsku terminologiju.

Auslandsbeilage — Foreign supplement — Supplement — Inozemni prilog pag. 555

Spazmolitično sredstvo
sa brzim djelovanjem
Spazme želuca i crijeva, spastične
ostipacije, tenezmi i kolike.
Kao supozitorije za porodjaj:
pojačanje trudova i ublaženje bolova
pomoću

Belladonna EXCLUD supozitorija

Ovo dvostruko djelovanje svodi se dijelom na
medjusobno točno udešene sastojine, a dijelom
na sam postupak izlučivanja (ekskludiranja).
Omoti po 6 komada
„ 10 komada

K lin ičk u literatu ru i u zork e šalje na za h tje v :

Dr. Rudol! Reiss, Rheumasan u. Lenicetfabrik
Berlin NW 87/Lij.
Z astu p n ici za J u g o sla v iju : JULIUS GINSBERGER I D R U G , Beograd, Solunska 30.

G L A S H O H R V A T S K O G L I J E Č N I Č K O G Z B O l t A I O S T A L IH L IJ E Č N IČ K IH D R U Š T A V A U Z A G R E B U ,
H R V . L IJ E Č N IČ K O G D R U Š T V A U K A R L O V C U , O S IJ E K U , S U ŠA K U , L IJ E Č N IČ K O G D R U Š T V A Z A S J E V E R N U D A L M A C IJ U U Š IB E N IK U
S L O B O D N E O R G A N IZ A C IJ E L IJ E Č N IK A U SP L IT U I D U B R O V A Č K O G L IJ E Č N IČ K O G D R U Š T V A .
R E D A K C l O N I O D B O R : P R O F . D r . I V A N B O T T E B I, P R O F . D r . V L A D IM IR Ć E P U L IĆ , P R O F . D r . B R A N K O D R A G IŠ IĆ ,
P R O F . D r . S T J E P A N V ID A K O V IĆ , D r . A N T E V U L E T IĆ .
G L A V N I I O D G O V O R N I U R E D N I K : D r . A N T E V U L E T IĆ . U R E D N IŠ T V O I U P R A V A : Z A G R E B , Š U B IĆ E V A U L IC A » . T E L . 8 5 7 9
ČLANARINA ZA GOD. 1040. DIN 1 8 0 ., ZA BOLNIČKE I ZAVODSKE LIJEČNIKE BEZ PRAKSE DIN lOO., PRETPLATA ZA NEČLANOVE DIN SOO,

POLUGODIŠNJE DIN lOO., POJEDINI BROJ DIN 3 5 ..

 Sadržaje aktivne sastojine G U I <Viscum S a n t a lo ls a lo lu r o tropin
album ) kao sp ecifičn i hipotenzor A n tig on orrh oicu m , diureticum ,
N ije vazokonstriktor analgeticum , antisepticum

Regulator rada srca i menopauze, G on oreja , cystitis, nephritis,

diureticum , antialbum inuricum, pyelitis, p y e lo n e p h ritis , py orrh oea .
antihaem orrhagicum , antiscleroticum D n ev n o 8 — 10 kapsula.
D n evn o 6— 10 pilula za jela.

D r. M. L P R I N C E , P A R I S , 62, Rue de la Tour

Pa n k r e o n
jv a su p sta n ca j e o tp o rn a ,
p r o tiv ž e lu č a n e k is e lin e
 LIJEČNIČKI VJESNIK
GOD. L X II. Z A G R E B , L ISTO PAD 1 9 4 0 ’ BROJ 10

Sveučilišna medicinska poliklinika Leipzig (Predstojnik Prof. dr. med. Max Hochrein). 1

O k l in i č k i m p r o b l e m i m a p l u ć n o g k r v o t o k a . *
Prof. Maxi H o c h r e i n

Sve do nedavna nije se klinika naročito bavila Cirkulacija u plućima odigrava se, kao što je po
poremećenjima plućnog krvotoka, nego ih je najčešće znaito, zbog diferencije tlaka između desnog ventri­
smatrala komplikacijom različitih oboljenja srca ili kula i lijevog atrija. Taj mehanizam se znatno podu­
krvnih žila. To kliničko naziranje izgrađeno je na pire, odnosno nadopunjuje mehaničkim, kemijskim i
fiziološkim pretpostavkama, da se cirkulacija krvi nervnim faktorima. Na prvom mjestu treba spome­
u plućima odigrava pretežno zbog diferencije tlaka nuti disanje. Udisaj pospješuje priliv krvi u pluća, a
između desnog ventrikula i lijevog atrija. Uz to se dr­ izdisaj odliv njen iz pluća. I što je disanje dublje, to
žalo sigurnim, da radi kontinuiteta u općem krvotoku je veća mogućnost cirkulacije krvi u plućima. Mno­
lijevi i desni ventrikul izbacuje jednaku količinu krvi. žina krvi u plućima djelomice ovisi i o veličini pri­
Zbog toga se smatralo, da je priliv krvi u pluća pod liva, a djelomice o posebnim mehaničkim, nervnim i
fiziološkim uvjetima približno konstantan, Na osnovu kemijskim faktorima. Značenje intrapulmonalnog tla­
te hipoteze, nastaju poremećaji u plućnom optoku ka lako se može uočiti. “Povišenje intra|)ülmonalnog
samo kod disharmonije rada obadviju srčanih polo­ tlaka sprečava priliv krvi u pluća, koja time postaju
vica ili kod povećanog otpora u plućnim žilama. malokrvna, a sniženje intrapulmonalnog tlaka pogo.;
Polazeći s tog stanovišta proučavali smo zastojni duje prilivu krvi u pluća. Značenje kemijskih i hor
bronhitis, plućni edem, astmu kardiale i t. d, kod in­ monalnih faktora u pogledu priliva krvi u pluća pre­
suficijencije lijevog ventrikula i kod mitralne griješke. malo je još razjašnjeno, jer je njihova djelatnost u
Ako nastupe zapreke u pulmonalnom sistemu zbog velikoj mjeri ovisna o stanju općeg tjelesnog krvo­
plućne embolije, emfizema, razgranjenih kaverna, toka i o tonusu vegetativnog nervnog sistema.
pulmonalne skleroze i t. d. tada se je moralo računati Pošebnu pažnju zaslužuju nervni regulatori pluć,
s insuficijencijom desnog srca. nog krvotoka. L u i s a d a je pokazao, da povećanje:
Međutim to jednostavno mehaničko tumačenje tlaka u arterijama mozga može izazvati zastoj u plu­
poremećenja plućnog krvotoka dolazilo je često u ćima, pače i plućni edem. Mi smo našli reflektornu
kontradikciju s opažanjima iskusnih kliničara, osobito regulaciju u vagusu i nervusu depresoru. Podražaj
u pogledu patogeneze plućnog edema, astme kardi­ vagusa ili njegovih okrajaka izaziva preko simpati
ale, plućne embolije i t. d. kusa izdašnu punokrvnost pluća ( H o c h r e i n i K e l l
Ta klinička zapažanja nije bilo moguće razjasniti, er). Ako registriramo istodobno cirkulaciju krvi u
jer je veoma ukorijenjeno naziranje mehaničkog tu­ slezeni, tada vidimo, da se količina krvi u njoj sma­
mačenja zatiralo put svakom istraživanju. Novi se put njuje za vrijeme jačeg priliva krvi u pluća.
otvorio tek kad je uspjelo dokazati, da ne postoji Iz interesantnih eksperimenata na životinjama i
hemodinamički osnovni zakon, po kojem se izbacuje kliničkih studija P a r o d i a saznajemo, da se koli­
jednaka količina krvi iz lijeve i desne afčane polo­ čina krvi u plućima može mijenjati pomoću viscero
vice, Danas je poznato, da je mogućnost izbacivanja visceralnih i kutanovisceralnih refleksa. Podražaj
krvi iz obadvaju ventrikula, kao i cirkulacija u de­ kože, oka, sluznice nosa utječe reflektorno na plućni
snoj i lijevoj koronarnoj arteriji pod fiziološkim i far. krvotok, sad u smislu vazokonstrikcije, sad u smislu
makološkim utjecajima različita i da može biti čak vazodilatacije. . .
i divergentna. ( H o c h r e i n i M a t t h e s). Fiziološko značenje mehaničkih, kemijskih i nerv.
I najmanji.podražaj vagusa pokazuje, da količi­ nih faktora postaje razumljivo, ako. proučavamo njb
na izbačene krvi iz desnog ventrikula raste, dok ko­ hov sinergizam.
ličina lijevog ventrikula ostaje jednaka ili se smanjuje. A ko za praktičan primjer izaberemo dugotrajan
Ista zapažanja nastaju kod djelovanja adrenalina, rad, tada znamo, da se za potrebe krvotoka ispraž
acetilholina i t. d. njuju u prvom redu krvni depoti, kao slezena, jetra*
Uza sve to ostaje kontinuitet sveukupnog krvo­ subpapilarni plexus i t. d. Pluća u tom slučaju poka­
toka djelovanjem regulatora u plućnom krvotoku. zuju, kako se vidi iz naših istraživanja, suprotan na­
Nove spoznaje u području reguliranja krvnog op laz — ona postaju punokrvnija. Biološka funkcija toga
toka u plućima pokazuju, da se kliničko prosuđivanje procesa olakšana je povećanjem kapilarne mreže, t. j.
pulmonalnih cirkulatornih smetnja mora postaviti na površine za izmjenu plinova. Nakon završetka rada,
širu bazu. Tu poglavito treba skrenuti pažnju na živ­ pluća brzo otpuštaju krv, vjerojatno radi toga, da bi
čane faktore u patogenezi plućnih oboljenja. Taj po­ se manjak kisika u muskulaturi što prije nadoknadio.
stupak opravdava se na normalnom plućnom krvo­ Taj primjer dovoljno pokazuje, kako fiziološka
toku slijedećim faktorima: zadaća, koja se je dosada pripisivala malome krvo­
* P r e d a v a n je od rža n o 19. III. 1940. u H rva tsk om in tern i toku, nipošto nije adekvatna mogućnosti njegovog
s tičk om društvu. S n je m a čk o g p r e v e o Dr. Vlad. D u a n č i ć . rada. Ona se prilagođuje ne samo dinamici desnog
472

i lijevog srca, već također, neovisno od toga, na po­ jedini klinički problemi plućnog krvotoka promatraju
seban način promjenama procesa mijene tvari, kao i uz jače isticanje živčanih komponenata.
promjenama tonusa vegetativnog nervnog sistema. Poznato je, da akutna insuficijencija lijevog ven­
Hemodinamika nije sama glavni faktor u plućnom trikula izaziva plućni edem i onda kad je desno srce
krvotoku, nego i svaki proces mijene tvari, koji je intaktno. Ako pokušamo živčane faktore uključiti,
vezan na funkciju pluća, Dolazi li do anoksemije tada moramo napomenuti, da već povišenje cere­
od disanja sa stenozom ili zbog nestašice kisika u bralnog tlaka u eksperimentu na životinjama izaziva
zraku i t. d, odmah se povećava kapilarna mreža plućni edem (L u i s a d a). Nadalje se može pokazati,
pluća, vjerojatno da se olakša primanje kisika po­ da akutna naduvenost želuca izaziva odmah pojača­
moću povećanja plohe za izmjenu plinova. nje sveukupne cirkulacije, a uz to nastupa i jači pri­
Plućni krvotok nije pak samo polje za reflek liv krvi u pluća. Nakon isključenja djelovanja nastupa
torne reakcije, već on može sa svoje strane pomoću na isti način i pojačanje cirkulacije, dok količina krvi
refleksa izdašno utjecati na cirkulaciju, kao i na u plućima ostaje ipak nepromijenjena.
funkcije ostalih organa. Vjerojatno je, da nokse, koje zahvaćaju plućni
Neobično je interesantna izmjena živčanih odno­ krvotok kod bronhitisa, pneumonije, otrovanja pli­
sa između koronarnih arterija i plućnog krvotoka. novima i t. d., pogoduju razvitku pulmonalnih cirku
Reflektorna veza između tih dvaju područja odavno latornih smetnja. Ne samo eksperimentom na životi­
njama, nego pače i kliničkim opažanjima može se
se je u praksi predmijevala zbog sve češćeg pojavlji­
vanja angine pektoris i astme kardiale, kao i akutne dokazati, da abdominalna poremećenja izazivaju živ­
čanim putem zastoj u plućima. Nekoliko primjera do­
srčane smrti kod embolije pluća.
voljno je da razjasne djelovanje gastropulmonalnih,
Ta zapažanja nije mogla klinika iskoristiti, jer se
odnosno cholangopulmonalnih refleksa.
je oslanjala na mišljenje L i c h t h e i m o vo, koji
K o d v o jn ik a sa zd ra vim srcem nastupila je iznenada sm rt
je tvrdio, da se može preko polovica plućnog krvo­
u slijed n ad u ven osti želu ca p o s lije p re k o m je rn o g užitka hrane.
toka isključiti, a da se ne promijeni ni minutni volu­ K od o b d u k cije uz in ače p otp u n o n orm a ln i n ala z n ađen je ja k o
men, ni tlak u aorti. Do toga mišljenja došlo je na izražen zastoj u plu ćim a ( D e n k h a h n ) .
osnovu istraživanja pluća, u kojima su živci bili od­ S ta riji p a cijen t, k o ji n ikad n ije b o lo v a o na srcu , d o b ije
stranjeni. U biološkim prilikama već začepljenje male iznenada teški napadaj žučn ih k olik a bez ikterusa s ja k im
m eteorizm om , a na to se n a d ov eza o p lu ćn i edem . E xitus. O b ­
plućne arterije izaziva 'reflektorno znatno povišenje d u k cija : n ik a k v i zn a k ovi srčan e in su ficije n cije .
tlaka u plućnoj arteriji. Ta pulmonalna hipertenzija, 54 g o d išn ji p a cije n t b o lu je ok o 4 g od in e od diabetesa m e l
koja nastupa i iza obostranog prekinuća vagosim litusa i h olecistop a tije, a na srcu , iako j e izd a šn o pretra žen o
patijkusa, masfaje vjerojatno zbog aksonrefleksa. n ek olik o puta, n ije se pron a ša o pa tološki nalaz. P o s lije je la im ad e
o s je ća j pu n oće i jaka sk lon ost n ad u ven osti izaziva k atk ad o s je ”
(Hochrein i Schneyer).
ćaj tje s k o b e u prsim a. Iza p o r e m e će n ja p ro b a v e , k o je je tra­
Istražujemo li djelovanje povišenog tlaka u pul. ja lo n ek olik o dana, d o b ije n ap adaj v r lo tešk og disa n ja bez
monalnoj arteriji na ostali krvotok, nalazimo prema b olov a , a s h lad n im z n o je n je m na čelu. Na plu ćim a z v ižd a n je
stepenu mogućnosti reakcije sveukupnog krvotoka i i b ru n d a n je s m n o g o b ro jn im fin im i gru b im v la žn im h ro p ­
cim a. K rv n i tlak za v rije m e n ap adaja p o p e o se od 130 na 220
tonusa vegetativnog nervnog sistema različite od­
m m H g, puls o d 84 na 120. Z a v r ije m e n ap a da ja , a i s lije d e ć ih
nose aortalnog tlaka, ponajčešće dugotrajno jako sni­ dana n ije b ilo u E. K. G. n ik a k ov ih p rom jen a .
ženje, koje je praćeno bradikardijom.
Ako vegetativni nervni sistem igra odlučnu ulogu
Neovisno o visini aortalnog tlaka nalazimo go­ u mehanizmu pulmonalnih cirkulatornih poremećenja,
tovo pravilno pojačanu cirkulaciju u lijevoj koronar­ tada se nameće i pitanje mogućnosti tumačenja astme.
noj arteriji. Počnimo s astmom bronhialnom. U literaturi se tvrdi,
U desnoj koronarnoj arteriji naprotiv može se kako je poznato, da su osobe labilnog afekta sa izvje­
često dokazati konstrikcija, koja je potpuno opreč­ snom konstitucijom s vegetativnom stigmatizacijom
na odnošaju, što smo ga postavili između srčanog rada disponirani za astmatične napadaje. Reakcije uslijed
i cirkulacije u žilama srca ( H o c h r e i n i K e l l e r ) . preosjetljivosti podražajem vagusa izazivaju spazam
Usprkos povećanom radu desnog ventrikula može bronha i tako nastaju astmatični napadaji. Klinička
doći do smanjene cirkulacije u desnoj koronarnoj ar­ opažanja i eksperimentalni studij na životinjama daju
teriji. Stoga držimo, da povišenje tlaka u pulmonalnoj pak utisak, da bi astma bronhiale bila poremećaj cir­
arteriji može reflektorno izazvati konstrikciju desne kulacije u plućima, i da se zasad treba obazrijeti na
koronarne arterije. to, da li je izazvana spazmom bronha ili podražajem
Zapriječimo li sad tok, ne u arterijelnom dijelu vegetativnog nervnog sistema ( H o c h r e i n i D i n i
pulmonalnog sistema, nego u venoznom dijelu tako, s c h i o tu),
da se iznenada zatvori tri četvrtine svih plućnih vena, Razmotrimo li astmu bronhiale kao problem kr­
tad bi se očekivalo smanjenje cirkulacije u aorti, a votoka, možemo po danas poznatim principima lako
time i sniženje tlaka u njoj. Ali kao paradoks vidi­ uvrstiti poznate etiološke faktore kao psihu, kon­
mo, da ne dolazi u većini slučajeva usprkos jakom stituciju, alergiju, fokalnu infekciju, otrovanje, hormo
smanjenju minutnog volumena u aorti do padanja, nalne utjecaje i t. d. u okvir neurocirkularne distonije
nego prije do povišenja aortalnog tlaka. Usporedimo s locus minoris resistentiae u pulmonalnom siste­
li pojave kod eksperimentalnog sniženja u plućnim mu. Isto vrijedi za reflekse s kože, iz nosa, želuca,
venama sa hemodinamikom kliničkih slučajeva, tada genitala i t. d, prema plućnom krvotoku. Veza astme
nam se nameće usporedba s visokim arterijelnim tla­ bronhiale s urtikarijom, Quinckeovim edemom, pe­
kom kod Sahlijeve dekompenzacije ili kod mitralne ludnom hunjavicom i t. d., što je poznato iz prakse,
stenoze ( H o c h r e i n ) , postaje nam tim razumljivija. Pokušamo li sad kli­
Osvrnemo li se nakon toga na različite kliničke ničku sliku astme bronhiale razmatrati sa stanovišta
slike, kod kojih predmjevamo živčane smetnje, mo­ nervnih smetnja, to nam uspijeva analizirati astma­
ramo biti svijesni, da naše znanje nije dostatno, da tični napadaj kao rezultantu različitih patoloških fak­
riješi sve zagonetke patogeneze pulmonalnih cirku tora kao zastoj u plućima, reflektornu preosjetljivost,
latornih smetnja. Ipak je danas zanimljivo, da se po­ neurocirkulatornu distoniju.
 473

Za sve slučajeve astme važne su živčane cirku povećanje zastoja u plućima. Srce naime nema opo­
latorne smetnje, što ne izlazi samo iz mehanizma ravka, jer u ležećem položaju zbog pojačanog venoz
astmatičnog napadaja, nego također iz veze astme nog priliva iz donje polovice tijela dolazi do preop
bronhiale s ostalim tzv. alergičnim bolestima, kao terećenja srca i tako nastaju pluća prekomjerno pu­
što su urtikarija, peludna hunjavica, Quinckeov edem. njena krvlju. U snu, kako je poznato, teče tkivna te­
kućina u krv i tako se povećava još više količina
Patogeneza bronchialne asthme venoznog odtoka. Ipak za postanak astmatičnih na­
(po Hochreinu i Dinischiotu)
padaja nisu bitna poremećenja hemodinamičke regu­
lacije, već također i tonus vegetativnog nervnog si­
stema. Tu igra važnu ulogu također vagotonija. Dalje
možemo shvatiti, da postanku reflektornih smetnja
pogoduju oštećenja, koja zahvaćaju centralni nervni
sistem bilo cirkulatornim bilo kemijskim putem. M o­
ramo se osvrnuti i etiološki i terapeutski na znače­
nje centralne skleroze, bubrežne insuficijencije i t. d.
S obzirom na poremećenja cirkulacije u plućima i
razvitak kliničke slike idu ipak asthma cardiale,
asthma cerebrale, asthma renale i t. d. istim putem,
Sad je neobično interesantno razmatranje plućne
embolije. Znamo iz zapažanja Leipziške klinike, da
se mortalitet kod plućne embolije mora smatrati ne­
obično visokim. Od 567 slučajeva umrlo je u kraćem
ili duljem vremenu 80% . Uzrok smrti ne smijemo
tražiti samo u plućnoj emboliji, već također kod tog
internističkog materijala i u sekundarnoj posljedici
primarnih oboljenja, kao što je na pr. slabost krvo­
toka, bolest srca i žila, bronhopneumonija i t. d. Još
uvijek umrlo je 4 0 % naglom smrću, čija je klinička
slika bila karakterizirana s neobično žestokim bolo­
vima u prsima, praćenih s osjećajem gušenja i straha
te simptomom vazomatornog šoka. Taj visoki morta­
litet ne stoji ni u kakvom odnošaju s veličinom pluć­
nog infarkta. Često vidimo kod obdukcije emboliju u
maloj ili srednjoj plućnoj arteriji, tako da mehanička
zapreka ne može biti uzrok smrti. Danas pak znamo,
da već i kod najmanjih embolija mogu reflektorni
spazmi izazvati povišenje tlaka u plućnom, a kolaps
u velikom krvotoku. Uz to nastupaju pulmokoronarni
refleksi, koji suprotno djeluju nutritivnom podražaju,
Kakvi su odnosi kod astme kardialne? Klasično
osobito na desnu koronarnu arteriju.
tumačenje kaže, da astma cardiale, koju nalazimo
Momentana opasnost plućne embolije nastane
vrlo često kod arterijelne hipertonije, nastaje uslijed
akutne slabosti lijevog ventrikula. Klinika pak ne kad zataji cirkulacija u periferiji i u koronarnim ži­
lama. Ne samo eksperimenat na životinji, već i kli­
može rastumačiti, zašto napadaji nastupaju pretežno
nika upućuje na tijesne veze između koronarnog si­
noću, baš u vrijeme, kad su uvjeti za rad lijevog srca
zbog mirovanja u krevetu nedvojbeno povoljniji, ne­ stema i plućnog krvotoka kod plućne embolije. Često
zapažamo kod plućne embolije jednake elektrokar
goli po danu. To zapažanje postaje još značajnije, kad
diografske deformacije kao kod infarkta miokarda.
doživimo, da se često radi o bolesnicima, koji su
Znamo, da akutna koronarna insuficijencija može
preko dana posve sposobni za rad, te bez ikakve
imati trenutačnu smrt kao posljedicu ventrikularnog
tegobe obavljaju svoje zvanje, pače mogu vršiti lakše
treperenja, odnosno akutne slabosti srca. Tako razu­
tjelesne radove.
Postavimo li u središte našeg patogenetičnog mijemo visoku cifru mortaliteta, koju nalazimo pače
kod malih plućnih embolija pod posebnim uvjetima.
razmatranja mjesto hipotetične insuficijencije lijevog
ventrikula plućni krvotok, koji je prenapunjen krvlju Sad će nas upitati praksa, da li su naše radnje
često i u intervalu (S. W e i s s), dolazimo do slijedeće uočile kakve nove terapeutske spoznaje. Na tome
predodžbe. Plućni zastoj može izazvati insuficijenciju području nalazimo se još u potpunom mraku. Tu
lijevog srca uslijed hipertenzije, srčane griješke ili nas interesira u prvom redu uklanjanje reflektornih
uslijed koronarne skleroze s anginom pektoris ili bez smetnja.
nje. Taj plućni zastoj ne mora biti uvjetovan meha­ Mogli smo uočiti, da se simptomi šoka, koji na­
nički, već može biti reflektorno izazvan ili pojačan staju reflektorno od plućnog krvotoka mogu često
gastropulmonalnim, cholangopulmonalnim, odnosno potisnuti preparatima barbiturne kiseline. Kod po­
aortapulmonalnim refleksima ( H o c h r e i n ) . kusa na životinjama upalo nam je u oči, da šok krvo­
P o s to ji li isto d o b n o h ip erten zija , tada on a n ije u v ijek ,
toka, kojeg se toliko bojimo, ponajviše ne nastupa u
o so b ito u n ap a da ju , u zrok, n e g o katkad p a če i reflek torn a p o ­ narkozi s barbiturnom kiselinom. U ovom okviru in­
s lje d ica pu lm on a ln og zastoja. teresantna su također istraživanja F. B r u n n a , koji
Slijedeći faktori bitni su za nastup napadaja je pokazao u eksperimentu, da luminal sprečava raz­
noću: vitak plućnog edema. Zato mi preporučujemo kod
Kako mnogi bolesnici s asthmom cardiale imadu liječenja plućne embolije i plućnog edema također
već u miru izvjestan stepen dekompenzacije, to je intramuskularne injekcije luminalnatrija, a i pero
noćni mir u krevetu neobično povoljan, da se izazove ralno uzimanje preparata barbiturne kiseline. U na­
474

stojanju da se potisne centralno djelovanje na vazo. monalne hipertenzije tlak u plućnim arterijama i mo­
motore u plućima, napravljen je pokus, da se lum gu smanjiti priliv krvi u pluća.
balnom punkcijom snizi cerebralni tlak. U praksi se A ko želimo smanjiti količinu krvi u plućima, tada
vide katkad slučajevi astme kardiale a također i često dobro djeluje venepunkcija. U eksperimentu na
bronhiale, koji se padom tlaka likvora popravljaju životinjama može se pokazati, da puštanje krvi i do
čak i onda, kad su teško pristupačni kakvoj farmo 10% od sveukupne njene količine ne pravi nikakove
kološkoj terapiji. znatnije promjene u aortalnom tlaku, frekvenciji pulsa
Kod bolesnika s astmom bronhiale, i u slučaju, i minutnom volumenu, jer se manjak krvi nadoknadi
kad bolest traje već godinama a postoji status asthma iz krvnih depota, osobito pak iz pluća (R h e i n,
ticus, što bolesnicima oduzimlje dah i kod najmanjih H o c h r e i n i M a t t h e s ) . Taj nalaz tumači ono pri­
tjelesnih napora, preporučuje se izvršiti lumbalnu vidno paradoksno opažanje iskusnih ftizeologa, koji
punkciju i ispustiti što je moguće više likvora. Kod preporučuju kod hemoptoe venepunkciju.
onih bolesnika, kod kojih je asitma bronhiale reflek Kod iscrpnog razmatranja treba istaknuti, koje
torne naravi, može se opaziti za nekoliko dana izvan­ terapeutsko značenje ima gimnastika disanja kod po­
redno poboljšanje. Vitalni kapacitet može se popeti remećenja cirkulacije.
za 2— 300% , a bronhitični simptomi iščezavaju, Kod Po R o e m h e l d u kod vježbanja disanja aorta
astme bronhiale, koja je nastala pretežno na bazi se miče jače, cirkulacija u njoj je bolja, a to spre­
primarnog oboljenja pluća, lumbalna punkcija nema čava njeno ovapnjenje. Svakom respiratornom kret­
učinka. njom prelazi tonički val preko venoznog sistema, i

A sth m a b ron h ia le i lutnhalna p u n k cija

Kod bolesnika, kod kojih se ne može iz tehnič­ time pospješuje cirkulaciju krvi a srce potiče na iz­
kih ili psihičkih razloga izvršiti lumbalna punkcija, dašniju djelatnost ( H o c h r e i n ) . Što je respiratorna
može se tlak likvora smanjiti intravenoznom injekci­ kretnja dublja, to je bolja izmjena plinova, a poslje­
jom otopine šećera visokog procenta. Mi dajemo in­ dica toga je djelotvornija borba protiv acidoze, uz­
travenozno 3 5 % otopinu šećera, a količinu postepeno roka umomosti i iscrpljenja. To vrijedi osobito onda,
povećavamo od 50— 100 ccm, te kombiniramo svaki ako se daje udisati čisti kisik.
4, dan s aplikacijom salyrgana, novurita ili kojeg dru­ Kod udisanja čistog kisika ne dolazi samo do po­
gog diuretikuma. Razumljivo je, da taj preokret u re boljšanja u izmjeni plinova, nego također u mnogim
flektomoj podražljivosti centralnog nervnog sistema slučajevima i do djelovanja na hemodinamiku plućnog
ne može još ukloniti dispoziciju za astmu bronhiale. krvotoka.
Poslije poboljšanja smetnja može se aplicirati kau­ Namjerava li se vježbanjem disanja podići rad
zalno liječenje, tako da svi faktori, koji su prikazani srca, tad se preporučuje, da se zraku doda ugljične
u shemi patogeneze astme bronhiale, budu terapi­ kiseline, kako bi se podražio ne samo centar za di­
jom zahvaćeni. sanje, već također i venomotorika i tako pospješio
oticaj venozne krvi prema srcu.
Kako znamo, da u mnogim slučajevima poveća­
nje tlaka u pulmonalnoj arteriji izaziva reflektome Osobito je upadljiv utjecaj disanja na plućni
smetnje, zato ćemo u praksi posegnuti za sredstvima, krvotok. Svaka dublja respiratorna kretnja pospje­
koja su u stanju utjecati na plućni krvotok u određe­ šuje cirkulaciju krvi u plućima i olakšava rad srcu,
nom pravcu. naročito desnom ventrikulu. Značenje gimnastike di­
sanja kod distonije plućnih žila na toksičkoj ili nerv
Izaberemo li nekoliko poznatih lijekova za krvo­ noj bazi razumljivo je i razjašnjuje također dobre
tok, vidimo da Strophantin kod dobrog rada krvotoka rezultate, koje katkad opažamo kod vježaba uz mrm­
ne pravi nikakove promjene u pulmonalnoj cirkula­ ljanje (H of b a u er), kod disanja sa sisanjem
ciji. Adrenalin u istim prilikama izaziva zastoj u plu­ (K u h n o v a maska za sisanje) i t. d. Uspije li odgo­
ćima, dok ista doza adrenalina kod insuficijencije varajućom vježbom disanja ukloniti zastoj u plućima,
krvotoka pojačava otok krvi iz pluća, Veće serije tada se može također povoljno djelovati i na hiper
pokusa upozorile su nas, da nitriti smanjuju kod pul tenziju, ako je ona reflektorno. izazvana.
 475

Ali nije svejedno, kako se diše, Trbušno disanje Zaključak

jača ošit, podnožje srca i time potiče cirkulaciju u
trbuhu. Probaivne smetnje i meteorizam, koji su često Novije spoznaje na području regulacije plućnog
uzrok gasitrokardialnih i gastropulmonalnih smetnja krvotoka dopuštaju nam, da rasvijetlimo patogenezu
mogu se time lako ukloniti. različnih plućnih oboljenja. Stara ukorijenjena nazi
Mi već mnoge godina upotrebljavamo s dobrim ranja, kao izbacivanje jednake količine krvi iz desnog
uspjehom disanje s vrećicom pijeska. i lijevog ventrikula i atonično držanje plućnog krvo­
toka, oborena su. Nakon opisa nervne regulacije
V re ćica p ije sk a , 10 k g teška, m etn e s e na g o rn ji d io trbuha
i ona se diže k o d u disaja. O d g ov a ra ju ći p lu ćn om n alazu, m ože plućnog krvotoka, promatra se plućni edem, astma
se o v a gim nastika ošita k om b in ira ti sa sten otičn im disan jem bronhiale i kardiale, kao i plućna embolija sa sta­
uz p o v e ća n je ili sn iže n je in trapu lm on aln og tlaka, t. j. u m jetn im novišta reflektornih smetnja plućnog sistema. Može
plu ćn im za sto je m ili p ov eća n im o d v od om k rv i iz plu ća.
se reći, da će patogeneza i simptomatologija tih obo­
Često smo prisiljeni provoditi umjetno disanje ljenja otvoriti nove puteve istraživanja, ako plućni
s aparatima. Aparati, koji podupiru prirodni meha­ krvotok kod našeg prosuđivanja postavimo u središte
nizam disanja kao S a u e r b r u c h o v a komora sa promatranja, djelomično kao izvršno, a djelomično
sniženim tlakom, E i e s e n m e n g e r o v biomotor, kao impulzivno područje. Astma bronhiale postaje
D r i n k e r o v a komora; za disanje imadu prednost problemom krvotokai, a sličnost napadaja kod astme
uz farmakološki podražaj pred pulmotorima, koji bronhiale i astme kardiale može se jednostavno
djeluju intratorakalno. To vrijedi osobito za boles­ rastumačiti, a opasnosti plućne embolije postaju ra­
nike, kod kojih je poremećenje pulmonalne cirkula­ zumljive uslijed nastupa poremećenja cirkulacije u
cije već izazvalo stanoviti stepen slabosti desnog koronarnim žilama. Mi tragamo za novijim diagno
srca. stičnim sredstvima, kako bismo time anomalije što
Kako ćemo se pak vladati u slučaju, kad pluća detaljnije razlučili u štetne i kompenzacione. Stara
kod emfizema, plućne ciroze i t. d, trpe zbog manjka prokušana sredstva liječenja postaju nam shvatljivija,
krvi, a desno srce je preopterećeno? Ta su oboljenja a iz boljeg razumijevanja nastaju nove metode lije­
prije klinički bila od značenja tek onda, kad je insufi čenja patoloških procesa.
cijencija desnog srca tražila terapiju. Međutim po­
znati su neznatni uspjesi kardialne terapije kod tih Literatura:
oboljenja. Danas pokušavamo pospješiti priliv krvi u
pluća s disanjem uz smanjeni tlak. Time olakšavamo B i e r , A .: V irch o w s A rch . 291, 575, 1933. — B r u n n , F.:
W ien. klin. W sch r. 1933, Nr. 1, 262. Z bl. inn. M ed. 49, 873, 1928. —
srcu rad i poboljšavamo izmjenu plinova povećava­ D e n k h a h n , : M ünch, m ed. W schr. 1933. 2021. — H o c h r e i n :
njem intrapulmonalne površine. Tom mjerom postaje M ax, N eu ere B eob a ch tu n gen am v en ösen u nd pu lm on a len K re is­
srčana terapija ne samo djelotvornija, već često vi­ la u f, M ünch, m ed. W schr. 1933, Nr. 44, 1729. — ders.: Z u r A n a
dimo, da se popravljaju slučajevi kroničnog bronhi­ tom ie u nd P h y s e io lo g ie des L u ngend epots. Z tsch r. f. K re isla u ff.
1934, Nr. 24, S. 898. — ders.: D er L u n g en k reisla u f u n ter n o rm a ­
tisa kod emfizema, koji su se dosada odupirali svakoj len u n d p a th ologisch en V erh ältn issen . V erh a n d l. D tsch. G ese ll­
terapiji. Kod mnogobrojnih bolesnika, koji su dugo sch a ft K reiislafforsch. 1935. S. 51. — ders.: A sthm a cardiale.
godina zbog teškog bronhitisa kod emfizema liječeni, K lin isch e F ortb ildu n g. N eue D eu tsch e K lin ik . 5. E rgän zu ngs­
iščezava u kratkom vremenu ne samo teško disanje, band. 1933, S. 398. — ders.: Z u r P a th olog ie u nd T h e ra p ie des
L u n gen kreisla u fes. K lin . W sch r. 1938, Nr. 13, S. 438. — d ers.: D ie
osjećaj tjeskobe i podražaj kašlja, već i količina is­
B eh an dlu n g des a rteriellen H och d ru ck s. V erh . D tsch. G esellsch.
pljuvka postaje znatno manja. K reisla u fforsch g . 12, D resden 1939. — H o c h r e i n M ax, H
Tumačenje tih pojava je jednostavno, ako usvo­ B e c k e r u n d K. M a t t h e s : U b er den E in flu s d e r V a g o sy m
jimo mišljenje B i e r a o liječenju zastojem. Umjetni pa thiku sreizu ng auf den G asaustauch in der L u nge. N au n yn
S ch m ied eb ergs A rch . 173, 466, 1933. — H o c h r e i n , M a x und
zastoj u plućima, kojega lako izazovemo disanjem sa G. T. D ii n i s c h i o t u : Z u r P ath ogen ese des A sth m a b ron ch ia le.
sniženim tlakom, je jedna metoda liječenja kod infek­ Ztsch. f. K reisla u ff. 1939, H. 13, S. 465. — d ies.: Z u r P a th ogen ese
cioznih oboljenja pluća. U slijedećoj tabeli navodimo pu lm on a ler Z irku la tion sstöru n gen . Z tsch r. f. K reisla u ff. 1940, in
pregled različitih forma liječenja disanjem, njihove D ru ck. — H o c h r e i n , Ma x u n d Ch. J. K e l l e r : Das V e rh a l­
ten des klein en K reisla u fes b ei versch ied en en K ra n k h eitsb ild ern .
indikacije kao i cilj, koji se može postići na osnovu
K lin . W sch r. 1932, Nr. 6, 231. — dies.: B eiträ g e zu r B lu tzirk u la ­
eksperimentalnih studija na životinjama, te kliničkih tion im klein en K reisla u f. I. M itteilu n g: D e r E in flu ss m ech a n i­
i empirijskih iskustava. sch er V orgä n ge auf die m ittlere D u rch b lu tu n g u n d d ie D e p o t

V je žb a d isa n ja In d ik a cija : S vrh a v je ž b e disanja.

P r o d u b lje n o disan je, ev en tu a ln o p od u ­ In su ficije n cija srca. O la k ša n je srča n og rada u s lije d p o ja ča n o g

p rto cen tra ln im ana lep ticim a (ca rd i rada m u skulature za disanje.
azol, lo b e lin i t. d.)

P r o d u b lje n o d isa n je p om oću u g ljič n e N eurocirkula,torn a diston ija, inaktivna P o s p je š e n je cirk u la cije , p otica j srča n o g rada
k ise lin e srčana g riješk a s rezerv n om snagom . (tren ing srca)

A b d o m in a ln o disan je O irku latorn i p o r e m e ća ji u v je to v a n i G im nastika ošita, p osp je š e n je c ir k u la c ije u

a b dom in a ln o (stenokardia, tjesk ob a, p orta ln om sistem u.
u n u ta rn ji n em ir, g la v o b o lja , v rtog la ­
v ica i t. d.

In sp iratorn a stenoza P u lm on alna sk leroza , plu ćn i em fizem , Z astoj u plu ćim a k a o tera p ija , s m a n je n je
k ro n ičn i bron h itis i t. d. otp ora u p lu ćn o m k rv otok u .

E kspiratorn a sten oza O prez k o d ja č e g za stoja u plu ćim a. O đ tok p lu ćn o g k rv o to k a , p o s p je š e n je rada

lije v o g srca.

K o m b in ira n o .a b d om in a ln o d isa n je s N eu rocirk u la torn a diston ija sa ili bez G im nastika p lu ćn og i p orta ln og k rvotok a.
M ü lle ro v im p ok u som i ekspiratornom h ip er tenzije. O d stra n jen je spazm a tren in gom v a zom otora
sten ozom . u čita vom k rv otok u .
476

fu n k tion der Lunge. N a u n y n S ch m ie d e b e r g s A rch . 164, 529, 1932. Ma x u. I. S c h l e i c h e r : A sth m a b ron ch ia le u. L u m balp u n k tion ,
II. M itteilung. U ber die B eein flu ssu n g der m ittleren D u rch b lu ­ K lin . W schr. 1939, Nr. 69, 665. — H o c h r e i n M a x u nd K laus
tung und der B lu tfü llu n g der L u n g e du rch ph a rm a k olog isch e S c h n e y e r : D er p u lm oeoron a re R e fle x . N a u n y n S c h m ie d e ­
M ittel. N a u n y n S ch m ie d e b e r g s A r c h 164, 552, 1932. — III. M ittei­ bergs A rch . 187, 265, 1937. — dies.: Z u r P athogen ese1 der L u n g en ­
lu n g: D ie n erv ö se R egu la tion der D u rch b lu tu n g und B lu tfü llu n g em bolie. M ünch, m ed. W schr. 1937, Nr. 49, S. 1929. — H o f ­
der Lunge. N a u n y n S ch m ie d e b e r g s A rch . 166, 229, 1932. — b a u e r , L .: A tm u n g sp a th olog ie u nd therapie. B erlin 1921. —
H o c h r e i n , Ma x und Ch. J. K e l l e r : D ie L u n g e ein B lu t­ L i c h t h e im ,: D ie Stärungen des L u n gen kreisla u fes. B erlin
depot. K lin . W schr. 1934, Nr. 39, S. 1383. — H o c h r e i n , M ax, 1876. — L u i s a d a : N a u n y n S ch m ie d e b e r g s A rch . 132, 313, 1928.
Ch. J. K e l l e r und K. M a t t h e s : Z u r F rag e der D ep otfu n k ­ — d e r s.: E rgebn. inn. M ed. 47, 158, 1934. — P a r o d i : M in erva
tion der Lunge. A rch . exp . Path. u. P harm . 176, 429. 1934 — m ed. 1), 648, 1933. — R e i n , H .: V erch . dtsch, Ges. inn. Med.
H o c h r e i n M ax und K a rl M at t h e s : B eiträ ge zu r EJutzirku W iesbaden 1931. — R o e m h e l d : V erh . dtsch. Ges. inn. M ed.
lation in k lein en K reisla u f. IV. M itteilung. D er D ru ck im k lein en W iesbaden 1931. — W e i s s , Som a and G eorge P. R o b b : J.
K re is la u f.N a u n y n S ch m ie d e b e rg s A rch . 167, 687, 1932. Hochrein A m er. M ed. A ssoc. 100, 1841, 1933.

Iz neurološkopsihijatrijske klinike sveučilišta u Zagrebu; pred st.: prof. dr. R. Z. Lopašić.

Epilepsije i m ogućnost njihovog praktičnog liječenja.

Prof. dr, R. Z. L o p a š i ć

Između najtežih i za liječenje najneugodnijih i stanovište i sasvim zabaciti eksistenciju tzv. ge­
najnezahvalnijh bolesti, koje sretamo u dnevnoj pra­ nuine epilepsije pored simptomatične kao nozološke
ksi, treba na prvom mjestu istaknuti epilepsiju. Što jedinice. Tome bi se i protivila dosadan ja ispitivanja
je zapravo epilepsija? Z a p p e r -to v a definicija te o nasljeđivanju epilepsije ( C o n r a d i C u r t i u s )
bolesti čini nam se najzgodnija i praktički najplau te ispitivanja blizanaca.
zibilnija. On naime drži, da je to »kronična bolest, Prema F r i s c h u , čija razdioba nam se čini
karakterizirana napadajima, pri kojima sačinjavaju najbolje znanstveno fundirana, razlikujemo dvije
smetnje svijesti izražene, grčevi mišića vrlo česte, grupe epilepsija ili epileptičnih sindroma:
a senzibilni, senzorični, sekretomi i psihični poreme­ I. K r o n i č n a r e s i d u a l n a e s e n c i j e l n a
ćaji rijetke simptome.« Z a p p e r t se je, kako se vidi, b o l e s t . U toj formi bolesti je epilepsija nozološka
ograničio u svojoj definiciji samo na deskriptivno pre jedinica, jedina bolest. Ona nastaje kao efekat jednog
ćiziranje, što je sa praktične i kliničke strane ispravno1, intrakrani jalnog ožiljka (kondicionalni podražajni
kako ćemo to kasnije i vidjeti. Ipak, da bismo nado­ faktor) i opće naslijeđene komvulzivne sklonosti. U
punili tu definiciju, mislim, da je sa znanstvenog gle­ smislu K r a e p e l i n a svaki je slučaj esencijelne
dišta potrebno spomenuti i definiciju F r i s c h o v u , epilepsije t. zv. »Restepilepsie«. Zato tu spadaju sve
koja imade patofiziološki karakter. Po njemu je epi­ forme čiji je podražajni faktor za sebe ograničeni
lepsija patofiziološka reakcija moždane kore, koja reziduum nepristupačan bilo kakovim promjenama,
tako nastaje, da nespecifični podražaj djeluje s tako­ napr. kod dječje uzetosti cerebralne. Nije važno, da
vim intenzitetom na podraživu živčanu supstanciju, li se anatomske promjene kliničkoneurološki mogu
da pređe tolerantnu stepenicu mjere, koja u kritič­ naći ili ne. Može se javiti u svako doba starosti, no
nom času postoji. Obje ove definicije zajedno prilično predilekciono doba su prva dva decenija. Kolebanja
nam jasno određuju pojam epilepsije, što je bilo vrlo u toku bolesti ovisna su od konstitucionalnih pro­
potrebno, jer se s jedne strane zapada u krajnost i mjena, dakle od momenata koji imadu svoje hvatište
pretjeruje u shvatanju epilepsije cbuhvatajući amo i u labilnoj konvulzivnoj spremnosti.
bolesti koje imaju samo jednu ili više zajedničkih II. S e k u n d a r n a ili s i m p t o m a t i č n a
crta, a s druge strane se počela izbjegavati dijagnoza e p i l e p s i j a . Ta je epilepsija druga bolest, t. j. sim­
epilepsije, a tražile se, pa i nalazile, druge bolesti. ptom druge bolesti ili sindrom u pravom smislu riječi.
Imadem utisak, da se s epilepsijama u praksi Primarni je neki progređijentni moždani proces vrlo
sve više srećemo. Možda je to samo na oko točno, različite prirode, koji pored drugih simptoma produ­
jer bolesnici 'traže savjet specijalista više nego prije, cira ili uzrokuje epileptični sindrom, no ipak uz pred
kad se je na liječenje epilepsija gledalo sasvim nihi postavku, da, kod bolesnika postoji predispozicija.
listično, kad je praktični liječnik odpremao bolesnika Daljnji razvoj i tok bolesti zavisi samo od primarnog
s nekoliko utješnih riječi ili ga u težem slučaju poslao oboljenja mozga, napr. tumor, lues itd.
u bolnicu. Danas ne vlada više tako beznadno tera S c h r e c k je tim dvjema formama na osnovu
peutsko mišljenje već i zato, što ne trpamo više sve svog dječjeg materijala dodao i treću formu, t. j. simp
ono pod jednu kapu, što nazivamo epilepsijama. Čak tomatičnu formu epilepsije kod hereditamo optere­
iz tih razloga mnogi autori ni ne igovore o epilepsi­ ćenih familija, predpostavljajući na neki način mo­
jama, nego o epilepitičnom sindromu, o epilepticima, gućnost kombinacije prve i druge forme. B u m k e i
jer drže, da ne postoji epilepsija kao nozološka jedi­ S t a u d e r s u u svojoj razdiobi nedavno publiciranoj
nica, kao1 zasebna bolest, nego je epileptički napadaj mnogo radikalniji i smatraju genuinom epilepsijom
samo sindrom, doduše vrlo krakterističan. j osebujan, samo onu, gdje se napadaji javljaju samo pod utica
nekog sasvim individualnog i najrazličitijeg obolje­ jem konstitucionalne sklonosti bez ikakovih izvanjskih
nja. Za te autore je (napr. L a i g n e l L a v a s t i n e podražaja, zabacujući bilo kakav izvanjski podra­
etc.) svaka epilepsija simptomatična, samo kod jedne žajni faktor. Simptomatične su epilepsije pak za njih
znamo za razlog i uzrok takovog napadaja (simpto takove, gdje su izvanjski štetni podražaji gotovo je­
matska epilepsija), a kod druge ne znamo (genuina dini uzroci. Kao treću formu izuzimaju provocirane
ili esencijalna), ali je naslućujemo i nadamo se naći. epilepsije, gdje postoji bezuvjetno epileptična dispo­
Iako mislim da na osnovu studija patogenetskog i zicija, ali su izvanjski štetni podražaji isto toliko
etiološkoig ne smijemo danas govoriti o epilepsiji nego potrebni za razvitak epilepsije kao i epileptična dis­
o epilepsijama ili o epileptičnom sindromu, ne mislim pozicija. Ta treća forma se samo donekle pokriva sa
da je danas potrebno postaviti se na takovo ekstremno S c h r e c k o v o m formom. Koliko god je B u m k e
 477

S t a u d e r o v a razdioba jednostavnija, čini mi se 4. da je epileptični napadaj izraz oboljenja cje­

da bi je bilo teško u praksi striktno primijeniti, a osim lokupnog organizma, a osobito naravski živčanog sis­
toga ne čini mi se vjerojatnim, da bi epileptični grčevi tema, pri čem vegetativni dio imade kod tog važnu
mogli doći do izražaja bez nekog sekundarnog podra ulogu;
žajnog faktora bilo koje forme. 5. da je neophodno potrebno nastojati što prije
Uza sve to što razlikujemo nekoliko forma i upoznati mehanizam epileptičnog napadaja, što bi
mnogo podvrsta epilepsija, njihove kliničke manifes­ omogućilo poznavanje i drugih funkcija živčanog sis­
tacije su često identične ili barem vrlo slične. Mi ih tema ,te olakšalo terapiju.
često klinički mnogo ne razlikujemo, sam epileptični
Mehanizam epileptičnog napadaja dugo je već
napadaj ne kaže nam obično mnogo o svom uzroku,
predmetom ispitivanja i izučavanja. Možemo reći od
0 svom podrijetlu, a ni o svom razvitku ne kaže nam
najstarijih dana, čak i od Hi p o k r a t a . Svaki po­
ništa specifičnog. Glavna karakteristika, kako to već
jedini organ ili žlijezda, ili dio kojeg od tih smatran
iz Z a p p e r tove definicije proizlazi, kod epilepsije
je odgovornim u svojoj funkciji ili disfunkciji za epi­
bilo koje vrste i napomenute forme jest napadaj koji
leptični napadaj. Danas autori u svojem ispitivanju
se perijodički javlja. Napadaj se sastoji iz promjene
ne ostavljaju nijedan organ ili žlijezdu po strani i
do tada na oko zdravog stanja u obično kratkotrajno
ne smatraju odgovornim samo jedan dio tijela odgo­
brzo prolazno bolesno stanje, no koje je zapravo znak
vornim za taj bolesni sindrom, već gledaju sa gledišta
latentnog stalnog bolesnog stanja, iako se ovo javlja
napadaja na organizam kao na funkcionalnu cjelinu.
samo povremeno u napadajima. Taj napadaj, koji se
Vide zato u napadaju izraz disfunkcije cijelog orga­
zapravo gotovo uvijek sastoji iz promjene svijesti,
nizma zajedno. Ipak se u zadnje vrijeme daje osobita
može biti vrlo različit. Razlikujemo u glavnom tri
važnost dvjema mehanizmima u organizmu s obzirom
forme :
na genezu epileptičnog napadaja:
1. Veliki napadaj zajedno s aurom;
2 . Mali napadaj ili rudimentarni ev. absence; 1 . vazomotomom aparatu
3. Epileptični ekvivalent. 2 . izmjeni tvari i gospodarstvu vode.
Izložit ćemo u nekoliko crta najvažnije momente
Radi ograničena prostora reći ćemo o tim mani­
iz novijih ispitivanja navedenih mehanizma, jer nam
festacijama sami nekoliko riječi. Napomenuti valja,
poznavanje tih može poslužiti donekle i za obrazla­
da se prije samog napadaja javljaju po neki put razne
ganje liječenja epileptičnih napadaja, o kojem ćemo
promjene u pojedinim sferama tijela, koje nazivamo
na kraju govoriti.
premonitornim znakovima.
Anatomski nalazi ( Spi el meyer) , klinički
Možda se radi samo zapravo o rudimentarnom
( P a d i l l a i C o s s io, W i n t e r n i t z , S t a u d e r
napadaju svoje vrsti, ili već o početku napadaja, koji
i dr.) te eksperimentalni na životinjama i biološki kod
kasnije dolazi do svoje kulminacije kako je gore re­
operacij a ( F o e r s t e r , Pen f i el d) pokazuju sa­
čeno ili se radi o epileptičnom ekvivalentu o kojem
svim sigurno, da već i prije napadaja epileptičnog
ćemo niže govoriti. Objašnjenje tih premonitornih
grča, ali za vrijeme ovoga nastaju grčevi žilja po ci­
znakova dovelo bi nas svakako bliže patogenezi epi
jelom tijelu, a ne samo u žilju centralnog živčanog
leptičnih napadaja, ali i drugih bolesnih promjena
sistema, sa konsekutivnim zaustavljanjem lokalnog
centralnog živčanog sistema.
optoka krvnog i s drugim patološkim posljedicama
V e l i k i e p i l e p t i č n i n a p a d a j započinje
(spastična anemija, propadanje ganglijskih stanica,
često t. zv. aurom. Prema ispitivanjima F r i s c h a
nekroze itd.). Baš spremnost grčenja žilja izazvana
1 F o e r s t e r a odgovaraju te specijalnim određe­
raznim nadražajima je zapravo odraz epileptične
nim lokalizacijama i u tima sjedi obično centar pod­
spremnosti za grč. t. j. je li ta konstitucionalna sprem­
ražaja odgovoran za sam epileptični napadaj. Slično
nost veća to će sposobnost žilja brzo reagirati na
premonitornim pojavama aura se javlja u obliku
razne nadražaje izvanjske ili nutrašnje biti to veća.
raznih smetnja pojedinih sfera organizma.
Od spazama ne nastaju samo grublje anatomske pro­
Sam veliki napadaj imade obično četiri faze:
toničnu, kloničnu, stertoroznu ili komatoznu, a na mjene nego i funkcionalne. Tako se autori u tom već
kraju fazu potpune klonulosti i malaksalosti cjelo­ davno slažu ,da hipertenzija nastala spazmima arte­
kupnog organizma. Već nazivi pojedinih faza označuju rija krvnog optoka imade za opstanak kasnih epilep­
tičnih grčeva više važnosti, nego i same involutivne
patološka zbivanja.
Epileptični ekvivalenti su različite promjene u mozgu (arterioskleroza, Pickova i A lz
senzorijalne, visceralne, vazomotorne pa i motorne te heimerova atrofija). No i kod mladih osoba hiperten­
psihične pojave, koje se javljaju kod epileptičara zija nije ravnodušna kao ni osobito veliki labilitet,
mjesto samih napadaja. Mogu se javljati paralelno stalno kolebanje uvjetovano obično konstituoionalnom
s napadajima, ali i bez ovih. smetnjom vegetativnog živčanog sistema. Zbog spa­
Iz ovih patoloških epileptičnih manifestacija, vrlo zama arterija nastaju dalje promjene u ravnoteži
različitih forma, načina, karaktera i stanja proizlaze kvocijenta kiselinalužina u smislu alkaloze ili aci
ove činjenice: doze jer jedna i druga mogu biti odgovorne za epi
1. da je mehanizam epileptičnog napadaja vrlo leptički grč.
suptilan i kompliciran, no i da je najosnovniji dio Interesantno je spomenuti, da slične promjene
napadaja promjena svijesti; nastaju i pri t. zv. hiperventilaciji po F o e r s t e r u
2 . da je u prvom redu potrebno smatrati odgo­ t. j. pri pretjeranom, izdašnom i brzom disanju, te pri
vornim za napadaj bolesni proces u onom dijelu većim uzbudjenjima imajući za posljedicu nesvijesti
mozga, gdje pretpostavljamo centar svijesti ili barem slične epileptičnim napadajima (afektivne epilepsije
centar poremećaja svijesti, a to je subkorteks; po nekim autorima). Osim promjene u ravnoteži ki­
3 . da i procesi koji se odigravaju u drugim dije­ selinalužina nastaju uslijed grčeva žilja i razne druge
lovima mozga moraju biti takove prirode da zahvata ju promjene u izmjeni tvari, što su osobito ispitivali
spoj ne funkcionalne puteve tih dijelova mozga sa sub W u t h i F r i s c h . Na osnovu ovih izlaganja moglo
korteksom; to i govori za jedinstvenost epil. sindroma, bi se zaključiti, da je bar jedan od glavnih uzroka
iako različitog po uzroku. epileptičnih napadaja s p a z a m ž i l j a . Ti grčevi
dogadjaju se po čitavom tijelu, ali najviše na možda­ i požuruje diurezu. Za lecitin se pak znade da pos
noj substanciji uz osobiti afinitet prema bazalnom i pješava nagomilavanje vode i klora. Povoljno djelo­
hipotalalmičnom dijelu mozga. Zbog kratkotrajne va vanje masne hrane kao i slabo slane, koje povećavaju
zokostrikcijegrča žile nastaju prolazne promjene u holesterin u organizmu postaje nam tako jasnije. Pri
moždanoj substanciji. izraženoj holestermemiji prestaju napadaji barem u
Poslije te konstatacije nužno se pitamo, zašto na­ eksperimentu. U praksi nastojimo da je dzazovemo
staje g r č ž i l ja , koji su uzročni putevi grča, u gladu i ketogenom dijetom, te je takova terapija ne
čem se zapravo sastoji konstitucionalna sklonost i rijetko bar djelomično uspješna, identična dehidra
spremnost tom grčenju, te koji je eventualni meha­ tizaciji it. j. povećavanju gubitka vode u organizmu.
nizam postanka epileptičnog grča zbog spazma žilja. Faktično napadaji postaju češći pri najvećoj retenciji
Za ta pitanja imade više odgovora i tumačenja. vode, a mnogo rjeđi pri dobro povećanoj diurezi.
Postoji vjerojatno i tu neka tolerancija organizma za
Epilepsija prema dosadanjem ispitivanju (F o e r ­ kvantum vode koji još ne djeluje patološki i izazovno
s t e r , R o g g e n b a u ) imade ubikvitaran mehani­ u smislu epil. napadaja. Ako bolesniku dademo mnogo
zam t. j. takav koji se može pod određenim okolnos­ vode i slanu hranu povećavamo pripremnost za edem
tima javljati kod svakog čovjeka bez razlike. i antidiurezu te možemo izazvati napadaj. Osobito
Prema tome naziranju nema također specifičnog pak onda, ako još dodamo neki antidiuretični hormon
epileptičnog podražaja, a niti sam grč ne govori ništa kao Petressin, što sve zajedno povećava retenoiju
0 svojoj nozologiji. Postoji samo individualna podra­ vode do maksimuma.
žajna osjetljivost, postoji i individualna konvulzivna Prema M c. Q u a r r i e u je retencija vode prije
tolerancija. I jedna i druga su ovisne od kemičke napadaja više manje pasivni proces. F r i s c h se
strukture moždanih stanica i o promjenama njihove s tim mišljenjem ne slaže i smatra retenciju vođe vrlo
strukture. I jedna i druga su vrlo labilne, zavisne od aktivnim procesom, ovisnim od odnosa koloidalne bje­
različitih životnih faza. Interesantna su ispitivanja u lančevine. Hidrofilija ovog koloida raste naime sa
tom pravcu V o l h a r d o v a i njegovih saradnika. Oni njegovim stupnjem disperziteta. Koloidoosmotični tlak
su našli u serumu hipertoničara substanciju, koja uštr­ tj. sila kojim koloidno tkivo vodu priteže i pridržava
cana životinjama povisuje tlak krvni. Kasnije je iznosi kod visokodisperznoig finomolekularnog albu­
utvrđeno da te substancije nalazimo kod sekundarnih mina 7,45 cm, a kod niskodisperznog i grubomole
povišenja krvnog tlaka napr. kod kroničnih nefritida, kulamog globulina 2,57 cm vode. Prije epileptičnog
a nikada kod arterioskleroze. U eksperimentu izazi­ napadaja nastaje povećanje visokodisperznog albu­
vaju te substancije povišenje tlaka krvnog koje traje mina te i zato zadržavanje velike količine vode u
1 po 2 i pol sata. Te substancije nalazimo i kod epi­ organizmu.
leptičara ( M a r x i W e b e r ) , i to u vrijeme aure
Spomenut ćemo i druga izlaganja F r i s c h
i u prvoj polovini napadaja, dok kasnije nestaju. Zato
ova o patogenezi epileptičkog grča na bazi promjena
navedeni autori i saglasno s njima i drugi dovode
u izmjeni tvari. On je najprije utvrdio, da neka bo­
s tim substancijama u vezu patogenezu epileptičkih
lesna stanja, kao gripa, angina, škrlet, tifus, sepsa,
napadaja. No nabacuje se sasma logično pitanje,
tuberkuloza, karcinomatozne kaheksije, stanja izlgad
odakle te substancije u krvi epileptičara. Na to pitanje
njelosti, krvarenja, trovanja, gnojenja, izazivaju kod
imademo danas već više odgovora, koji baziraju na
epileptičara veća intervalna stanja tj. pauze između
eksperimentu na životinjama, djelomično na operaci­
napadaja. Zajednička osobina svih tih procesa je ras­
jama na mozgu, a djelomično na biološkom a i kli­
pad stanica. Kemička osnovica te pojave je povećano
ničkom studiju. Tako je interesantno tumačenje
razgradjivanje vlastite bjelančevine, bez obzira da li
K r o l l a , i B e r g m a n n a i dr. da se tu radi o
nastaje to povećanom energijom izmjene tvari kod
jednoj vrsti hormona, koji su eventualno produkti
kakve groznične infekcije, zbog upale, gnojenja, ili
stražnjeg dijela hipofize i koji imadu intenzivno anti
negativne Nbilancije kod inanicije.« Zbog te pove­
diuretično djelovanje. Za takovo se tumačenje zau­
ćane razgradnje nastaje poremećaj ravnoteže u
zimaju osobito Mc. Q u a r r i e i E n g e l .
omjeru bjelančevine tj. procenat globulina se pove­
Ovi su našli kao i T e m p l e F a y kod epilep­ ćava na račun albumina, a cjelokupni iznos bjelan­
tičara prije napadaja neko nagomilavan je vode u or­ čevine se smanjuje. Kod epileptičara našli su M.
ganizmu, ( r e t e n c i j a) a osobito u mozgu, u sub M e y e r , F r i e d , F r i s c h obratnu sliku u odnosu
arahnoidalnim prostorima. To nagomilavanje uzro­ bjelančevine u serumu za vrijeme napadaja tj. pove­
kuje i bubrenje moždanih stanica, koja pojava sama ćavanje bjelančevine u smislu lalbumina. F r i s c h i
po sebi može biti jedan od uzroka epileptičnog na­ drugi doveli su to povećavanje albumina u vezu sa
padaja. Svoju tvrdnju autori potkrepljuju opaža­ samom spremnosti za grčeve, dokazavši biološkim
njima, da sva antidiuretična sredstva povećavaju eksperimentom na životinjama, da povećani globulin
sklonost napadajima, dok se povećavanjem diureze smanjuje spremnost za grčeve. S tim eksperimentima
sklonost napadajima smanjuje. ( W u t h ) . Prema slažu se i F r i s c h ova klinička zapažanja, a osobito
H ö b e r u to tumače time, što pođražljivost stanica ta činjenica da pred napadaj organizam premalo izlu­
ovisi od stanja bubrenja staničnih koloida, i propust čuje dušika (retencija), a zaostali dušik biva povećan,
nosti stijenke stanične. Sva sredstva (diuretika, lak što sve skupa dokazuje koliku važnost imade i meta­
sancija, thyroidin), koja propustnost smanjuju a diu bolizam dušika pri postanku epileptičkog grča.
režu povećavaju, smanjuju i pođražljivost. Tako dje­ W u t h , L e n n o x i C o b b misle, da je zadnji
luje i hrana bez soli, hrana puna masti, tkzv. ketogena uzrok epileptičkog napadaja nedostatak kisika (ano
te glad. Trebalo bi još sada odgovoriti na pitanje: ksemija) u moždanoj stanici, a taj nedostatak da na­
kako i zašto dolazi do propusnosti stijenke stanične staje zbog nedovoljne opskrbe mozga krvlju i promi­
i do bubrenja stanica. M c Q u a r r i e odgovara na jenjene sastavine krvi, pri čem da vazomotorne smet­
to tako, što tvrdi da nastaju prije napadaja promjene nje imadu odlučnu važnost kao važna etapa u pato­
U odnosu lecitina i holesterina na račun holesterina genezi. F r i s c h nastoji svoja izlaganja o izmjeni
za kojeg se znade da čini stanice manje permeabilnim tvari pri epileptičnim grčevima također dovesti u
 479

sklad sa djelovanjem vazomotora, dolazeći do zaklju­ ražaja od izvora prema okolini. Na taj način nastaje
čka , da vazokonstrikci ja dakle i grčna spremnost opće smanjenje nervnog tonusa.
ovisi o povećanju bjelančevine — albumina — u krvi. Na pokusima na životinjama i čovjeku pokazalo
Već iz ovdje izloženih mišljenja o postanku epi­ se da je antikonvulzivno djelovanje bromovih soli
leptičkog grča, možemo precizirati neke glavne smjer­ vezano za određeni stupanj zasićenja krvi i tkivnih
nice u svrhu terapije epileptičkog grča tj. zapravo sokova bromom, osobito tkiva moždanog. Progredi
možda ispravnije u svrhu profilaktičkog smanjivanja jentno zasićenje nastaje tako, što bromove soli is­
mogućnosti postanka epileptičkog grča. Te glavne tiskuju kloride. Kako je povezanost klorida na krv
smjernice su ove: i sokove različito jaka, to se taj supstitueioni proces
1. potrebno je smanjiti općenitu spastičnu vazo obavlja vrlo polagano i elektivno. No smanjimo li
konstriktomu komponentu; hranom kvantum klorida u organizmu, požurit ćemo
2 . potrebno je smanjiti spazmodičnu podražljivost to istiskivanje djelovanje broma. ( T o u l o u s e R i c
moždanih stanica; h e t ) . No pri tom davanju broma i smanjivanju klo­
3. potrebno je smanjiti mogućnost povećanja krv­ rida moramo paziti, da ne pređemo granicu, koja je
nog tlaka bilo koje prirode; vrlo individualna i različita, jer bi s time mogli omo­
gućiti razvitak intoksikacije bromom (bromizam). Taj
4,potrebno je održati ravnotežu vegetativnog je karkaterističan pojavom akne na koži, apatijom,
nervnog sistema;
tupavošću, slabljenjem pamćenja i sporošću mišljenja.
.5 potrebno je povećati smanjivanje vode u or­ Te pojave nisu, čini se, samo posljedica intoksikacije
ganizmu, tj. difurezu (dehidratizacija). bromom nego posljedica osiromašenja organizma klo­
6 . potrebno je sprečavati povećanje bjelančevina ridima, jer davanje klorida u formi soli brzo poprav­
u organizmu u smislu albumina. lja to bolesno stanje, a nastaje i pri potpunom oduzi­
Kako da te smjernice provodimo u praksi? U tu manju klorida iz hrane. Mora se dakle u svrhu us­
svrhu služi nam na prvom mjestu terapija medika pješne terapije, kako kaže F r i s c h , naći zgodan
mentozna, zatim terapija dijetna, terapija opća, te polaritet između oba halogena klora i broma, tj. op
terapija socijalna. Tek suradnjom svih tih terapeut tilmalna doza broma (optimalna razina broma, Brorn
skih komponenta može se očekivati željeni uspjeh. spiegel). Za utvrđivanje ove služe danas razne ke
Sve te četiri komponente sačinjavaju biološku cjelinu mičke metode, koje se u praksi ne mogu uvijek izvo­
i za to se može od njih očekivati i uspješno djelovanje. diti, pa nam individualno iskustvo služi kao najbolja
M e d i k a m e n t o z n a t e r a p i j a : Kao naj­ smjernica. Istiskivanje klora provodi se polaganim
bolje sredstvo za smanjenje općenite spazmatične dozama brama i potrebnom dijetom unutar 4— 16
komponente, vazokonstrikci je moždanih žila, kao i dana. Kako se brom zadržava u organizmu i ne izlu­
podražajne spremnosti moždanih stanica, služe nam čuje brzo to iza izostavljanja broma izlučivanje nje­
spojevi barbiturne kiseline, uvedenih godine 1912. u govo traje duže vremena, čak i do 20 dana. U praksi
liječenje epileptičkog sindroma. Hvatište djelovanja treba povećavati dozu broma zato polagano, a kao
tih spojeva je zapravo i kora i supkorteks, no u prvom važni simptom približavanja se granici potrebne bro­
redu moždano stablo u supkorteksu sa svojim hipota move razine služi nestajanje ždrijelnog refleksa. I
lamičnim centrima. Na taj način snizuju barbiturni kod barbiturnih spojeva i kod bromovih soli ne smije
spojevi podražljivost motornih centara u korteksu i se nikada naglo prestati s medikaćijom, jer to može
supkorteksu, ekvilibriraju vegetativna centra, reguli­ izazvati razvitak naglog statusa epileptičkog, tj. se­
raju izmjenu tvari i djeluju na periferni vegetativni rije epileptičkih napadaja, koji mogu za bolesnika biti
sistem dilatirajući žilje u periferiji smanjujući krvni katastrofalni. Kod izostavljanja bromovih soli je ta
tlak. Barbiturni spojevi djeluju odmah, nije im po­ opasnot daleko manja zato, jer se ove polagano izlu­
trebna kumulacija kao kod broma, brzo se izlučuju iz čuju. Prema izloženom podupiru bromove soli svojim
organizma, to znači, da naglim izostavljanjem tog djelovanjem djelovanje barbiturnih spojeva u sma­
lijeka nestaje brzo i njegovo djelovanje. Toksičko njenju podražaja moždanih stanica osobito kore mož­
djelovanje barbiturnog spoja moguće je samo kod dane, a s druge strane imadu vrlo povoljno djelova­
prevelikog doziranja. Postoji katkad i neka idiosin nje na izmjenu tvari, što istiskuju klor, koji povećava
krazija prema barbitumim spojevima, no ta je vrlo spremnost za sakupljanje vode u organizmu i time
rijetka. Zapaža se tada i kod najmanjih doza lijeka. povećava spremnost za grčeve.
S aplikacijom barbiturnih spojeva postizavamo do Nešto različito mišljenje o djelovanju bromovih
sada poznato optimalno djelovanje, tj. smanjujemo soli na centralni živčani sistem osobito u kombinaciji
opće povećanu centralnu nervnu i neuromuskularnu sa barbiturnim spojem (lubrokal) imadu, N. A c h i
podražljivost, reguliramo neurovegetativni aparat, H. F ü r s t e n b e r g . Naročito se razilazi to mišljenje
korigiramo vazomotorni i kardijalni sistem i harmoni­ od P i č k o v e škole, kako smo je gore izložili uz
ziramo izmjenu tvari. našu korekturu. Prema njihovom svatanju nema brom
Možda bismo pogriješili kad bismo rekli, da bro svoje hvatište djelovanja na kori, nego kao i barbi­
move soli stoje niže u vrijednosti pri liječenju epilep turni spojevi u supkorteksu. To zaključuju radi toga,
tičkih grčeva od barbiturnih spojeva. Mišljenja što pri eksperimentu ne trpi pri davanju broma shva
smo, da se djelovanja tih dvaju spojeva na teremi tanje, voljna sfera, apercepcija, pažnja, prosuđivanje
liječenja epileptičkog sindroma svrsishodno nadopu­ duševnih impresija, duševni rad, nego se djelovanje
njuju. Bromove soli spadaju svakako među najstarija pokazuje u emocionalnoj sferi odstranjujući afektivna
sredstva antiepileptična (1853 god.). Imadu hvatište uzbuđenja i uzrokujući smirenje. Te afektivne du­
također i u kori i u supkorteksu, ali u prvom redu na ševne pojave pak imaju svoj centar u supkorteksu.
motornim stanicama moždane kore na koje djeluju Naše mišljenje, koje se donekle razilazi od ovoga,
sedativno, smanjujući njihovu podražljivost. H e b e r slaže se sa rezultatima eksperimenata gore navede­
je to djelovanje bromovih soli zgodno označio: »Sie nim, da je hvatište obaju spojeva i u kori i u supkor­
setzen eine Narkotikumbarriere um die gereizte Gang­ teksu, samo brom preferira koru, a barbiturni spoj
linienzelle.« Bromove soli sprječavaju raširenje pod­ supkorteks. ,
480

Dijetna,terapija na moždanu koru i na supkortikalna centra. Takovim

dozama dade se lagano varirati, a osim toga omo­
Iskustvo je staro pokazalo, da strogi post. t. j.
gućuje primjenu kod djece. Prema B ü r g ievom tu­
smanjenje hrane na krajni minimum smanjuje broj
mačenju, sastavljen je lubrokal vrlo zgodno, jer se
epileptičkih napadaja. Kako se iz gornjih izlaganja
oba lijeka u svojem djelovanju nadopunjuju i tako
F r i s c hovih, M c. Q u a r r i eovih i drugih vidi,
pojačavaju, što osobito vrijedi baš kod narkotika.
ta činjenica je nesumnjivo u vezi sa smanjenjem te­
Praktično govoreći djelovanje gornjih dvaju spojeva
kućine u organizmu, tj. sa dehidratizacijom te sa sma­
djelotvornije je ako se daje zajedno. Osim toga se
njenjem bjelančevine, albumina, smanjenjem klorida i
dade najmanjom dozom postići i uspješno djelovanje.
drugih nedovoljno poznatih spojeva. U terapiju je već
1911 g. A , M a r i e preporučio gladovanje. Sada Naših 105 slučajeva možemo razdijeliti prema go­
Amerikanac C o n k l i n preporučuje gladovanje kod re navedenoj klasifikaciji na slijedeći način:
djece, koja u to vrijeme leže. Daje samo 1— 1 i pol I. eseecijelna primarna epilepsija 80 slučajeva.
litre zaslađenog čaja 5— 20 dana. Navodno već 6 .
II. sekundarni epileptični sindrom 25 slučajeva.
dan prestaju napadaji. Autori pripisuju uspjeh aci
dozi, koja se javlja 3.— 4. da,n. Kako se ova ne javlja U smislu S c h r e k ovom mogli bismo od sekun­
u toj mjeri kod odraslih, to je i uspjeh manji. Autori darnih izlučiti svega tri slučaja, gdje je siruptomatič
zato postavljaju za indikaciju djecu od 5 do 12 godina. nost bila osigurana, ali je bilo u familiji epilepsija.
Pretjerano bi bilo razumije se određivati u terapiji Praktično nam ti slučajevi ne dolaze bitno u obzir.
stalan post, jer bi to značilo smanjiti otpornu snagu
organizma te ga tako uništavati s druge strane htijući Kod druge grupe liječenje epileptičkih napadaja
ga ozdraviti. Tim više je to točno, što se je pokazalo, lubrokalom bilo je djelomično kombinirano i s drugom
da se broj napadaja epileptičkih smanjuje u vrijeme terapijom. Tako kod luesa mozga sa specifičnom ku­
posta, ali se povratkom k redovnoj hrani broj napa­ rom, kod infekcioznog hidrocefalusa rtg. zrakama ba­
daja opet povećava. Zato se preporučuje pri liječenju rem jedno vrijeme, kod nekih moždanih tumora isto
epileptičkih grčeva tjedno umetati bar jedan dan djelomično sa zračenjem, kod encefalitičnih epilepsi­
posta, tj. ograničiti hranu na zašećeren čaj s nešto ja zajedno sa dekoktom belladonae. Bila je dakle te­
kruha. rapija lubrokalom u pravom smislu simptomatična, tj.
samo pomoćna terapija. Kod takove pomoćne terapije
Od raznih dijeta bila je mnogo diskutovana i
djelovao je lubrokal vrlo povoljno najčešće u dozi 3 x
hvaljena osobito u Americi tzv. ketogena dijeta, uve­
po 1 tableta. Broj napadaja bilo generaliziranih ,a oso­
dena od W i l d e r a . Sastoji se iz velike redukcije
bito Jacksomovih smanjio se, ili su i rijetki napadaji
bjelančevine i ugljičnih hidrata, a povećanja masti,
postali mnogo manji i manje intenzivniji, javljajući
osobito pomoću maslaca, ulja, vrhnja, slanine, rib­
se u formi absencea. Osim toga se je smanjila cjelo­
ljeg ulja, margarina i dr. te povećanja vitamina. Razni
kupna razdražljivost i unutarnji nemir bolesnika, oni
autori pledirajp pri ketogenoj dijeti za raznolike
su postali pristupačniji i raspoloženiji, cijela afektiv
dijetne programe i metode izvođenja terapije, kao
na sfera uskladnila. Nisam se mogao oteti utisku, da
Peterman, B a b o r k a i neki drugi amerikanski
ih je djelovanje lubrokala lako euforiziralo. Voljna
autori, tvrdeći, da im osobito kod djece uspijeva sma­
sfera, inicijativa za rad, nada za ozdravljenje, pažnja,
njiti broj napadaja. Samo djelovanje djeluje izazi­
koncentracija i apercepcija, sabranost su se poprav­
vanjem acidoze, koja uravnoteživanjem iona smanjuje
ljale. Osim toga se je popravljao san, apetit i preos­
podražljivost vegetativnog živčanog sistema, ublažuje
tali cjelokupni vegetativni tonus. Neke duševne smet­
neuromuskularnu podražljivost te spremnost za gr­
nje, koje bi nastale iza napadaja u formi smetenosti i
čeve. Autori se zalažu za tu dijetu kod djece do 12
uzbudjenja, su prestajale, te je pacijent ostao pristu­
godina i to samo kod genuine primame epilepsije.
pačniji točnijem pregledu, osobito detaljnijem očnom
Kod simptomatične nema uspjeha. Osobite kontrain
pregledu, encefaloi ventrikulografiji, lumblanoj
dikacije su oboljenja bubrega i rahitis.
punkciji pa i operativnom zahvtu. Ne mogu se složiti
Kakovu simptomatičnu terapiju epileptičkih na­ sasvim s tvrdnjom nekih autora, da kod sekundarnog
padaja možemo preporučiti nakon ovih teoretskih i epileptičnog sindroma nema tipičnih duševnih pro­
eksperimentalnobioloških izlaganja praktičnom liječ­ mjena uzrokovanih samom epileptičnom sindromom.
niku? Prije nego ecidirano odgovorimo na to pitanje Tome se protive rezultati terapije s lubrokalom.
Mnoge promjene karaktera koje su tako često upravo
izložit ćemo naša terapeutska iskustva.
patognomične za epileptički karakter i koje nalazimo
Izvan svake je sumnje, da je kombinovana tera­ i u našim slučajevima sekundarne epilepsije kao raz­
pija barbiturnih spojeva i bromovih soli danas naj­
dražljivost, mrzovoljnost, afektivni labilitet, rastreše
bolja i najopravdanija. U svojoj praksi upotrebljavam
nost, smetenost mijenjale bi se ili bi gotovo sasvim
za to l u b r o k a l , kombinovani preparat od obiju
nestajale. —
spojeva: i barbiturnih i bromovih. Iskustva moja ba­
ziraju na primjeni lubrokala kod preko 2Ö0 slučajeva Od 80 bolesnika tako zvane primarne grupe bilo ih
unazad 10 godina, od kojih imadem detaljnije podatke je 65 sa velikim napadajima, a 17 samo s malim na­
kod 105 slučajeva. Iako je svaki od tih interesantan padajima .rudimentarnim ili absenceima. Od tih svih
i različit od drugoga u svojoj patogenezi, kliničkoj bilo ih je 12 i s epileptičnim ekvivalentima razne for­
slici i reakciji na terapiju, nemoguće ih je radi nedo­ me i negdje su ti dominirali slikom (teško uzbudjenje,
voljnog prostora prikazati, premda bi za praktičnog bježanje , glavobolje, sumračna stanja raznog stup­
liječnika bilo to vrlo poučno. No prije svega nekoliko n ja ! dr.) Svaki od spomenutih 80 slučajeva bio je ka­
riječi o samomu lubrokalu. Jedna tableta lubrokala rakteriziran epileptičnim napadajem, a ipak niti je­
sastoji se iz 0,5 kalijevcg bromata u joniziranoj formi dan od tih nije bio fotografija drugoga nego su se
(50%), te 0,04 feniletilbarbituričnog natrija (luminal) bar u nečem medjusobno razlikovali. To razlikovanje
(3,3%). Pojedine doze kako se vidi uzete su tako je bilo u prodromalnim simptomima, koji su zapravo
minimalno, da još djeluju uspješno bilo sedativno često manjkali ,ili u auri, nešto manje u samom veli­
 481

kom ili manjem napadju, a onda opet više u svršetku padaj ili samo apsans. Kod ostalih slučajeva postali
napadaja u postparoksizmialnim pojavama ili eventu­ su napadaji nešto rjeđi ili blaži, no ne može se reći
alnim ekvivalentima. No razlikovanje nije bilo samo ništa definitivnije budući d je baš većina između tih
u kliničkoj slici nego i u reakciji na terapiju. Treba koji su se iz evidencije izgubili. Moram reći, da je
istaknuti da su na medikaciju lubrokalom prodro mnoge od tih priječilo ekonomsko pitanje, da uzimaju
malni simptomi uvijek gotovo bez iznimke dobro rea­ lijek, jer su bili vrlo siromašni. No bezuvjetno se mo­
girali. Jednako tako dobro reagirali su pri postparo ra kazati i ustvrditi, da nije bilo nijednog slučaja koji
ksismalnim psihot.ičnim stanjima te ekvivalentima. Od bi bio na lubrokal refrakteran i gdje nebi taj bar do­
samih napadaja bolje je reagirao veliki napadaj nego nekle dobro djelovao, u najkraće vrijeme.
mali barem u početku terapije, kasnije i pri dobro re­ Iako je nemoguće izložiti ili odrediti neku shema
guliranoj terapiji reagirao je i mali napadaj iako vrlo tičnu terapiju epileptičnih napadaja u praksi, jer ako
sporo i teško, pokazujući veliku refrakternost. Opće­ je igdje na mjestu individualna terapija to je ovdje,
nito se ne može reći ,da su psihične pojave a osobito ipak možemo prikazati nekoliko forma terapije koje
vegetativne reakcije bolje reagirale nego grčevi. Neki su nam se u praksi pokazale praktične i uspješne. U
put moglo se je zapaziti neko pravilo ili sistem pri po­ svakom slučaju počinjemo terapiju lubrokalom sa 3
pravljanju bolesnog stanja to jest nestajali su pro­ tablete dnevno, prije jela, preko dana za doručak i
dromi, aura je postajala sve više blijeda, nesvijest sve ručak, a večernju prije spavanja. Sveukupna početna
plića i kraća, osobito je bivala kraća tonična faza, a doza dnevna iznosi dakle 0,12 barbiturovog spoja i
klonična rudimetarna. Postparoksismalni umor sma­ 1,5 gr. broma. Pri uzimanju lijeka dajemo slijedeće
njivao bi se minimalno, ali bi pestparoksismalna psi upute: tabletu je potrebno rastopiti odnosno razmu­
hotična stanja izostajala. Na žalost se ne može reći, titi u pola čaše vode, popiti a iza toga još zapiti sa
da je to bilo uvijek pravilo. Osim promjene kvaliteta barem pola čaše čiste vode, ili nekog toplog domaćeg
napadaj mijenjao se i kvantitet, napadaji su postali — lipovog ili sljezovog — čaja. Voda ne smije biti
sve rijeđi i ako ispočetka ne sliaibilji. Kasnije su se mije­ hladna, nego ustajala ili mlaka. Kod takove aplikacije
njali i kvantitativno. Sve te promjene nisu nastajale nijesmo zapazili nikakovih gastričnih smetnja. Iza 3
u nekom pravilnom vremenu no svakako se može re­ do 4 tjedna uzimanja — ne nastane li bitnih pobolj­
ći, da su intenzivnije i na neki način definitivnije šanja — dodajemo još jednu tabletu u različito vri­
primjene nastajale tek nakon više mjesečnog liječenja. jeme. Jesu li napadaji većinom ili samo noću, doda­
Utjecaj terapije bio je bolji, ako je trajanje napadaja jemo tabletu i u večer, a jesu li danju dodajemo u
bilo kraće. Kod mladih individua kao i kod starih. jutro rjeđe u podne. S jednom dodatom tabletom
Kod starijh smo doduše bili uvijek skeptični obzirom produžujemo liječenje najmanje 2— 3 tjedna. Ne na­
na eventualnu simptomatičnu patogenezu, no kad se je stanu li ni sada bitne promjene, što je zapravo rijetko
s nekom vjerojatnosti utvrdilo da se radi o primarno dodamo još pola ili jednu tabletu. Pri noćnim napada­
epileptičnom sindromu produžavali smo običajnu tera­ jima dodamo između podneva i večernje, a pri da­
piju. Bilo je slučajeva gdje je terapija s najmanjim njim napadajima između doručka i ručka ili za do­
dozama i kod starijih slučajeva dala neobično dobre ručak ili ručak. Vrlo smo rijetko trebali tri puta po
rezultate. Najteži su bili bezuvjetno slučajevi s obzi­ 2 tablete. To je bilo osobito u jakim i velikim napada­
rom na terapiju kad je bolest trajala više godina, te jima sa psihičnim postparoksizmalnim promjenama.
ako su duševne promjene karaktera a osobito intelek­ Jesmo li postigli izostajanje napadaja na 3— 4 tjedna
ta bile već jako izražene i na neki način stabilne, ire­
ne smanjujemo još nikako dozu nego ju dajemo da­
verzibilne. No pojedini slučajevi gdje smo stalno da­
lje barem 6 mjeseci. Napominjem već ovdje, da se u
vali lijek i godinu dana bez obzira na rezultat dao
nam je na kraju i nenadan lijepi uspjeh. Izdržljivost praksi baš u tom izostavljan ju čine najveće pogreške.
u terapiji pokazala se je opravdana. Postignemo li ,da napadaji izostanu barem 6 mjeseci
Bolesnici su svi podnosili lubrokal vrlo dobro. U započinjemo dozu smanjivati oprezno po pola do jed­
svega dva slučaja javio se bromizam sa aknom, koja ne tablete. Svaki put čekamo barem 1— 2 mjeseca pri
se malenim dodatkom soli u hrani brzo izgubila. Smet­ novoj dozi. Pojave li se i najmanje promjene u smislu
nja od barbitumih spojeva pri liječenju lubrokalom apsansa ili kakovih vegetativnih alteraci ja, što je če­
nismo zapazili ni nakon više godišnje terapije. Neki sto prvi signal pogoršavan ja, samo bolesnik o njima
bolesnici su se u početku terapije tužili na pritisak u vrlo malo govori i nedaje im važnost, to se smjesta
želucu, no taj neugodan osjećaj izgubio se je pri pra­ treba vratiti na predjašnju dozu i ostati opet kod te
vilnom uzimanju lijeka. To se događalo osobito u po­ duže vremena. Pri kontrolnom ispitivanju bolesnika
četku moje primjene lubrokala dok nisam upozorio treba najtočnije ispitivati bolesnika baš obzirom na
bolesnike kako će uzimati lijek. Psihičnih smetnja u male promjene poremećaja svijesti ili vrtoglavice ili
smislu smanjenja intelektualne sposobnosti, slabosti male vegetativne smetnje, na primjer: tahikardija,
inicijative, pritiska u glavi ili kakovih već gastrointes
glavobolja, navala krvi u glavu, znojenje itd. Pri opti­
tinalnih smetnja nije bilo niti u jednom slučaju. Neku
malnoj dozi ostajemo po potrebi i g o d i n e , i uvijek
naviku ili pohlepu također nisam mogao utvrditi ni u
nakon dužeg termina pokušavamo oprezno snižavanje.
jednom slučaju. Naprotiv bolesnici su vrlo rado sma­
njivali dozu nakon potrebnog vremena i s teškom mu­ Treba uvijek i uvijek isticati, da ni više godišnje uzi­
kom iščekivali dan kad bi mogli lijek sasvim izostaviti. manje lijeka ne izaziva nikakove važnije poremeća­
Na žalost nje to u većini slučajeva bilo moguće. Ko­ je a najmanje kakove smetnje sa strane srca, ako na
načni naši rezultati koje smo mogli utvrditi kod bo­ ravski ne postoje teške srčane promjene. To podvla­
lesnika a koje smo vodili duže vremena u evidenciji čim zato, jer bolesnici dolaze često s takovim prim­
iil ih sada još vodimo bili su slijedeći: Od 8 CTslučajeva jedbama, ne konzekventnim smetnjama, a na koje da
velikih napadaja prestali su napadaji za cijelo vrije­ su ih upozorili drugi ljudi, a osobito apotekari i liječ­
me što smo ih vodili u evidenciji u 18 slučajeva. Kod nici. Takove tvrdnje nemaju nikakovog medicinskog
22 slučaja su napadaji postali mnogo rjeđi, a često i obrazloženja. Najgore je pak ito što se bolesnici dadu
mnogo blaži, neki put bi preostajao ili samo mali na­ nagovoriti, da i nakon više mjesečnog liječenja naglo
482

prekinu uzimanje lijeka. Posljedica toga je status epi opće svaku tešku hranu. Tako se i osobito dobro poka­
lepticus, koji može u prvom redu da ugrozi život bo­ zalo zabraniti čokoladu i jaja osobito tvrda.
lesnika a u svakom slučaju uzrokuje naglo pogoršanje Treći dio terapije bio bi zapravo opći dio tera­
cjelokupnog stanja i upropaštavan je svega dugotraj­ pije, koji ne smijemo nikako da propustimo. Bolesnik
nog nastojanja i liječnika i bolesnika. Na žalost je treba da izbjegava svako uzbuđenje, a osobito da iz­
uvijek onda u očima bolesnika odgovoran i kriv za to bjegava svaki jaki podražaj vegetativnog živčanog si­
liječnik, koji je odredio terapiju, a ne onaj koji je stema. Jednako tako i velike i nagle promjene atmo­
savjetovao prekidanje. Osnovni je dakle princip anti sferskih prilika ,kao uzdušnog tlaka i topline. Sredo
epileptične terapije lubrokalom izdržati u uzimanju gorska klima sa svojim uravnoteženim atmosferskim
lijeka i ne prekidati i ne smanjivati dozu dok liječ­ elementima najpogodnija je za epileptičare. Morska
nik ne odredi. klima je dobra1 samo u proljeće i jesen kad nema
Navedena forma aplikacije lijeka vrijedi općenito jakog sunca. Pri malo jačem suncu, treba da epilepti­
za sve kliničke slike epileptičnog sindroma u našoj čar nosi šešir najbolje slamnati, da se spriječi direk­
praksi. Postoje li tvrdokorno napadaji i dalje to pu tni uticaj sunčanih toplinskih zraka na centralni živ­
kušavamo kombinirati s lubrokalom i neke druge lije­ čani sistem.
kove, tako: atropin. sulph. (0,0005 p. do.) tct, belladon. Prije svake terapije epileptičkog sindroma treba
(3 x po 10 do 20 kapi) cofein, acetylcholin, strihnin, prije svega točno ili barem toliko točno koliko je to
danas moguće utvrditi da li se radi o esencijalnom ili
kalcij itd. U rjeđim slučajevima bili su indiciram
simptomatičnom epileptičnom sindromu. Klinička sli­
hormoni i vitamini, S tom kombnacjom nam je nekad
ka ne daje nam nažalost nikada ili gotovo nikada u
uspjevalo bolesno stanje bitno poboljšati. Kod napa­
daja bilo velikih bilo malih, koji dolaze najčešće pre tom pogledu jasnu sliku i podatke za dijagnozu. Nije
menstrualno, primjenjujemo s uspjehom slijedeću for­ se rijetko dogodilo da se kod bolesnika, koji su patili
mu terapije: u kritičnom tjednu dajemo 3 tablete lu više godina od epileptičkih napadaja, bez lokalnih ža
rišnih simptoma, našao na kraju tumor mozga. Zato je
brokala, rjeđe više, u tjednu iza toga 2 tablete, u tre­
najbolje stati na principijelno g l e d i š t e , koje se
ćem tjednu 1, pa opet 2 tablete u tjednu pred kritič­
na mojoj klinici striktno vodi, da je potrebno svaki
nim tjednom. Na taj način ne samo da djelujemo us­
pješno nego doziramo i ekonomično. Poslije 6 mjeseci slučaj epileptičnog sindroma najtočnije neurološki i
bez napadaja moramo ostati pri optimalnoj dozi koja psihijatrijski pregledati. To znači, potrebno je uz neu
nije obično velika, samo nam vrijeme promatranja tra­ raloški i psihijatrijski status izvršiti sve važne preg­
je često godinu dana, već prema učestalosti napadaja. lede mokraće, krvi i likvora (osobito je važno ispitati
omjer bjelančevina albuminiglobulini prema prijaš­
Doza je tu nekad i 1— 2 tablete dnevno vrlo često u
večer ili razdjeljena na polovine u različito doba dana. njim izlaganjima F r i s c h a ), najtočniji očni nalaz,
Odvikavanje je isto tako kao kod prije opisanih for­ te načiniti kraniogram i encefalografiju ili ventrikulo
ma. Neki put su apsans ili mali rudimetarni napadaji grafiju ,a po potrebi i arteriografiju. Razumije se da
za čudo vrlo otporni svakoj antiepileptičkoj terapiji, je to moguće samo na za to uređenom neurološkopsi
pa i s lubrokalom. No pri toj treba u svakom slučaju bijatrijskom odjeljenju klinike ili bolnice. To uzro­
strpljivo izdržati, jer popravljanje i nestajanje tih kuje mnogo i ekonomskih žrtava, ali je i sigurno, da
malib napadaja može nastati i tek nakon više mjeseč­ je to jedini način u većini slučajeva kojim se može
nog liječenja. , postaviti dobra dijagnoza i prema tome odrediti lije­
čenje.
Na jednu činjenicu ili komplikaciju treba svakako Praktični liječnik nastojat će, da tom zahtjevu
praktičara upozoriti. Neki put naime smo mogli opa­ izađe u susret koliko je god moguće i koliko to obi­
ziti kod bolesnika nakon veće doze tj. od 1 tablete klo­ telj bolesnikova dozvoli. Nije li to moguće, nastojati
nulost i malaksalost koja je ev. prelazila u sanenost. će da načini sve u smislu smjernica koje sam dao za
To je razumije se znak predoziranja narkoticima., Te terapiju.
pojave brzo nestaju i vjerojatno su najčešće kompli­
Prije nego završim svoja izlaganja o terapiji, mis­
kacije. U većini slučajeva treba ih ipak izbjegavati,
lim da mi je dužnost reći nekoliko riječi o osnivanju
što se postizava smanjenjem doze neki puta u vrlo
tako zvanih epileptičkih ambulanata, koji su pred više
malom kvantitetu, jer je kod nekih bolesnika doza te
godinu dana bile uređene naredbom M. S. P. i N. Z.
rapeutska na granici ili već unutar doze narkotične. u istočnom dijelu naše države, a koje su prouzroko­
Na prehranu tj. dijetni dio terapije potrebno je vale mnogo nezgodnih situacija i konflikt koji je rje­
svratiti osobitu pažnju i inzistirati na taj dio terapije šavao savez komora. Te ambulante su prema novin­
je prema izvodima gore iznesenima gotovo toliko va­ skim izvještajima navodno djelovale s velikim uspje­
žan kao i medikamentozni dio. Postavili smo u tome hom u liječenju epilepsija. Prema tim izvještajima
slijedeći generalni princip: Što manje tekućine (dehi­ je procenat potpuno »izliječenih«, prelazio čak i
dratizacija), što manje soli (kloridi!), i što manje me­ 6 0 % (!), već nakon liječenja od 2— 3 mjeseca. Ako li
sa (bjelančevine). Sa takovom dijetom, lako izvedi uočimo svu kompliciranost postanka epileptičnog sin­
vom, postizavamo najbolje. Razumije se, da zabranju­ droma kako smo ga to iznijeli u gornjim izlaganjima,
jemo najstrože alkohol i nikotin, jer su to otrovi, koji ako uočimo još nedovoljno poznavanje prave suštine
osobito ugrožavaju ravnotežu vegetativnog tonusa; cijeloga toga problema, ako pogledamo onaj razmjer­
tako važnog pri sprečavanju epileptičnog napadaja. no mali procenat uspješnog liječenja, kako smo ga
Vrlo se praktično pokazalo i umetanje posnih dana imali sa našim kombinovanim liječenjem nakon što
po jedan ili dva u tjednu, a za početak terapije se po­ smo izlučili detaljnim ispitivanjem simptomatične
kazalo čak vrlo dobro uvesti cijeli posni tjedan sa slučajeve, te ako i znamo, da su te ambulante nakon
dosta šećera i biljnih sokova i maslaca. Ketogena di­ kratkog ambulantnog pregleda liječile samo sa prepa­
jeta, kako je preporučuju amerikanski autori, nije se ratom kombinovanim od barbiturnog spoja i strihnina
pokazala bar kod odraslih najuspješnija a ni potrebna. sve epileptičare od reda, to moramo ustvrditi da je
Jednako je dobro preporučiti bolesnicima, da izbjega­ ovakovo liječenje po tim ambulantama bilo na vrlo sla­
vaju hranu, koja povećava plinove u crijevima, kao i u bim medicinskim nogama, Epileptični sindrom je i su­
 483

više ozbiljna bolest, a da bi se mogao ovako povr­ Literatura:

šno dijagnosticirati, a još manje s uspjehom liječiti. A c h u. F ü r s t e n b e r g : D. m. W . 1936. N. 8. — B e r r :
Ovaikovu metodu moramo najapodiktičnije odbiti. M ed. W. 1937. N. 4. — B i n s p a n g e r : N oth n agel’s H db. bd.
Zaključak: epileptički sindrom možemo uspješno 12. 1899. — B u m k e : B ergm a n n ’s u. S ta eh elin ’s ib. d. in ner.
M ed. V. Bd. II. T. 1939. — Bür g i : D. m . W. 1910. N. 20. — D e
liječiti. Iako taj uspjeh nije uvijek potpun, a i ne mo­
Crinis: K r a u s B r u g s c h ’s H db. X . 1922. — P r i s c h : D ie
že biti, jer je ipak liječenje samo simptomatično, mo­ E pilepsie. W ien. 1937. — G r u h l e : Z b it. f. d. N. u. P. 1924. N.
ramo nastojati da dođemo što bliže do cilja, tj. da 24. B u m b e’s H db. d. Psych. Bd, V III. 1930. — H e b e r : v. Frisch.
bolesnika u prvom redu riješimo epileptičkih napada­ — P a g n i e z : Pr. M ed. 1934. N. 13. E pilepsie. Paris. — R i c h e t:
ja. No nije to jedini cilj. Mi treba liječeći da nastoji­ v. D e Crinis. — R o g g e n b a u : G eg en w a rtsp rob le m e d. p sy
c h ia tr n e u r o lo g . F orsch un g. Stuttgart. 1939. — Starken­
mo sprječavati razvitak teških i neugodnih karakternih s t e i n : L eh rb u ch d . P h a rm a k olog ie, T o x ik o lo g ie u. A rz n e ­
promjena i razvitak demencije, moramo dakle nasto­ iverord n u n g. W ien. 1938. — C. S c h n e i d e r : N erven arzt. 1934.
jati, da učinimo čovjeka što više zdravim, ali i što — S c h r e c k : D ie E pilepsie des K in desalters. Stuttgart. 1937. —
više socijalnim i sposobnim za rad. Mi ne smijemo u S t e f a n : T h er, d . G egw . 1933. H. 3. — S t a u d e r : K o n sti­
tution u n d W esen sän deru n g der E pileptiker. L eip zig. 1933. —
našem liječenju nikada rezignirano šuštati i bolesnika
W e y g a n d t: K lin . W. 1925. N. 50. — W u t h ; K lin . W . 1925.
napustiti, jer bi se ogriješili o najosnovniju liječničku N. 50. — W . u t h : K lin . W. 1931. N. 5. Z a p p e r t : E rgeb. d. in.
i čovječju dužnost. M ed. 1932. 149.

Iz medicinske klinike u Zagrebu. (Predstojnik prof. dr. I. Botteri).

P r i l o g p i t a n j u p e r n i c i o z n e a n e m i j e i r a ka ž e l u c a .
Sveuč. doc. dr. Dinko S u č i ć

Anemija je kod raka želuca vrlo česta pojava i min ne resorbira u crijevu. Kod prave kriptogene
mi smo ] e opažali u 8 2 % slučajeva. Anemija je kao perniciozne anemije gotovo uvijek nedostaje endo­
rani simptom želuca rijetka, pa to dokazuje, da se geni faktor, a rijetko se događa da se ta razvije i
ona razvija kod bolesnika u uzročnoj vezi s neopla kad je resorpcija anhemina nedostatna. Promjene
zmom. Hipokromna anemija kod bolesnika s rakom krvne slike kod sprue nastaju radi otsutnosti vanj­
želuca nastaje bilo kao posljedica akutnog ili kro­ skoga prehrambenog faktora.
ničnog krvarenja tumora, bilo djelovanjem raspadnih S rakom želuca često* je udružena anacidna ga
toksičnih produkata neoplazme ma koštanu moždi­ stritida. U našem se materijalu našla ta pojava u
nu, što je razumljivo, kad se ima na umu, da rak 72,9% slučajeva. Anacidna gastritida može dovesti
želuca goitovo uvijek krvari, a leukocitoza ili neutro do ahilije, a može i spriječiti izlučivanje C a s t l e
filija i sedimentacija eritrocita su kao znakovi ova endogenog principa. Bolesnici s rakom želuca
toksemije organizma često izraženi. Stanovit dio trpe i od intestinalnih smetnja; gastrogene dijareje
anemije treba dovesti i u vezu s nedostatnom re ili sekundarne enterokolitide su izražene u 3,4%
sorcpijom željeza u hrani, poradi anacidne gastri­ naših slučajeva. Kod tih bolesnika postoji mogućnost
tide. smetane resorpcije anhemina. Prema tome B i e r
Anemija je kod karcinoma želuca gotovo uvijek m e r o v a anemija može da se razvije kod bolesnika
hipokromnog karaktera, rijetko kad hiperkromnog, u s karcinomom želuca radi nedostatne produkcije
našem materijalu l,4% bolesnika. C a s t l e ova principa ili radi defektne resorpcije
U tim slučajevima, iako je indeks boje prelazio ne­ anhemina, slično kao što se pemiciozna anemija
znatno normalnu visinu, nije se ipak radilo o klasičnoj može razviti poslije resekcije želuca ili u toku pri­
slici perniciozne anemije, jer su u razmazu krvi ne­ marne kronične gastritide. Mnogo češće su opažam
dostajali megatloblasti i megalociti. Te su se hiper slučajevi perniciozne anemije, u kojih se toku razvio
kromne anemije razvijale u toku bolesti, pa su bile rak želuca. U tim slučajevima nije problematična
u uzročnoj vezi s karcinomom. Pernicioznu anemiju pojava perniciozne anemije, nego nastaje pitanje
istodobno s karcinomom prikazali su već i drugi patogeneze neoplazme u želucu.
autori među ostalima i G o l d h a m e r 1 slučaj, a Takav jedan slučaj imali smo prilike i mi opa­
W a s h b u r n 4 slučaja. H o e s s l i n misli, da ne­ žali kroz dugi niz godina te ga radi zanimljivosti
ma pouzdana dokaza, da rak želuca može uzroko­ opširnije priopćujemo.
vati B i er m e r o v u anemiju, a u slučajevima, kad P. J. 58 god., stroja r. B olesn ik s e n ala zio o d 20. IV . 1931.
se pojave obadvije bolesti istodobno, on misli, da d o 18. IV. 1940., da k le tek om 9 godina, 4 puta na n a šoj klin ici.
P rv i b o ra v a k 1931.:
pemiciozna anemija prethodi neoplazmi želuca. A n a m n e z a : G od. 1912. p re b o lio m a la riju . O d tada im ao
Prema C a s t i eovoj teoriji, pomoću koje je­ o s je t ljiv želu dac, je r n ije p od n osio svin jetin u , a grah ga je n a­
dino možemo objasniti antipemdciozno djelovanje dim ao. K o n c e m 1930. *osjetio je b o lo v e u ep ig a striju , p o č e o je
p ov ra ća ti i d o b io j e žu ticu, m o k ra ća m u je postala tam na, s to ­
jetre, antdperniciozni jetreni faktor sastoji se iz unu­
lica sv ijetla , izg u b io je p otp u n o apetit za je lo . R a d i tih sm etn ja
tarnjeg želučanog termolabilnog faktora, koji se po lije č io s e p o če tk o m 193*1. god. u b a n ja lu čk o j b oln ici. K a k o m u
M e u l e n g r a c h t u izlučuje poglavito u prepilorič tam o n ije b ilo b o lje , u p u tio s e na našu k lin ik u . K o d dolaska
nim i B r u n n e rovim žlijezdama u duodenumu, te iz ža lio se d a n em a apetita za je lo , p o d rig iv a o je, d o b iv a o je n e ­
vanjskog prehrambenog faktora, koji stoji blizu vita s v jestice, b olila ga j e glava, o s je ć a o se ja k o slab. P ije i puši
u m jeren o.
minsikom kompleksu B2, iako nije s tim identičan. Spa­ S t a t u s p r a e s e n s : je tra n e što p ov eća n a , glatka, slezena
janje unutarnjeg i vanjskog faktora zbiva se u gastro se n e pipa. — N alazi: u rin : u ro b ilin o g e n 1:4, W asserm ann, K ahn,
initestinalnom traktu, M ein ick e n egativn i. Ž elu ča n i so k anaciđan. K rv n a slika k o d d o­
laska: E = 1,400 000, hb 28% , i. b. 1; L = 2,500; d iferen cija ln a
Pemiciozna krvna slika se može razviti, ako k rvn a slika: n esegm ent. 3 % , segm ent. 63% , eozin o 2 % , lim fo
nema unutarnjeg faktora, ako nedostaje vanjski 30% , m on o 1% . B o ja d ls a n i razm az: p oik ilocitoza , p o lik rom a zija ,
faktor, ili se antiperniciozni faktor odnosno anhe n orm ob la sti, m eg a lociti i m eg a loblasti.
484

Na osn ov i a h ilije, m eg a locitoze, m eg a loblastoze za k lju čili n alaze se i u desn om režn ju . S lezena: ra h lo prirasla, ja k o velika
smo, đa se k o d bolesnika radi o p e m ic io z n o j a n em iji. B olesn ik 16,5X 11X 3,5 cm , čahura n eznatno d ifu zn o od eb lja n a , pu lpa dosta
je 12 dana d o b iv a o V en tra em on i krvn a slika se p op ra vila tako, čvrsta, trab ek u li zn atn o od eb lja n i, lju b iča sti, fo lik li v id ljiv i.
da je pri odlasku k rv n i status glasio: E : 3,010.000, hb 68% i. b. O ko stra žn jeg ruba b lije d o sm eđe, oštro ogra n ičen o žarište u
1,13; L : 5.100. D iferen cija ln a k rv n a slik a : n esegm en t. 9 % , ob lik u k lin a. Desna, n ad b u b režn a žlijezd a : u v e ć e m opsegu
segm ent. 65% , eozin o 7 % , lim fo 13% , m on o 6 % . P rem a tom e je p ostm orta ln o om ekšana, sadrži kao zrn o graška v e lik o š tro o g ra ­
i terap ija dokazala ispra vn u našu dijagnozu. n ičen čv o r naran časte b o je . K oštan a m oždin a d ia fize desne b e ­
D rugi b o ra v a k 1932. drene kosti m ekana, tam no crven a. K ra lje š ci na p re sje k u tam no
P o odlasku s k lin ik e b olesn ik se d o v e lja če 1932. dob ro crv en e b o je bez stranih u k lju če n ja , isto tako i rebra.
o sjeća o. Tada su m u se p o ja v ili h em oroid i, k o ji su i krvarili. M ik rosk op sk a p r eg led b a : k a rcin om želu ca je gra đ en iz os­
V en traem on m u se zg ad io te ga n ek o v rije m e n ije uzim ao. R adi ku dne strom e i v elik ih a lveola uglatih, v e ćin o m gusto pored a n ih
toga je p o n o v n o osla b io i n e što požu tio. P ov ra ća o je , d ob iv a o epiteln ih stanica, k o je sam o m jestim ice p ra v e žljezd an e tvorb e.
v rtogla vice, pa je ra d i tih teg ob a p o n o v n o p r im lje n u klin iku . C v orići je tr e p ok a z u ju sličn u građ u k a o i tu m or želuca.
S t a t u s p r a e s e n s : b lije d , su bikteričan, slezena p o v e ­ P a to lo š k o a n a to m s k a d ija gn oza : ca rcin om a v e n tricu li partis
ćana, p o s to je n o d u li h a em orrh oiđ a les ex tern i. K o d dolaska k rvn a p ra ep y lorica e m ed u llaris solidu m u lcera tim i, ca rcin om a m eta
slika: E : 1,260.000 hb 38% , i. b. 1,5; L : 2.400; d iferen cija ln a staticum om en ti m a ioris, cirrh osis a trop h ica et ca rcin om a m e
k rvn a slik a : m e ta m ijelocita 2 % , nesegm ent. 18% , segm ent. 52% , tastaticum hepatis, h y p ern ep h rom a p a rv u m glan du lae su p ra re
lim fo 30% . U b o ja d isa n om razm azu anizocitoza, n e k o lik o n o r m o nalis dextrae, h yperp la sia m ed u lla e osseae, anaem ia pern iciosa.
blasta i m ega locita . S u b je k tiv n e teg ob e, ob je k tiv n i n alazi kao Kod našeg slučaja je krvna slika za vrijeme sva
i k rv n a slika b ili su više ili m a n je jed n a k i onim a k o d p rv og
boravk a. B olesn ik je d o b iv a o 46 dana V en tra em on i je tru p e r os. četiri boravka imala karakter hiperkromne anemije
N je g o v o se stan je v rlo d ob ro p o p ra v ilo i crven a krvn a slika k od s megalooitozom i megaloblastozom. Želučani sok
odlaska glasila je : E : 4,1000.000, hb 76% , i b. 0,92. je bio ainacidam, a izgled bolesnika subikteričan.
T reći b ora va k 1936.
Anemija je promptno reagirala na terapiju jetrom.
T ri m jeseca p r ije prim itka u k lin ik u opet je n ap ustio V en ­
Sve to dokazuje, da se kod našeg bolesnika radilo
traem on. Na to se p o č e o osjeća ti slab, i k rv n a slika k o d dolaska
b ila je k a k o s lije d i: E : 2,340.000, hb 50% , i b. 1,1; L : 5.300; 0 pravoj A d i s o n B ier m e r - ovoj anemiji. Ane­
d ife re n cija ln a : eozin o 8 % , b a zo 1 % , n esegm ent. 1% , segm ent. mija je nesumnjivo ustanovljena 1931., ali je više
61% , lim fo 24 % , m o n o 5 % . U razm azu na eritrocitim a iste p r o ­ nego vjerojatno, dia se ona manifestirala već 193G.,
m je n e k a o i k o d p r ija š n jih boravaka. B olesn ik je m je s e c dana
d ob iv a o sva k og dana 2 ccm C am polona in tram uskularn o te je
kad je bolesnik požutio i osjetio dispeptične tegobe,
u zim ao je tru p e r os. K o d odlaska crven a krvn a slika: E : pa je prema tome perniciozna anemija kod našeg bo­
4,800.000, hb 7 8 % , i b. 0,8. lesnika prethodila raku želuca barem za 10 godina,
Č etvrti b o ra v a k 1940. što je rijetkost i u svjetskoj literaturi. Tako na pr.
O d 1936. god in e u zim a o je re d o v ito preparate je t r e i osjeća o
se d o b ro sve d o je sen i 1939. Tada je p o č e o da osje ća b o lo v e u
rak želuca se pojavio poslije perniciozne anemije u
epigastriju, i to više lije v o od m ed ija n e lin ije . B o lo v i su v r e ­ slučajevima: C a t t i nakon 6 i 7 godina, M e u t h a
m en om posta ja li sve ja č i i b ili g o to v o n ezavisn i od jela . Izgubio l e r P e t r i c h 3 godine, T h i e l e 5 godina,
je apetit za je lo , je d v a je p o d n o s io m liječn a jela, p o č e o je naglo V e l d e 6 godina, H u r s t 2 slučaja sa 5 godina a
m ršaviti, više puta je p o v ra tio k rv, a stolica j e b ita tada crna.
S t a t u s p r a e s e n s : n ešto m ršav, anem ičan, su b ik teri­ 1 sa 9 godina. U ovim slučajevima, kao i u našem,
čan. U sredin i epigastrija v iše na desno pipa se rezisten cija v e ­ ne dolazi carcinoma ventriculi u obzir kao prvotna
ličin e k o k o šje g ja jeta , resp iratorn o je pom ičn a, na pritisak bolest, jer rak želuca nije dugogodišnja bolest.
nešto bolna. Prosječno žive bolesnici s rakom želuca oko 1 go­
K rvn a slika k o d dolaska: E. : 2,660.000, h b 53% , i. b. 1,11% ;
I, : 4 100; u razm azu a n iz o m a k ro e ito z a , p o k o ji m eg a loblast dinu (Sučić, Kalk). Klinička Intencija; karcinoma že­
retik ulocita 8 p ro m ille; sedim en taci ja eritrocita 19 i 41 m m . luca traje više ili manje po nekoliko mjeseci. Zbog
v rije m e k rva ren ja 1,5 m inute, zgru ša va n je 5 m inuta; stolica: toga je zaključak ispravan, da su oni slučajevi raka
benzidin i piram idon p ozitivni.
želuca, kod kojih se godinama ranije opažala per
N agli gubitak apetita za je lo , m r ša v ljen je, h em atem eza i
m elena. sim ptom i k o ji su se n e d a v n o p o ja v ili, te lok a ln i tu m or niciozma anemija, nastali sigurno tek poslije ove. Do
u epigastriju, u putili su nas da k o d n ašeg b olesn ik a posta vim o, 1930. su bila opažanja kombinacije pernicioze i
uz pern iciozn u anem iju , i d ija gn ozu raka želuca. karcinoma želuca dosta rijetka. Tek od o. g. mno­
R en tgen ološk a pretraga želuca (dr. T u rčić, C entralni ren t­ že se izvještaji o učestalosti pojave raka želuca kod bo­
gen ološk i institut) p otv rd ila je našu dija gn ozu , kako se v id i iz
slije d e će g nalaza: želu dac je ob ičn e veličin e. N atašte je prazan. lesnika s B i e r m e r o v o m anemijom ( Hur s t ,
U n je g o v o j a b ora ln oj p o lo v in i v id i se jed a n v e lik č v o r ili b o lje Cat t i , W a h s b u r n , MeyrthalerPetrich,
re ći kao jed n a v e lik a okru gla p loča, p ro m je ra o k o 6 cm . U Velde, Thiele, L i e c h t i, G r e p p i L e o
sredin i n je v id i se pop u t đ v od in a rk e v elik a m r lja kontrasta.
Na tom m jestu želučana stijen k a izgu bila je m otilitet i tu se
n a r d o , J e n n e r ) , Ovako kombiniranih slučajeva
pipa tvrda, na pritisak dosta o s je tljiv a rezisen cija. M išljen ja sabrao je W a h s b u r n , do 1938. 76, a C a t t i 107,
smo, da se radi o m a lign om p rocesu s je d n im o v e ćim k raterom . što svojih, što objavljenih u literaturi. Iz svega toga
N ešto o p o ra v lje n je trn jim preparatim a, b olesn ik je b io p r e ­ proizlazi, da bolesnici s pernicioznom anemijom sada
m ješten na k iru ršk u klin iku, radi o p era cije, s d ija g n ozom : ca r­ češće obolijevaju od raka želuca nego prije jednog
cinom a p ra e p y lo ricu m in in d iv id u o cum anaem ia pern iciosa.
D ne 8. III. o. g. pod vrgn u t je op era ciji, ali se k od la p a ra tom ije decenija, dok se prije mislilo, da je istodobna pojava
u tvrd ilo, da je tu m or in operabilan, je r p en etrira u pan kreas i obiju bolesti slučajna.
m etastazira u jetru. P rem ješten je p on ov n o u našu k lin ik u te C a t t i i T h i e l e objašnjuju sklonost bolesni­
je 18. IV . 1940. egziitirao. N je g o v je leš u pu ćen n a o b d u k ciju sia
ka s pernicioznom anemijom da oboljevaju od raka
d ija gn ozom : carcin om a p ra ep y loricu m cu m m etastasibus in he
pate in in d ivid u o cu m anaem ia p ern iciosa abservata p e r annos želuca time, da pod utjecajem jetrnje terapije paci­
I X e tc. O b d u k ciju je izvršio p ro f. S a lty k ow te n je g o v n alaz jenti dulje žive. Nema sumnje, perniciozna anemija
glasi u izvatku: je i prije nego su M i n o t i M u r p h y uveli tera­
L ješin a sred n je v isok og m rša vog m uškarca. K oža b lije d o
piju jetrom bila izrazito kronično oboljenje, ali ipak
smeđa. U trbu šnoj se Šupljini v id i želu čana m aram ica k o ja sa­
drži n e k o lik o čvrstih čv orov a d o v e ličin e zrna graha. Ž elu d ac ta terapija je bitno produljila život bolesnika. Radi
sre d n je širok, prazan, u stra žn joj stijen ci 4,5 cm d o fundusa toga je razumljivo, ako perniciozna anemija stvara
plosn at čv o r od 7 cm p rom jera s op rečn om cen tra ln om u d u b i­ dispoziciju u želucu za razvitak neoplazme, da je
n om i uzdignutim rubovitma. Ostala sluznica glatka, m jestim ičn o
kombinacija obiju bolesti sada češća. No objašnjenje
sivkaste p jege. Sluznica đuodenum a žu čn o pigm en tiran a, sjajn a
i glatka. P ankreas sitan, sred n je čvrst, b lije d o crven k a sto siv ­ te dispozicije nije time riješeno. Pod utjecajem K o
kast, re ž n jići sredn je v elik i. Jetra sitna: 2 0 ,5X 1 2 X 5 cm , p o v r ­ n j e t z n y e v a shvatanja o lokalnim prekanceroz
šina g ru b o zrnata. Na p resjek u paren him čvrst, b lije d o smeđ. nim promjenama želučane sluznice kao bitnog fak­
A cin o zn i crtež n ije v id ljiv , na p resjek u se v id e žu ćk a sto smeđa
žarišta u v e lič in i zrna graha i b jelk a ste pruge. O ko lije v o g ruba
tora patogeneze raka želuca kao i C a s t l e-ove
kao k o k o š je ja je v e lik o žarište, k o je se sa stoji iz gu sto poredan ih teorije o postanku perniciozne anemije, po kojoj
b jelk a stih čv o ro v a v e ličin e zrna graška. P o je d in i sitn i čv o rići nedostatak antipemicioznog faktora; u želucu uzro­
 485

kuje tu bolest, J e n n e r , L i e c h ti, V e l d e , čavajući razne statistike ,izračunao, da se u 14%

Thiele, M e y t h a l e r P e t r i c h misle, da je slučajeva pemiciozne anemije nalaze u želucu po­
anacidna, kronična gastritida ono oboljenje, koje lipi. S t a e m m l e r misli, da polipi želuca, bili oni
uzrokuje i B ier m e r o v u anemiju kao i rak želuca. upalne geneze ili adenomatozne naravi, često malig­
No kako se kod kronične gastride perniciozna no degeneriraju. Rak želuca., koji se razvio iz ga­
anemija ne pojavljuje redovno, a isto tako niti rak stritide i polipa želuca, imali smo prilike opažati i
želuca, smatraju Vel d e i T h el e, da je za posta­ u našoj klinici. Prema našem istraživanju ipak se
nak tih bolesti potrebna još konstitucionalna dispo­ većina slučajeva raka želuca ne razvija iz gastritida
zicija, odnosno nasljedni faktor. ili polipa, ali svakako i ta patološka zbivanja mogu
Gotovo uvijek je s pernicioznom anemijom stvoriti dispoziciju želuca da se u njem razvije rak.
udružena i ahilija, tj. nedostatak solne kiseline i To se zbiva tek onda, kad su kod bolesnika isto­
pepsina u želucu. Za dijagnozu pemiciozne anemije dobno izraženi i ostali faktori za postanak raka, kao
potrebno je utvrditi i ahiliju. No ipak su, makar i što su doba, rasa, hereditet, i ako je prisutan još
rijetko, opažani slučajevi prave B ier m e ro v e nama nepoznat činilac koji sadrži ens malignitatis,
anemije s očuvanom sekrecijom želučane kiseline pretvarajući prekancerozno tkivo u rak. Kako vidi­
te je F i n n e y sabrao oko 30 takvih slučajeva iz mo, karcinom nastaje istodobnim sudjelovanjem
literature. Kod ahilije može, ali ne mora, prestati se mnogobrojnih uzročnih činilaca. Od pemiciozne ane­
krecija unutarnjega, endogenog C a s t i e o v a prin­ mije obole bolesnici srednjeg doba, dok rak obično
cipa, a dogodi li se to, razvije se po C a s t i e u prava zahvaća starije osobe. Jetmja terapija produžuje
pemicioznia. anemija. Kod ahilije obično sistira naj­ život bolesnika s B i e r m e r o v o m anemijom, pa
prije sekrecija želučane kiseline, pepsina, a tek onda oni češće dostižu starost, koja je sklona postanku
unutarnjeg C a s t i e o v a principa. Izuzetno se može raka želuca. Radi toga je razumljivo ,da se sada češće
dogoditi, da nedostatak C a s t i e o v a principa, pret­ opaža B i e r m e r o v a anemija komplicirana s ra­
hodi prestanku sekrecije HC1, kao što se sigurno kom želuca.
zbilo u slučajevima, koje navodi F i n n e y . Ipak postotak bolesnika s pernicioznom anemi­
Rijetko kad može ahilija postojati bez anatom­ jom, koji obole od raka želuca, nije toliko visok, da
skih promjena želučane sluznice. Obično opažamo bi trebalo zaključiti, da jetmja terapija izvrgava
ahiliju, koja se razvijiai u toku kronične gastritide. opasnosti bolesnike da obole od raka želuca, što ko­
načno slijedi i iz statistike C a t t i-jeve, koji je 1938.
Kod pemiciozne anemije nalaze se često pro­
sabrao 107 slučaijevo pemiciozne anemije, kompli­
mjene gastritične naravi. S c h i n d l e r i S e r b y
cirane s neoplaznom želuca.
su doduše našli kod 4 od 23 slučaja pemiciozne ane­
Pojava raka želuca kod bolesnika s pernicioz­
mije intaktnu želučanu sluznicu. L u b a r s c h i nom anemijom odrazuje se u pogoršanju anemije,
B o r c h a r d su obdukcijom utvrditi u 83,5% slu­
eventualno pretvaranjem biperkromnog karaktera
čajeva B i e r m e ro v e anemije gastritične promjene u hiperkromni s leukocitozom, dispeptičnim tegoba­
(cit. po T h i el e-u].
ma ili pogoršanjem tih tegoba pa i pojavom simpto­
No pored ahilične gastritide, odnosno nedostat­ ma neobičnih za B i e r m e rovu bolest, na pr. he
ka C a s t i e o v a principa u patogenezi pemiciozne
matemezom, kao u našem slučaju, te naglim gubit­
anemije igraju ulogu i stanovit nama još nepoznat, kom apetita i opadanjem tjelesne težine.
konstitucionalni faktor, koji je najčešće naslijeđen.
Iako rak želuca nije česta komplikacija pemi­
Bez obzira na to, uzrokuje li gastritida perni ciozne anemije treba ipak voditi računa o stanovi­
cioznu anemiju putem ahilije ili se kod B ier m e r tom stupnju sklonosti tih bolesnika, da obole od raka
ove bolesti upala želučane sluznice razvija tek po­ želuca. Radi toga je potrebno bolesnike s pernicioz­
slije ahilije, svakako je kronična gastritida čest na­ nom anemijom, u svrhu rane dijagnoze raka želuca,
laz kod te bolesti i treba joj pridati stanovito pato sistematski periodički podvrći rentgenskoj pretrazi,
genetsko značenje u slučajevima, kad se rak želuca bar jedanput na godinu, budući da. operativni zahvat
razvije kod tih bolesnika. ima najbolje izglede u uspjeh, ako se dijagnoza
Od svih teorija, koje tumače patogenezu raka., raka želuca postavi rano.
dosad još nijedna ne zadovoljava, jer ne otkriva pot­
punu istinu o uzroku raka, ali je ipak V i r c h o w Literatura:
ljevai podražajna teorija najbolje eksperimentalno
C a s t l e W. B .: C old S p ring H a rb or S ym posia on quart.
fundirana, otkad je J a m a g i w i i Ichi kawi , B iol. 5, 414 (1937.). — C a t t i L .: H aem a tolog ica (Pavia) A rch .
L e i t e h u , P a s s e y u i ostalim uspjelo raznim 19, 939 (1938.). — F i n n e y J. O .: A m . int. M ed. 12, 1521 (1939.).
kemijskim tvarima izazvati kod životinja rak. Kro­ — G o l d h a m e r S. M .: A m . J. M ed. Sci. 195, 17 (1938.). —
G r e p p i E. c. S. L eon a rd o: A tti a ccad. Fisio. Siena X I , 7, 27
nična upala u jednom organu može se smatrati kro­ (1939.). — H a r i n g W .: M. M. W. 1938, II, 1544. — H o e s s l i n
ničnim podražajem, koji putem lokalne regenenativ H .: M. M. W . 1939, I. 11. — H u r s t : Quart. J. M ed. 1932, 157. —
ne metaplazije epitela može uzrokovati rak u Jen n e r A. : A cta b rev. neerl. P h ysiol. 9, 123 (1939). — L e i t s c h
odnosnom organu. (cit. L ew in C., D ie A e tio lo g ie der bösa rtigen G esch w ü lste, J.
S p ringer, B erlin 1928.). — L i e c h t i H .: S ch w . m. W sch r. 1939,
K o n j e t z n y je, pod utjecajem gornjih spoz­ I, 172. — L u b a r s c h B o r c h a r d , cit. po V eld e. — M e y t h a l e r
naja o kancerogenezi, i na osnovi histološkog pro­ F. c. H. P e t r i c h : K li. W o. 1938, I. 196. — M e u l e n g r a c h t
učavanja preparata reseciranih želudaca zaključio, da E.: N ord. M ed. (S tockh olm ) 1939, 11. — P a s s e y : B rit. m ed.
Journ. V ol. 3832, 1112. — S c h i n d l e r R. i A. S e r b y : A rch ,
se rak želuca razvija iz kronične gastritide, čira i int. M ed. 63, 334 (1939.). — S u č i ć D .: W ien. A rch . inn. M ed.
polipa želuca. Kako sam već naveo, gastritida je 33, 214 (1939.). — S t a e m m l e r cit. p o Su čić. — W a s h b u r n
česta kod Biermerove anemije. H a r i n g je, prou­ R. i H. R o z e n d a a l : Ann. int. M ed. 11, 2172 (1938.).
486

Iz dermatovenerološke klinike sveučilištau Zagrebu. Predstojnik: prof. dr. Fr. Kogoj.

O v r i j e d n o s t i b u h a č a za l i j e č e n j e u š l j i v o s t i .
(Prijedlog za promjenu u našoj farmakopeji)
Ph. Mr. Josip T a b o r s k y i priv. doc. dr. Šime Č a jk o v a c

Uzroci, kojima najčešće pripisujemo etiološko loze dovode do lokalnih promjena na koži pod sli­
značenje za nastajanje ekcema, egzogene su naravi. kom folikulitida (teren bogat dlakama i žlijezdama),
Dovode li oni kod svakog čovjeka do upalnih mani­ eritema i lokalnih denmatitida, koje se postepeno
festacija na koži, nazivljemo ih primarno toksičkima senzibilizacijom kože proširuju u ekcematiformne,
(toluol, ksilol, B l o c h o v primin, W e d r o f f o v gdjekad hemoragične ili bulozne egzanteme, a one
dinitrochlorbenzol), dok u veliku grupu fakultativno opet mogu da dovedu do proširenih alergijskih
toksičkih uzroka ubrajamo one, koji samo kod ne­ eksfolijativnih dermatida s jakim lameloznim ljušte
kih ljudi s »osjetljivom kožom« (latentni ekcemati njem. Iako je prognoza kod većine od ovakvih slu­
čari) izazivlju upalne reakcije u formi ekcema (odol, čajeva dobra, jer takva koža već uz posve indife­
eterička ulja, amika, terpentin, kinin, živini prepa­ rentnu terapiju puderima i pastama za koju nedjelju
rati, atropin). primla izgled posvemašnje kliničke sanacije, ipak je
Kod procjenjivanja vrijednosti nekog medika­ daljnje tliječenje živinim prepaijatima kontrajindici
menta za liječenje ušljivosti u vezi s podraživanjem rano. Uzmemo li još u obzir kontraiindikacije za lo­
kože posve nam je svejedno, da li se radi o priro­ kalnu aplikaciju sive masti kod iole proširenijih,
đeno osjetljivoj koži, ili se osjetljivost kože — naročito upalnih afekcija kože (ekcemi, generalizi­
pod utjecajem koje nokse — istom kasnije razvila. rana psorijaza sklona eritrodermiji, iihen ruber u
Kako već u običnom životu svaki pojedinac nailazi vrijeme nastajanja — izomorfni podražajni efekat),
u svome zvanju ili bilo gdje drugdje na mnogobrojne nepraktičnu farmaceutsku formu, koja je često od­
fizikalnotermijske ili kemijske ekcematogene nokse, govorna i za senzibilizaciju prema živi, pa mazanje
koje zbog specifične reakcije kože preko monova rublja i donekle potreban oprez kod liječenja tuber­
lentne senzibilizacije dovode do polivalentnih ekce­ kuloznih bolesnika, vidimo, da imamo dosta razloga
ma, moramo nastojati, da terapijom čestoga ektopa potražiti koji drugi lijek eventualno i s drugom far­
razita — uši, ako nam je ikako moguće, ne senzi maceutskom formom, negoli što nam ga za liječenje
biliziramo kožu i ne stvaramo ekcematičare. Sve pedikuloze pruža današnja naša farmakopeja. Dru­
dotle, dok još ne poznamo one karike u koži, koja gim riječima, smetnje kod pedikuloze i njeno izlje­
je za njeno alergiziranje najvažnija (promjena struk­ čenje ne pružaju dovoljan ekvivalent za objektivnu
ture u epitelijalnim stanicama, kako su to iznijeli i subjektivnu simptomatologiju teških ekcema i eri
Br. B l o c h i J. J a d a s s o h n , podražaj epite trodermije, koje se mogu kod liječenja živom razviti.
lijalnih živaca ili kakvo prethodno oštećenje živča­ Nije zato čudo, da se protiv ušljivosti preporučuje
nih ogranaka krvnih žila — po K r e i b i c h u i čitav niz drugih magistralnih preskripcija sa sumpo­
P i č k u , — idiosinkrazija simpatikusa po tumačenju rom, ksilolom, sabadilom, peruvijanskim balzamom
A l m q u i s t a, epitelijalna preosjetljivost s isto­ i si., a i gotovi tvornički preparati (mom, cuprex,
vremenim imunobiološkim poremećenjima u endo mitigai, aulin, ristiin, peruol), koji imadu prednost
telijalnim stanicama, kako senzibilizaciju shvaćaju bilo zbog svoje farmaceutske forme (prašci ili teku­
L e h n e r i R a j k a itd.), naša je zadaća, da iz­ ćine) bilo zbog zgodnijeg antipärazitarnög remedija,
među većeg broja medikamenata s jednakim kura jer pokazuju manju sklonost senzibilizaciji kože. Siva
tivnim efektom za neko. oboljenje odaberemo ono živina mast se zato u svrhe liječenja pedikuloze —
sredstvo, koje kod funkcionalnog ispitivanja kože barem u privatnoj praksi — iz prije navedenih raz­
pokazuje najmanju sposobnost senzibilizacije. loga, u najvećoj mjeri opravdano, već posve na­
Od fakultativno toksičkih medikamenata kao pustila.
etioloških uzroka za nastajanje i razvitak ekcema U velikoj grupi insekticidnih, farmakodinamički
treba u prvom redu spomenuti živine preparate. Neki različitih preparata s obzirom na toksičnost kod
živini spojevi dovode češće, drugi pak rjeđe do čovjeka i insekata zasebno mjesto zauzimlje buhač.
promjena u imiunobiološkom stanju kože. Među Dok su stariji autori ( F r i e d m a n n i K i s s k a l t ,
živine preparate, koji vrlo često dovode do podra­ N u 1 1 a 11) ispitujući farmakodinamičko djelovanje
žaja i senzibilizacije kože, spada i siva živina mast, buhača tvrdili, da on ne djeluje toksički na uši ili
koju za liječenje pedikuloze preporučuje naša naj­ komarce, već samo na buke (inde nomen buhač),
novija farmakopeja (Jugosl. I.). Kako je kod nas to već A . J u i l l e t i H. D i a c o n o (1925. god.)
ušljivost vrlo česta pojava, naročito kod siromašni­ iznose, da ekstrakt, dobiven od cvjetova buhača, već
jih slojeva stanovništva, to bismo — držeći se far1 u malim količinama djeluje letalno na sve insekte,
makopeje — vrlo često došli u priliku, da propisu­ dok je za čovjeka i za sve druge homojotermne
jemo jednu od ekcematogenih noksa, koja se redo­ životinje netoksičan.
vito nalazila u svim serijiaima kod ispitivanja ekce Buhač, flois pyrethri, oficinalna droga naše far­
matogeoih uzroka u Breslau (J. J a d a s s o h n ) , u makopeje, dobiva se od nerascvjetalih i polurascvje
Beču (L. A r z t i M. O p p e n h e i m ) i u Zürichu talih (B. G n a d i n g e r i C. S. C o r i 1930.) glavica
(B r. B l o c h). višegodišnje biljke chrysanthemum cinerariae foli­
Apstrahiramo li od općenitih oštećenja orga­ um. U južnim dijelovima naše banovine uspijevaju
nizma, koja se mogu manifestirati u obliku merku kulture buhača vrlo dobro, a i samonikla ga nala­
rijalnih stomatitida, enteritida, pa čestih albuminu zimo na pećinama i kamenitim obroncima Like, jugo­
rija i toksičkih nefritida, vidimo, da obične inunkci zapadne Hrvatske, Hercegovine, Crne Gore i Dal­
one kure sivom živinom masti kod liječenja pediku­ macije. Prašak te naše najvažnije izvozne biljke
 487

(godišnje se izvozi oko 40 vagona) dolazi na domaće cirane kemijske spojeve u pojedinim dijelovima
i strano tržište u karakterističnim trouglastim cvijeta, lista ili stabljike konačno razjasni, prisiljeni
kutijama. smo i dalje zadržati En g l er P r a n t l o v sistem
Radix pyreithri (Bertraimswurzel) dobiva se iz podjele toksikodermijia. i alergodermija s obzirom na
anacyclusa pyrethruma i s našim buhačem nema pojedine botaničke familije, tako da još uvijek u istoj
ništa zajedničko osim imena, pa bi zbog moguće grupi P r i n c e M o r r o v l j e v i h »drug eruptions«
zabune trebalo za buhač prihvatiti ime flos chry nailazimo na preosjetljivosti prema najrazličitijim
santhemi umjesto flos pyrethri. Tinktura toga korje kemijskim spojevima.
na dodaje se zbog laganog adstrinktivnog djelovanja Promjene na koži lica u obliku eritematozne i
nekim vodama za ispiranje usta (tct. pyrethri com­ mokre vezikulozne dermatitide kao posljedice pre­
pos. — »Hamburger Mundwasseressenz«). osjetljivosti za chrysanthemum leucantheum spo­
Čistoćul b u h a čeva praška d ok a zu jem o n a v iše načina. N a j­ minju O. K r e n i M, O p p e n h e i m , a za anthe
je d n o sta v n ija i n a js ig u rn ija je direktn a m ik roskop sk a pretraga
mis cotiola, također jednu kompozitu, J. H. Seq u
n je g o v ih sastavnih d ije lo v a , k o d čega s e la k o u v je rim o , d a li se
u n je m u n ala ze i d ije lo v i s ta b ljik e (u k o jim a n em a in sek ticid n og e i r a . O sličnim opažanjima javljaju E. D. O s b o r ­
to k s ičk o g p rin cip a ), a p o pelu d u u tv rd ju je m o , o d k o je se vrste n e i E. D. P u t n a m (J. am. m. Ass. 1932. p. 972)
Pjyrethruma pretežn o sa stoji (p yreth ru m cin era ria e foliu m , pyr. i H. M c C o r m a c (ref. Zbl. Hautkrankh. Bd. 41.
roseum , py r. m arsh a lii s. carn eum ). iv ožu ti prašak našega dalm a­
p. 479 g. 1932.).
tin sk o g b u h a ča im a dlak e u ob lik u v e lik o g slova T, sk leren h im
sk e stan ice o d m e zo fila o v o jn o g lista, pa p ilozn u epid erm u , žli­ Buhač se nije do najnovijega vremena — ba­
je z d e tipa fa m ilije k om p ozita , sitne tr a h e je i n ešto kristala k a l­ rem ne u većoj mjeri — upotrebljavao u humanoj
c ije v a oksalata. B io lo šk i poku s po W a s i c k o m d ok a zu je ja k ost
medicini, pa smo zato upućeni na literaturu o opa­
to k s ičk o g d je lo v a n ja buhača. P o vrem en u , p o tre b n o m da m uha
za tvoren a s nešto p rašk a od1bu h ača u E r l m e y e r o v u tik v icu žanjima na vrtlarima ili radnicima, koji su izvrgnuti
u gine, z a k lju ču je m o na k v a litetu buh ača. K o d k e m ijs k o g d ok a ­ prašini kod tehničke preradbe buhačeva cvijeta.
ziv an ja ne s m ije etersk i ekstrakt p ok a ziva ti zelen e b o je ; zla tn o­ Amerikanski su autori (J. H. S e q u e i r a 1936.,
žu ta b o ja ekstrakta u p u ć u je na to, da se u n je m u n e n alaze d i­ M c C o r d , P. Car e y, C. H. Kil k e r i D o r o t h .
je l o v i sta b iljk e s k lo ro filo m .
V rije d n o s t b u h a ča p r o c je n ju je se i p o p r ocen tu a ln om sadr­
K. M i n s t e r 1921.) opažali na radnicima, koji su
ža ju ete rsk o g ek strak ta; o d d o b ro g se b u h a ča traži, da p o s lije zaposleni prerađivanjem buhačeva cvijeta, najprije
isp a re n ja etera ostane b a rem 7,5—8,5% gu stoga ekstrakta. eritematozne, a kasnije papulozne i vezikulozne
Za upotrebu buhača u medicinske svrhe od os­ egzanteme, lokalizirane na nepokrivenim dijelovima
novne je važnosti pitanje, da li baš insekticidni, tijela (lice, vrat, šija, ruke i podlaktica). Taj osip,
farmakodinamski princip buhača podražuje kožu ili kojega obično prati jak svrbež kože, a gdjekad la
se te nezgodne pojave moraju pripisati nekim dru­ kriminacija ili akutna rinitida, brzo prolazi i bez
gim tvarima, koje nemaju toksikološkog principa ikakve terapije, ako bolesnika uklonimo iz toga
važnog za terapeutske svrhe. Mnogi autori (M c. miljea. Neki su radnici prvi put dobili tu fitogenu
C o r d , P. C a r e y , C. H. K i l k e r i D. M. M i n ­ toksikodermiju tek poslije dvije do tri godine, drugi
s t e r 1921., A . M. R i a m i r e z 1930.) smatraju to za mnogo kraće vrijieme. J. H. S e q u e i r a (1936.)
važno pitanje već riješenim i tvrde, da se tvari, koje je kod mnogih bolesnika s tom profesionalnom
podražuju i koje mogu dovesti do senzibilizacije alergodermatitidom (po A . P e r u t z u 1938. i K.
kože, odnose na terapeutski nedjelotvorne sastavine To u t o n u 1932.) mogao buhačem izvesti pozitivne
buhača, na neku kao jantar svijetložutu smolu (pel kutane reakcije, ako se istovremeno radilo i o rini­
letorin), eterička ulja i neki alkaloid — chrysanthe tidi. S. M. Fe i n b e r g '(1934.) iznosi dapače 46,2%
min ili inulin. Fitokemijskim ispitivanjima čitavog pozitivnih kutireakcija od svojih 225 ispitivanih slu­
niza autora (F u j i t a n i, M c D o n n e l l , S. S a t o, čajeva, nastalih zbog nekog praška protiv stjenica,
R o a r k , B. G n a d i n g e r i C. S. C o r i 1930., kojega je glavni dio također neka kompozita (»Rag­
R e e b , La F o r g e i K e e n a n , S c h l a g d e n wurz«, »ragveed« ili T o u t o n o v »Lumpenkraut«).
h a u f f e n , A. G e r s d o r f i W. M, D a v i d s o n Recidivi egzantema mogu se spriječiti jedno­
(1929.), H. S t a u d i n g e r i L. R u ž i č k a s a s u ­ stavnim premazivanjem kože kojom indiferentnom
r a d n i c i m a (1930.) traže se i analiziraju različiti masti, a poslije rada treba kožu oprati vrlo razbla
ekstrakti i toksikološki principi buhača i određuju ženom otopinom natrdjeva bikarbonata, koja treba
im se fizikalna i kemijska svojstva (pyretin, pyre da neutralizira tvari dz buhača s kiselim karakterom.
tron, ac. pyretrotoxicum, pyrethrol, pyrethrolon, Ti su autori kod nekih radnika primijetili i naročiti
pyrethrin I i II). »anafilaktički tip« oboljenja s erizipelatoznim crve­
Želimo li na bazi naših ispitivanja preporučiti nilom i oteklinom lica; S a m. M. F e i n b e r g (1934.)
širu upotrebu domaćega buhačevog praška u bilo dapače smatra neke nerazjašnjene astme i peludne
kojoj formi za liječenje ušljivosti, moramo prije ko­ groznice, koje se javljaju zimi, alergičnim promje­
načnog prikazivanja naših pokusa navesti, na kakve nama nastalim zbog insekticidnih preparata pyre­
smetnje možemo kod nekih bolesnika naići, kolika thruma. Preosjetljivost prema buhaču u obliku der­
im je frekvencija i kakvo im je značenje. matoloških manifestacija nalaze i R i l e y , R e e b ,
Zasebna grupa dermatoza, kojoj je još 1887. Wiggers, Boucard, Schlagdenha.uffen
god. J a m e s C. W h i t e dao naziv »dermatitis (cit. po A . M. R a m ir e z u ), dok se kod R a m i ­
venenata«, poznaje već neke fanerogamne biljke iz r e z o v i h slučajeva pretežno radi o specifičkoj
familije kompozita (na pr. amika), u kojima se tražio preosjetljivosti, koja se manifestira u vazomotomoj
uzrok za njihovo nastajanje. Ta grupa dermatitida rinitidi i astmi. Kod svih svojih slučajeva R a m i r e z
predstavlja danas još uvijek preosjetljivost kože je tu monovalentnu, specifičku preosjetljivost prema
prema kemijski najrazličitijim grupama i tvarima u ekstraktu peluda buhača (moderno insekticidno
botanički jedinstvenim familijama. Ispravnije bi bilo, sredstvo »flit« se također uglavnom sastoji od bu­
da ih razvrstamo po kemijski točno definiranim spo­ hača) mogao dokazati funkcionalnim ispitivanjem
jevima, kako to činimo kod profesionalnih obrtnih kože po metodi B l o c h a na skarificiranoj koži ili
ekcema izazvanih kemikalijama. S razloga, što fito intradermalnim reakcijma. Štaviše — mogao ih je i
kemija nije još uspjela da sve, gdjekad vrlo kompli­ desenzibilizirati. Dok se podražaj kože može javiti
488

i bez specifičke imunobiološke promjene u koži u nom slučaju nismo mogli uništiti akarusa ni njegovih
smislu stečene preosjetljivosti, rinitis i astma su jaja u koži. Uzrok toga treba vjerojatno tražiti ili u
sigurno uvijek specifičke senzibilizacije prema pe saponifikaciji buhača i stvaranju neaktivne supstan­
ludu buhača. cije (dodir s krvi i živim tkivom — po tumačenju
P r ije desetak godina p o č in je se sitn o p u lverizira n i čitav J. C h e v a l i e r a, L e m a i r e a i O. C a u d i n a ) ,
c v ije t buhača (Reb r a s s i e r ) , n je g o v ra zličito p rip ra v lje n i eks­ koja više ne djeluje antiparazitarno, ili u nemoguć­
trakt ili od S t a u d i n g e r a i R u ž i č k e sintetizirani aktivni
nosti prodiranja buhača ispod orožnjenih dijelova
p rin cip (pyrethrin) u fo rm i k a p ljica , u lja , keratin iziran ih gra ­
n u la ili gelatinskih k u glica (kao što su »v erm u rol«, »v erm osol«, kože, gdje se nalazi grinja svraba. S. E. S c h w e i t ­
»ch ry sém in e« i »v erm osin «) u p otreb lja v a ti za lije č e n je h elm in ti z e r i J. W. T e d d e r (Brit. med. J. 1936./L p. 36)
ja ze k o d lju d i i živ o tin ja ( S c h w a b 1932., G u i l l a u m e 1932., doduše navode, da su s 0,75% piretrinskom masti
R e b r a s s i e r 1935., P e r r o t , G a u d i n i R o u d e a n d u kod svakodnevne aplikacije mogli za 5— 7 dana izli­
I f ö y e r 1933j.). K a k o se p iretrin u d od iru s k rv i, ž iv im tk ivom
ili ga strointestinaln im sek retom h om ojoterm n ih živ o tin ja lako ječiti skabies, no spominju i slučajeve, koje su tre­
sa p o n ificira i tim e gu bi s v o ju toksičn ost, d ok k o d insekata, an e bali liječiti duže od 8 dana. Našim ispitivanjima
lid a i crije v n ih parazita osta je n esa p on ificira n , ra zu m ljiv o je, nismo mogli niti približno postići uspjehe Sch w e i t
da ga m o že m o b ez b oja zn i u p o tr ije b iti za n jih o v o o d stra n jiv a n je z e r a i T e d d e r a. Zbog toga smo napustili dalj­
(M. A n g l a d e , O. G a u d i n e t , R. A r c o n y 1932. i E. P e r
r o t 1932.). T o k sičn o d je lo v a n je k o d h om ojoterm n ih živ otin ja
nje ispitivanje djelovanja na skabies i posvetili se
p o ja v lju je se tek k o d in tra ven ozn e a p lik a cije v r lo v isok ih doza, samo liječenju ušljivosti, naročito ftirijaze, jer ne­
kjoje se ne m o g u sa p on ificira ti, na pr. k o d psa 6— 8 m g n a k i­ mamo razloga da mijenjamo dosadašnju terapiju
logram! težine. D je c i se d a je u v o d i ra zrijeđ en a a lk oh oln a o to ­ ušljivosti glave, koja je na toj klinici još od njena
pina piretnina u fo r m i su sp en zije, pilu la ili gela tin ozn ih kapsu la
p o 10 m g dn evn o k ro z tri dana n atašte u m lije k u ili šećeru , k od
početka uobičajena, a koja je vrlo jednostavna i
odraslih dva pu ta više. P erian a ln o sm ješten e p a ra zite m ožem o ekonomična: petrolej i maslinovo ulje u jednakim
u ništiti a p lik a cijo m 0,001% piretrdna u fo r m i m asti ili o m a n jim dijelovima sigurno dovode do cilja.
klizm am a, k o je sa drže n ešto a lk oh oln e otop in e piretrin a. U v e ­ Masti, koje smo aplicirali u svrhe liječenja pri­
terinarsk oj m e d icin i u s p je lo j e p erora ln im p o d a v a n je m takvih
preparata sm rtnost k o d helm iintijaze ova ca (m oen iezija , trie h o
pravljene su dodatkom vrlo dobro usitnjenog buhača
cephalu s a ffin is, ch abiertia) sm a n jiti o d 70% na 1,5% (M ercks u ung. simpleks, prema uzoru za propisivanje »ušljive
Jahresber. g. 1933., B r. X L V II, pag. 173). O sim h elm in tija ze lije č e masti«, kako je naveden u hrvatskoslavonskom lje
n jim e sartooptes i derm atophagu s perkiutanom a p lik a cijo m bez kopisu za ung. Sabadillae. Ta je mast (Pulv. pyrethri
b o ja zn i in to sik a cije , je r piretrin sk a em u lzija u b ija g rin ju sar
suptil. 50,0, Ung. simpl 200,0) kod eksperimentalnog
koptesa jo š u ra zrije đ e n ju 1 :10.000— 1 : 50.000 (J. C h e v a l i e r
1931., A. L e m a i r e i O. G a u d i n 1931.). ispitivanja na pojedinačnoj uši pokazivala vrlo dobre
rezultate. Uši stavljene na prozirni papir namazan
Iz dosadašnjeg prikazivanja literature vidimo,
tankim slojem te masti ugibale su za kratko vrijeme.
da općenitih, toksičkih pojava kod perkutane ili Niti najotpomije nisu pokazivale manifestnih zna­
peroralne aplikacije buhača ili njegovih sastavnih kova života, (u početku ubrzano gibanje nogama i
dijelova nema ni kod miaile djece, a prolazne i ne­ micanje ticalima) iza 30— 40 minuta. Pa i kliničko
dužne pojave na koži, koje najvećim svojim dijelom ispitivanje na kojih dvadesetak bolesnika dalo je
sigurno ne baziraju na senzibilizaciji (46,2% pozitiv­ dosta povoljne rezultate, a kožu nije podraživalo.
nih kutanih reakcija kod F e i n b e r g o v i h (1934) Pri tom bi odmah naglasili, da je u svim slučajevima
ispitivanja govore, da se u »Lumpenkraut« u nalazi kod jednokratnog mazanja došlo iza nekog vremena
neka; druga supstancija, koje nema u buhaču, jer mi do recidiva. Odmah je bilo jasno, da se ti recidivi
nismo kod naših ispitivanja naišli ni na jednu senzi imadu svesti na uši, koje su se naknadno izlegle iz
bilizaciju kože) vrlo su lake i za organizam od spo­ gnjida. Prema tome buhačev prašak ne može djelo
redne važnosti, a prolaze spontano i bez ikakva vati kroz hitinsku ovojnicu. U skladu je to s već
liječenja. Prema tome je prijedlog zia upotrebu pi poznatom činjenicom (vidi E. M e r c k s Jahresbe­
retruma kao sredstva za liječenje ušljivosti posve richt Bd. XLIV p. 150 g. 1930.) da ni alkoholne oto­
opravdan, naročito kad još iznesemo, da smo našim pine buhača ne mogu ništiti jaja moljaca., no isku
ispitivanjima imali vrlo dobrih uspjeha.
kuljene larve brzo ugibaju, kad se počinju hraniti
Pokuse s buhačem kao sredstvom zai liječenje
s hranom, koja je impregnirana buhačem.
ušljivosti i svraba izvodili su već 1922. g. J u i 11 e t,
G a l a v i e l l e i M a r g o t u formi sapuna, 1926. Sto se tiče ekonomične strane propisivanja
g. J u i l l e t i D i a c o n o kombinacijom triklor ovakve »ung. contra pediculos« vidimo da je nešto
etilena i mekane sapunice sa sodom uz dodatak bu jeftinije od iste količine živine masti, jer 20,0 gr.
hačeviai ekstrakta, pa S, E. S c h w e i t z e r i J. W. bez lončića stoji 12.70 din. (prema 13.50 za sivu
T e d d e r 1936. s 0,75% piretrinom u masti. živinu mast). Pripravljanje u većoj količini još je
Naša smo ispitivanja provodili na obilnom ambu­ ekonomičnije, jer 200 gr. (bez lončića) stoji 32.30 din.
lantnom materijalu dermatovenerološke klinike. Kre­ Još veće toksičko djelovanje kod pojedinačnog
tala su se u dva smjera: ispitivanja liječenja skabiesa ispitivanja uši (pokusi su provađani na tankom pa­
i pedikuloze i traženja najpodesnije farmaceutske piru lagano namaštenom i stavljenom na, stakalce
forme i ekonomičke priprave lijeka. od ure, a gibanje je kontrolirano mikroskopski pod
Što se tiče djelovanja piretruma na liječenje slabim povećanjem (obj. 3) pokazala su ispitivanja
svrabai, već su nam prvi pokušaji liječenja ispali ne­ s masti, koja je pripravljena eterskim ekstraktom
gativno. Mijenjanjem različitih podloga za masti i buhača u bezvodnom lanolinu:
uvođenjem medikamenata, kojima je bila svrha, da
Rp. E xtr. p y reth ri a eth erei 40,0
kemijski (sapokalinus) ili mehanički (creta alba, L a n olin i a n h y d rici 60,0
lapis pumicis pulveris. gross.) lediraju najpovršnije
orožnjene slojeve kože i time omoguće buhaču dje­ (Ekstraktum piretri eterei pripravljen je od 100 gr.
lovanje u samim kanalima izvedenim od akarusa, usitnjena buhača superprima tt. S i n č i ć iz Brača
također nisu doveli do cilja stoga što takve masti i aether, sulf. qu. s. Iscrpljivanje se vršilo kroz 48
koža više nije podnosila, jer smo morali uzeti vrlo sati u dobro zatvorenom perkolatoru).
visoku koncentraciju buhača, koju ledirana koža više Iako je insekticidnost te masti veća od prije na­
nije mogla podnijeti bez jačeg podražaja. Ni u jed­ vedene, ipak joj je klinička vrijednost znatno manja,
 489

jer je ta mast aplicirana na kožu dovela do lagane autori na farmakognostička karakteristika, i far
upale vjerojatno zbog ekstrahirane smole, koja sa­ rajakodinamsko djelovanje buhača, koje su iskušali
drži i nedjelatne kiseline. Ti su nas pokusi naveli, za liječenje svraba i ušljivosti. Različito priprav­
da pokušamo, kako se ponašaju ekstrakti buhača ljene masti s pulveriziranim cvijetom buhača nisu ni
pripravljeni alkoholom različite koncentracije (96%, uz dodatak sredstava, kojima je bila svrha da ledi
7 5 % i 40% ), Kako se u alkoholu ne tope smole to raju najpovršnije slojeve kože i tako omoguće insek
nismo kod aplikacije ovako pripravljenih tinktura ticidnom piretrumu bliži kontakt s grinjom akarusa
opažali nikakvih dermatitida, način aplikacije bio je (Acarusmilbe) dovele do cilja, već je nastali podra­
ugodniji negoli kod masti, a djelovanje još brže. žaj kože onemogućio daljnje liječenje buhačem. Zbog
Eteričko ulje, u kojem se kao glavni toksiko­ toga su autori posve napustili daljnje pokušaje lije­
loški princip nalazi pyrethrin I. i II. (u omjeru 6:4) čenja skabiesa s buhačem i dalje ispitivali najpode
ekstrahirano je eterom kroz 12 sati i zatim je tome snije načine s obzirom na farmaceutsku formu i
ekstraktu dodavam alkohol različite koncentracije. ekonomičnost kod liječenja pedikuloze. U svim is­
Prema tome se ta tinktura pripravljala prema načinu: kušanim slučajevima pokazalo se, da je jedna jedi­
na aplikacija alkoholnog ekstrakta buhačeva cvi­
Rp. P u lv. py reth ri suptil 20,0 jeta ili masnog praška s pulveriziranim cvijetom do­
A eth er, sulf. qu. s. voljna, dai ubije sve uši. No piretrum ni u kojoj
ta se smjesa ostavi stajati u dobro zatvorenoj posudi formi nije mogao djelovati kroz hitinsku ovojnicu
kroz 12 sati i zatim doda gnjide, pa je zato potrebna, — baš kao i kod dru­
gih mnogo toksičnijih preparata — ponovna aplika­
Spir. v in i (96 % , 75% ili 4 0 % ) 300,0 cija za 8— 10 dana. Svrha je ponovne aplikacije, da
m a cerira se 8 dana, p r o c ije d i i filtrira . uništi uši, koje su se tek razvile iz jajeta.
S obzirom na dobru kvalitetu našeg domaćeg
Najviše smo pokusa proveli s tct. pyrethri s 40%
buhača, čije kulture vrlo dobro uspijevaju u našoj
alkoholom. Kod pojedinačkog eksperimentalnog ispi­
banovini, preporučuju autori ne samo zbog pove
tivanja pod mikroskopom nijedna se uš nije više
ćanja narodne privrede, već i zbog nikakve toksi­
mogla oporaviti poslije 5 minuta. Kod kliničkog ispi­
čnosti buhača za čovjeka, promjenu u našoj farma­
tivanja nismo ni nakon nekoliko uzastopnih mazanja
kopeji u tom smislu, da se 20 % živina mast kao
vidjeli nikakvih nepoželjnih manifestacija na koži.
sredstvo za liječenje pedikuloze odstrani, a mjesto
Razumljivo je, da smo i kod ovog liječenja doživjeli
toga uvede liječenje buhačem.
recidive iz neoštećenih gnjida. Zbog naknadnog raz­
vitka uši iz jajeta moramo i kod liječenja buhače
Literatura:
vom tinkturom, baš kao i kod liječenja bilokojim
drugim insekticidnim sredstvom, ponoviti mazanje F e i n b e r g M. S am uel: J. am er. m ed. A ssoc. 102 p. 1557—
i558, god. 1934., ref. Z bt. H autkrkh. Bd. 49 p. 685, g. 1935. —
iza kojih 8 dana ev. iza 14, da ušljivost konačno J u i l l e A . et H. D i a c o n o : B ull, de l ’ acad. d e m éd. B d. 94,
odstranimo. Ta vrlo prikladna farmaceutska forma, No. 27, p. 778—779, g. 1925., ref. Z bt. H autkrkht. Bd. 19, p. 413,
od koje 100 gr. stoji 21.50 din. može služiti kao g. 1926. — J u i l l e t , G a l a v i e l l e et M a r g a r o t : B u ll, des
sigurno sredstvo za liječenje ušljivosti. s cien ces ph a rm a col. Bd. 29, No. 5, p. 233— 238, g. 1922., ref. Zbt.
H autkrkh. Bd. V I., p. 177, g. 1923. — M c C o r d , C a r è y P.,
Vrlo se dobrim pokazalo i liječenje provedeno C. H. K i l k e r and D o ro th y K . M i n s t e r : J. am er. m ed. A sso c.
pulveriziranim praškom buhača u obliku masnog 77, No. 6, p. 448—449, g. 1921., ref. Zbt. H autkrkh. B d. II., p. 513,
pudera (Pulv. pyrethr. subtil. 60,0, Talci veneti 30,0, g. 1921. — N o b l G .: A rz t- Z ie le r - H aut u. G esch lech tsk rk h . B d.
ill., p. 237 ff., U rban i S ch w a rzen b erg 1935., B erlin . — P e r u t z
Vasel. fl. 10,0). Taj masni puder, kojega bi cijena za
A .: ebenda p. 530 ff. — R a m i r e z A . M a xim ilia n : J. A lle r g y
100 gr. iznosila 17,50 din.— , dosta dobro prianja uz 1, p. 149— 155, g. 1930.. ref. Z bt. H autkrkh. Bd. 35, g. 1931. — S e
dlake i kožu, pa se i tom aplikacijom može nesme­ q u e i r a Jam es H .: B rit. J. D erm at. 48, p. 473—476, g. 1936., ref.
tano i bez bojazni podraženja kože brzo i sigurno Zbt. H autkrkh. Bd. 55, g. 1937. — J u i l l e t A. et H. D i a c o n o :
B u ll, des scien c. p h a rm a col. Bd. 32, No. 7, p. 413—428 u. 8— 9
odstraniti ušljivost kod nekolikjo uzastopnih apli­
p. 464— 479, S ; 1925., ref. Z b t. H autkrkh. B d. 21, p. 859, g. 1927. —
kacija. S t a u d i n g e r H. u n d L. R u ž i č k a : H elv. ch im . acta Bd. 7,
Nia temelju izvedenih pokusa držimo, da bi se H. 3, p. 448— 458, g. 1924., ref. Z bt. H autkrkh. Bd. 14, p. 183, g.
1924. — K r e n O,.: A r c h iv f. D erm . Bd. 149. — O p p e n h e i m
upotreba našeg domaćeg buhača — iako je sadrža­
R i l l e U l i m a n n : Bd. I., g. 1922. et (B roer) eb en d a Bd. II. —
jem djelotvornih pire trina dva puta slabiji od japan­ E. M e r c k ’ s J a h r e s b e r i c h t : Jahrg. X D IV p. 149— 150, g.
skog buhača — mogla i u našoj farmakopeji prepo­ 1930; Jahrg. XLVI p. 172— 173, g. 1932; Jahrg. X L V II
ručiti kao dobro sredstvo protiv ušljivosti. Da bi se P. 173, g. 1933; Jahrg. X L I X p. 174, g. 1935. — H agers H an d­
s obzirom na raširenost buhača u nekim dijelovima b u c h der ph arm a zeu tisch en P ra x is Bd. II, p. 532— 533, V ri. J.
S p rin g er 1930., B erlin . — V r g o č : U puta u fa rm a k o g n o ziju . —
Like, jugozapadne Hrvatske, Hercegovine, Dalma­ J a h resb erich t d er Ph arm azie. V erla g V o n d e n h o e ck u. R u p rech t,
cije i Crne Gore podigla i privreda najpasivnijih G öttin gen , 1905., p. 41, ref. C aesar u. L oretz, H alle. — Ibid,.,
krajeva naše banovine, ne treba posebno isticati. 1907 p. 36, ref. iz J ou rn a l ph arm . S ociet. o f Japan 1907, N o. 304.
— Ib id., 1908 p. 31, ref. dz Chem . and D ru gg. 1908 p. 648. — Ibid.,
1909 p. 29, ref. iz A rch . f. ex p er. Path. u. P h arm ak. 61 p. 47. —
Zaključak. Ibid., 1911 p. 29, ref. iz Jou rn al d. Pharm az. v. Eis. L oth r. 35,
Nakon iscrpnog prikazivanja općenitih i lokal­ p. 267. — Ibid., 1912 p. 30, iz B erich t, d. deutsch, ph arm . Ges.
1)012, No. 22, p. 22. — Ibid., 1913 p. 25, ref. iz B e rich te v o n J. D.
nih oštećenja organizma, koje za sobom može da R ied el A . G., B erlin 1912. — K l e i n , H an d b u ch d e r P fla n ze n ­
povuče liječenje pedikuloze 20% živinom masti, a nalyse IV /1 p. 827, re f. iz: S ta u din ger u. R u žičk a : H elv. chim .
kako to preporučuje Farmakopea jugosl. I., prelaze acta 7, $77, 201, 212, 236, 245, 377 (1924. g.).
490

Iz stomatološke sveuč. klinike u Zagrebu; predstojnik: doc. dr. I. Čupar

K lin ič n a ocjena odontogene žarišne infekcije.

Doc. dr, I. Č u p a r

Godine 1910,, kad je engleski internista H u n ­ Drugi put može periapikalno žarište da se ra­
t e r na jednom predavanju otvoreno i dokumentar­ zvije u formi tzv. solidnog, vezivnim tkivom oštro
no iznio pitanje orahe infekcije, dogodilo se, da je omeđenog granuloma. U ovakvim slučajevima po­
ona jednim mahom postala veoma aktuelnim pro­ kazuje granulom već u početku svog razvitka, da
blemom i predmetom svestranog kliničkog i ekspe­ nema tendenciju difuzne infiltracije. Unutar vezivne
rimentalnog istraživanja, U toku triju decenija rad kapsule nalazi se tkivo sa, brojnim i raznolikim sta­
na tom području obogatio je naše medicinsko zna­ nicama. Histiociti u preraznim formama kao jedno­
nje mnogim dragocjenim spoznajama. Rezultati stavne okrugle stanice, makrofagi, vakuolizirane
istraživanja bili su doduše često put oprečni, ali stanice, nadalje limfociti i leukociti. Epitelnih sta­
danas je već sigurno, da nauka o st.omatogenoj ža nica nema. Ovakovi granulomi vide se čestoput na
rišnoj infekciji ima svoje opravdanje. Prema tome i korjenu ekstrahiranog zuba kao viseća vrećica.
teza o » n a u č n o j z a b l u d i « nekih prominentnih Osim ovih imamo još jednu vrstu oštro ograni­
autora intemisti'čkog tabora kao Schott čenih granuloma, koji su karakterizirani brojnim
m ü l l er a i stomatološkog tabora kao W a l k epitelijalnim gnijezdima. Iz tih granuloma stvaraju se
h o f f a postala je bespredmetna. bujajnjem epitela ciste.
Žarišna infekcija uvrštava se danas u okvir Kako se dakle vidi, patološke promjene u pe­
nauke o infekciji uopće i predstavlja tako problem riapikalnoj regiji, koje se u rentgenskoj slici mani­
općeg medicinskog značenja. Ako uzmemo u obzir, festiraju kaio granulomi, odraz su raznolikih pro­
da je još niz pitanja neriješen, razumljivo je, da ža­ cesa i stoga je vrijednost ovakovih žarišta kao
rišna infekcija nije danas ništa manje aktuelna ne­ uzroka za postojeće oboljenje organizma relativna.
goli je bila godine 1910, što se uostalom najbolje U skladu s histološkim supstratom stoji done­
vidi i po svjetskoj literaturi, koja se danomice nia kle i bakteriološki nalaz. Brojna bakteriološka istra­
tom području povećava. živanja periapikainih žarišta, koja su pravljena s
U kompleksu otvorenih pitanja, koja nas u manjim ili većim uspjehom, jako se u rezultatima
praksi zaokupljaju, svakako je najvažnije, kako da razilaze. W e b e r i P e s c h ustanovili su u svojim
klinički ocijenimo žarišta, za koja držimo da mogu istraživanjima 100% infekciju granuloma. Do sličnih
biti uzrokom izvjesnog oboljenja. zaključaka došli su i F e l d m a n n i H u t t n e r ,
Najprije morajmo biti na čistu, koja i kakova koji su ustvrdili, da se kod svakog periodontitisa u
odontogena žarišta dolaze uopće u obzir? To su svakom stadiju razvija prisutnost patogene mikro
periapikalna žarišta, tzv. granulomi i paradentalna flore dade ustanoviti i da tzv. sterilnih granuloma
žarišta, koja subsuminamo pod skupnim nazivom uopće nema; štoviše da je i vanjska površina kap­
paradentoza. K tome bismo mogli pribrojiti još i sule granuloma isto tako inficirana kao i granula
mrtve zube, koji rentgenološki u periodontalnom ciono tkivo unutar žarišta i da se zato ne može
prostoru ne pokazuju nikakove patološke promjene smatrati nekom zaštitnom branom prema infekciji,
Kod periapikainih žarišta i mrtvih zubi bez koja se nalazi u granulomu i kanalu zuba. Ovom
rentgenoloških promjena nastaje infekcija na bazi ekstremnom mišljenju stoje nasuprot istraživanja
karioznog procesa naviranjem mikroorganizama drugih autora, koji su našli i stanoviti broj sterilnih
kroz kanal korjena u paradentalno tkivo. Paraden­ granuloma. Tako P r o e i l i S t i c k l govore o 22,6
talna žarišta nastaju opet direktnim prenosom mi­ % , O t t o l e n g h i 57 % , S t e i n 26°/» sterilnih
kroorganizama iz usne šupljine. granuloma. Interesantno je nadalje mišljenje
Po važnosti i značenju, kao što nam to i kli­ H a r n d t a i E u l e r a , koji su istaknuli, da su so­
nička iskustva pokazuju, stoje na prvom mjestu lidni granulomi uvijek sterilni.
granulomi. Da ih kao izvor infekcije ispravno Mikroflora periapikainih žarišta sastoji se iz
ocijenimo, potrebno je da imamo u vidu njihovu pa bakterija, koje pripadaju stalnoj flori usne šupljine,
togenezu. a to su u prvom redu razne vrste streptokoka i sta­
G r a n u l o m i se razvijaju kao obrambena re­ filokoka. 0 granulomima prevlađuju streptokoki i
akcija organizma, koji se mobilizira protiv invazije to ponajviše s. viridans, s. mucosus, u manje sluča­
infekcije iz zubnog kanala. Patolološko zbivanje u jeva s. haemoliticus, dok se stafilokoki nalaze u
periapikalnoj regiji ovisno je o vrsti i virulenciji znatno manjoj mjeri.
bakterija te o sposobnosti reakcije periodoncija, kao Iz svih ovih podataka jasno proizlazi, da gra
i cijelog organizma. Prema tome nam i histološki nulome ni sa bakteriološkog gledišta ne smijemo
supstrat periapikainih žarišta pruža različite slike. uvijek jednako kvalificirati.
Jedanput se periapikalno žarište očituje u stva­ P a r a d e n t ai I n i m ž a r i š t i m a kao izvoru
ranju granulacionog tkiva sa brojnim staničnim ele­ infekcije općenito se ne pridaje veće značenje, što
mentima i regresivnim pojavama unutar nešto pro­ nikako, nije opravdano. Kod marginalnih gingivitida i
širenog periodontahog prostora. Pod stanovitim paradentitida odigrava se doduše proces na površini
okolnostima može ovakav proces da poprimi in i sekret se izlijeva u usta, ah to sve predstavlja tek
filtrativnu formu, kad razaranjem periodoncija pro­ početak patološkog zbivanja, koje se prije ili kasni­
dre u prostore koštane moždine, u kojima nakup­ je širi u dubinu. Tijesna morfološka povezanost pe
ljanje leukocita dovodi do stvaranja apscesa. Ka­ riodonciuma i alveolarne kosti ima za posljedicu,
rakteristično je, da ovakvi procesi prema zdravom da upalni proces već u početku svog razvitka pre­
tkivu nisu ograničeni vezivnom kapsulom. lazi na kost, a kada dosegne fiziološku granicu dna
* P re d a v a n je od rža n o u H rv. društvu za int. m ed icin u dne gingivalne vrećice, onda obilato razvijeni krvni i
9. V. 1939. limfni sistem periodontalnog prostora otvara put ši­
 491

renju infekcjie u dubinu. U takvim slučajevima škim okolnostima. Na pr. kod nepotpunog zubala
upalni proces u dubinu periodontalnog prostora ne funkcionalni momenti dovode do resorptivnih pro­
razlikuje se u histološkoj slici u mnogom od onog u mjena u periodontalnom tkivu pojedinih zubi. Samo
periapikalnoj regiji. Destruktivni karakter upale, u takovim slučajevima vitalitet cementa, koji pred­
koja razara vezivna vlakna periodontalnog sistema stavlja morfogenetičku ciijjejlinu sa periodoncijem i
i stvara granulaciono tkivo, ođrazuje se istovreme­ alveolarnom kosti, u stanju je da izjednači odnosno
no i na kosti, koja pokazuje znakove jake resorp apozicijom ispuni periodontalni prostor, pa on s vre­
cije u smislu rareficirajuće ostitide. Mikroflora od­ menom ponovno dobiva normalni izgled.
govara taikođer potpuno onoj, koju nalazimo u gra Ovo je samo nekoliko primjera u nizu uzroka,
nulomiima. Pod takovim okolnostima ne može se koji stvaraju patološke promjene u periodonciumu.
poreći, da i paradentalna žarišta predstavljaju oz­ Ispravno čitanje rentgenske slike traži zato da, po­
biljnu opasnost infekcije organizma, pa ih zato gledom obuhvatimo cijeli zub, a ne samo korjen
nipošto ne smijemo podcjenjivati. zuba i da nalaz oko korjena dovedemo u sklad sa
Za m r t v e zube bez rentgenolo nalazom u kruni zuba. Ustanovimo li da je pulpa
ških p r o m j e n a u periodonciumu moglo bi se intaktna, dakle da je zub živ, onda periapikalna sje­
reći isto, što i za paradentalna žarišta. Bakteriolo­ na ne može biti posljedica infekciozno upalnog pro­
ška istraživanja upaljene i .nekrotične pulpe nesum­ cesa, Nadalje i nalaz u samom kanalu korjena pruža
njivo su dokazala prisutnost mikroflore, čija virulen nam stanovite direktive, Kod egzaktno ispunjenog
cija u »mrtvom prostoru« zubnog kanala ne dolazi do korijena vjerojatnost infekcije je mnogo manja negoli
izražaja, ali naviranjem iz kanala u periodnotalni kod praznog korjena.
prostor može da prouzroči infekciju organizma. Kao Za osiguranje dijagnoze upotrebljavaju se još
primjer za ovakav način infekcije mogle bi da nam neke pretrage. Tako u prvom redu m o r f o l o š k a
posluže neke akutne forme osteomyelitisa, koje na­ p r e t r a g a krvi. U tom smjeru pravili su već
staju uslijed naglog i nenadanog naviranja klica iz mnogi autori istraživanja, pa bih ovdje naveo neke
zubnog kanala u kost, a da se pri tom u periodon­ rezultate. T o r e n je kao karakteristično u krvnoj
talnom prostoru zubauzročnika rentgenološki ne slici naveo sekundarnu anemiju, leukopeniju, limfo
mogu otkriti nikakove promjene. Ovakvi slučajevi citozu, Türkove stanice. Ovaj nalaz potvrdili su i
dozvoljavaju pretpostavku, da naviranje bakterija u drugi autori te su naročito podvukli značenje limfo
kost može isto tako da uslijedi u klinički latentnoj citoze. U novije vrijeme bavili su se tim pitanjem
formi sa svim nužnim posljedicama za organizam. P e t e r s o n i A p p l e t o n te su ustanovili, da kod
Sigurno je, da ovakova infekcija u praksi nije tako većine slučajeva oralne infekcije u krvi nema bitnih
česta, ali ipak i tu mogućnost moramo držati na umu. promjena. A u slučajevima sa, promjenama istaknuli
Drugo, što kod kliničke ocjene dentalnih žari­ su i oni kao bitno anemiju, koja se očituje u sma­
šta zaslužuje svu našu pažnju, je d i j a g o z a . njenom postotku hemoglobina kao i broju eritrocita,
Lokalni nalaz periaipikalnih žarišta je vrlo leukopeniju ili hiperleukocitozu te apsolutnu i rela­
oskudan. Velika većina tih žarišta ne pravi ni objek­ tivnu Hmfocitozu.
tivno ni subjektivno nikakove simptome. To su la­ Ova istraživanja imadu sigurno svoju vrijednost
tentna kronička žarišta, koja se često otkrivaju za prosuđivanje reakcije organizma na stanovitu
rentgenom, posve slučajno ili onda, kada postoji sum­ infekciju, ali nam u pogledu kauzalne veze i načina
nja na žarišnu infekciju. Samo kod malog broja ža­ djelovanja žarišta na organizam ništa bitnog ne
rišta nailazimo na fistulu u predvorju usta kao je­ pružaju.
dini vidljivi simptom upalnog procesa. Kod paraden Pomoću k r v n e s e d i m e n t a c i j e nastojalo
talnih žarišta lokalni simptomi su naprotiv prilično se također unijeti u dijagnozu nešto svijetla, no po­
jasni. No u svakom slučaju bez obzira na to, o ka­ kusi nisu donijeli nikakovih jedinstvenih rezultata.
kovim se žarištima radi, za dijagnozu je r e n d g e n ­ Sa b a k t e r i o l o š k o m p r e t r a g o m k r v i
s k a s l i k a apsolutno važna. Bez rentgenske pre­ ne stojimo mnogo bolje, iako je nekim autorima u
trage nema dijagnoze odontogene žarišne infekcije, pojedinim slučajevima uspjelo u krvi konstatirati
ali isto tako mora se reći, da ni na osnovu samog klice, koje su identične onima u periapikalnim ža­
rentgenskog nalaza ne može biti govora o ispravnoj rištima.
dijagnozi. Kako se baš u tom pogledu mnogo griješi Spomenuti treba j o š s e r o l o š k e i intra­
i stvaraju krivi zaključci, dobro je da se kaže ne­ k u t a n e r e a k c i j e , koje su pravljene u dijagno­
koliko riječi o čitanju rentgenske slike. Na slici se, stičke svrhe, ali praktična vrijednost tih reakcija
kao što je poznato, odontogena žarišta manifesti­ zasad je još minimalna. .
raju ili kao apikalna resorptivna zona ili kao para Kako dakle sva dosadašnja nastojanja pokazu­
dentalno proširenje periodontalnog prostora. Ovak­ ju, naša klinička i laboratorijska sredstva, koja bi
ve promjene ne moraju biti uvijek posljedica infek­ nam omogućila da značenje odontogenih žarišta za
cije, Devitalizacija zuba arsenom i primjena raznih organizam pravilno ocijenimo, dosta su nepouzdana.
medikamenata kao na pr. paraformaldehyda u svrhu Bez daljnjeg može se zato postaviti tvrdnja, d a m i
liječenja korjena pa i samo punjenje korjena može jo š danas nemamo nikakvog nauč­
da u periodonciumu provocira reakciju. Većina na­ nog kriterija, na osnovu kojeg bi
ših terapeutskih sredstava, koja u dnevnoj praksi sa s i g u r n o š ć u mogli ustvrditi, da
upotrebljiavamo, jaki su kemijski agensi i razorno je n e k o odontogeno žarište uzro­
djeluju na paradentalno tkivo. Sve promjene na me kom izvjesnog oboljenja organizma.
dikamentoznoj bazi izgledaju na rentgenskoj slici Ova konstatacija, a to naročito želim naglasiti, nema
kao upalna žarišta, jer histološki u periodontalnom nipošto namjeru, da obara vrijednost žarišne infek­
tkivu nalazimo iste patološke pojave kao i kod upal­ cije, nego samo da istakne, kako u ocjeni odontoge­
nih procesa. Proširenje periodontalnog prostora bilo nih žarišta moramo biti uvijek veoma oprezni
to samo u apikalnoj regiji ili oko većeg dijela kor­ Konačno izgleda, da u slučaju ozbiljne sumnje ua
jena, može konačno da nastane i pod čisto fiziolo­ odontogenu žarišnu infekciju, dokaz ex juvantibus
492

ima još najveću praktičnu važnost. Literatura na­ vilo, da je periapikalna regija u prilično velikom po­
vodi brojne slučajeve, kod kojih je nakon radikalne stotku inficirana. To je svakako dokaz, koji nas opo­
sanacije usne šupljine došlo do izlječenja stanovitog minje, da se ni na resekciju ne možemo potpuno
oboljenja. U takovim slučajevima prestaje naravslđ osloniti.
svaka medicinska filozofija! To moramo uzeti kao Kao najsigurnije sredstvo preostaje nam samo
gotovu činjenicu, ali koja nam ipak ne dozvoljava, e k s t r a k c i j a z u b i . Tu, međutim, moramo naj­
da iz tog pravimo dalekosežne zaključke. Nije, nai­ prije postaviti opravdano pitanje, kada i u kojim
me opravdano, a ni razumno, da se u nedostatku slučajevima smijemo da se poslužimo tako radikal­
etioloških momenata slijepo i bez kritike hvatamo nim sredstvom, kada znamo da se obično ne radi o
za mogućnost odontogene žarišne infekcije. A to se ekstrakciji pojedinog zuba nego često puta o ekstrak­
u praksi nažalost čestoput događa. Nema sumnje, da ciji mnogih pa i većine zubi. Mi moramo biti u sta­
se za objektivno dokazana dentalna žarišta već sa­ nju, da opravdamo ovakovo osakaćenje, protiv ko­
mo po sebi traži da ih odstranimo, ali potpuno je jega se, kao što nam to i praksa pokazuje, sami pa­
neodgovorno, da na toj spoznaji stvaramo beskom­ cijenti bore. Na pr. kod raznih subfebrilnih stanja
promisnu dijagnozu odontogene žarišne infecije i da bez vidljivog poremećenja organizma, bez objektiv­
uspjeh izlječenja dotičnog oboljenja činimo ovisnim no ustanovljenih patoloških promjena u pojedinim
o odstranjivanju tih žarišta. Ovakovo stanovište u organima, naša je dužnost da najprije pokušamo sia
slučaju neuspjeha terapije teško tereti liječnika. jednostavnijim sredstvima. Kod teške septičke in­
Za odstranjivanje odontogenih žarišta postoji fekcije organizma, kod izrazitih oboljenja organa
više terapeutskih metoda. Njihova praktična vrijed­ kao na pr. nefritida, endokarditida, kod teških reu
nost u pogledu konačnog efekta nije jednaka pa matičnih oboljenja i t. d., a kada — to se mora uvi­
je potrebno da se znade, koja se od tih metoda može jek naglasiti — imamo neko opravdanje za dijagno­
u pojedinom slučaju primijeniti. zu odontogene žarišne infekcije, onda možemo pri­
Konzervativno l i j e č e n j e k o r j e n a uobiča­ stupiti radikalnoj ekstrakciji svih zubi, koji su kao
jenim metodama može biti uspješno, ali s obzirom uzročnici infekcije u pitanju, U ovakovim slučaje­
na zamršenost problema liječenje korjena uopće vima stupa zub kao organ u pozadinu. Naša dužnost
nije pouzdano. Za ovu metodu mora se postaviti nije da tada spašavamo organ nego da liječimo or­
strogo ograničena indikacija. U slučajevima težeg ganizam. Ako se za ekstrakciju odlučimo, onda još
poremećenja organizma ne dolazi ona nikako u uvijek moramo razmisliti i 6 tom, da li će je paci­
obzir. jent moći podnijeti bez veće štete za organizam i da
Bolje rezultate možemo postići operativnim li uopće postoje kakovi izgledi za izlječenje. Za ovo
liječenjem, tzv. r e s e k c i j o m korjena, koju je teško nešto navesti, što bi vrijedilo kao pravilo.
zapravo možemo smatrati nadopunom liječenja kor Odluka se mora stvarati od slučaja do slučaja, a u
jena. Kirurški zahvat omogućuje nam, da radikalno tom je uvijek potrebna najuža saradnja interniste sa
odstranimo žarišta, ali se nažalost i kod reseciranih stomatologom, jer samo na taj način možemo u na­
zubi naknadnom bakteriološkom pretragom isposta­ šim nastojanjima doći do nekih pozitivnih rezultata.

Iz patološkoanatomskog zavoda med. fakulteta sve učilišta u Zagrebu. (Predstojnik Prof. Dr. S. Saltykow).

C a r c i n o m a v e n t r i c u l i sa p a t o l o š k o a n a t o m s k o g g l e d i š t a .
Dr. Blaženka M a r k o v i ć P e i č i ć , asistent

0 raku želuca se mnogo pisalo, ai piše se još i U daljnjem moramo od ta 223 karcinoma želu­
danas, ali ipak nije na žalost donešeno ništa bitnog ca operativnog materijala odbiti 32 slučaja, koji su
novog; tek smo bogatiji za nekoliko novih varija­ došli do sekcije, i koje tamo u sekcionoj statistici
cija starih teorija. vodimo.
Nastojat ću da dadem u ovom referatu kratki Velikoj diferenciji postotaka karcinoma želuca
sažeti pregled onoga, što je za karcinom želuca s između sekcionog i operativnog materijala se ne smi­
patološkoanatomskog gledišta ustanovljeno i važno. jemo čuditi, jer nam je poznato, da pacijenti s car­
Za bolju ilustraciju pregleda moram iznijeti ne­ cinoma ventriculi dolaze u većini slučajeva kasno
koliko <statističkih podataka, koje dijelom uspore­ na operaciju, kad se već ne može drugo učiniti,
đujem s jednom od najvećih statistika o tom pita­ nego palijativna operacija, a u rjeđim slučajevima
nju, koju je složio B o r r m a n n . resekcija.
Prema kliničkim i patološkoanatomskim stati­ Prema spolu vidimo, da općenito žene trpe više
stikama rak je u želucu najčešći. Obje se statistike od karcinoma, nego muškarci, ali kod toga ne smi­
prilično približufu. Po Borrmanuu srednji broj jemo zaboraviti, da kod žena veliki broj odpada na
daje čestoću za kliničke slučajeve 37.6%, a za sek carcinoma uteri. Rfak želuca je međutim znatno
cione 33,8%. češći kod muškaraca. Prema Borrmannu je razmjer
U našem je institutu od 19231939, obavljeno 65% kod muškaraca prema 3 5 % kod žena.
9.522 obdukcija, kod toga je karcinoma ukupno 865, Kod obdukcija smo od 228 carcinoma ventri­
dakle 9,08% ; karcinoma želuca 228, od ukupnog culi našli 159 muškaraca i 69 žena, dakle 69,74%
broja 2,39%, a od broja karcinoma 26,36%, prema 30,26%, a kod operativnog materijala od 191
Histoloških tekućih pretraga od operacionog ca ventriculi je bilo 139 muških i 52 žene, dakle
materijala je bilo od 1922— 1939. g. 23.599, kod toga 72.77% prema 27.23%,
5.575 karcinoma, dakle 23,62% karcinoma želuca Prema godinama su najčešći prema našem isku­
223, dakle od ukupnog broja 0,94%, a od broja kar­ stvu karcinomi želuca 40— 60 godina, što nešto va­
cinoma 4 % . rira prema onome, što je ustanovio B o r m a n n,
 493

naime najveću čestoću između 50— 70 godina. Rijet­ prvog jedan bio lokaliziran na pilorusu, a drugi na
ki su slučajevi ispod 20 godina, tako smo imali pri­ stražnjoj stijenci; kod drugog jedan na pilorusu, drugi
liku, da seciramo jednog mladića od 17 godina sa na fundusu; kod trećeg oba na maloj krivini, udaljeni
rakom želuca. jedan od drugog za jedan prst. Kako je kod sva tri
slučaja u oba tumora histološka slika bila ista, to je
In ače je b ilo od 21— 30 g 11 s lu ča je v a i to 7 m u ških i 4 ženske
bilo teško odlučiti, da li se ipak ne radi o metastazi
u samom želucu, a ne o multiplim primarnim tumo­
rima, ali za primarne tumore nam je govorila makros
kcpska forma i veličina. Još bi se moglo raditi i o
metastazama limfnih žlijezda, koje mogu izvana pro­
te jed a n m u šk arac n ep ozn a tih godina.
drijeti kroz serozu i infiltrirati čitavu stijenku, te
izbočiti sluznicu, ali to ovdje nije bio slučaj, jer je
K o d h istološk ih s lu ča je v a je b io ta k ođ er jed a n slu ča j ispod
20 godina i to m lad ić sa 16 god in a sa ra k om želu ca a in ače:
seroza bila intaktna.
Po mišljenju K o n j e t z n y a , koji drži, da kar­
cinomi nastaju iz polipoznih tvorba, koje su obično
multiple, nisu ni multipli karcinomi u želucu rijetkost.
Naprotiv većina drugih autora, među njima i B o r
m a n n drže, da su polipi u želucu razmjerno rijetki,
dakle po tome i multipli karcinomi.
te d v a m u šk a rca i jed n a žena nepozn atih godina. Mi smo našli samo u jednom slučaju polipozu
stražnje stijenke sa karcinomatoznom alteracijom.
Sjedište karcinoma
Inače je bilo nekoliko slučajeva, gdje smo uz
I mi ćemo se držati podjele prema lokalizaciji karcinom našli pojedine polipe, ili i difuznu polipozu,
karcinoma želuca, koju nalazimo u većini statistika a da ni jedan od njih nije pokazivao znakove mali­
i prema tome vidimo kod sekcionog materijala gnitela. Uz carcinoma antri pylori se je nalazio i jedan
polip male krivine, zatim uz carcinoma curvaturae
majoris smo jedamput vidjeli polyposis ventriculi, a
jedamput papillomatosis, kod difuznog karcinoma je
damput papilom, a jedamput polipozu. Kod dvostru­
kog karcinoma (pylorifundi) još dva polipa, ali opet
bez znakova maligniteta.
Postoji i mišljenje, da multipli karcinomi u že­
lucu nastaju impiantaci jom, što nije isključeno, iako
2 slučaja su recidivirajućeg karcinoma, jedan od se B o r r m a n n i K o n j e t z n y tome protive, jer
njih nastao na anastomozi sa duodemom. vele, da su stanice koje se ljušte sa površine tumora
36 slučaja smo secirali nakon resekcije želuca, obično nekrotične, za život nesposobne, a osim toga,
32 od njih su doduše pregledani kao operativni ma­ da i sluz u želucu, njegovo gibanje i prelaženje hrane
terijal, ali u glavnome nije označena lokalizacija tu­ sprječava impiantaci ju. H a r t drži, da do multiplih
mora, jer su u mnogim slučajevima poslani samo. karcinoma u želucu dolazi kontaktom, dakle također
ekscidirani karcinomi, ili dapače i samo njihovi dije­ impiantaci jom.
lovi. Iz istog razloga ne navodimo ni statistiku sje­
dišta karcinoma od naših tekućih pretraga od ope­ Makroskopske forme
rativnog materijala. su ovisne o sjedištu tumora, o histološkoj struk­
U literaturi nalazimo, da je najčešći ca antri turi i o rastu tumora, koji je uvjetovan normalno
pylori i to male krivine što se pokriva i s našim anatomskim prilikama želučane stijenke (limfni pu
iskustvom, a da je najrjeđi ca fundi, čemu možemo tevi) i fiziološkim prilikama u želucu (funkcija pilo
nadodati, da su također rijetki i oni prednje i stražnje rusa, motilitet, produkcija kiseline i t. d.).
stijenke, te velike krivine. Za makroskopsku formu igra finija histogeneza
Kako je lagano odrediti sjedište raka u želucu, neznatnu ulogu, naime da li je karcinom nastao iz
tako je teško ustanoviti njegovu izlaznu točku, osobito dubljih ili površnijih slojeva sluznice, da li iz posve
kod većih tumora. Lagano nam to polazi za rukom izdiferenciranih želučanih žlijezda, ili iz takvih, koje
kod ca cardiae (samo smo jedan našli cirkularan), su zaostale na ranijem stadiju embrijonalnog razvitka,
fundi i kod ograničenih tumora prednje i stražnje sti­ da li iz kompleksa stanica, koje leže unutar mukoze,
jenke, ali vrlo nam to teško uspjeva kod onih antripy ili iz takovih, koji leže u dubljem sloju, na pr. iz oto­
lori, osobito, ako su, što se događa, cirkulami (u 18 čića pankreasa u submukozi.
slučajeva). Kod ca antripylori je označena lokalizacija Svaki karcinom ne možemo uvrstiti u grupe
na maloj krivini kod 11, na velikoj krivini kod 3, a prema makroskopskoj formi, jer često imade pre
kod jednog na stražnjoj stijenci, Na iste poteškoće laznih forma.
nailazimo i kod karcinoma male i velike krivine, gdje B o r r m a n n i K o n j e t z n y dijele karcinome
često vidimo prelaze na prednju i stražnju stijenku, želuca u 4 grupe:
tako n. pr. kod 3 karcinoma male krivine tumor za­ 1. Jako prominentne, polipozne karcinome, oštro
uzima čitavu duljinu. ograničene od okoline, sa malo ulceraci ja. Još rjeđa
Katkada možemo najstarije mjesto tumora od­ je papilomatozna forma.
rediti ili po najdubljoj ulceraciji, ili po najvišem iz 2 . Ulcerirani karcinom sa uzvišenim rubom, koji
bočenju, najvećem prodiranju do seroze, jer tumor naglo prelazi u zdravo želučano tkivo. Kod tih karci­
obično raste prilično ekscentrično. noma dolazi rado do ulceracija, perforacija, te do
krvarenja. Lokaliziran je na fundusu, velikoj krivini,
Multiplost na prednjoj i stražnjoj stijenci, dakle na mjestima,
Multipli primarni karcinomi su u želucu rijetki. gdje uopće rijetko dolaze karcinomi, Rado ga zamje­
Tako smo mi secirali svega 3 slučaja, od kojih je kod njuju sa ulkuskarcinomom,
 3. Ulcerirajući karcinom, čija infiltracija sa ru­ prožima, dok kod carcinoma fibrosum razlikujemo po­
bova prelazi postepeno u okolinu i još je infiltrira, jedine slojeve široku debelu sluznicu, odebljanu
širi se dalje ne u mukozi, nego u submukozi. Sa jedne fibroznu submukozu i hipertrofičnu muskulaturu.
mu je strane rub uzdignut a sa druge strane prelazi 2. Kod ca scirrh. nalazimo nenapadne plosnate
difuzno u okolinu. Lokaliziran je na kardiji, na pilo ulceracije, a ca fibr. nije ulceriran.
rusu, čest je. 3. Ća scirrh. imade više medularnu strukturu, vi
4 . Difuzni karcinomi su malo ulcerirani. Većina šeput i fibroznu, onda je sličan ca fibrosum, koji je
nastaje po navodima literature u piloričnom dijelu i posve fibrozan.
to valjda na maloj krivini, odakle se lagano po obil­ 4. Ca scirrh. je maligniji, jer nalazimo metastaze
nim limfnim putevima širi u okolinu. Širi se s jedne ne samo u žlijezdama, nego i u organima i peritoneju,
strane okomito prema serozi, a s druge strane hori­ a kod fibroznog samo u žlijezdama.
zontalno i to cirkularno i prema kardiji. Širi se ili 5. Scirozni se karcinom rijetko, a fibrozni se
po rahloj submukozi, a odavle prodire opet u mukozu, uvijek širi po čitavom želucu.
ili jednolično po samoj mukozi. Makroskopski se 6 . Fibrozni karcinom uzrokuje jednolično sma­
može zamijeniti sa sarkomom. njenje čitavog želuca, ali on zadržava svoju formu,
dok kod sciroznog raka nastaju deformacije, jer po
Dijelimo karcinome u 1. modularne, 2 . želati
M e i n e l u zaostaju samo elastična vlakna, koja se
nozne, 3. scirozne, 4. fibrozne. Mogu biti ograničeni i
skvrče, stvaraju valove i skvrče želudac.
difuzni.
7. Kod ca fibr. nalazimo na serozi lymphangitis
Medulamih smo našli najviše 168, želatinoznih
carcinomatoza, skvrčen ja ligamenti gastrocolici, te
32, sciroznih 27, i jedan fibrozni.
privučen colon transversum.
1. Medularni karcinomi su, na što već njihovo
ime ukazuje, mekani, predstavljaju u većini slučajeva Mikroskopske forme
zdjelaste forme s debelim mekanim rubovima, koji
Stari patolozi R o k i t a n s k y , W a l d e y e r ,
prelaze postepeno u zdravo tkivo. Dno im je široko,
Z i e g l e r i dr. dijelili su karcinome u carcinoma
plitko, dijelom dublje ulcerirano. Katkada nalazimo simplex, ako je u jednakoj mjeri bila razvijena stroma
i u dnu još pojedine veće ili manje čvoraste izbočine.
i parenhim, a carcinoma medulläre su nazivali rak,
U 3 slučaja smo našli izbočene forme karcinoma,
gdje je bio jače razvijen parenhim.
jedan kardije u obliku gljive, i po jedan polipozne H a u s e r ih je dijelio prema epitelu u carcinome
forme na maloj krivini i u antrumu. U 3 slučaja se
cylindrocellulare adenoimatos um, carcinoma cylindro
radilo o difuznom karcinomu čitavog želuca. cellulare solidum, a mixtum sa dodatkom simplex,
2 . Želatinozni karcinom se pozna po staklastom medulläre, scirrhosum, microcysticum, gelatinosum.
izgledu njegove rezne plohe. Dijelom imadu slične K o n j e t z n y ih dijeli u carcinoma adenomato
zdjelaste forme kao medularni, a u dva su slučaja sum, carcinoma solidum, mješane forme, carcinoma
difuzno prožimali čitavu stijenku. fibrosum i rijetke forme. Ja se držim podjele po prof.
3. Scirozne forme karcinoma su karakterizirane S a l t y k o w u , koji ih dijeli u:
čvrstoćom svog tkiva, skvrčenjem tkiva, time i želuca, Ca cylindroepitheliale 1. Ca medulläre a) ca so­
bilo lokalno, ako je tumor ograničen, n. pr. stenoza lidum b) adenocarcinoma c) adenoma malignum 2 . Ca
pilorusa uslijed scirusa, bilo difuzno kod difuznog scirrhosum 3. Ca fibrosum 4. Ca gelatinosum 5. Ca
karcinoma, kojih smo mi našli 7. Ulceracije dolaze mucinosum 6 . Ca papillare 7. Ca mixtum.
kod ovih forma rjeđe, nego kod prvih dviju, i u koliko 1 . Carcinoma medulläre može se histološki sasto­
postoje, više su plosnate. jati iz a) solidnih žarišta okruglastih, uglastih i poli­
4. Fibrozni karcinom, koji je vrlo nalik na sci morfnih stanica. Često nalazimo sekundarni raspad i
rozni, imali smo samo jedan. On zapravo nije ništa sekundarne šupljine. 48 slučajeva smo našli kod sek­
drugo nego B r i n t o n o v linitis plastica, cirrhosis, cija, jedan s vrlo sitnim stanicama, a 25 slučajeva
fibrosis, sclerosis ventriculi, koji je držao on, a i smo našli kod histoloških pretraga.
mnogi drugi autori za upalno hiperplastički i induri b) Najčešće nalazimo adenokarčinom, koji pred­
rajući proces. Tom mišljenju su se priključili i mnogi stavlja nepravilne žljezdane tvorbe s nepravilnim vi­
Francuzi i Englezi, a od Nijemaca v. E i s e l s b e r g , šeslojnim i višerednim cilindričnim epitelom. Katkada
C h i a r i i drugi, i ako su u limfnim pukotinama sub epitel toliko buja, da stvara sekundarno i solidna
mukoze i subseroze nalazili »neobične epiteloidne sta­ žarišta. Kod sekcija smo imali adenocarcinoma u 41
nice«, koje su držali za bujanje endotela. H a n s e slučaju, a kod histoloških pretraga u 82 slučaja.
m a n n je te slučajeve držao za endoteliome. c) Adenoma malignum sastoji se iz žljezdanih
tvorba s nižim, obično jednoslojnim epitelom, maligni
Protivili su se ovom shvaćanju od Francuza D u
r a n t i L e t t u l l e , a od Nijemaca M e i n e l i T o r tet se izražava u načinu rasta tih žljezdanih tvorba,
kel i zastupali su mišljenje, da se radi o tumoru i to koje prožimaju stijenku. Ni kod sekcija, ni kod histo­
o fihroznom karcinomu. loških pretraga nismo u želucu ustanovili ni jedan
slučaj.
U tom je sporu nastojao pročistiti pitanje K r o m ­
2. Carcinoma scirrhosum se odlikuje obilnim ve­
pe c h e r . Ustanovio je, da s jedne strane na pilorusu
zivom u kojem vidimo uske tračke većih ili manjih
imade benignili i malignih hipertrofija, a s druge
epitelnih uglastih stanica. Kod sekcija smo ustanovili
strane, da imade difuznih skvrčen ja želuca, koja su
33 slučaja, a kod histoloških pretraga 15.
ne samo nastala kao posljedica upale, nego i takvih
3. Carcinoma fibrosum se odlikuje u glavnom ve­
gdje se sigurno radi o difuznom sciroznom fibroznom
zivom u kojem vidimo razbacane pojedine veće epi
raku, koji je on nazvao carcinoma disseminatum zbog
telne stanice, kod sekcija i kod histoloških pretraga
raspodjele stanica stromi.
smo našli po jedan slučaj.
K o n j e t z n y navodi slijedeće razlike između 4. Carcinoma gelatinosum je alveolarno građen,
sciroznog i fibroznog raka. sastoji se iz većih stanica sa dijelom potisnutom jez­
1. Kod carcinoma scirrhosum se makroskopski ne grom na jedan rub, tako da izgledaju stanice poput
mogu odijeliti pojedini slojevi, jer ih tumor jednolično pečatnjaka. Stanica je ispunjena homogenom masom,
 495

a slična se substancija nalazi i između stanica. 32 hiperemije i razrahlenja tkiva. Na temelju tog pri­
slučaja su nađena kod sekcija, a kod histoloških pre­ pravljenog tla, možemo sebi predstaviti, da embnijo
traga 28. nalne stanice s visokom energijom rasta (A l b r e c h t)
5. Carcinoma mucinosum je sličan, samo što sub bivaju potaknute na rast. A osim toga bi se ova veza
stancija u i između stanica daje reakciju na sluz. mogla tumačiti i s R ib b e r t o v o m teorijom.
6 . Carcinoma papillare nismo našli ni u jednom Pitanjem gastritisa i karcinoma su se podrobno
slučaju, on je rijedak . bavili S a l z m a n n i K o n j e t z n y . Kako se obično
7. Carcinoma mixtum, miješani rak u kojem vi­ uz karcinom nalazi gastritis, to je nastalo pitanje, da
dimo i žljezdane tvorbe i solidna žarišta, a i uske li je gastritis primarna promjena, ili sekundarna kao
tračke u obilnom vezivu, možemo naći i gelatinozne posljedica raka.
i mucinozne forme. Kod sekcija smo našli jedan slu­
S a l z m a n n drži, da bi difuzni gastritis govorio
čaj, a kod histoloških pretraga 3.
u prilog primarnog oboljenja, a gastritis, koji je što
Osim navedenih se nalaze u literaturi opisane i dalje od tumora, to slabije izražen, da bi govorio za
rijetke forme i to: sekundarnu upalu nastalu oko karcinoma, I to nisu
1. Kankroidi i adenokankroidi su rijetki. Kankro sigurni znakovi, jer je gastritis često lokaliziran samo
ide opisuje E p p i n g e r , R o l l e s t o n , R ö h r i g i u antnimu, ali su i karcinomi tamo najčešći.
C a l d e r a r a , a adenokankroide L u b a r s c h , P o K o n j e t z n y zastupa mišljenje, da rak želuca
l a c k , H e r x h e i m e r . Osim toga opisuje i C h i ­ nastaje na bazi upale i tvrdi, da su hiperplastična poli
hi r o T a k a g i jedan slučaj difuznog gelatinoznoig pozna bujanja i duboki rast normalnih žlijezda pre­
raka želuca sa uključenim žarištima pločastih epitel teče karcinoma. Misli na ovaj redosljed: gastritis, gas­
nih stanica. tritis polyposa, polyposis, carcinoma. On drži, da se
K a u f m a n n navodi slučaj ulkusa na kardiji, većina karcinoma razvija iz fibroadenoma, koji su
koji je prevučen pločastim epitelom iz ezofagusa, a posljedica gastritisa i drži, da pojedini čvorovi rano
sekundarno je tu nastao carcinoma planocellulare. konfluiraju, te je to razloig, da se ne vidi njihovo pod­
B o r m a n n opisuje slučaj jednog adenocarci­ rijetlo. B o r m a n n se obara na to shvaćanje i veli,
noma miješanog sa carcinoma planocellulare corneum. da su ovi fibroadenomi, u koliko ih ima, nastali na
Kod istog je slučaja našao i jedan adenokaroinom u temelju embrijonalnih smetnja.
cekumu.
V e r s e misli, da uslijed upale mukoza postaje
Mi smo našli jedan adenokankroid u želucu; pre­
hipertrofična i prevelika, da stvara nabore, koji su
parat je od tekućih histoloških pretraga, pa nije ozna­
više izloženi podražaju i tako da nastaju fibro
čena lokalizacija, zatim 3 slučaja carcinoma pianocel­
aedomi, pa karcinomi.
lulare cardiae kod sekcija.
Ti tumori se tumače ili metaplazijom cilindričnog B o r r m a n n i O r a t o r nalaze uz karcinom
epitela, ili embrijonalnim poremećenjima u igrađi že­ obično atrofičnu upalu. Naš sav materijal doduše
lučane stijenke ( R i b b e r t , H e r x h e i m e r ) . C h i nije pregledan na upalne promjene okoline, ali što
je pregledano, nađen je većinom hipertrofični i hi
h i r o T a k a g i dijeli ove tumore u primarne, koji
perplastičmi gastritis.
nastaju metaplazijom iz nepotpuno diferenciranih sta­
nica, i sekundarne, gdje jedan karcinom uraštava u Mi smo imali jedan slučaj difuznog kroničnog
drugi. fibroznog gastritisa s karcinomatoznom alteracijom.
2 . Parakeratotični carcinoma baseocellulare. To bi bio jedan slučaj primarnog gastritisa, gdje je
D u s c h l je opisao takav tumor na maloj krivini i sekundarno nastao karcinom, dakle ni 34% od naših
drži, da je tumor nastao iz bazalnih stanica, koje se slučajeva.
tu nalaze u fetalnoj dobi ( J a h r m ä r k e r , T o l d ) . Da upalne promjene dolaze u obzir kod po­
Mi nismo imali prilike vidjeti ni jedan takav slučaj. stanka karcinoma kao jedan od faktora, to ne ćemo
3. Carcinoma cylindrocellulare sa trepetljikavim poreći, ali da bi igrale tako važnu, ili i jedinu ulogu,
epitelom; opisana su svega 3 slučaja, a navodno na­ to nijie vjerojatno. U većini slučajeva se valjda ipak
staju iz persistirajućih trepetijikavih stanica, koje se radi o sekundarnim upalnim promjenama oko kar­
normalno nalaze u jednjaku i želucu do 6 . fetalnog cinoma uslijed stagnacije sadržaja, peristaltike, dje­
mjeseca, a u drugom se redu misli i na anaplaziju lovanjem samog tumora, osobito radi ulceracije,
(Kül b s ). nekroze, djelovanja toksina.
4. Carcinosarcoma su opisana 4 slučaja. Nastaju Što se tiče polipa i polipoze spomenula sam
iz prebačenja entodermmezenhimalnog zametka, ili već kod multiplih karcinoma, da smo našli samo
uplivom karcinoma na vezivnu stromu u smislu ma­ jednu polipozu s karcinomatoznom alteracijom, u
lignog bujanja (dermoplastični karcinom L u b a r dva slučaja osim karcinomja polipe, a u dva slu­
s c h a ) , ako je karcinom bio primaran, ili obratno. čaja osim karcinoma polipoza i papilomatozia|, i u
5. Primarni horioepiteliomi nisu sigurno dokazani. jednom slučaju osim karcinoma papilom. Dakle
možemo kazati, da smo polipe našli uopće rijetko,
Etiologija karcinoma želuca a samo u jednom slučaju malignu alteraciju takve
Iste teorije, koje postoje o postanku karcinoma polipoze. Po tome vidimo, da ima slučajeva, gdje
uopće, vrijede i za želudac. Predaleko bi nas odvelo polipi mogu karcinomatozno alternati, ali i da to
izlaganje svih tih teorija, pa ćemo se zadovoljiti samo nije pravilo, te sudeći prema formi većine karcino­
s onom, koja je u novije vrijeme dobila važnost spe­ ma, da to nije ni tako često, prema tome, da mi­
cijalnim istraživanjem nekih autora, koji su se nadali šljenje K o n j e t z n y a nema prave podloge, koja
na taj način ustanoviti faktor, koji igra, ako ne od­ bi se, kako on to misli, mogla protegnuti barem na
lučnu, a ono bar važnu ulogu kod postanka karcinoma većinu karcinoma.
u želucu. Osim toga ne smijemo zaboraviti na moguć­
Tako se ponovno potaklo pitanje veze između nost postajanja karcinoma iz poremećenja embrio­
upale i postanka karcinoma. Već je V i r c h o w upo­ nalnog razvitka, iz hamartoma i horistoma, koji nisu
zorio na to, da upala pogoduje karcinomu i to radi rijetki, osobito u piloričnom dijelu.
496

Ul k u s k a r c i n o m i diji. Uz dva ulkus karcinoma smo našli u jednom

slučaju još jedan, a u drugom dapače i dva ulkusa
Kako je različito prosuđivanje i shvaćanje
bez maligne alteracije.
ulkuscarcinoma najbolje nam dokazuje velika ra­
zlika u statistici; n. pr. B o r r m a n ga nalazi u K a r c i n o m u ožiljku.
1— l,6% , a W i l s o n , M a c C a r t y do 71%).
U ožiljku starog ulkusa je rak rijetko dokazan,
Neki autori već na osnovu svog shvaćanja po­ ali ima slučajeva, gdje se u centru, ili na rubu
stanka karcinoma uopće strogo isključuju od ulkus ožiljka nalazi maleni ograničeni karcinom. Mi nismo
karcinoma sve slučajeve osim onih, gdje se karci vidjeli ni jedan takav slučaj.
nomatozne infiltracije nalaže samo na jednom ogra­
ničenom mjestu ruba ulkusa. Tog je mišljenja T r a u m at s k i nastali karcinom.
B o r r m a n n i tvrdi, da se karcinoma sa tog mjesta
Uslijed trafume ili kauterizacije (kiselinom, ili
širi jednakomjerno u okolinu, ali više po rahlom
lužinom) nastali karcinomi su rijetki; skeptički se
tkivu zdrave sluznice, nego po ožiljkastom ulkus
moraju promatrati kod procjenjivanja nezgoda.
karcinoma, te da tako ulkus konačno leži ekscen­
trično. I sam priznaje, da se ne smije zaboraviti na Širenje karcinoma unutar želuca.
to, da ovaj položaj može nastati radi toga, što je
ulkus mogao nastati i sekundarno uz karcinom, a i Karcinom se širi limfnim putevima, koje C u
obratno, rak u susjedstvu ulkusa, i da su se oba kod n e o dijeli u 4 mreže i to mukoznu, submukoznu,
širenja sukobila). muskulamu i subperitonealnu. Mukozna se dijeli u
3 podgrupe u inter, peri i subglandularnu.
H a u s e r je bio prvobitno sličnog mišljenja, ali
Rak se osobito rado širi po horizontalnim pu­
kasnije je promijenio u toliko shvaćanje, da tvrdi,
tevima, a odavle dolazi do prodora u sluznicu na
da i bujanje žlijezda na rubu ulkusa ima važnost
drugom mjestu.
isto, kao i da je karcinom kadar bujati po rubu Prije se mislilo, da karcinom na pilorusu radi
ulkusa.
čvrstoće piloričnog prstena ne ide dalje, ah se
Iako na rubu ulkusa nalazimo upalne pro­ dokazalo, da ima dosta slučajeva, gdje se to događa
mjene i atipično bujanje žlijezda, K o n j e t z n y , i to po horizontalnim submiukoznim limfnim pute­
jedan od glavnih zastupnika gastritične etiologije vima, koji na granici želuca idu prema dolje i spa­
karcinoma, i koji toliko važnosti polaže na to buja­ jaju se sa subseroznim putevima. Mi smo imali pri­
nje, koje je po njegovom mišljenju predstađij za like secirati 4 takva slučaja, gdje je karcinom sa
karcinom, drži ulkuskarcinom za rijedak. Slučajeve, antruma pylori prelazio na duodenum, a 4 gdje je
kad je rub i dno prožeto karcinomatoznim tkivom, sa kardije prelazio na jednjak.
računa u sekundarno ulcerirane karcinome.
K l e i n i D e m u t h vele, da za primarni ulkus Širenje k a r c in om a izvan želuca.
s karcinomatoznom alteracijom govori, ako se nade Ako karcinom prodre do seroze može izazvati
ožiljkasto tkivo bez karcinoma. Ako je čitavo dno podražaj peritoneja, te može doći do sljepljenja sa
zauzeto rakom teško je odlučiti, da li se radi o ostalim organima i onda rak prorašta kroz obje
ulkuskarcinomu, ili o ulceriranom karcinomu. Tu­ seroze u prilijepljeni organ. U 5 slučaja se je karci­
mače širenje raka po rubu time, da kad karcinom nom širio u prilijepljenu jetru, u 3 u žučni mjehur, u
jedamput prodre čvrstu ožiljkastu submukozu, onda 10 u gušteraču, a u 5 u poprečno debelo crijevo.
se lako širi po rahli jem tkivu ozdo po čitavom rubu
Kod toga proraštavanja dolazi obično i do me­
ulkusa.
tastaza u žlijezde, tako da sve skupa čini jedan
S t e r n b e r g veli, da su znakovi ulkuskarci veliki paket, kome obično pripada i karcinomato
noma isti kao i za ulkus, naime ljevkasta forma, zno infiltrirana mrežica, što smo vidjeli 14 puta.
dublji proksimalni dio dna, podrovna sluznica prok Do perforacija u trbušnu šupljinu dolazi rjeđe,
simalnog dijela, razaranje muskulature na distalnom mi smo mogli ustanoviti u 10 slučaja perforaciju sa
dijelu. Drži za najvažnije nalaz karcinoma u ožilj­ konsekutivnim peritonitisom,
kastom tkivu.
I zaista kod prosuđivanja karcinomatoznih M e t a tst a z e .
ulkusa je već makroskopska slika jasna, kojia se Nastaju limfnim, krvnim putem i implantacijom.
razlikuje od ulceriranih karcinoma. Njihova ljevka­ Često mali karcinomi prave veće i obilnije me­
sta forma, jedan strmi rub, a drugi postepeni govore tastaze od velikih. Stvaranje metastaza ovisi o
jasno za ulkus, kod kojeg ćemo često tek mikro­ zgodnim normalno anatomskim prilikama t. j.
skopski ustanoviti karcinomatoznu alteraciju. Veća zgodnim limfnim putevima, zatim o prodiranju kar­
opasnost postoji, ako je infiltracija opsežna, da cinomatoznih stanica u krvne žile, osobito u vene,
ulkuskarcinom ne diagnosticiramo kaio ulcerirani odakle dolaze u krvni optok, putem portae pa ve­
karcinom, nego obratno. nae cavae kroz pluća, i u veliki optok, te onda
Što se tiče karcmomatozne infiltracije ruba mogu stvarati metastaze u svim organima, dapače i u
ulkusa znamo, da u principu karcinom ne mora muskulaturi i koži. I mi smo vidjeli 2 put metastaze
nastati samo na jednom mjestu, a da može nastati i u muskulaturi, jedamput u koži i 1 put u pot
difuzna alteracija ruba, A osim toga i tumor, koji kožnom tkivu.
je kadar razoriti i najčvršće tkivo u čovječjem Implantacijom dolazi do karcinoma peritoneja.
tijelu kost, taj se sigurno ne žaca ni pred ožiljka Tumači se to tako, da stanice na jednom mjestu
stim tkivom ulkusa. uđu u trbušnu šupljinu, u ascitesu se umnažaju i pe­
Kod sekcija smo našli 16 karcinomatoznih ristaltikom se implantiraju na peritoneju, te kroz
ulkusa, dakle 7,01%, a kod histoloških pretraga stomata ulaze u serozu i tu stvaraju subserozne
44, dakle 23,03%. Od slučajeva n ađenih kod sekcija čvorove. Karcinozu peritoneja smo vidjeli u 25
je 5 bilo na maloj krivini, 8 u antrumu i 3 na kar slučajeva.
 497

Najčešće su metastaze kod karcinoma želuca u čaja smo našli metastaze karcinoma, u 1 slučaju
žlijezdama i to u abdominalnim; u 50 slučajeva smo metastazu u ovariju, u jednom u omentumu, te u
našli infiltraciju perigastralnih žlijezda i to jednako jednom u jetri.
često bez obzira na lokalizaciju tumora. U 19 slu­
Sekundarne promjene u karcinomu.
čajeva hepatoduodenalnih (carcinoma cardiae nije
niti u jednom slučaju pravio metastaze u te žlijezde), U jednom smo slučaju našli upalne promjene,
u 27 slučaja mezenterijialnih, ali najviše retroperito dublje ulceracije u 44 slučaja, sa perforacijom u 10
nalnih u 71 slučaju, i to najčešće kod karcinoma slučaja.
male krivine i antri pylori. Dvostruki i trostruki karcinom.
Metastaze nastaju i u udaljenim limfnim žlije­ Od kojih je jedan u želucu su rijetki. Uvijek se
zdama. U 3 smo slučaja naišli karcinomatoznu infil­ pita, da li se zaista radi o dva primarna tumora, ili
traciju lijeve suprakllavikularne žlijezde (Virchow je drugi ipak samo metastaza. Najsigurniji su oni
ove žlijezde) u 3 slučaja cervikalnih žlijezda (sva tri koji imadu raznu histološku sliku i svaki svoje me­
slučaja u crijevima u 12 slučaja, od toga 1 put u tastaze.
u 16 traheobronhialnih. Mi smo imali prilike vidjeti 1) carcinoma curv.
Metastaze u samom želucu smo našli samo u 2 minoris i adenocarcinoma recti. 2 ) carcinoma antri
slučaja, u crijevima u 12 slučaja, od toga i 1 put u pylori i adenocarcinoma prostatae. 3) ulcuscarcinoma
apendiksu. gelatinosum pylori i polyposis recti adenocarcinoma
tosa. 4) carcinoma pylori solidum i carcinoma plano
Inače od organa najčešće nalazimo metastaze cellulare corneum oesophagi.
u jetrima u 68 slučajeva, 1 put u žučnom mjehuru, u Osim toga smo u jednom slučaju vidjeli osim
pankreasu 9 puta, vrlo rijetko u slezeni, samo 2 carcinoma curvaturae minoris lymphosarcomatosis.
puit, u bubregu 11 puta, u ureteru 4 puta, 3 puta u
mokraćnom mjehuru, 8 puta u srcu, 5 puta karcino (Sekundarni tumori u želucu.
matozna tromboza, obično venae portae, 14 puta u
Carcinoma oesopaghi može prelaziti na kardiju.
plućima, dijelom sa istodobnom infiltracijom pleure
Višeput je teško prepoznati carcinoma vesicae
12 puta, u nadbubrežnoj žlijezdi 10 puta, samo je­
felleae, pancreatis, koji prodiru u želudac i tu
damput u štitnjači, 9 puta u ovariju, 2 puta u duri
postaju veći od primarnog tumora.
mater, 2 puta u hipofizi i 15 puta u kostima.
Karcinomi drugih organa rijetko prave meta­
Kod biopsija smo primili u rijetkim slučajevima staze u želudac, još najčešće se to događa kod car­
pojedine, najviše perigastrične žlijezde i u 25 slu­ cinoma mammae.

Iz sveučilišne pedijatričke klinike u Zagrebu. (Predstojnik prof. Dr. E. Mayerhofer).

K e m o t e r a p i j a p n e u m o n i j e k o d djece.
Dr. N. S k r i v a n e l i , klin. asistent.

U zadnje dvije godine nijedna terapija u pedija­ novi kemoterapeutikum — sulfapiridin — spasiti de­
triji nije pobudila tako veliki interes kao nova kemo­ setke hiljada djece i od vrlo čestog, a pogotovo za
terapija pneumonije. Dosadašnje liječenje upala pluća najmlađe pacijente pogibeljnog oboljenja od —
kod djece nije nas moglo nikako zadovoljiti, jer po­ upale pluća.
stignuti rezultati nisu bili povoljni, a osobito kod G odin e 1933. p r v i je F ö r s t e r u d erm a tolo šk o m društvu
pneumonija dojenčadi i malene djece. Pojava sulfa u D ü sseld orfu p rik a z a o d o je n če c d 10 m jeseci, k o je je b o lo v a lo
midskih spojeva u terapiji i njihovi veliki uspjesi od s ta filo k o k n e in fe k cije , a k o je m u je u s p je lo iz lije č iti stre p to
protiv streptokokovih i drugih infekcija dala je poti­ zon om . O v o je p r v i s lu č a j, k o d k o je g , j e b ila u p o tre b lja v a n a o v a
a a o b o ja u k u ra tiv n e svrh e. V e ć je G e l m o 1908. god. sin teti­
caja za najintenzivnija istraživanja novih kemotera z ira o par a a m in o b e n z o s u lf am ide, k o ji su s e u p o tr e b lja v a li o s o ­
pijskih sredstava. Pokazalo se, da su sulfamidi speci­ b ito u tek stiln oj in du striji. P e t god in a k a s n ije E i s e n b e r g
fična sredstva protiv pojedinih klica, samo je trebalo m o g a o je u sta n oviti n a s v o jim la b o ra to rijs k im pok u sim a n jih o v o
naći i uvesti u terapiju one njihove spojeve, koji imadu b a k tericid n o d je lo v a n je in vitro. N ešto k a s n ije su T s c h i c h i
f o a b i n i Z e i d e b a zira ju ći n a isk u stvu Ei s e n b e r g a sin ­
elektivno djelovanje prema odnosnim uzročnicima, a
tetizirali pirid iu m , k o ji je god in e 1926. u v e o O s t r o m y s l e v
da se ujedno odstrani što je moguće više toksičnost s k i u te ra p iju k a o antiseptikum m o k ra ćn o g trakta. Iste go d in e
preparata. Prema svemu nalazimo se u novoj eri izišla je p r v a p u b lik a cija o d je lo v a n ju pron tozila k o d raznih
terapije, a da li je nastupila u neku ruku Erl ic h o v a in fe k cija od D o m a g k - a. V e ć p r v i izv je š ta ji, k o ji su u m e d i­
»siterilisans magna« terapija, teško je reći, jer potpuna cin sku litera tu ru p r id o la zili sa svih k ra je v a sv ije ta , g o v o r e o
b rzo m p ro šire n ju i u p o tre b i preparata u ter a p iji. O v o j gru pi
jasnoća toga pitanja iziskuje osim daljnjih laborato su lfa m id a dod ala se p iriđ in sk a gru pa i ta k o j e n asta o prepa ra t,
rijskoeksperimentalnih pokusa in vitro i na životi­ k o ji se sa stoji od 2 s u lfa n ilila m in o p irid in , a ta j s e sp o j m ože
njama još i mnogo više kliničkih radnja. Nepobitno ta k ođ er o zn a čiti k a o a m in o fe n ils u lfa m id o p ir in . A m erik a n sk i
je, a toga smo svijesni, da je sulfamid spasio hiljade fa rm a k o lo zi zov u ga sk ra ćen o » s u l f a p i r i d i n « . U E n glesk oj
je p ozn a t p o d im en om M e B 693, u N je m a čk o j p o d im e n o m
djece. Promislimo samo na smrtonosni e r i z i p e l
E ub a s in , u F ran cu sk oj k a o D a g é n a n , a k o d nas ga
novorođenčadi, na R i t t e rovu bolest i na druge p r o iz v o d i d om a ća tv o rn ica »K a štel« p o d im e n o m P l u r a z o l .
mnogobrojne infekcije uzrokovane streptokokima, kod M oram o i sa o v o g a m je s ta izreći v o d stv u tv o rn ic e »K aštel« našu
kojih smo do sada bili bespomoćni gledaoci naglog svesrd n u za h va ln ost n a usluzi, k o ju n am j e u čin ilo sta viv ši veći
kva n tu m prepa ra ta n a ra sp ola g a n je u svrh u ispitivan ja.
ili sporijeg utrnuća životnih snaga bolesnika. Ova
oboljenja ne zadaju nam više teške brige, jer ih sada Izvještaj o prvim pokusima liječenja pneumonija
s uspjehom možemo u mnogim slučajevima i ambu­ kod djece sulfapiridinom bili su možda i previše opti­
lantno liječiti. Prema svemu imamo impresiju, da će mistički, tako da smo se mogli vrlo teško orijentirati
498

o vrijednosti tog novog preparata. Međutim stalni pri­ sine, 2. da uništi zatim uzročnike, a 3, da veže toksine
rast publikacija daju sada dovoljno rječitog dokaza o raspadnutih bakterijelnih tijela. Baktericidno djelo­
uspjehu terapeutskog učinka lijeka. Mnogi rezultati vanje C vitamina u kulturama ne daje nam onaj
po priznanju samih autora nisu dostatni, a ni stati­ utisak, da bi mogao u sokovima tkiva, gdje je bio
stički dobro fundirani. Ali ipak iskače kod pretežnog kemizam sasvim drugačiji, mnogo kompliciraniji nego
dijela publikacija pozitivna strana novog kemotera u kulturama, odgovarati postavljenim zahtjevima,
peutikuma. jer je C vitamin vrlo osjetljiv prema oksidacionim
Da bismo donekle osvijetlili njegovu vrijednost, procesima. Dozvoljavamo, da kod nekih subfebrilnih
moramo ga usporediti sa ostalim sredstvima, koja i febrilnih procesa postoji lagana C hipovitaminoza,
dolaze u obzir kod liječenja pneumonija. Do sada ali uzrok ne leži u samoj potrebi te akcesorne tvari
smo smatrali k i n i n kao »specifično« sredstvo za za obranbenu funkciju, nego u njenom brzom raspa­
pneumokoke, ali nas ta terapija nije mogla ni u danju. Naprotiv, u svim onim procesima, kod kojih se
koliko zadovoljiti. Najnoviji izvještaji s drugih klinika, promjene odigravaju u perifernom tkivu, kao kod
a pogotovo s G l a n z m a n n o v e vrlo su nepovoljni, stomatitisa, postigli smo odlične rezultate s C vita­
da ne rečemo, poražavajući za kininsku terapiju kod minom. Naglašujemo, da je C vitamin samo adjuvans,
pneumonije. S c h m i d t i W e b e r s pravom sum­ ali da ne utječe na događaje u unutrašnjosti.
njaju u uspješnost liječenja kininom, jer prema nji­ Mnogo bolje i vrijednije rezultate daje specifični
hovoj statistici febrilno stanje kod upale pluća nije antipneumokokovi serum, ali usporedivši ga sa sulfa
bilo ni najmanje skraćeno, a niti je imao kakvog piridinskim preparatima moramo prema zadnjim pu­
upliva na visinu febrilnosti. Sam nalaz na plućima blikacijama dati prednost sulfapiridinu, C u t t s i
nije bio promijenjen, a komplikacije i mortalitet nisu njegovi suradnici uspoređivali su uspjehe postignute
bili smanjeni. U novije vrijeme bilo je preporučeno serumom s onima sulfapiridina doduše u malenoj se­
s raznih strana davanje »C« vitamina kod upala pluća. riji pokusa, ali su postignuti rezultati dali zamjemu
Neki idu tako daleko, da injiciraju dnevno do 500 mg prednost sulfapiridinu. Interesirajući se za kompara­
askorbinske kiseline. Navodna Chipovitaminoza daje ciju djelovanja specifičnog seruma, koji je zadnjih
podlogu za ovu terapiju. Često je spomenuto bakteri godina forsiran iz skandinavskih zemalja, prema
cidno djelovanje ovog vitamina, a i sposobnost po­ kemoterapiji mogli smo ustanoviti, da se sulfapiridin
višenja otpornosti organizma protiv infekcija. Pojam ispoljuje kao bolji od seruma u svim slučajevima, kod
hipovitaminoza je vrlo problematičan. Granicu nor­ kojih je bolest bila zastarjela, kod protrahirane pneu­
male do nedavno su označivali u izlučivanju 50 mg monije, kod starijih ljudi i kod infekcija pneumokokom
askorbinske kiseline u mokraći. Sam R i t s c h el je tipa III. Liječenje specifičnim serumom, koje se te­
postepeno snizio svoju postavljenu granicu, jer danas melji na specificiranju pojedinih tipa pneumokoka nije
on tvrdi, da potrebna dnevna količina ne iznosi više bilo u stanju napraviti temeljitu preinaku u terapiji
od 15 mg. T o b l er je grupi od 100 djece davao hranu pneumonije. Da postupak njime nije tako jednostavan,
sa 10— 15 mg »C« vitamina, a drugoj grupi preko 20 trebamo samo spomenuti, u kakvu neugodnu, a često
mg. Prva grupa prebolila je 43 puta oboljenje gornjeg puta praktički nemoguću situaciju dolazi pedijatar,
dušnog aparata, dok je druga 67 puta. Smetnje u pro­ kad bi morao praviti pulmonalne punkcije samo radi
bavi odnose se 86 : 42, T o b l e r zaključuje i drži, da samog postavljanja dijagnoze pojedinih tipova, U ve­
ishrana bogata Cvitaminom dapače i snizuje otpor­ ćini slučajeva kod dojenčadi i malene djece mora se
nost organizma. To po našem mišljenju vrijedi i za pulmonalno punktirati, da se sa stalnošću može utvr­
respiratorni sistem. T r i e r je naime našao u serumu diti dijagnoza tipa pneumokoka, jer je vrlo teško do­
krvi sezonske promjene : to; 0,30— 0,55 mg pro 100 biti iz ždrijela odgovarajući i besprijekoran materijal.
ccm krvi u ljetnim mjesecima, zimi 0,20— 0,35, a naj­ Punkcija stavlja po nekad neugodne zapreke i na
manje C vitamina u maju 0 ,10— 0,20, Prema našem samoj klinici. I kad smo postavili dijagnozu i usta­
iskustvu djeca obole najviše od upale pluća u jesen­ novili tip pneumokoka, serum djeluje dobro, prema
skim mjesecima i u proljeću, kada organizam imade mnogim autorima, samo kod krupozne pneumonije i
mnogo ili sadrži dosta C vitamina, a u stvari ne to ne sa istim uspjehom kod pojedinih tipova, a vrlo
mijenja skoro ništa maleni broj pneumonija ljeti, jer često zataji baš tamo, gdje je opasnost najveća,
tada dolazi djelovanje sunčanih zraka do potpunog naime kod bronhopneumonija, koje su najgore i naj­
svoga izražaja. Uzmimo, da je za izliječenje pneumo­ opasnije forme upale pluća kod djece.
nije bezuvjetno potrebna velika doza C vitamina, C o o p e r , G r o s s i L e w i s p r a v ili su p ok u se sa s u lfa
onda bi se moralo naći stanovito vrijeme poslije pneu­ pirid in om , su lfa n ila m iđ om i s p e cifičn im a n tiseru m om k o d tipa
monije, kada biva taj nepotrebiti višak izlučen, U III. p n e u m o k o k o v ih o b o lje n ja . S u lfa m iđ i s u lfa p irid in im ali
našim pokusima po Jet z l e r Ni e d e r b e r g e r su jed n a k i u čin a k k o d p n e u m o k o k o v e m e n in g itid e i p n e u m o n ije
tipa III k o d štakora. B o lje j e d je lo v a o s u lfa p irid in k o d p n e u m o
ovoj metodi ili po metodi za brzu orijentaciju sa k o k o v e sep se tipa III k o d m išev a. S p e c ifič n i p n e u m o k o k o v i
T i l l m a n reagens papirom nismo mogli ustanoviti s eru m tipa III o d k u n ića b io j e isto tako d je lo tv o ra n k a o s u lfa ­
C hipovitaminozu. Naši su pacijenti već u kućnoj njezi m id i su lfa p irid in k o d p n eu m on ije, u zro k o v a n e pn eu m ok ok im a ,
u pretežnom broju dobivali sok od limuna ili na­ a b o lje d je lu je n e g o s u lfa n ila m id k o d sepse m iševa. M eđutim
k o d p n e u m o k o k o v e m en in g itid e n em a s k o ro n ik a k o v o g d je lo v a ­
ranče, ali ipak ne u tolikoj količini, da bi time bila
n ja. Š takori, k o ji su p r e b o lje li p n e u m o k o k o v u p n e u m o n iju , p o ­
pokrivena dnevna potreba u C vitaminu, jer je dnevna k a zu ju la k i im un itet, a lije č e n i šta k ori m n og o m a n je . M iševi,
potrošnja prema mnogim autorima 300— 500 mg kod k o ji su lije č e n i su lfa p irid in om , p ok a z u ju m a n ji im u n ite t p o s lije
febrilnih stanja, U eri kininkalcijske terapije davali p r a b o lje n e sep se sa p n eu m ok ok im a , n e g o on i, k o ji su lije če n i
smo i mi našim pacijentima dnevno oko 150— 200 mg s u lfa n ila m id o m . E k sp erim en ta ln o j e dokazan o, da s e če tiri
sata iza u zim a n ja p o č e tn e d oz e lije k a jo š n e v id e n e k e b itn e
askorbinske kiseline, bilo u formi limunade, bilo u
p r o m je n e n a k a psu li p n eu m ok ok a k o ja n ab u b ri, d o b ije u reze,
obliku injekcija ili tableta. Nismo mogli opaziti naro­ p o s ta je n ep ra v iln a a p on ek a đ a p o s v e iščezn e. N a živ o tin js k im
čiti efekat na tok bolesti, na broj leukocita ili na poku sim a v e ć je dokazan o, da je d je lo v a n je prepa ra ta ra zličito
krivulju febrilnosti. k o d raznih tip ov a . Z a n e k e tip o v e — k a o n. pr. I, V II i V III —
potreb ita je m n o g o n iža k o n ce n tra cija m ed ik a m en a ta n e g o za
Od jednog korisnog antipneumokoknog preparata druge. U k on cen tra cija m a , u k o jim a se su lfa p irid in n ala zi u o rg a ­
tražimo slijedeće. 1 . da veže najprije postojeće tok­ n izm u, n e m o ž e d je lo v a ti sm rton osn o na pn eu m ok ok e.
 499

F l e m i n g je ustanovio visoku bakteriotoksičnu procesa kao po svoj prilici niti na upliv stvaranja
moć deleukocitirane krvi bolesnika, koji su bili lije­ empijema. Neki autori tvrde, da lijek sprječava stva­
čeni sulfapiridinom, tako da je teško reći, da li sred­ ranje komplikacija sa strane pleure, ali držimo, da
stvo djeluje baktericidno ili bakteriostatički. Ako njihovo stanovište ne bi moglo izdržati strogo objek­
sredstvo priječi rast bakterija, onda je data moguć­ tivnu kritiku, Hegl e r iz Hamburga u radnji o dozi­
nost obranbenim snagama organizma, a specijalno ranju E u b a s i n a u dječjoj dobi kod bronhopneumo
fagocitima, da mogu lako svladati infekciju. Ne samo nije veli, da djeca vrlo dobro podnose lijek kao i sve
da priječe rast, nego imadu veliki upliv i na produk­ ostale spojeve sulfamida. Isti autor preporučava da­
ciju toksina, Treba riješiti još mnoga pitanja, prije vanje Eubasina najduže 5— 6 dana, poslije toga roka
nego se mogne sigurno reći, kakav je način njegovog treba radije sistirati lijek, a u slučaju potrebe nakon
djelovanja. Ali ipak za sada se može reći, da je vita 2— 3 dana pauze još jednom pokušati s drugim udar­
litet bakterija oslabljen, a time je data veća moguć­ cem (»Stoss«). Naglašava, da u većini slučajeva ovo
nost odbojnim snagama organizma, da dođu jače do posljednje nije ni potrebno, jer nastupa ozdravljenje
izražaja. Prema navodima W h i t h y a resorpcija već nakon 24— 36 sati istodobno s padom tempera­
sulfapiriđina je brza, dok je izlučivanje iz organizma ture. S c i c i o u n o f f i J u n e t liječili su 9 pneumo­
relativno sporo. B a i n e s i W i e n , da bi mogli ispi­ nija D a g é n a n o m . U 3 slučaja terapija je zatajila
tati kliničku vrijednost sulfapiriđina, slijedili su nje­ radi komplikacija sa strane pleure, a jedna trećina
govu resorpciju i eliminaciju na životinjskim i klinič­ bolesnika nije mogla biti dovoljno liječena radi gastro
kim pokusima, te su ustanovili slobodna amino i intestinalnih smetnja, koje su nastale uslijed nepod
acylam onotjelešca u tekućinama organizma, a djelo­ nošljivosti medikamenata. Dva slučaja umrla su uspr­
mično uspjelo im je potvrditi u mokraći nepromije­ kos liječenju. Sasma oprečne tvrdnje i iskustva s Da
njenu supstanciju i njene acetylderivate. Potvrđuje gènanom daju L ö f f l e r , H o g g l i n i M a i e r . Kod
se, da se medikament vrlo brzo resorbira u probav njihovih slučajeva utjecaj lijeka na tok pneumonija
nom traktu, premda se slabo topi u vodi, te se može bio je tako jak, da je letalitet skoro pao na 0% , a fe
ustanoviti u krvi već nakon jednog sata poslije pero brilnost trajala najviše samo 24— 72 sata. Kao bezna­
ralne aplikacije. Nakon uzimanja količine od 2 gr, čajne popratne pojave vidjeli su i oni više put bljuva­
lijeka dostižu koncentracije u krvi vrijednost od nje, koje nikako ne smije biti povod prekinuću lije­
1 : 10.000. U likvoru su nađene manje vrijednosti, čenja ovim medikamentom. Kod nekih njihovih slu­
nego u krvi i to cca 70% . Sulfapiridin se izlučuje čajeva izbio je 7.— 9. dan egzantem na koži. Upozora­
skoro sasvim kvantitativno iz organizma urinom, a vaju, da se nagli nastup leukopenije mora smatrati
sama eliminacija traje oko 50 sati, što se podudara prijetećim simptomom, a bilo je slučajeva poslije
i s nalazima L o n g a i D u r e l - a, liječenja Dagénanom, koji su davali jasnu sliku agra
Vrlo je zanimljivo, da su skandinavske zemlje, a nulocitoze, anemije i trombopenije, S t en g e r na­
naročito Norveška primile s oduševljenjem sulfa­ vodi, da su i u onim slučajevima, kod kojih su se po­
piridin, o čemu svjedoče brojne radnje u novijim javile dispeptične smetnje, anoreksija i gubitak tje­
brojevima »Nordisk Medicin«. Tim je od većeg inte­ lesne težine, kod dojenčadi u kratkom vremenu iščezle
resa gornja konstatacija, jer se, kako što smo spo­ sve te neugodne pojave bez ikakovih drugih poduzetih
menuli, u tim zemljama vrlo povoljno sudilo o novom mjera. K o s t e r i Z e e u w liječili su 14 pacijenata
antipneumokokovom serumu od kunića. Sjedinjene od lobarne pneumonije Dagénanom, a 5 u slučajeva
američke države, koje su prema ovom novom kemo samo simptomatski popravljali, pa se ni oni nisu
tenapeutikuimu isprva zauzele vrlo kritičan stav, mogli oteti impresiji povoljnog učinka preparata, koji
sada ga primaju vrlo povoljno i s oduševljenjem. se je sastojao u mnoigo manjem mortalitetu i u lakšem
G a i s f o r d (Engleska) liječio je 400 bolesnika sa toku samog oboljenja. Pad temperature nastupio je
lobamom pneumonijom. Smrtnost je pala na 6 .5 % dok drugi ili treći dan, a terapeutski efekat preparata nije
je stopa mortaliteta iznosila prije u 2 godine zavisio ni od kojeg uzročnika, jer su se među izlije­
2 1 ,20% . R ö m k e i V o g t ukazuju na vrijednost su­ čenom djecom nalazili i takovi pacijenti, koji su bo­
glasnih rezultata iz raznolikih centara, a njihovi lovali od obostrane pneumonije i septikemije. S e r ­
uspjesi liječenja upale pluća odgovaraju postignutim geant, Flippin, S c h w a r t z i L e c k w o o d
rezultatima G a i s f o r d a. tipizirali su 400 pneumokokovih pneumonija, koje su
Sličnost pneumokoka tipa III i streptokoka ispo liječili sulfapiridinom, te su ustanovili, da je morta­
ljuje se u njihovoj osjetljivosti prema sulfamidima, jer litet iznašao kod tipa I samo 5,8% , kod tipa II 6 ,8 % ,
su i sulfanilamid i sulfapiridin imali jednako uspješno a kod tipa III 16,4%. Sveukupni letalitet kod ovih 400
djelovanje na pneumonije tipa III, te su snizili smrt­ slučajeva bio je 7% . R e y n o l d e i S l o b o d y mogli
nost kod odraslih od nekih 40% na cca 10%. U su konstatirati, da upotrebom sulfapiriđina kod pneu­
Engleskoj su pneumonije uzrokovane pneumokokom monija u dječjoj dobi nastupa brzi pad temperature,
tipa III relativno rijetke, za razliku od infekcija tipa iščezavaju pojave pneumoničkog toksiciteta, disanje
II, od kojih na pr. u Glasgowu umire isto toliko ljudi i subjektivne pojave tegoba bolesti vraćaju se nor­
kao od svih drugih tipova zajedno. A n d e r s o n i mali, a kroz to i bolest mnogo kraće traje, te prema
njegovi suradnici postigli su dobar uspjeh sa sulfa­ njihovom mišljenju rjeđe se pojavljuju komplikacije.
piridinom u 70 slučajeva pneumonije tipa II. Ustano­ Mnogo su odvažniji od drugih u doziranju, jer davaju
vili su, da je smrtnost od 8 ,6% manja od polovice većoj djeci 0,2— 0,25 grama pro kilogram tjelesne te­
smrtnosti neliječenih slučajeva sulfapiridinom. Taj je žine, a djeci ispod dvije godine čak 0,3. Prestaju s da­
rezultat mnogo bolji, nego što se može postići seru­ vanjem medikamenta tek onda, kada iščeznu sve
mom, a troškovi su deset puta manji. S druge strane pneumotoksičke pojave, a disanje postane normalno.
postignuti rezultati kemoterapijom nisu tako zadovo­ M a c r a e potvrđuje gornje navode, ali mu razlaga­
ljavajući kod infekcija tipa I kao specifičnim seru­ nje nije fundirano na činjenicama. Bez obzira na tok­
mom. Kod pneumonija sulfapiridin i serum skraćuju sične pojave preporučuje i on nastavak s medikamen
općenito tok bolesti, ali ni serum, a ni lijek nemaju tacijom. B u s e r je postigao vrlo dobre rezultate da­
nekog osjetljivijeg djelovanja na postotak rezolucije vanjem medikamenta u količini cca 0,13 grama pro
500

kilogram tjelesne težine pro die u 4— 6 satnim inter­ min u ravnoteži, a u krvi leukopenija s relativnom
valima. Drži, da je optimalni sadržaj sulfapiridina u limfocitozom (leuk. 3.750, limf 35% ), sedimentaci ja po
krvi, kada se postigne koncentracija od 3— 6 rnili Westergreenu: 0— 60— 105. Liječen Plurazolom kroz 6
grama % . Opazio je često puta prolaznu cijanozu, dana sa ukupnom dozom od 13 grama. Bolesnik po­
vrlo rijetko anemiju i hematuriju, a dva put agranulo slije trećeg dana liječenja postaje afebrilan. Nakon
citozu. Preporučuje dnevnu kontrolu broja leukocita, 4 dana na molbu majke otpušten u poboljšanom sta­
hemoglobina i urina. H y n e s je ove godine objavio nju, ali se dijete vratilo ponovno na kliniku nakon 3
svoje rezultate određivanja sulfapiridina u krvi i iz­ dana sa slikom teške trombopeničke purpure, Pete
nosi, da je za kemoterapeutski efekat potrebna kon­ hije, ekhimoze i sufuzije po nogama, grudima i ru­
centracija sulfapiridina u krvi od 4— 10 mg na 100 kama. Broj trombocita iznosi samo 56.000, vrijeme
ccm, Da bi postigao tu koncentraciju, davao je 0,15 krvarenja 19 min. Vrlo česta epistaksa, Infiltrat na
do 0,2 grama pro kilogram tjelesne težine kod djece, plućima u istom opsegu kao kod prvog boravka na
što odgovara, kako ćemo kasnije vidjeti, i našem do­ klinici. U mokraći nema Cvitamina niti u tragovima.
ziranju. S t r e n g e r je previše oprezan kod dozira­ Transfuzijom krvi od 300 ccm, povećanim davanjem
nja na uštrb terapeutskog učinka, jer su doze od 2 X 14 Cvitamina (limun, Cevita, Proscorbin), HCl+Pepsin+
tablete pro die kod dojenčeta premalene, da bi se Glicerinkapljicama i Sikofermentom uspjelo je po­
postigla potrebna koncentracija. B i g l e r i W e r ­ visiti u kraćem vremenu broj trombocita na 250.000
n e r opazili su kod 9 svojih pacijenata u dobi od 18 ali leukopenija ostaje ista. Kako su na odjelu izbili
mjeseci do 36 godina cijanozu od liječenja sulfapiri­ morbili pacijentu se injicira antimorbilozni globulin
dinom. Spektroskopska pretraga krvi dala je kod iz placente. Dan prije erupcije serum egzantema —
nekih od ovih pacijenata prisutnost sulfahemoglobina 10. dan poslije injekcije — krvna se slika mijenja u
i methemoglobina, dok je kod ostalih nalaz bio sasma toliko, što mjesto leukopenije nastupa leukocitoza od
negativan. Drže, da je cijanoza uslovljena nastupom 10.000 sa apsolutnom limfocitizom: 90% . Ponovno smo
ne funkcionirajućeg hemoglobina i da ne zavisi od davali plurazol kroz 6 dana (7 grama), a u hemokulturi
zasićenosti arterijalne krvi kisikom. nađen je statifilokokus albus. Pleuralnom punkcijom
Svaki pedijatar, koji imade neko iskustvo u evakuirano je 250 ccm gustog sivozelenog gnoja. Po­
liječenju pneumonija kod djece, može s pravom reći javom morbiloznog egzantema — 17. dana poslije in­
isto što i E n g e l po S t r ü m p e l u , da naime ne jekcije — nastupa ponovno leukopenija sa izrazitom
komplicirane krupozne pneumonije kod djece obično trombopenijom od 94.000. Tri dana ante mortem kulti­
dobro svršavaju, sa , b e z , i l i u s p r k o s b i l o k o j e viran je iz krvi na glukozebouillonu prenosom na
t e r a p i j e . Međutim kod pneumonija osobito bron krvno agarovo i Löwenthalovo hranilište b. influence.
hopneumonija dojenčadi i malene djece nije prognoza Držimo, da ovaj naš slučaj spada među one slučajeve
ni u koliko tako dobra, jer tok oboljenja zauzimlje teške intoksikacije sa sulfapiridinskim derivatima, koji
u velikom broju slučajeva nepovoljan smjer. Kao što se manifestiraju agranulocitozom i trombopenijom.
smo već spomenuli, kininska terapija nije nas mogla Međutim moramo naglasiti, da je pacijent za vrijeme
zadovoljiti, kao što su i ostala naša dosadašnja na­ svoga bolovanja prebolio nekoliko teških toksičko
stojanja bila bez jačeg terapeutskog učinka. Uzevši u infekcioznih bolesti (pneumonija, empijem, morbili;
obzir takovo stanje terapije kod pneumonija u dječjoj bacili influence u krvi!), te je teško reći, da je samo
dobi pokušali smo i mi na našoj klinici s liječenjem sulfapiridin uzročnik oštećenja koštane moždine.
P l u r a z o l o m , tim više, što su izvještaji u medicin­
Kod prvih slučajeva, koji su liječeni plurazolom,
skoj literaturi bili vrlo povoljni. Podstrek, da smo po­
davali smo kardiaka, bojeći se neugodnih pojava sa
stali zagovornici kemoterapeutskog liječenja pneu­
strane srca, prvo radi same infekcije, a drugo radi
monija, dalo nam je izlječenje dvoje novorođenčadi
eventualnog toksiciteta samog medikamenta. Kasnije,
od upale pluća. Moramo već unaprijed priznati, da na
kad smo uvidjeli, da ni kritički, a niti litički pad tem­
prvi pogled naši uspjesi liječenjem P l u r a z o l o m
perature ne pravi nikakovih težih smetnja sa strane
nisu tako frapantno dobri, jer smo doživjeli dva
srca, to smo izostavili i kardiaka, osim u onim slučaje­
smrtna slučaja od 43 ukupno liječenih pacijenata.
vima, gdje smo imali već znakove oštećenja miokarda.
Moram naglasiti, da opravdanje za ovo nalazimo u
Među interesantne slučajeva ubrajamo djevojčicu od
tome, što smo prvo u početku, dok smo bili još jako
8 godina sa krupoznom pneumonijom donjeg lijevog
skeptički, davali premalene doze bojeći se toksičkih
režnja, koja je imala uz pneumoniju još i tešku pan
pojava sa strane medikamenta, tako da nije u krvi na­
karditidu. Bio je vrlo teški slučaj sa maksimalno ote­
stupila potrebna koncentracija lijeka, a drugo, što smo
žanim disanjem, jakom cijanozom i znakovima teške
u par slučaja prerano prestali s liječenjem, odmah
intoksikacije. Pacijentica je bila liječena Plurazolom,
poslije pada temperature, dok je još postojao jako
postala je treći dan afebrilna, a tim momentom popu­
pozitivni klinički nalaz na plućima (bronhijalno disa­
stili su znatno simptomi intoksikacije, premda su kli­
nje), a treće što su ova dva smrtna slučaja bila do
nički znakovi upale pluća još nekoliko dana trajali.
nešena na kliniku u vrlo teškom stanju kao zastarjeli
Djevojčica se subjektovno odmah poslije pada febril
i komplicirani kazusi. Zadnju godinu dana imali smo
nosti bolje osjećala. Dvojimo, da bi ovo bolesno srce
prilike liječiti 43 slučaja upale pluća i to 30 krupoz
moglo izdržati čitavi alergički tok pneumonije, a po­
nih, a 13 bronhopneumonija. Od tih je bilo van kli­
gotovo držimo da ne bi moglo u stadiju »perturba
ničke prakse 8 krupoznih i 3 bronhopneumonije, od
tionis criticae«.
kojih je, kako smo već gore spomenuli, dvoje umrlo
i to dječak od tri godine, koji je donešen u moribund Da li možemo i imamo pravo zaključivati nešto
nom stanju, a exitus je nastupio 36 sati poslije pri­ pozitivnog na temelju našeg dosadašnjeg iskustva na
mitka. Bolovao je 15 dana. U ovom slučaju pokušalo našem relativno malenom materijalu? Mogli smo
se liječenje Plurazolom kao ultimum refugium. Drugi ustanoviti, kao i svi drugi autori, da afebrilnost na­
refrakterni slučaj bio je 4godišnji pacijent sa tipičnim stupa najdalje kroz 72 sata, bilo da je pad tempera­
simptomima pleuropneumonije. Proces je bio jako ture kod bronhopneumonija više kritički, a kod kru­
velik i obuzimao je cijelu lijevu stranu pluća. C vita poznih više litički.
 501

Imamo impresiju, dia lijek treba davati u tolikoj dojenčadi, a niti kod novorođenčadi nismo vidjeli ni
količini, da se postigne propisana koncentracija me­ kakovih smetnja zbog nepodnošljivosti preparata. Na­
dikamenata u krvi. Kod prvih naših slučajeva, dok smo dalje smo ustanovili uz rentgenološku kontrolu, da
bili još nešto rezerviraniji i kada smo neposredno Plurazol nije imao nikakav utjecaj na resorpciju za
padom febrilnosti sistirali medikamenat, drugim rije­ palnog infiltrata u plućima, kao što nije imala ni do­
čima, kada nismo čekali, dok klinički simptomi na sadašnja ostala terapija. Ovi se rentgenološki infiltrati
plućima nestanu, doživjeli smo tri puta, da se febrilna mogu ustanoviti još par dana, nedjelja, ili mjeseci
temperatura povratila. Držim, da je to i biološki ra­ nakon ozdravljenja, osobito nakon bronhopneumonija,
zumljivo, jer pneumonija mora kao alergičko oboljenje tako da je katkada vrlo teško u pojedinim slučajevima
imati svoj karakteristički tok, ali samo taj nije više u odlučiti, da li se radi o tuberkuloznom žarištu ili o
pogledu temperature tako manifestan, a što je glavno, preboljeloj pneumoniji. Činjenica, da preparat ne dje­
ne stavlja više simptomatski takve zahtjeve i ne pro­ luje samo kao antipiretikum, vidimo u tome, što ne­
izvodi tako jake insulte na sam organizam. Nismo staju toksične pojave, a drugo što se i nakon sistiranja
liječili takav broj, da bismo mogli reći, da medika­ medikamenta u vremenu kliničkog nalaza na plućima
temperatura ne povisuje. Uspjeh liječenja, po našem
mišljenju sastoji se u tome, što Plurazol imade u
smislu bakteriologije samo negativno djelovanje, pa
stoga se mobiliziraju sve odbojne snage organizma,
što se očituje, kako smo mogli u većini slučajeva usta­
noviti, u naglom padu broja leukocita. Iz svega ovog
smatram, da smo u pravu, što se zalažemo za ovaj
novi kemoterapeutikum. Mi smo uvjereni, da do sada
nema boljeg sredstva u liječenju pneumonija kod djece
od sulfapiridinskih produkata. Prednost je njegova,
što mu je administracija vrlo jednostavna i što nije
skup. Uspjeh će liječenja zavisiti o početku aplikacije
medikamenta, jer smo bili u prilici konstatirati, da su
slučajevi i z v a n klinike, gdje se je s liječenjem po­
čelo o d m a h u početku oboljenja, mnogo bolje i
promptnije reagirali, nego protrahirani slučajevi na
klinici, a nismo mogli ustanoviti nikakvu kompli­
kaciju.
Prema dosadašnjem stanju terapije pneumonije,
držimo, da je kemoterapija veliki napredak u liječenju
pneumonije, jer postignuti rezultati govore nesum­
njivo za vrijednost preparata, pak smo zato i postali
uvjereni privrženici toga sredstva s nadom, da će nova
terapija pridonijeti mnogo u borbi protiv tako čestog,
menat djeluje u smislu sprječavanja nastajanja kom­
a i opasnog oboljenja kod najmlađe djece.
plikacija, a što se tiče nuzgrednih pojava nepodnoslji
vosti lijeka, mogli smo ustanoviti, da osim bljuvanja Literatura;
kod priličnog broja pacijenata, konkretno u 9 sluča­
H e g l e r , C. M ed. W elt, Nr. 5 1940., Isti, M ünch, m ed. W och .
jeva, te kod 3 slučaja laganu cijanozu, nije bilo ni Nr. 36 1939. — L ö f f l e r , R., H e g g l i n C. M a y e r : Sch w eiz,
kakovih drugih pojava intoksikacije, kao što su drugi m ed. W och . 1939, Nr. 27 i 28. — B u s e r F .: M ü nch , m ed. W .
autori opisali. I ova smetnja sa strane probavnog 1939. H. 35 i 36. — P. D u r e i : P resse m ed. 1939. I. — H u n e s
trakta dade se vrlo lako odstraniti, ako se medika­ M .: L a n cet 1940. I. 261. — R e y n o l d : Z bit. f. d. g. K . Bd. 37.
H. 6. — M ac r ae J. : Z b lt. f. d. g. K ., 37. H. 6. — N i s s e n N. :
ment, t. j. pojedinačna doza ne daje na jedamput,
Z blt. f. d. g. K . Bd. 37 H. 8. — B a i n e s E. : Z blt. f. d. g. K .
nego u nekoliko navrata u roku od 10 minuta, i to naj­ Bd. 51939. — S i e g e r K .: Z b l t f. d. g. K . Bd. 37. H. 5. —
bolje u soku svježeg ili kuhanog voća. Začudo kod S c h m i d E. i R. W e b e r : K in d erä rztlich e P ra x is, 10, 1939.

O porodni štvu u banovi ni Hrvatskoj.

Priv. doc. dr. Srećko Zanel a

P rig o d o m o sn iv an ja H rvatskog gin ek ološk og društva 1 p r v o g podatke za pojedine banovine, tako da — uzmemo
sastanka naših gin e k o log a od lu čio je p rire đ iv a čk i od b or, da se ii kao veliki dio današnje banovine Hrvatske bivšu
od rže p r e d a v a n ja iz p o d ru č ja g in e k o lo g ije i o p s te tricije . D rža o
sam u m jesn im , da o v o m p r ig o d o m iz v ije s tim o sta n ju p o r o d savsku i primorsku banovinu — možemo sebi pre­
n ištva u H rva tsk oj na te m e lju pod a ta k a , k o je sam m og a o sa ­ dočiti sliku o kretanju populacije u našoj banovim.
brati. Ti p od a tci n isu potpu n i, stoga n e m ožem o p retresti sva U Kraljevini Jugoslaviji je dobar natalitet, no
p itanja. R adi se d a k le o d op rin osu k o v o m e p rob lem u . Izv jestit
ću V as o pita n ju n a t a l i t e t a , a b o r t u s a , zatim o o p s t e
ipak opažamo nazadovanje: 1931. g. bilo je 470.275
t r i č k o j s l u ž b i i to red om o sta n ju b a b ica , lije čn ik a , sp e ­ živorođene djece, a do 1937. g. pao je postepeno
cija lista g in ek ologa i bolnica. na 423.794 živorođene djece.2
Natalitet ne popušta u tom periodu od 1931. do
Natalitet u Banovini Hrvatskoj
1937. godine u svima banovinama. U Vrbaskoj ba­
Nemamo statističkih podataka za teritorij ba­ novini rodilo se 1931. g. 42.315 a 1937. g. 46.552 živa
novine Hrvtske, no državna nam statistika pruža
2 O v e pod a tk e sa m d o b io o d g. K rv a rića , statističara grad.
1 P r e d a v a n je od rža n o 25 s v ib n ja 1940. g. fizika ta u Z agrebu .
502

djeteta, a ova banovina ima najbolji prirast u 1937. etičkovjerski, ekonomski, kulturni (analfabetizam?),
godini i to 21.68 na 1.000 stanovnika. Po prirastu higijenskosanitami (lu? malaria?).
slijede Drinska (od 20.45 spala na 17.42), pa Var­ Nas zanima u prvom redu naša banovina, pa
darska banovina (16.74 pro mile).3 smo došli do podataka za pojedine kotareve bano­
Nažalost b. Savska banovina, čiji je porod ži­ vine Hrvatske. Broj stanovnika odgovara posljed­
vorođene djece 1931. g. iznosio 84.572, pao je 1937. njem popisu pučanstva (1931. g.), broj živorođenih
g. na 71.958, a prirast od 10.46 na 8.41 pro mille. prema statističkim podatcima od 1937. g. Ta inkon
Dakle u 1937. godini rodilo se 13.614 djece manje, gruencija čini izračunate postotke nataliteta netoč­
nego u 1931. godini. nim, ali dopušta ocjenu rodnosti pojedinih kotara.
Naprotiv, bivša Primorska banovina ostajući u Zbog lakšeg prikaza unijeli smo broj stanovnika i
tom periodu na istom porodu (oko 33.000 djece) po­ živorođenih u ovu veliku geografsku kartu naše
boljšala je svoj prirodni prirast od 15,63 na 17,02 Banovine.5
pro mille, jer je 1937. g. umrlo za 2,319 ljudi manje
Na popisu upada u oči prvo, da je porod gra­
nego u 1931 godini. Dakle u Dalmaciji se rađa jed­
dova mnogo ispod poroda kotara.
nako mnogo djece, a mortalitet biva manji.
Zatim opažamo, da je natalitet visok u mno­
Uspoređujući statistike raznih banovina opar
gim miješanim kotarima: slunjski 4.33% , udbinski
žamo, da je porod i prirast najslabiji u trima sjever­ 3.47% , vojnički 3.51% , donjolapački 3.81% . I u
nim banovinama, koje inače slove kao naprednije.
Primorskoj banovim vidimo sličnu pojavu: benko­
Najbolji pak prirast vidimo u Vrbaskoj, Drinskoj i
vački kotar 4.15% , a kninski 4.23% .
bivšoj Primorskoj, dakle u siromašnim banovinama.
Ovaj odnos prikazuje nam grafikon broj 1., na No bilo bi pogrešno tu pojavu tumačiti etičko
kojemu je ujedno izračunat poprečni prirast od 1931. vjerskim momentom, jer nam neki kotari mogu da
do 1937. godine.4 posluže kao protudokaz i to katolički: virovitički i
varaždinski 3.45% , donjostubički 3.53% . ivanečki
Grafikon prirodnog prirasta u nekim banovinama za vrijeme 3.64% , rabski 3.66% , sinjski 4.01% , duvanjski 5.06%.
od 1931.— 1937. giod.
Na drugoj strani imamo miješanih kotara sa
niskom rodnošću: šidski 2.48% , iločki 1.86%.
Ovo nas uvjerava, da vjerskomoralni moment
nema velikog uticaja na natalitet, a spomenuti ko­
tari pokazuju da ni ekonomski moment nije odlučan,
jer siromašni krajevi imaju više djece nego bogati
krajevi. Stoga i vidimo, da neki miješani kotari imaju
odličan natalitet: Bugojno 4.98% , Ljubuški 4.18%,
Fojnica 4.71%, Travnik 4.9 9% ; to su kotari kato­
ličko muslimanski. Ujedno imamo pretežno musli­
manske kotare sa visokim natalitetom na pr. Livno
4.67% . Isto tako ima miješanih katoličkopravoslavnih
sa dobrim natalitetom (Perušić, Gračac, Ogulin, Na­
šice) i lošim natalitetom (Bjelovar 1.74%).

Nepismenost pojedinih banovina 1931. godine.

Kx. J u g osla v ija 13.52%

1. Dunavsika banovina 7.13%o 5. V ardarska b a n ovin a 18.42%o
2. D ravska ban ovin a 9.11,%o 6. D rin ska b a n ovin a 19.03%o
3. Savska ban ovin a 9.77[%o 7. V rb a sk a b a n ovin a 22.05%o
4. P rim orsk a banovina 17.15%o

Razlika u rodnosti je tako ogromna, da se na­

meće pitanje uzroka. Dolaze kao uzrok u pitanje 1. D un avska b a n ov in a 28.87% 5. D rin ska b a n o v in a 62.11|%
ovi momenti: rasni (panonska i dinarska rasa?), 2. D ra vsk a b a n ovin a 5.54% 6. V a rda rska b a n o v in a 70.86%
3. S a vska b a n ovin a 26.67% 7. V rb a sk a b a n o v in a 72.6
3 » P o ro d « = natalitet, ra đ a n je; »p om or« = m ortalitet, 4. P rim orska 'banovina 57.46%
sm rtnost.
4 G ra fičk i p rik az izra d io g. K rva rić. 5 K artu izra d io g. D r. D. D ok m a n ov ić.
 Interesantno je usporediti prirodni prirast pu­ menost, to veći natalitet u bivšoj Primorskoj, Var­
čanstva od 1931.— 1937. g. sa p i j s m e n o š ć u 6 darskoj, Drinskoj, Vrbaskoj banovini.
dotičnih banovina (prema popisu od 1931. godine):
Usporedimo li prirast pučanstva nekih hrvat­
skih kotara sa njihovim analfabetizmom dobit ćemo
B a n ov in a prira st an alfabetizam ovu sliku:

D unavska 7.13|%o 28.87% D on ja Stubica ' . 3.53% 34.86%

D ravsk a 9.11,%o 5.54% D o n ji L a p a c 3.81% 60.97%
b. S a v s k a 9.77,%o 26.67% B enkovac 4.15% 67.34%
b. P r i m o r s k a 17.1\>]%o 57.46% K n in 4.23% 78.00%
V ardarsk a 18.42%o 70.86%
D r in s k a 19.03,% o 62.11% B u g o jn o . . . 4.98% 80.28%
V rbask a 22.05,% o ‘ 72.60% D uvno 5.86% 84.59%
F o jn ic a 75.29%
Iz gornjega vidimo koincidenciju niskog natali­ T r a v n ik 4.99% 70.39%
teta s malim, brojem analfabeta, na pr. u Sloveniji, P ro zo r 85.76%
te biv. Savskoj banovini. Odnosno što veća nepis­ S lu n j 65%
 Vidim o opet, da je dobar prirast pučanstva gdje
je sl'àba pismenost, a bez obzira na vjeroispovijed,
daklé u kotarim a .banovine H rvatske analogno kao
u banovinam a države Jugoslavije.

Gornja tabela pokapuje opet, da kotari sa ma­

lim prirastom žiteljstva imaju (za naše prilike) mali
broj analfabeta t. j. da je s poboljšanjem pismenosti
padao broj porođaja.
T o nam uostalom pokazuju i naši gradovi:

M ortalitet d o j e n č a d i 9 u našoj državi je

ogroman, i to najveći je u bivšoj savskoj banovini
(20.80% ) te u bivšoj prim orskoj banovini (16.52%),
sve ostale banovine — osim dunavske — imaju
manji m ortalitet dojenčadi. O vom m ortalitetu glavni
je uzrok neupućenost naših seljanki u ispravnu njegu
i ishranu dojenčeta, Taj pom or bio bi manji, kad bi
Grad Split sa 43.808 stanovnika, od kojih je bilo babica i to takvih, koje bi v odile brigu o dje­
15.02% nepismenih, imao je 1938, godine 1.338 p o ­ tetu za vrijem e dojenja. U tolik o je higijenski m o ­
menat u ovom e pitanju od važnosti. Zdravstveni m o­
rođaja, dok grad Šibenik sa 37.341 stanovnika, od
ment, osobito obzirom na lues i malariju, nije m o­
kojih je 44% nepismenih, imao je 1.165 porođ a ja u
guće procijeniti, jer naše statističke ustanove ne
1938, godini. Što više 1935. godine Šibenik je imao
v od e računa o pobačajim a i preranim porođajim a.
1.206, a Split gotovo isto toliko p o ro đ a ja (1.226).7
Mi znam o iz državne statistike, da se broj m rtvo
Dakle i gradovi k ao i kotari kao i sve banovine: k od
rođenčadi u Jugoslaviji k reće iznad 100 na 10.000
v ećeg analfabetizm a v e ći je natalitet.
porođaja, ali ne m ože eruirati uzrok smrti ploda,
jZ a g r e b 8 ima najmanje analfabeta i natalitet jer je naše m rtvozorstvo kao i vođenje statistike u
m u 'je minimalan (1.74 pro mille). Broj brak ova ne tom e pogledu m suficijentno. Što se tiče smrtnosti
raste razmjerno s porastom pučanstva. Najviše se dojenčadi i male djece spom enuti mi je usput, da se
žene m uškarci izmedijiu 27— 35 godine, a žene se u nekim krajevim a opaža k o d majka prem alo brige
udavaju između 24— 27 godine života. M ortalitet za rođen o dijete, a to su krajevi, gdje nem a bijede.
Zagrepčana pada, tako dai je 1938. godine stajao Iz gornjih prim jera vidim o, da k od panonaca i
ispod 9 pro mille. Ljudi žive pop rečn o 56 godina, a dinaraca djeluju isti u zroci na kretanje populacije,
to je iznad prosječnosti u Jugoslaviji (52 godine). dakle bez obzira na rasu. Iste p ojave nalazim o k od
Pučanstvo Zagreba konstantno raste, ok o 7.000 sta­ katolika, pravoslavnih i muslimana, dakle bez o b ­
novnika godišnje, ali samo putem i m i g r a c i j e .
zira na narodnost i vjeru. E konom ske krize odra
R odi se godišnje oko 3.200, a umre cca 2,400 auto­
zuju se na natalitet k od nas kao i k od velikih kul­
htonog pučanstva. Prirodni prirast pučanstva (t. j. turnih naroda, ali — bez obzira na financijske krize
višak poroda nad pom orom ) o d 1923. godine je — vidim o da nairod u siromašnim krajevim a ima
malen: od 10.16 pao je na 4.22 p rò mille u 1937,
m nogo djece. No to su krajevi, koji su ujedno kul­
godini! Prem da Je pom or dojenčadi o d 1931. g o ­
turno zaostali, njihova je nepism enost još velika, te
dine pialo od 14.37 na 9.78 p rò mille u 1937. godini,
se čini da prost život bez drugih užitaka, bez viših
a i m ortalitet od tuberkuloze je pao u istom e peri­
duševnih pobuda i potreba, djeluje jače na volju za
odu. Zagrepčani žive dulje, ali rađaju manje! Pučan­
prokreacijom djece. N epism enost i nedostatak n ovca
stvo napreduje im igracijom Slovenaca, M eđim uraca,
čuvaiju m oral i samoniklu kulturu primitivnijeg dijela
Zägoraoa, Ličana, Bosanaca, Dalmatinaca, K ordu
naroda. Ekonom ski jači i pismeniji dio naroda d o ­
naša i Jevreja. Što se tiče prirodnog prirasta za
lazi u dodir s im portiranom kulturom, koja uz nešto
vrijem e od 1931.— 1937. B eograd 4.79 pro mille kao
dobra unosi i svoje p orok e, koje kvare staro ću d o­
i Zagreb 4.76 pro mille, jednako zaostaju iza p ro
ređe, k ao što seljak kupujući za svoj n ov a c im porti
sječriosti Jugoslavije 13.51 pro mille.
rane neukusne fabrikate kvari samoniklu narodnu
Porođaji vršeni u gradu Zagrebu u godini 1938.: nošnju.
A b o rtu s u Banovini H rva tskoj
Naša državna statistika nema rubrika, po kojoj
bi m ogli prikazati stanje banovine H rvatske u p o ­
gledu pobačaja.
7 Ove podatke sam dobio od g. Dr. G o p č e v i ć a prema 9 M. A m b r ož i ć ; Referati sa I. Jug. Pedijatr. Kongresa,
iskazima zdravstvenog odjela bivše primorske banovine. Bled 1936. —< S. Zanel a: Liječ. Vjesnik 1938. br. 4. — B. D r ag
8 Podatke sam dobio od g. K r v a r i ć a . i š i ć : Liječ. Vjesnik 1940. br. 1.
 505

Umjesto izvještaja prikazat ću abortus u trima društveni skandal kao za djevojku. Samo ih je 49
slikama. Kao prvu sliku pokazujem tablu sastavljenu» ” rodilo 5 ili više puta, većina su uni ili pluriparae
prema podatcima fizikata grada Zagreba.10 (156) ili nulliparae (80). Još važnijom smatram činje­
nicu, da je preko četvrtine ovih abortusa došlo
M jesto in te rv e n cije A b. artef. indie.: A b . in com p l.: iz s e l a , koja gravitiraju Zagrebu (79). Iz toga za­
ključujem, da se socijalna bolest, koju zovemo poba­
G inek. klin. (»R od ilište«) . . 29 93 (285) 11 čajem, širi i da je prešla iz gradai na selo.
Z ak la d n a b o l n i c a 15 99 Od svih ovih slučajeva samo je jedna priznala
B o ln ica m il. sestara . 38 35 da je liječnik vršio manipulaciju, t. j. provocirao
S an atoriu m »M erk u r« 18 13
P riv. ord in a c. i stan .
abortus.
338 458
Za bolju ilustraciju stanjai u banovini Hrvatskoj
U k u pn o 438 698 navodim treću sliku i to iz materijala Ginekološke
ambulante bolesničkog fonda za saobrać, osoblje.
Iznio sam ovu tablu, koj a prikazuje samo p r i j a v
Tu službu vodim od njenog osnutka (1923. godine).
l jen e abortuse, ali ova tabla nam ne dopušta ni Kako me bolesnice godinama poznaju, to su njihovi
približnu ocjenu broja kriminalno provociranih po­ podatci u velikoj mjeri pouzdani, što je od velike
bačaja. Imamo prilike da se uvjerimo, da se osim važnosti za pitanje abortusa. Radi se o sloju pu­
stručnih lica tim poslom bave mnoga nestručna lica, čanstva, koji se sastoji iz činovničkih i radničkih
kao. i to, da mnoge trudne žene same na sebi vrše obitelji, koje ne ostaju bez sredstava za život ni u
zahvat. vrijeme financijskih kriza,13
Gornja tabla nam pokazuje, da se javne usta­
nove u Zagrebu drže strogo medicinskih indikacija, Iz ginekološkog protokola: od 1. I. 1939.— 30. IV. 1940. godine:
kada provociraju pobačaje, stoga je 1938. godine u Broij ž e n a 1483
tim ustanovama izvršeno 100 ab. artefic, indie., što „ gra vid iteta 4181
nije pretjeran broj. „ p a rtu sa 2728
„ p rizn a tih a b o r t u s a 1095
Prva nam slika pokazuje, da broj p r i j a v l j e ­
„ ab. artefic. ,i ndie 22
n i h abortusa uvelike zaostaje za brojem provoci­ „ ab. p rov oc. po lije čn ik u 451
ranih abortusa u gradu Zagrebu, Da je tome tako, „ ab. p ro v o c. p o b a b ici . 39
pokazuje nam druga slika t. j. rubrika abortusa za­ „ ab. p ro v o c. p o sam oj žen i 33
„ ab. n eizv jesn e p r o v o k a c ije . . 385
grebačke ginekološke klinike.
ab. spon t 165
Uzeo sam godinu 1938., u kojoj je Ginek. klinika „ m om en ta n o gra viđ n ih . 358
imala 1.792 partusa, te je izvršeno; 29 puta interruptio ,, n u l l i g r a v i đ a 303
graviditatis zbog medicinskih indikacija (dvije sectio
caesarea parva c. sterilisat.). Iste je godine primljeno Upozoravam, da su ove cifre rezultat uzimanja ana­
i liječeno 285 inkompletnih abortusa, od kojih su tri mneza kod 1.483 udatih žena. Usporedimo li broj
umrle zbog infekcije, a jedna zbog tuberkuloze.12 žena sa brojem partusa vidimo, da je svaka poprečno
Mnoge slučajeve abortusa nismo mogli primiti 3 puta rodila. S obzirom na smrtnost djece ovaj
zbog nestašice mjesta, ali smo zadržali svaki ozbilj­ natalitet zaostaje za onim minimumom, koji je potre­
niji slučaj. Iskustvo nas je poučilo, da se praktički bit za održanje broja pučanstva. Usporedimo li broj
mora uzeti kao provociran svaki inkompletni abor­ graviditeta sa zbrojem partusa i priznatih pobačaja
tus, pogotovo ako je febrilan ili septičan. Koliki je onda nam izlazi razlika po kojoj naslućujemo, da
uistinu postotak spontanih abortusa danas je teško anamnestički podatci pacijentica, kad se ispituje o
reći, jer anamnestički podatci nisu pouzdani. Kada broju abortusa, nisu uvijek bili iskreni, mislim naime
pitamo, pacijenticu što je uradila, odgovara obično da su neke abortuse prešutjele. Usporedimo li broj
da je »digla škaf« ili »pala na stubama«; samo njih provociranih abortusa sa brojem spontanih onda
48 je priznalo provokaciju pobačaja. Lues latens je vidimo, da njihova relacija zaostaje za utvrđenim
konstantiran u 6 slučajeva. Od domaćih sredstava, odnosom od 10 : 1 ; izgleda naime, da je zbog moje
najčešće priznavaju, da su pravile sjedeće tople ku­ znatiželje trpila iskrenost pacijentica,
pelji i pile kuhano vino, nekoja je pila kuhano lišće U pogledu učešća stručnih lica vidimo, da je u
od oleandra, a od lijekova! najčešće spominju kinin. ovome materijalu udio babica, a naročito liječnika
Jedna pacijentica je uzela 35 tableta ovarijalne sup kudikamo veći nego u materijalu klinike. Liječnici
stance. No kod tih 48 priznatih kriminalnih abortusa vrše abortuse višemanje lege iartis, stoga je malen
38 puta su vršene također manipulacije sa svrhom broj njihovih abortusa došao u bolnicu. Nestručna
da se povrijedi jajašce. U 8 slučajeva su to poduzele lica ozlijede jajašce, izazivaju krvarenje i infekciju;
dipi, babice. Inače to vrši žena ženi ili žena sama to su slučajevi koji uglavnom traže bolnicu. Od pri­
sebi. Za bušenje upotrebljava se guščje pero, štapići znatih provociranih pobačaja ovoga materijala 40 do
o.d drveta ili metala, igla za pletenje, nastavak od 5 0 % su vršili liječnici. Jedna osiguranica rodila je
irigatora, ali najčešće korijen od sljeza ili hrena. 5 puta, 3 puta je spontano pobacila, 8 puta ab. artef.
Korjeni za ovu svrhu pripravljeni prodavaju se i kod liječnika, a 15 pobačaja provociranih po babici.
kupuju javno na Jelačićevom trgu i tržnici! Spominjem ovaj slučaj kao primjer otpornosti orga­
nizma u vezi s abortusima.
Iz ovog jednogodišnjeg materijala izlazi, da, po­
U jednome mjestu,, gdje je važna postaja s loži
bačaj izazivaju više udate (235 udatih + 5 udovica)
onicom, ima mnogo željezničarskih obitelji, Liječnik,
manje neudate žene (45). Znači, da se ponajviše radi
koji tamo preko 25 godina vrši praksu, protivi se
o zbrinutim ženama, za koje trudnoća ne znači
13 O va gin ek. am bulanta im a g o d išn je o k o 1.500 s lu ča je v a sa
10 O ve pod a tk e sam d ob io p os re d o v a n je m grad. fizik u sa g.
cca 2.700 p regled a . M a terija l j e sa p o d r u č ja za g re b a čk e D ire k cije
dr. M e d v e d a . s a ob ra ća ja . B ro j osigu ra n ih čla n ov a izn osi 19.735, a čla n ova o b i­
11 N aknadnom h istološk om p retra gom k on stantirana residua te lji 48.360. M eđu osigu ra n icim a im a 10.902 radnika. P od a tk e iz n o ­
pb st ab). sim p o p red h od n om o d o b r e n ju šefa C en traln e A m bu la n te g. dra
12 M a te rija l je sabrao g. dr. S. D i m i t r i j e v i ć . Novaka,.
pobačajima. Tamo žene uvelike rađaju i, koliko je Hrvatske mi je dostavio16 popis babica, koje 1940 (go­
meni poznato, nijedna nije pobacila hotice u tome dine vrše službu na području b. Savske banovine, iz
mjestu. Ovo napominjem kao primjer, da liječnik kojeg izlazi da ih je danas 770. Prema popisu g. Prim,
svojom konsekventnošću može utjecati na okolinu. dra C a m b j a od 1939. g. ima na području b. Primor­
Jesenas će naš Zbor prirediti demografsku an­ ske banovine 134 babice. Prema popisima odnosnih
ketu te pored ostalih stručnjaka referirat će i neki banovina od 1938 godine vršile su u fojniokom srezu
ugledni liječnici, a među njima će i jedan ginekolog 1 babica, u dubrovačkom srezu 19 babica svoj poziv.
govoriti o abortusu. Stoga ne ću obuhvatati ovo U travničkom srezu17 ove godine vrše 2 babice dužnost,
kompleksno pitanje u čitavoj njegovoj opsežnosti, već a nastanjene su u gradu Travniku.
želim da dovršim jednom sugestijom. Italija14 je 1937. Proizlazi dakle, da na području banovine Hrvat­
g. imalai 86.011 abortusa (1938. g. 1,031.193 živoro­ ske vrše zvanje sve 926 babica t. j., da se njihov broj
đene djece). Od toga 2.647 hotimičnih odnosno sum­ za 3 posljednje godine znatno smanjio. To nije čudo
njivih te 988 terapeutskih pobačaja. Njihov koeficient jer po informacijama, koje sam dobio od Škole Narod­
u sjev. Italiji 9.2% , u južnoj i na otocima pada do nog Zdravlja,18 babički stalež je u ovoj banovini osta­
5.5% . U glavnim gradovima provincija su ti koefi rio. Od evidentiranih 726 babica sa područja seoskih
cienti uopće viši. Ovo pokazuje na uspješnost stro­ općina banovine Hrvatske, 380 ih je preko 50 godina
gih zakona, koji su istom strogošću primjenjeni. Iz starih.
izvještaja Milanske ginekološke klinike vidimo, da Kako sam izložio u svome predavanju o »Pro­
je 1939. godine na, 4266 partusa bilo 1139 abortusa.15 blemu babica kod nas« 1939 godine, nije samo broj
Ja ipak sumnjam da se ovdje radi dobrim dijelom o babica premalen obzirom na prostranost teritorija,
provociranim pobačajima. To znači, da ne dost aju loših saobraćajnih veza i velikog broja porođaja, već
ni najdrakonskije mjere protiv neopravdanog poba­ je njihova distribucija nezgodna, kako priložena karta
čaja. Znamo također kako imućnije žene iz zemalja to stanje ilustrira (vidi geografsku kartu).
sa strogim režimom prelaze balo turisti granicu, da
Nekoliko primjera. Kotar Ivanec 1.660 partusa je
abortiraju u susjednim zemljama.
imao 1937 godine,19 a imade samo 4 babice. Znači, da
U Sovjetskoj Rusiji bio je dopušten ab. artefic. bi svaka babica trebala godišnje da obavi 415 poro­
sa socijalnim indikacijama. Doduše — uz ostale đaja, što ni u gradu ne bi mogla izvršiti. Godine 1937,
kautele — takvu operaciju smjela je da vrši samo otok Krk je imao 422 živorođenčeta, a ima 24 babice.
bolnica. Godine 1936. su dekretom restringirane Dakle babica na pretek. Kotar Brčko 3.073 partusa na
socijalne indikacije za abortus, ali od te godine 1 babicu. Kotar Kastav sa 214 partusa ima 10 babica,
majke sa mnogo djece dobivaju izdašne potpore od dakle suvišno mnogo. Bosanskohercegovački kotari,
strane državnih vlasti. koji su pripali banovini Hrvatskoj (Travnik, Bugojno,
Moje tri slike o abortusu — u gradu Zagrebu, Livno, Fojnica, Prozor, Duvno, Konjic, Ljubuški, Sto­
u ginekološkoj klinici, u bolesničkoj blagajni — lac) imaju odličan natalitet, a babica je tako malo, da
trebalo bi upotpuniti sa četvrtom slikom »abortusa za te kotare Banska ispostava u Splitu ne vodi uopće
na selu«. Podataka za ovu sliku nemam. Znam rubriku o liječničkoj i babičkoj pomoći pri porođajima.
samo toliko, da četvrtina naših »inkompletnih« do­ Na otoku Korčuli, koji je pripadao 1938 godine b. Pri­
laze iz sela u kliniku. Malen natalitet nekih bogatih morskoj banovini, bilo je 429 porođaja, od kojih je
kòtarai naše banovine nije bez veze s učestalošću 421 obavljen stručnom asistencijom, jer Korčula ima
abortusa u dotičnim krajevima. Za te krajeve nov­ 11 babica. U Sinjskom kotaru b. Primorske banovine
čane potpore nebi imale efekta. od 2.387 partusa samo ih je 63 obavila babica. U Knin­
skom, Imotskom, Benkovačkom kotaru prilike su još
Stoga sam mišljenja, da nije dosta donijeti zakon gore. Mostar ima pored opstetričko ginekološkog
0 abortusu, već da; ga treba i provesti. Da nije do­ odjela još i 5 babica u gradu, u Mostarskom kotaru
voljno proglasiti začeto dijete svojinom države, ako koji broji 62.000 žitelja nema nijedne babice.20
država nije u stanju da — u slučaju potrebe — to
dijete i othrani. Da je sistem novčanih potpora ili Hrvatski Zbor liječnika je lani izabrao poseban
odbor, da prouči pitanje babica, ovaj je donio rezo­
nagrada zai mnogobrojnu djecu dobar, ako je potpora
luciju sa smjernicama za rješenje toga problema.
izdašna a majka neimućna. Ali, gdje ne dostaje mo­
Došao sam do uvjerenja, da se distribucija babica
rala ili rodoljublja, treba moralne potpore i patriot­
ske propagande. može popraviti samo regulacijom njihovih beriva. Da
treba sve općinske babice preuzeti na banovinski pro­
Opstertricija u Banovini Hrvatskoj račun, a osim osiguranja njihovog egzistencijskog mi­
nimuma, da im treba dati neku nagradu po svakom
a) B a b i c e porođaju, koji svrše sretno za majku i dijete. Ta na­
Na drugom Balkanskom kongresu za zaštitu dje­ grada ima svrhu da potiče babičinu ambiciju u radu.
ce (Beograd 1938 godine) uzeo sam riječ u pitanju Osim toga treba povećati proizvodnju novih babica.
»Die Bildung des medizinischsozialen Personals« Banovina Hrvatska ima za 4,400.000 žitelja samo
1 iznio, da naša država ima 2.731 osposobljenu jednu babičiku školu. Držim da bi trebalo barem još
babicu. Do toga broja sam došao na temelju popisa 2 škole otvoriti. Jednu u Splitu, umjesto zadarske
babica, koje su mi dostavile Banske uprave. Po tim škole, koja je za nas prestala raditi već 1916 godine
popisima izlazilo je, da su b. Savska i b. Primorska smrću prof. dra. vit. Stermića. Za živalj, koji gravitira
banovina 1937 godine imale 1.076 babica. Mostaru, treba i tamo da se otvori jedna babička škola!
Odio za'nar. zdravlje Banske Vlasti banovine Dopustite mi da ovu sugestiju obrazložim.

14 S. E. P e t r a g n a n i : Izv ješta j p red V išim Sanit. Sa­ 17 P rem a d op isu g. dra. G o p č e v i ć a o đ 17. IV. o. g.
v je to m za 1938. g. v. L ’A rte O stetrica 1940. m 3. 18 P rem a dopisu šefa od s je k a za v ita ln u statistiku šk ole Nar.
10 »C lin ica ostetr. e ginec. L. M a n g ia g a lliM o v im e n to 1939.« Z d ra v lja g. dra. F. M i k i č a .
V . L ’A r t e O stetrica 1940. N. 1. P od a tk e sam d o b io o d g. K r v a r i ć a.
16 P re k o zd rav, sa vjetn ik a g. dra. Z o l t n e r a . > 20 L . U o j m i : v. M e đ .F a r m . p ošta 1939. g.
 507

Italija koncem 1939 godine21 imala je 44,530.000 mnogo spreme i volje podignula je ugled dotičnih
žitelja, od kojih 26 posto živi raštrkano po selima ustanova. Ali ni u jednom kraju se opstetricija nije
dalje od centara. Prošle godine imala je 1,037.087 podigla, dok se nije postavio na čelo opstetričkog
živorođenih. Italija ima pored velikog broja zavodskih odjela bolnice ginekolog. Ovdje ne mislim nikako na
porođaja — 27 babičkih škola. Priključkom izvjesnih kirurga vješta svim operacijama na ženskom genitalu,
bosanskohercegovačkih kotara Hrvatskoj pogoršala već na specijalno opstetrički odgojenog liječnika. Sva­
se mnogo situacija u pogledu babica. U tim kotarima koj bolnici treba dodijeliti ovakovog specijalistu. U
ima oko 15.000 partusa a samo 8 babica. Osim toga malim bolnicama, koje još nisu dobile ginekološko
smo dobili dubrovački kotar, na čijim otocima (Kolo opstetrički odio, može mlađi opstetričar biti dodije­
čep, Lobud, Sipan, Mljet) uopće nema babica.22 ljen kirurgu kao asistent s time, da vodi brigu o gine­
Banovina Hrvatska ima porod od preko 120,000 kološkim i opstetričkim slučajevima kao pododjelu.
djece. Prema terenskim i prometnim prilikama na Mi ne možemo zahtijevati od kirurga, koji cijelo prije
kopnu i na otocima držim, da je seoska babica sa 50 podne vrši zamorne operacije, da čitavu noć bdije u
porođaja godišnje dosta zaposlena. Po tome treba rađaonici osluškujući kuca je čeda iza svakog truda,
nam odmah 2.4Ó0 babica. Mi ih međutim imamo 926, kako bi se konzervativnim postupkom porođaj ipak
a njihov broj biva danomice sve manji. Mi imamo spontano i sretno svršio po majku i dijete. Još manje
samo jednu školu i to u Zagrebu, koja osposobljuje će vječno zaposleni kirurg imati vremena da ispita
25 babica na godinu, dakle bismo mogli dati potrebite i organizira porodništvo izvan zavoda. A to jest ono,
1,474 babice tek za 59 godina! što mi trebamo. Mi trebamo d e c e n t r a l i z a c i j u
o p s t e t r i c i j e p o provinciji povećanjem broja bol­
b) L i j e č n i c i ničkih odjela za ginekologiju i porodništvo. Na čelu
U našoj državi bijaše 1938 godine 5.330 liječnika, tih oidjela treba postaviti genuine opstetričare i dati
od njih je samo 800 na selu. Držim da se ne varam, im u kompetenciju nadzor nad porodništvom po­
da liječnici izbjegavaju selo iz razloga, zbog kojih i dručja, koje gravitira dotičnoj bolnici s time, da iz­
babice napuštaju sela i bježe u gradove. Mislim da se vještavaju o prilikama i predlažu mjere za njihovo
saniranje. Dalje vidimo, da bi bolnički opstetričar
već našlo rješenje i da će se stanje popraviti doskora.
Nas interesiraju liječnici na selu kao druga instancija pored rada na odjelu imao voditi brigu o opstetriciji
i izvan zavoda, za razliku od kirurga, kojemu je
u opstetriciji. Ja sam 9. o. mj. održao pred plenumom
»Zbora« predavanje »Gdje je bolje da žena rađa?« — glavno djelovanje u bolnici. Opstetrički d i s p a n ­
z e r i imali bi se ustrojiti u velikome broju kao savje­
Namjera mi je bila da uputim praktičnog liječnika u
tovališta za trudnice i majke i to nesamo u sklopu
pitanju distribucije rodilja obzirom na naše bolničke
bolnica, već i zasebno ili u sklopu zdravstvenih sta­
i saobraćajne prilike. Imamo sela, koja su preko 200
nica. I ovu službu treba — po mogućnosti — povjeriti
km udaljena od bolnice. Za teške opstetričke slučajeve
znači isto kao da za njih bolnice nema, jer prenos ginekologu.
rodiije našim seoskim prevoznim sredstvima dovelo d) B o l n i c e
bi rodilju u beznadno stanje. Mnoge slučajeve, koji Oisim u Zagrebu, imamo u 34 mjesta banovine
u kulturnijim zemljama pripadaju apsolutno zavod­ Hrvatske bolnicu. Opstetričkih odjela u Zagrebu ima
skoj opstetriciji, liječnik će morati zadržati u selu i dva (Ginek. Klinika i sanatorij Merkur), zatim po
u stanu rodiije riješiti ženu djeteta. Naši liječnici jedno u Osijeku, Sušaku, Šibeniku, Splitu, Dubrovniku
moraju biti spremni za sve intrauterine opsteričke i Mostaru. To je 8 odjela! U biv. savskoj i primorskoj
zahvate, soremniii dapače od svojih kolega u kultur­ banovini imale su bolnice svega 147 kreveta za opste
nijim zemljama. Prema tome treba našim liječnicima t.ričke slučajeve. Tomu treba dodati, da dubrovačka
dati za vrijeme staža i — ukoliko zatraže i poslije — bolnica ima 9 postelja za porođajne slučajeve.21 Naši
obilno prilike da se na bolničkim odjelima izvježbaju opstetrički odjeli u provinciji su improvizirani. V e­
u dijagnostici i u klasičnim opstetričkim operacijama. ćinom izgledaju tako, da se moramo postidjeti pred
stranim kolegama.
c) G i n e k o l o z i iSušačka bolnica je luksusna, ali — kako gineko
Specijalista — ginekologa ima 51 u banovini Hr­ loškoopstetrički odio nije bio predviđen — prosto­
vatskoj, od toga broja su 34 u Zagrebu.23 Svi ostali rije nisu na okupu. Ovaj je odio od prijeke nužde i
ginekolozi se nalaze u sjedištima bolnica, koje imadu služi čitavom Hrvatskom primorju.
opstetričkoginekol. odio, inače na cijelom području Šibenska bolnica je najpotpunija provincijska
između Zagreba i Osijeka s jedne strane, između Za­ bolnica. Gradnja novog krila, u kome se ima smjestiti
greba i Sušaka odnosno Šibenika sa druge strane, nema ginek.opstetr. odio, zapinje, U gradu Šibeniku imade
ginekologa. Južno od Zagreba prema Banja Luci ta­ oko 1.200 partusa godišnje, od kojih je lani 270 rodilo
kođer nema ginekologa. Dapače u cijeloj Vrbaskoj u bolnici,25 a dvije trećine ostalih se porađaju u gradu
banovini, kao ni u Zetskoj, nema nijednog ginekologa. bez stručne pomoći. Grad ima 6 babica, a kotar 2— 3
Držim da ovakva raspodjela ide na štetu opstetricije babice, stoga u kotaru jedva desetinu porođaja obav­
i samih ginekologa, koji gube dragocjen materijal. ljaju babice.26 Tom ginek. odjelu gravitiraju sjevero
Ginekologu bez bolnice ili sanatorija su ruke sputane, dalmat. otoci, kraj oko Zadra, Drniša i Knina. Na
ali s druge strane smatram, da je i bolnica bez gine­ čelu tog odjela stoji spreman čovjek, koji će znati
kologije sakata. popraviti stanje opstetricije dotičnog područja, kad
Poslije rata su mnoge bolnice na području bano­ bude raspolagao sa dovoljno velikim i uređenim
vine Hrvatske dobile lijepa odjeljenja s krasnim ope­ odjelom.
racijskim dvoranama i nova generacija kirurga sa Grad Split imade 1.200— 1.300 partusa, polovina
se vrši u bolnici, ostali u domicilu sa stručnom asi­
21 S u p lem en to o rd in a rio della »G azzetta U ffic ia le « n. 17.
v id i L ’ A rte O stetrica 1940. N. 1—3. 24 P od a tk e za D u b rov n ik sam d ob io od g. dra. I. S m o l č i ć a .
22 P rem a dopisu g. Prim . D ra Iva Sm olóica o d 6. V. 1940. 25 P o iz ja v i p red stojn ik a o d je la g dra. D r a ž a n č i ć a .
23 U b ro je n i su svi lije č n ic i staln o n am ješten i u ginek. k li­ 26 P rem a iskazim a Isp osta v e Ban. V lasti u S p litu od 1937. i
n ici i babdökoj školi u Z agrebu, 1938. godine.
508

stencijom. U samome gradu je neznatan broj rodilja, Naš konačni cilj jest, da svaka bolnica dobije
koje rode bez babičke pomoći, jer je dovoljan broj gin.opst. odio, ali s obzirom na ekonomske prilike
dipi, babica, dok u splitskom kotaru od 7 rodilja treba se bolnička opstetricijska služba usavršiti poste­
1 rodi s babicom.27 Gin.opst. odio splitske bolnice penim razvojem. Mislim ovako:
je ispod kritike. Po 2 babin jače leže u jednoj postelji. 1. Svaka bolnica treba da ima rađaonicu i dobru
Čovjek se mora čuditi velikom broju porođaja i ginek. babicu.
operacija, koje kolege u takvim prilikama vrše s do­
2 . Bolnicama, koje imaju kirurgiju i internu —
brim rezultatom. Taj odjel treba hitno povećati i
u koliko nisu u mogućnosti da izgrade gin.opst. odio
urediti.
— treba dodijeliti kirurgu za asistenciju jednog op
Ginek.opst. odio u Dubrovniku ima svega 17
stetričara, koji će voditi brigu o gin.opst. slučajevima,
kreveta, polovica njih služi porodiljskim slučajevima,
i savjetovalište za trudnice i majke. Dakako s time,
a ima oko 170 partusa godišnje. Osijek ima lijepi odio
da bolnica u dogledno vrijeme dobije posebni odio.
(64 kreveta) 27 Kninskoj bolnici namjeravaju dodati
gin.opst. odio, što doista odgovara potrebama kraja. 3. Postojeći gin.opst. odjeli, koji su improvizirani
Mostar ima oko 130 partusa, ali bi taj broj bio mnogo treba izgraditi tako, da odgovaraju modernim zahtje­
veći kad bi odio dobio krevete i za normalne partuse. vima, a računajući unapred time da će i kod nas kao
U Zagrebu ima 2 opstetrička odjela. Jedno je i drugdje u svijetu broj zavodskih porođaja porasti.
u Merkurovom sanatoriju, a drugo pripada Ginek. 4. U zabačenim krajevima trebalo bi otvoriti
Klinici, koja vrši fukciju javne bolnice. Prema broju Zdravstvene stanice sa sobom za rađanje t. j. za
kreveta u rađaonici (8 ) i u sobama za babinjače (50) rješavanje netransportabilnih rodilja. Liječnik će
kapacitet ovoga odjela je iscrpen, jer imamo godišnje onda moći da vrši opstetrički zahvat u milieu priklad­
oko 2.000 partusa. Stoga treba ili nadogradnjom pove­ nijem za operiranje, nego je to seljačka koliba. Takva
ćati kapacitet Rodilišta ili izgraditi još jedno Rodi­ stanica treba da ima osim liječnika i dobru babicu.
lište. Za ovakva mjesta dobro bi odgovarale sestre — po­
U našoj Banovini imade bolnica koje vrše znatan moćnice, koje su dovršile dopunski babički tečaj.28
broj porođaja svake godine, ali taj posao ne obavljaju Sestra s ovakom kvalifikacijom vodila bi računa o
babice, već bolničarke. Interesi opstetricije kao i trudnicama, dojiljama i dojenčadi svoga područja,
interesi babičkog staleža traže, da svaka bolnica ima njih posjećivala i upućivala.
rađaonicu i dipi, babicu. To je nešto, što se može lako Bio bih zadovoljan, kad bi ovaj izvještaj potakao
ostvariti. gg. kolege praktičare i specijaliste, koji iz bliza po­
U pogledu otvaranja novih odjela u provinciji znaju potrebe i prilike svojeg područja, i na druge
smatram, da dekretiranje novih odjela bez određi­ prijedloge, koji će olakšati inicijativu onih, koji rade
vanja prostorija nema svrhe, da dovodi do jaza iz­ na reorganizaciji opstetričke službe u banovini
među kirurga i ginekologa, a bez koristi po zdravstvo. Hrvatskoj.

27 P rem a dopisu p red stojn ik a o d je la u 1939. g. b ilo j e 261 28 S. Z a n e l a : »D op u n sk i b a b ičk i te č a je v i za sestre p o ­

partus. m oćn ice«. Sestrinska r ije č 1939. b r č 1—2.

H ISTO RIJA MEDICINE

G j u r o Ba g l i v i .
(1668— 1707)
Dr. B. P e r i č i ć (Split).

M eđu lju d e sv jetsk og a glasa k o ji se rođ iše u D a lm a ciji, hram O va j gra d im ad e dva krasna m jesta, zvana R ijek a
b r o ji s e G ju ro B a g l i v i (B a ljivi), D u b rov ča n in , p r o fe s o r m e­ i G ruž, g d je su la d a n ja p lem ića , k o ja je d v a što im adu da
d icine u R im u k on cem X V II. i p očetk om X V III. stoljeća . za vid e n a jču v e n ijim a Ita lije.) Na str. 639: » Ragusdi, p u lc h e .
B a g l i v i se ro d io g. 1668 u D u b rov n ik u . D je d m u je rim a et n ob ilissim a D a lm a tia e u rb e, q u a eq u e o lim A n tiq u o ru m
tam o došao iz A rm en ije, a baba, ota c i m a jk a rod om su iz D u ­ E piđaurus Just, et A e s cu la p io te m p io Celebris, n u n c est caput
brovn ika ili o k olice. Sirom ašni ro d ite lji m u za rana u m riješe, R eip u b lica e lib e ra e et praestantissim ae. Ib id e m natus sum
c s ta v lja ju ć za sob om d v o je siroča d i, G ju ru i Jakova, Z a u zi­ ipse anno 1663, die 8. S ep tem bris, orien te sole.« ( . D u b rov n ik ,
m a n jem O. Isusovaca p o s v o jiš e n jih dva brata u L e c c e (Ita­ lije p i plem en it grad D a lm a cije, b iv ši starin sk i Epiđaurus, s
lija ), im en om B a gliv i, jed a n lije čn ik , drugi: p op , k o ji ih o d g o ­ gla sovitim E sku lap ovim h ram om , sada glava s lo b o d n e i u g le d ­
jiše, dadoše im s v o je im e i osta više im etak. G ju ro, otišavši, u ne rep u b lik e. T u sam s e ro d io g. 1658, n a 8. ru jn a, u ra đ a n je
d ob i o d 14 godina iz D u b rov n ik a , p r ilju b io se n o v o j dom ovin i, sunca).
ali svoga za viča ja n ije n ikada za b ora vio, i u s v o jim spisim a M ed icin u je B a g l i v i izu čio u S a lern u od g. 1684 d o 1688,
na v iše m jesta ga s lju b a v i sp om in je. Na str. 15 d jela »D e a zatim da se u sa vrši o b ila z io je razna sveu čilišta i b oln ice.
prazi m ed ica «, g o v o r e ć i n ešto o m atem a tici, s p o m in je su g ra ­ G od. 1692 d ođ e u R im i tu se nastani. G. 1696 v e ć bi im en ova n
đanina G e t a l d i j a : »M arinus G eth aldu s Ragusinus, con ter p r o fe s o ro m u rim sk om e a rh iliceju . T e iste god in e on je izd ao
rameus noster, in do ctissim is lib ris de com p osition e et r e s o s v o je v e lik o d je lo »D e p r a x i m ed ica «, u k o je m je tak o m u dro
lu tion e m a th e m a tica « (M arin G etaldi, naš zem lja k , u s v o ­ pisa o o ra zličitim m ed icin sk im p ita n jim a , da ga je s lije d e će
jim u čen im k n jiga m a o m atem atici). T a k o na str. 234 v e li: »si god in e »R o y a l S ociety « u L on d on u izabrala s v o jim čla n om na
q u id em cu m elapsis annis p e r va ria s Italiae, et D alm atorum m jesto pok. M a l p i g h i a t N je g o v o je d je lo b ilo p re v e d e n o n a
U rbes peregrinatus essem «. (Pošto sam p rošlih godina pu tov ao n jem a čk i, en gleski, fra n cu sk i i ta lija n sk i jezik .
p o raznim gra d ovim a Ita lije i D a lm a cije.) Na str. 248: »C um G od 1699 b io je B a g l i v i p rim ljen u tad a n a js la v n ije ta li­
igitu r ipse lo n g o m eae persgrinationils tem p ore v a ria Nosoi ja n sk o društvo »A rca d ia «, u k o je m u je sv a k i član m o ra o seb i
cam ia e t U n iversitates Italiae, D alm atiae, etc. perlu strassem « uzeti jed a n p seu d on im ; iz lju b a v i prem a rod n o m e m jestu on je
(K ada sam na s v o jim dugim p u tov an jim a ob ila zio razn e b o ln ice seb i u zeo p r id je v a k »E piđ au ro P irgen se«.
i sveu čilišta Ita lije, D a lm a cije, i t. đ.). Na str. 526: »R a gu G od 1701 b io je im en ova n p r o fe s o ro m te o re tičk a m e d i­
sium , clarissim a D alm atiae U rbs, su p er ruinas v e te ris E pidauri cin e. N je g o v a su p red a v a n ja b ila v r lo cije n je n a , i radi zn an ­
con stru cta, u b i ce le b re o lim erat A escu la p is te m p lu m o b ti stven e v rije d n o s ti i rad'i n je g o v a va n red n oga b e s je d ičk o g a dara.
n et h a ec U rbs duo am enissim a loca , v u lg o dicta O m b la et G ra­ N jem a čk i lije č n ik O s t e r k a m p, u čen ik i p r ija te lj n je g o v ,
vosa , in q uibu s sun t n o b iliu m délicia , et v ix in vid ea n t cele piše m u : »A t quantum obstu pu i ipse, cu m te p rim u m in T h ea tro
b riorib u s Italiae.« (D u brovn ik, glasoviti grad D a lm a cije, građen an atom ico, de anatom a, ac de u n iversa r e m ed ica , om n ibusqu e
na ru ševinam a staroga E pidaura, g d je je jed n om b io E skulap ov disciplin is disseren tem audivi. C iceron em m e d ice lo q u en tem
 509

n o n ip s e s o lu m sed om n es p le n is v o tis p r a e d ic a b a n t.« ( I k o lik o » J e z ik m u je p r e p u n g re c iz a m a , a r k a iz a m a (iz, doba K a to n a ,

s a m se čudlio, k a d a s a m te p r v i p u t čuo g o v o r iti u a n a to m s k o j V a r o n a , i t. d.) i n e o lo g iza m a , k o ji se n e m o g u u v i je k o p ra v d a ti,
d v o r a n i o a n a to m iji, o s v e u k u p n o j m e d ic in i, i d r u g im n a u k a n it i o b a z iru ć i se n a n a r a v o b ra đ e n a p r e d m e ta , za k o ji pisac
m a . N e s a m o ja , v e ć s v i slu šao ci s u te p ro g la š a v a li C ic e ro n o m , do ista n i j e m o ga o n a ć i m n o g o u z o ra iz b o lje g a doba. la tin š tin e .
k o ji z b o r i o m e d ic in s k im s tv a r im a ). » U z a s v e te m a n e p r im je ć u je se s d r u g e s tra n e n e rije tk o
O s im ž iv a zn a n s tv e n a r a đ a u s v o m e a k a d e m ič k o m e p o lo ­ m u š k a s n a g a iz r ič a ja i s re tn a s a m o n ik lo s t, po č e m u p is a c često
ž a ju , b io je B a g l i v i v r l o z a p o s le n i k a o p ra ik tič n i lije č n ik . u s p ije v a da izn e se s v o ju m is a o n a č in o m u p r a v z a v id n im , o d a
O s v o jim o p a ž a n jim a u s v a k o d n e v n o j p r a k s i o n je v o d io to čn o
v a ju ć i p r i to m e u m o v ito s t i o d lič n o z n a n je i u k n již e v n o m
b ilje š k e . S a m o v a k o o to m e p iš e : » S i n g u lo r u m a e g ro ru m , q u i p o g le d u .«
se m e a e c u ra e c o m itt u n t h ils to ria m q u o tid ie ac p a tie n tia p e n e
K a o p r im je r B a g l i v i e v a n a č in a m iš lje n ja . i . p is a n ja
in c r e d ib ili delscribo: u t j u x t a prom iissa a m e fa c ta e x hisce
n a ve s t ć u o v d je n e k o lik o a fo riz m a i z n je g o v ih d je la .
h is to riis et n o ta tio n ib u s n a tu r a e m o r b o r u m , s ta b ilis ac certa » N o v i v e te rib u s n o n o p p o n e n d i, sed q u o a d f i e r i po te st, p e r ­
e o ru n d e m diag n osis, p ro g n o s is a tq u e c u r a tio s ta b ilia tu r .« (P o ­
pe tu o ju n g e n d i fo e đ e re .« g r. 2. (N e m a ju se m la d i s u p r o ts ta v lja ti
v ije s t p o je d in ih b o le s n ik a , k o ji se m o jo j b r i z i p o v je r a v a ju , o p i­
s ta rim a , v e ć u k o lik o je m o g u ć e , tre b a da s u u n e p re s ta n o j
s u je m d n e v n o s v e lik o m , s k o ro n e v je r o ja t n o m m a r ljiv o š ć u ; eda
v e z i).
se, p r e m a u č in je n o m o b e ć a n ju , p o o v im p o v ije s tim a i b ilje š ­
» M e d ic in a n o n in g e n ii h u m a n i p a r tu s . est, sed te m p o ris
k a m a m o g n e u t v r d i t i n a r a v o v i h b o le s ti, s ta ln a im i s ig u rn a
f ilia .« p. 2. (M e d ic in a se n e r a đ a iz lju d s k o g a u m a , v.eć je ona
d ija g n o z a , p r o g n o z a i lije č e n je ), P a g . 297. U k a k v o j jio C ije n i bio
k ć i v re m e n a .) ,
d r ž a n k a o p r a k t ič n i lije č n ik , m o ž e se s u d iti i po to m e što su
»N e ce ss ita s m e d ic in a m in v e n it, e x p e rie n tia p e r f e c it.« p. 5.
B a g liv ia iz a b r a li s v o jim lije č n ik o m p a p a In o c e n t X I I . i ta d a š n ji
(P o tre b a je izn a š la m e d ic in u , is k u s tv o j u je u s a v rš ilo .)
n a js la v n iji lije č n ik ta lija n s k i M a rc e l M a l p i g h i .
» D u o s u n t p r a e c ip u e m e d ic in a © c a rd in e s , R a tio et O b s e r
S h r v a n od n a p o rn o g a ra d a , o b o lio j e B a g li v i p o d k r a j g.
v a tio ; O b s e r v a tio ta rn e n est f i lu m ad q u o d d ir ig i d e b e n t M e d i­
1705 od k r o n ič n e b o le s ti u t r b u h u , k o jo j se p r id r u ž io askites, od
c o r u m r a tio .« p . 5. (D v a s u u g la v n o m s to že ra m e d ic in e , ra z ­
čega je u m r o 17 j u n a 1707. F ra n c u s k e n o v in e » M š m o ir e s p o u r
m a t ra n je i m o t r e n je ; m o t re n je je ip a k n it p re m a k o jo j .se im a d e
l ’h dsto ire des S ciences et des b e a u x A r t e « ja v il e s u n je g o v u s m r t
u p r a v lja t i r a z m a t r a n je lije č n ik a .).
o v i m r ije č im a : » J e c o m m e n c e ;par u n e tr is te n o u v e lle . C ’est la
» E q u id e m o m n is m e d ic in a n o n p e r otiosas d is p u ta tio n e s,
m o r t d e M . B a g l i v i, e m p o rté dans l a f le u r de son äge. L a
v e l p e r a r ro g a n t ia m ©t fa s tu m , sed p e r la b o re s v a rio s , p e r in q u
M e d ic in e p e r d en lu i u n de ses re s ta u ra te u rs . I l l ’a u r a it p o rté e à
is itio n is p a tie n tia m , d e m u m p e r fiđ e m in o b s e rv a n d o a n x ià m ,
u n h a u t d é g ré d e p e rf e c tio n .« '(P o č in je m t u ž n o m v ije s ti. T a je
et q u a s i d u b it a b u n d u m p r o m o v e a t u r .« p č 14. ( I ta k o m e d ic in u
s m r t g. B a g liv ia , o d nesen a u c v ije t u s v o je d o b i. M e d ic in a g u b i
n e u n a p r e đ u ju danguibna p r e p ir a n ja , i l i ob ije s n a , i g iz d a v a r a z ­
u n je m u je d n o g a ođ s v o jih p r e p o ro d ite lja . O n b i je b io p o d ig a o
la g a n ja , v e ć r a z n o lik ra d , u p o rn a is tra ž iv a n ja , n a p o k o n v je r a u
do v e lik a s te p e n a s a v rš e n s tv a .). F i l i p Hecquet, u s v o je
b r iž n o i s k o ro s u m n jo m v o đ e n o m o tre n je ).
d o b a č u v e n i lije č n ik u P a r iz u , p iš e u s v o je m d je lu » D e r u rg a n d a
» P o r r o n o t u m esto J u v e n ib u s , se đ o c tio re m l i b r u m n o n i n
m e d ic in a a c u r a r u m s o rđ ib u s « g. 1714: » S u b iis d e m c ire ite r te m ­
v e n tu ro s , q u a m a e g ru m I s tu m .« p. 26. (U o s ta lo m neka. m la d i
p o r ib u s a p u d Ita lo s a liu đ f u lg e re c o e p it m e d ic in a © lu m e n , B a
lj u d i zn a d u , da n e ć e n a ć i p o u č n ije k n jig e o d b o le s n ik a sa m o g a ).
g li v u m i n t e l l i g o , « (o t p r ilik e u isto v r i j e m e p o č e lo j e k o d
» S i alicubii, c e rte i n M e d ic in a , m u lt a s c ire o p o rte t, et p a n ca
T a lija n a c a s ja ti d ru g o m e d ic in s k o s v ije t lo , m is lim n a B a g liv ia ).
a gere, p r a e s e n tim d u m a d c u ra tio n e m m o r b o r u m v e l n im is
G j u r o B a g l i v i z a h v a ć a do ista o d lič n o m je s to iz m e đ u a c u t o ru m v e l c o m p lic a to r u m d e s c e n d im u s .« p . 230. (A k o u ič e m u ,
v e li k ih lije č n ik a s v i j u v re m e n a . M e d ic in a , k o ja j e u s re d n je m u bez s u m n je u m e d ic in i, t r e b a m n o g e s t v a r i z n a ti, a m a lo s t v a r i
v ij e k u , k a o s v e zn a n o s ti i u m je t n o s ti za s ta la b ila , p o č e la je u p o tre b lja v a t i, o sob ito k a d a se p r ila z i n a lije č e n je b o le s ti i li
n o v i m v ij e k o m o p e t se u z d iz a ti. O s n o v n e r a d n je V e s a l o v e u v r lo n a g lih i l i z a p le te n ih .). .
a n a to m iji, H a r v e y o v o o t k r ić e k o la n ja k r v i , P a r a c e l s u
» T y r o n e s m e i, q u a m p a n c is r e m e d iis c u r a n t u r m o r b i! Q u a m
s o v o o b o g a ć e n je u n u t a r n je m e d ic in e , a P a r é o v o k ir u r g ij e
p lu re s t o llit re m e đ d o ru m f a r r a g o !« p. 384. (Đ a c i m o j i , sa k o lik o
u X V I . i X V I I . v i j e k u u n a p r ije d iš e u v e lik e m e d ic in u , o t rg n u v š i
m a lo lije k o v a se lije č e b o le s ti! K o lik o je b o le s n ik a , o d n ije la
j e od s lje p a č k o g a s tu p a n ja za s ta r im , osob ito r im s k im i a ra p ­ s m je sa lije k o v a !).
s k im n a u k a m a , i u v o d e ć i u n j u n o v e m is li. K a o p r e d s t a v n ic i
» H o c a u te m m e đ ic u m s o licita r© debet,. u t s i .n o n . p ro s it,
v is in e , n a k o jo j se u n u t a r n ja m e d ic in a n a la z ila u X V I I . s to lje ć u ,
saltern n o n n o c e a t: n a m t u r p iu s est v id e r i no cuisse, .u a m n o n
v r i j e d e n a s je v e r u E v r o p e S y d e n h a m , a n a ju g u B a g l i v i .
p r o f u is s e Ig n o r a n tia q u ip p e m e d ic i a e g ro ip s i a lte r est
N i je d a n n i d r u g i n is u b i l i v e l i k i o b re triic i, a li oba z a u z im lju
m o r b u s .« p . 379. (O v o tre b a da m u č i lije č n ik a , k a k o će da p o ­
o d lič n o m je s to u p o v ije s ti m e d ic in e , j e r s u ž iv o i u s p je š n o n a sto ­
m o g n e a da n e š k o d i: j e r s ra m o tn ije je s t ako se č in i da je
j a li o d v r a t it i lije č n ik e od p r e c ije n jiv a n ja n o v ih s te č e v in a i p o
š ko dio , n e g o l i da n i j e p o m o g a o n e v je š tin a lije č n ik a za b o ­
v a đ a n ja za te o rija m a n e d o v o ljn o o s n o v a n im , te ih p o v r a t it i
le s n ik a je d ru g a bo lest.).
k š to v a n ju H ip o k r a t o v ih n a u k a i k u v j e r e n j u d a se b o le s n ic i » E g o lib e r a m m e d ic in a m p r o fite o r , ne c ab a n tiq u is s u m ne c
n a ju s p je š n ije lije č e i m e d ic in a n a jb o lje n a p r e d u je k r o z s a a n o v is ; u tro s q u e u b i v e r it a te m c o la n t, s e q u o r, et in s ta r m e t a l
vjesno, oštro p r o m a t r a n j e b o le s n ik a i u m je ­
Lic o ru m ex sco riis tu rn n o v a e t u m v e te ris m e d ic in a e a u r u m et
reno, r a z u m n o u p o t r e b l j a v a n j e lijekova. a rg e n t u m p r a e c e p to r u m c o llig o .« p. 645. (J a se d r ž im slob odn e
D je la B a g l i v i e v a iz d a n a s u b ila s k u p a v iš e p u ta . Ja m e d ic in e , n is a m s lje d b e n ik n i s ta rih n i n o v ih : id e m za o b je m a
im a d e m p r e d s o b o m c je lo k u p n o iz d a n je A n t v e rp e n s k o god. 1715, u k o lik o o n i i d u z a is tin o m , i p o p u t r u d a r a k u p im iz tr o s k v e to ­
u k o je m u s u r a d n je o v im r e d o m š ta m p a n e : lik o n o v e k o lik o s ta re m e d ic in e z la to i s r e b r o u č ite lja ).
U z g o re n a v e d e n a m iš lje n ja s a v re m e n ik a v r i j e d i č u ti što
1. D e p r a x i m e d ic a , 1— 231 pag.
m o d e m i p o v je s n ič a r i m e d ic in e k ažul o B a g l i v i u.
2. D e f ib r a m o tric e et m o rb o s a , 237— 394 pag.
U p o v ije s ti m e d ic in e N e u b u r g e r a i P a g e l a č ita se:
3. D e a n a to m e f i b r a r u m , de m o t u m u s c u lo ru m , ac de m o r b is
» V r h u n a c je p o s tig la ta lija n s k a ja tr o f iz ik a po s la v n o m u č e n ik u
s o lid o ru m , 397— 422 p a g .
Mjallpighia, G i u r i B a g l i v i u . «
4. D e e x p e rim e n tis c irc a s a liv a m , e iu s d e m n a tu r a , u s u et
U s v o jo j p o v ije s ti m e d ic in e k a že H a e s e r : » P r i j e sve g a
m o rb is , 422— 428 p ag .
tre b a s p o m e n u ti B a g l i v i a , je d n o g a od n a jv e ć ih lije č n ik a s v iju
5. D e e x p e rim e n tis c irc a b ile m , e iu s d e m n a tu r a , u s u et
v re m e n a .«
m o rb is , 428— 442 pag .
U G u r l t o v u b io g r a f ijs k o m le k s ik o n u o d lič n ih lije č n ik a
6. D a e x p e rim e n tis c irc a s a n g u in e m , etc. 424— 487 pag.
s v iju v re m e n a i n a ro d a k a že H i r s e t i : » B a g l i v i je je d n a od
7. D e m o r b o r u m et n a tu r a e a n a lo g is m o , de v e g e ta tio n e
g la v n ih p o ja v a u p o v ije s ti m e d ic in e . S v o j im lo g ič n im s h v a ć a ­
la p id u m , et de te rr a e m o t u ro m a n o , ac u r b i u m a d ja c e n tiu m ,
n je m , p r o d u k t i v n i m d u h o m , zn a n s tv e n o m s a m o sta ln o š ću i g v o z ­
a n n o 1703, 489— 563 pag .
d e n o m m a r ljiv o š ć u , im a o je kao u č ite lj i p is a c , o sob ito p re k o
8. D is s e rta tio v a r i i a rg u m e n ti, 563— 599 pag .
s vo ga g la v n o g a d je la » D e p r a x i m e d ic a «, v e lik , b la g o tv o ra n u p liv
9. D e a n a to m e , m o r s u et e ffe c tib u s ta ra n tu la e , 599— 637 pag.
na z d r a v r a z v it a k m e d ic in e . N a z v a š e ga S y d e n h a m o m I t a ­
10. D e u s u et ab u su v e s ic a n tiu m , 641— 667 pag .
lije , a li s lo b o d a n o d je d n o s tra n o s ti o v o g a , on s to ji n a jo š v iš e m u
11. D e o b s e rv a tio n ib u s a n a to m ic is , et p ra c tic is , v a r i i a r g u ­
s te p e n u .«
m e n ti, 667— 683 pag. U p r e d g o v o ru fra n c u s k o g a p r ije v o d a B a g l i v i evih
N a k r a j u su d o d a n a n e k a p is m a u p r a v lje n a B a g 1 i v i u , i l i
d je la v e li B o u c h e r : » O n p iše sa s tilo m p u n im e n e rg ije i
o d n je g a p is a n a o r a z lič it im m e d ic in s k im p ita n jim a . s ja ja , a li b i se m o ž d a pože lje lo i m a n je g iz d a v o s ti a m a lo više
T r i p r v e s u g la v n e B a g l i v i e v e r a d n je . re d a , m a lo m a n je te o rija , i l i b o ljih ; s v u d a će se ip a k n a ć i d u b o k
O d lič a n g im n a z ijs k i p ro fe s o r la tin s k o g a je z ik a , n a m o ju in s tin k t m e d ic in e , k o ji m n o g o p o ts je ć a n a g e n ij, ta k a v zanos za
z a m o lb u , j e p re g le d a o B a g l i v i e v a d je la , i z a t im se p is m e n o u m je tn o s ti, k o ji se n e n a la z i u v i j e k n i k o d o n ih , k o ji u v e lik e
o v a k o iz ja v io o n je g o v o j la tin š tin i: h v a le n je z in n a p re d a k , i n a p o k o n zn a n s tv e n o p o š te n je , k o je je
» N a č in iz r ic a n ja m is li potejeća kod B a g liv ia , i o d v iš e na k o ris n o u s v im zn a n o s tim a , a li je n e o p h o d n o p o tre b ito o n im a ,
o n a j m o d e r n ih je zik a . k o ji se b a v e lije č n ič k o m u m je tn o š ć u «.
510

B a g l i v i e v a u k u p n a d je la u g la v n o m su z b ir k a b lis ta ­ ro d i, d o k m i s a m i p r o la z im o m e đ u tim u s v ije t u k a o v a r v a r i .

v im , la g a n im n a č in o m p is a n ih m e d ic in s k ih ra s p ra v a , k o jim a on P u t u ju ć i s v ije t o m i m n o g o k a đ a v id e ć i i č u ju ć i k o je š ta z a s je v n u t
n a s to ji da s v ra ti lije č n ik e n a to čno m o t re n je b o le s n ik a ÓJ ra s ­ će n a m u p a m e ti K r a n j č e v i ć e v i s tih o v i:
p r a v lja n je n a o s n o v i u t v r đ e n ih č in je n ic a . O d s ta rih lije č n ik a o n
» O r o d e m o j!
n e p re s ta n o s p o m in je s n a jv e ć im p o š to v a n je m H ip o k ra ta ,
T i s la v e n s k a si k r v c a i s v a k se ra d o c ’je p i
U p l i v B a g l i v i e v n a lije č n ik e i lije č n iš tv o u s v o je doba
N e is tro š e n im s o k o m da s v o je ž ile k r ’je p i;
o s n iv a o se, in a če , n e s a m o n a s tv a r im a , o k o jim a je on p r e d a ­
I R o m a n t u i G e r m a n u s v o ju s la v u piše
vao, v e ć i n a n je g o v u g o v o r n ič k o m d a ru , k o jim je p r iv la č io u
Im e n a , što i m m l ’je k o n a s la vsk e g r u d i diše,
R im slušače iz c ije le E v r o p e . K r o z o v a d v a s to lje ć a p o s lije B a
I m n o g i g e n ij ne b i n i za s in u o k ra s n o ,
g liv ia m e d ic in a je u o s ta lo m v iš e n a p re d o v a la ne go k r o z sva p r e
D a s la v s k u m a j k u n ije sasnò!
đ a šn ja s to lje ć a s k u p a u ze ta , i g o to v o n a m iz g le d a da k a o z n a ­
no st n ije p r ij e n i po s to ja la . — N a k o n c u će tk o u p ita ti: » Š to
» A k a d a s k r o m a n k re n e š po s v o je m s k r b n o m r a d u
os ta je danas o d B a g l i v i a ? N a to se m o ž e n a jb o lje o d g o v o riti
Š ir in o m z e m n o g š a ra
r ije č im a , k o je je o o d lič n o m ta lija n s k o m lije č n ik u B u f a l i
K 6 r a d n ik i l ’ k ò m o r n a r sa b r ig o m s re d n je d a ra ,
n i j u p isa o č u v e n i p ro fe s o r b o lo n js k o g a s v e u č iliš ta A . M u r r i :
T e v id iš o n da n e g d je u p o n o s n o m e g r a d u
» Č e lja d ne v e lik e v a žn o s ti, a li n a d u v e n a zb o g k a k v a s itn a opa­
S p o m e n ik k a k a v d iv n i, a im e tv o m e srodno',
ž a n ja , p it a ju često, i s k o ro sa n e k im z a d o v o ljs tv o m , šta ostaje
I čelo v id iš b is tro , kò tv o je što je ro d n o ,
da n d a n a s od u č e n ja k a , k o ji i z a z iv lje n a še d iv lje n je , Šta ostaje?
T i r e c i: G le , i to je sin — b a rb a ra !
N iš ta v iš e o d je d n o g a s a v je ta , a li s a v je ta , za k o ji m se p o v o d e ć i,
m e d ic in a se o b n o v ila i n a s t a v it će d a lje da se o b n a v lja : on je
L ite r a tu r a :
lije č n ic im a , k o ji se v e ć s to lje ć a d rž e z a s ta rje lih m e to d a , u p o rn o
p o n a v lja o da se to ga t r e b a o k a n iti i n a p o k o n , iz o s ta v lja ju ć i s v a k i G e o r g i B a g l i v i : O p e r a o m n ia . E d . I X . A n t w e r p ia e ,
a p r i o r i , n a s to ja ti da se p r o z r e b is tro k lin ič k o g a o p a ža n ja .1715. — H e e q u e a: D e p u rg a n d a m e d ic in a a c u r a r u m s o rđ ib u s .
n o že m , m ik ro s k o p o m , p re k a p n ic o m , m a š in o m , v iv is e k c ijo m .« P a ris , 1714. — N e u b u r g e r u. P a g e l : G e s c h ic h te d e r M e ­
P ošto s a m se o d a v n a b a v io s a k u p lja n je m p o d a ta k a o v e li­ d iz in . I I . B . II. T h . — H a e s e r : G e s c h ic h te d e r M e d iz in . 1881.
k o m o v o m n a še m s u n a ro d n ja k u , h tio sa m o n je m u nešto n a p i­ I I I . B . — G u r l t u. H i r s c h : B e o g ra p h is c h e s L e x ik o n d e r h e r ­
sati, i ako se o n je m u v iš e p u ta p is a lo i n a n a še m je z ik u (n a j­ v o r ra g e n d e n A e r z t e a lle r Z e ite n u n d V ö lk e r . W ie n , 1888. B . V I .
o p š ir n ije v a ljd a Sel a k u R a d u ju g o s la v . A k a d e m ije , g. 1891.), — D e l ’a ccro is se m e n t dei la M é d e c in e p r a tiq u e p a r G . B a g liv i.
je r je v r ije d n o da m i p o d rž a v a m o k u lt n a š ih v e li k ih lj u d i , k o je T r a d u c t io n p a r B o u c h e r. P a ris 1851. — A . M u r r i : P e n s ie ri e
s n e p o z n a v a n ja i li n a u m ič n a i z v r t a n j a is tin e s v o ja ta ju d r u g i n a ­ p re c e tti. B o lo g n a 1912.

P rv i pokušaj naše medicinske terminologije.

P r o f d r. V la d im ir C e p u l i ć .

U doba ilirs k o g a p o k re ta i u v o đ e n ja h r v a t s k o g je z ik a u naš b a č k o m p r im je r k u A u g u s t i n o v i ć e v e d 'z e r ta c ije , a to su

ja v n i ž iv o t, pa d a i p r v i p o k u š a j naše m e d ic in s k e te rm in o lo g ije . » A n a t o m ie d e r L a g e n des K o p fe s « k a o i »A .n a to m ie d e r L a g e n
G o d . 1844. p o k u š a o je D u r o A u g u s t i n o v i ć u s v o jo j, d i des R u m p fe s «, n ije h rv a t s k a t e r m in o lo g ija p ro v e d e n a .
z e r ta c iji za p o s tig n u ć e d o k to ra ta m e d ic in e u J o z e f in s k c j a k a d e ­ D a n i u e v e n tu a ln im d a lj n j im p o g la v ljim a , u k o lik o su z a ­
m i j i u B e č u iz g r a d iti h r v a t s k u t e r m in o lo g iju za p o d r u č je to p o ­ g re b a č k i i b e č k i e g z e m p la r n e p o tp u n i, n i j e b ila p r o v e d e n a h r ­
g ra fs k e a n a to m ije . v a ts k a t e rm in o lo g ija , p r o iz la z i i iz p r e d g o v o ra » R č č n i k u Ič č n ič
K a r a k te r is tič n a m je s ta n a s lo v n e s tra n e A n g u s t i n o ­ k o g a n a z i v l ja « , p r v e naše is c r p iv e m e d ic in s k e te rm in o lo g ije , što
v i ć e v e đ iz e rta c ije glase: ga je sa sta vio d r. I v a n D e ž m a n, k o ji je » tr o š k o m ju g o s lo v in
s k e a k a d e m ije z n a n o s ti i u m č t n o s ti« iz d a n god . 1868. u Z a g re b u .
D IS S E R T A T IC I U to m p r e d g o v o r u v e li D e ž m a n : » U v iđ d v p o t re b u ta k v o g a n a ­
in a u g u r a lis z i v lj a h tio je d r. A u g u s t i n o v i ć god . 1844 u s v o jo j r a z p r a v i
sistens za p o s tig n u ć e d o k to rs tv a , b a r p o č e ti p r ip r a v l ja t i m a t e r ija l za
BREVEM C O N S P EC TU M t a k v o d č lo , te je dodao p n a to m ič n im iz r a z o m i h r v a t s k e p re ­
A n a t o m ia e to p o g ra p h ic a e v o d e , a li n i j e ž a lib o ž e u n j o j n i s v e k osti, iz b r o jio . I ta k o osta
ta j p r v e n a c n e d o č e t«.
o rn i
A d n e x a te rm in o lo g ia Z a n i m lj iv e s u i o v e D e ž m a n o v e p r im je d b e u p r e d g o ­
A n a t o m ia e illy r ic a . v o r u n je g o v o m r je č n ik u , k o je u p a r r ij e č i u z p ita n je te r m in o lo ­
quam g ije d o b ro r a s v je t lj u ju i m e d ic in s k e p r ilik e o n oga v re m e n a . T e
p r im je d b e gla se : » N ije d n a se s tru k a z n a n o s ti u nas H r v a t o v d o ­
s u b m it tit
sad tako* m a lo g o jila n ije , k a k o baš lš č n ič tv o , a k o p re m se lč č
G E O R G IU S A U G U S T IN O V IČ .
n ič t v o m s k o ro s v a k i č o v č k z a n im lje . P it a j m e za u z r o k to m u n e ­
I li r u s G lin e n s is .
ra d u ? E v o ti g a : N i t je u nas k a k v e ško le za lč č n ik e , n i t za v i
A lu m m u s o o n f in io ru m c r o a t ic o b a n a liu m .
d a re , pače i p r im a lje n a m se u t u đ ih p o k r a jin a h n a z e m a ljs k e
I n theses a d nex as d is ip u ta b itu r i n aedibus tro š k o v e o d g a ja ju ; n e m a u na s n i p o ro d iš ta , n i n a h o d iš ta , a ono
A c a d e m ia e Jo s e p h in a e m a lo lu d n ic (b o g i m se s m ilo v a o ) i b o ln ic , što ih im a m o , v e ć i­
die 7. K a le n d a s A u g u s t i 1844 h o r a 12. n o m u t u đ ih su r u k u . K to m u i d r u g a n e v o lja , što je p o lo v ic a
liččnikov) tu đ je g a p o re k la . A k o i je s t u n j i h d o b re v o lje , slabo
K n již ic a im a d e f o r m a t m a lo g o k ta v a , obasiže 48 s tra n ic a , o d ti g a o n i p r is t a n u u z n a s, j e r d o b n iji č o v č k te ž k o će v a t r o m
k o jih je 28 p a g in ira n o , d o k j e o s ta lih 20 b e z p a g in a c ije . B u d u ć i, m la d o s ti p r io n u t i u z t u d ju k n jig u i je d v a će n a u č it i to lik o h r ­
da je p r im je r a k , k o ji se n a la z i u z a g re b a č k o j s v e u č iliš n o j k n j i ž ­ v a ts k i, da u z m o g n e s b o le s tn ik o m se r a z u m é ti. I da n is u p r ij e
n ic i p o d sign. 70714 n e u v e za n , p o je d in i a rc i n is u n i s k u p a saši n č k o lik o g o d in , n e k a k v o m s rč ć o m , d o m a će o b la s ti h r v a t s k im je ­
v e n i, a n a z a d n jo j je s tra n ic i z a d n je p o g la v lje » I I . D e r B r u s t ­ z ik o m p r o g o v o r ile , n i danas još s p o m e n a h r v a t s k o m u lč č n ič k o m u
k a s te n «, d rža o sam , da je đjelo< m o ž d a n e p o tp u n o , da su se n e k i spisu n e b i.
a rc i iz g u b ili, p a s a m se stoga o b ra tio n a s v e u č iliš n u b ib lio te k u U z a ta k v e i to lik e n e v o lje n e č u d i se n itk o , a k o do sa d h r ­
u B e č u i d o b io od a n d e iz v je š ta j, da n j i h o v p r im je r a k im a d e sa­
v a ts k a Ič č n ič k a k n jig a s v č tla b o žje g a u g le d a la n ije . B ilo j e m o
m o 40 s tra n ic a . N a š je p r im je r a k d a k le p o t p u n iji. U b e č k o m
ž e b it t a k v ih lč č n ik o v , k o ji su iz lj u b a v i p r e m a n a r o d u i zn a n o s ti
p r im je r k u m a n jk a p o s lje d n jih 8 s tra n ic a , k o je u n a še m n e v e z a ­ h t č li k o ju lč č n ič k u n a p is a ti, a l u v id iš e u m a h , da sei t u j i v e li­
n o m p r im je r k u čine p o s e b n i s v e ž n jić .
k o m m u k o m m a lo p o s tić i m o ž e ; n e s ta ja lo im je o n oga, b e z čega
A u g u s t i n o v i ć je n a v e o h rv a t s k e iz ra z e za s ve te rm in e se k n jig a r a z u m n o p is a ti n e m o že , n e b ija š e lč č n ič k o g a n a z iv lja « .
op će a n a to m ije , k o je u s v o jo j d iz e rta c iji s p o m in je , d o k je od Iz n o s im u z la tin s k o im e i h rv a t s k e p r ije v o d e n e k ih a n a ­
s p e c ija ln e a n a to m ije o b ra d io h r v a t s k u t e r m in o lo g iju sam o za to m s k ih im e n a re d o m , k a k o se n iž u u A u g u s t i n o v i ć e v o j
k o s ti g la ve . U p o s lje d n ja d v a p o g la v lja , k o ja se n a la ze u z a g re ­ d iz e rta c iji.

O x y g e n iu m , k is lin ja k . S u lp h u r , s u m p o r. S ilic iu m , k r e m e n ja k ,
H y d r o g e n iu m . v o d n ja k . P h o s p h o ru s , k o s tn ia k . P o ta s iu m lu ž n ja k .
C a r b o n iu m , u g le d n ja k . C h lo r u m , s o ln ja k . S o d iu m , s a d re n ja k .
N itr o g e n iu m . s a litre n ja k . F lu o r U m , k v a r n ja k . C a lc iu m , v a o n ia k .
 511

M a g n e s iu m , g o rč e n ia k . T u n ic a m u s c u la ris . m iš ič n ic a . S y n d e s m o lo g ia , s v e zo s lo v je .
F e r r u m , g v o ž đ ie . C a p u t g la v a . M y o lo g ia . m iš ic o s lo v ie .
M a n g a n u m . ie rm e n ia k . C a u d a . re p . S ce le to n . sam o kost.
P a rte s flu id a e . časti te k u ć e , ž itč in e . V e n te r , te rb u š a k . C a p u t, g la v a .
P a rte s so lid a e . časti č ve rste . je d r in e . F le x o re s . s v iia č ic e . T ru n c u s , tru p .
H u m o r e s cu re ć e . k a o lie v it e časti, v la g e . E x te n s o re s , p ru ž a č ic e . E x tr e m ita te s . u d a .
P a rte s e la s tic o f lu id a e , sDruživine. P ro n a to re s , p r i v r a t i alice. S y n a r th ro s is , s u g lo b ie . k o s to v e z je n e g i
T e l a co rn e a , tk a n in a r o g o v ita , ro g o v je . S u p in a to re s . o d v r a t i alice. b iv o .
E p id e r m is , p o k o žic a . D ig a s tric u s . d v o te rb u š n a m išica . S u t u r a v e r a k o s to v e z p r a v i.
S u lc u s , b ra zd a . P in n a tu s . p e ra ta m iš ica . S u t u r a s p u r ia h a r m o n ia . k o s to v e z p r i v i d ­
E n it h e liu m . n a d b a la v k a S e m ip in a tu s . p o lu p e ra ta m iš ic a . n i i l i sloga.
M e m b r a n a m u c o s a , b a la v k a . A p o n e u ro s e s te tiv e n k e . G o m p h o s is . z a g la v le n ie .
U n g u e s , n o k ti. B u rs a e m u co sa e , k e s ice b a in e . S y m p h y s is seu s y n c h o n d ro s is , h ru s to v e z .
L u n u la , m ese čak. B u rs a e m u c o s a e v e s ica le s . m é h u r i b a ln i. D ia r th ro s is . sglob.ie. k o s to v e z je g ib iv o .
P il i. v la s i. B u rs a e m u c o s a e v a g in a le s b u lo ta iic e . A m p h ia r th ro s is . o b o s g lo b ie .
T r u n c u s p ili, v la s o v a li. T e la v a s o r u m , tk a n in a ž ilo v it a , ž ilje . G in g ly m u s . z a v o j.
B u lb u s D ili, v la s ii g o rn o li. V a s a . ž ila . R o ta tio . to č ilo .
R a d ix p ili. v la s i i k o re n . A r t e r ia e . o d v o d n ic e . A r t h r o d ia , p ro s to sg lo b a .
T e l a c e llu lo s a , tk a n in a satasta. satje. V e n a e , d o vo d n ic e . E n a r th r o s is . d u b o k a sglo b a .
T e l a serosa, tk a n in a s iru t k o v ita . s iru tč ie . V a s a a b s o rb e n tia . sisa lice. L ig a m e n ta , sveze.
M e m b r a n a e serosae. o p n ic e s iru t k o v ite . V a s a s a n g u ife ra k e rv o ž ile . C a p s u la fib ro s a , te tiv o to k .
T u n ic a a ra c h n o iđ e a . Daučndca. V a s a ly m p h a t ic s , sočnice. S y n o v ia , s g lo b o m a z.
P le u r a n o igru dn ica . L y m p h a. sok. O ssa c r a n ii. k o s ti lu b a n je .
P e r ic a r d iu m , n j u t e r n i o b lo g , lis t os e rd ia . V a s a c h y llif e ra . m lé c n ic e . O ssa fa c ie i, k o s ti lic a .
P e rito n a e u m , n o te rb u š n ic a . C h y lu s , m le č in a . O s fro n tis k o s t čeln a, čelokost.
C a p s u la le n tis . to k g la tn e le će A n a s to m o s is , s u to k . P a rs fro n ta lis , dio če ln i.
M e m b r a n a h y a lo id e a . o n n ic a s tak le na. R a m ific a tio . ra z g ra n a . P a rte s o rb ita le s , d è li očnice.
H y d r o m e n in x . o b v la k a b lu d is tn a . V a s a c a p illa ria . v la s o ž ile . ž ile v lasaste. S u p e rfic ie s e x te rn a , v a n js k o p o v e rs ie .
T u n ic a v a s o r u m in tim a , m r e n a n a j n j u iz la p ilic e . T u b e r à fr o n ta lia č e lo k v e rg e .
t e r n ja ž ila h . V a s a v a s o r u m h ra n o ž ile , A r c u s s u p e rc ilia re s , o b lu k i o b e rv a h .
C o rn e a , r o c o v n ic a o ro z ra č n a . G a n g lia v a s cu lo sa . ž lš z đ e i l i u z l i ž ila v e . G la b e lla č e ln a ćela. plčš.
A m n io n , o o n ic a o v č iia T u n ic a v a s o r u m c o m m u n is , ob ća ž ilo Im p re s e io n e s . do lci.
C a p s u la e s y n o v ia le s s e lo b o m a zn i to k. m re n a . J u g a . p o v is ia .
B u rs a e s y n o v ia le s , m etri s e lo b o m a zn i. S u lc u s , žlč b .
V a lv u la e . za p o r.
C o n ju n c t iv a o c u li. o n n ic a o k o s o o in a . S p in a fro n ta lis , če lo k o s tn i t e m .
P lic a s e m ilu n a ris , p o lu m e s e č n i n a b o r.
T e l a fib ro s a , tk a n in a k o n c a ta i li te tiva s ta . F o r a m e n co e cu m , s lč p a lu k n ja .
C o r p o r a c a ve rn o s a , n a b u b u liin a . n a b r e g
te tiv je . F o v e a , ru p ic a .
tin a .
D u r a m a te r , n o d lu b a n iic a . M a r g o s u p ra o rb ita lis . e o r n ii o č n ic e r u b .
T e l a n e rv o s a , tk a n in a ž iv a č n a . ž iv č je .
P e rio s tiu m . k o s to k rija . ok ostica. P ro ce s su s n a ša liš, p r o đ u lja k n o sn i.
N e r v u s , ž iv a c .
P e r ic h o n d r iu m , o h ru s tic a . T r o c h le a , š k rip a c .
S u b s ta n tia n e rv e a . ž iv č in a .
T u n ic a e a lb u g in e a e . b e la n ik e . P ro ce s su s z y g o m a tic u s o r o d u lia k ja r a m n i.
N e u rile m a . o v ita k ž iv č iii.
C o r p o r a c a v e rn o s a n e n is s p u ž in e k ite . In c is u ra e th m o id a lis , zase k s itasti.
A n s a , p e tlja , z a n jk a .
L ig a m e n ta , sveze. S p in a na ša liš , n o s n i te rn .
P le x u s , p le te n i.
T e n d in e e , te tiv e . I n c is u r a n a ša liš n o s n i zasék.
G a n g lia n e r v o r u m , ž i v č i j i č v o ri.
V a g in a e te n d in u m te tiv n ic e . M u s c u li fro n ta le s č e ln e m iš ice .
G a n g lia s im p M cia , je d n o s tr u k i č v o r i.
F a s c ia e m u scu la re s. D o vo i m iš ic a h . M u s c u li c o rru g a to re s s u p e rc ild o ru m ,
G a n g lia co m p o s ita , s a s ta v lje n i č v o ri.
T e la c a rtila g in e a , tk a n in a h ru s t o v it a . _ o b e rv n i m e r s k a v c i.
D e c u s s a tio n e r v o r u m , ž iv c o k riž a n ie .
h ru s tie . M u s c u li s p h in c te re s p a lp e b ra r u m .
P a rs c e n tra lis , o s ré d n i dèi.
T e l a ossea tk a n in a k o s to v ita . k o stie . z a p ir a č i v e d ia h .
S y s te m a c e r e b r o s p in a le s u s ta v m o ž d ja
O ssa. k osti.
n o h e r b t o m o z e o v n i. M u s c u li te m p o ra le s , s lč p o o č n e m iš ce .
S u b s ta n tia c o rtic a lis . k o rin a .
S y s te m a g a n g lio s u m , č v o rje . O ssa v e r tic is . k o s ti te m e n a .
S u b s ta n tia s pon g io sa, s a tin a i li š o u ž v iria .
T e la g la n d u la r u m , tk a n in a z lé zd n a , A n g u lu s fro n ta lis , č e ln i k u t.
s p u g o v in a .
zlé zd je . A n g u lu s sp h o e n o id e u s k lin a s ti k u t.
M e d u la o s s iu m . m o za e .
C o r t e x ossis, k o s to k o ra . G la n d u la e , žlčzđ e . A n g u lu s o c c ip ita lis , t i l i n i k u t.
L a m e lla e x te rio r, v a n js k a vè rs ta . A c i n i , ze rn c a . A n g u lu s m a s to iđ e u s . sisa s ti b r e ž u lja s ti
D ip lo e . s ré d o v è rs ta . F o llic u li, m é h i ž lč z d n i. k u t.
A p o p h y s e s , izra š tin e . L a c u n a e , š u p ljin e ž lšz d n e . T u b e r p a rie ta le , k v e r g a tč m e n a .
E p ip h y s e s , p r ir a š tin e . C r y p t a e seba.ceae. lo ja s te žle zd e . O s o ccip itis , t ilin a kost.
P e rio s tiu m , k o s to k rija G la n d u la e co m n o s ita e s a s ta v lje n e žle zd e . P a rs o c c ip ita lis , d io t i lj n i .
P e r ic r a n iu m , o lu b a n ik a . G la n d u la e co n g lo m e ra ta e , ž le z d e n a g o m i­ P a rte s co n d y lo id e a e . d è li s g lo b n i.
P e r io r b ita , o b o č n ic a . la ne. P a rs b a s ila ris . dio te m e ljn i
P e r io s tiu m in te r n u m , m o z g o k r iia . o z m o G la n d u la e v is c e ra le s žle z d e u tro b n e . S u in a seu p r o tu b e r a n t ia t e r n i l i k v e rg a .
d jic a , k o s to r ija n ju t e r n ja . G a n g lia ly m p h a t ic a . u z li s o k o v ite . C ris ta o c c ip ita lis t i lin a le tv ic a .
T e l a m u s c u la ris . tk a n in a m iš ič e v ita . m i G a n g ila s a n g u in e o v a s c u lo s a . u z li i l i P roce ssus c o n d y lo id e i, s g lo b n i p r o d u ljc i.
šičje. ž lč z d e k e r v o ž iln l. F o r a m e n iu g u la r e s e u la c e r u m v r a t n a ili
M u s c u li, m iš ic e . O s te o lo g ia , k o s to s lo v ie . ra s te rg a n a lu k n ja .

R eferati.

Interna .ie jo š p re d n o s t D a g é n a n a , što ga m o ž e — z a r a z lik u o d s e ru m a

— p r im je n j iv a t i p r a k t ič k i lije č n ik n e o v is n o od la b o r a to r ija .
R. Stach e lin : O lije č e n ju p n e u m o n ije p re p a ra tim a K o d p r im je n e D a g é n a n a p a d n e te m p e r a tu r a 12— 48 s ati
s u lfa m id a (S c h w . m e d . W s c h r. 1940, b r . 37). n a k o n zap o četo ga lije č e n ja . I n f ilt r a c ija g u b i se la g a n ije , ona
m o ž e ča k , ako s m o D a g é n a n p r im je n i li u p o č e tk u b o le s ti, da
J e d a n b r o j š v ic a rs k o g m e d ic in s k o g tje d n ik a s a v je p o s v e ­ se p o ja v i, p ošto je te m p e r a tu r a v e ć n e stala . S lič n o n a m je
će n p r im je n i s u lf a m id n ih p re p a ra ta u te r a p iji. T u n a la z im o p o z n a to k o d ra n e u p o tre b e k in in a i s e r u m a : a n a to m s k i pro ces
ta k o đ e r iz v o d e p o zn a to g ba se lsko g k lim ič a ra S ta c h e lin a r a z v i ja se d a lje , pošto u z n e s ta ja n je te m p e r a tu r e i s v i ostali
o lije č e n ju p n e u m o n ije D a g é n a n o m (S u lf a p ir id in ). Po n je m u s im p to m i p o k a z u ju p re s ta n a k b o le s ti. O p a s n o s t k o d p n e u m o n ije
s to ji da nas u s v im z e m lja m a p n e u m o n ija n a p r v o m i l i d r u g o m n ije u u p a li p lu ć n o g a t k iv a , v e ć u in fe k c io z n o j in to k s ik a c iji,
m je s tu in f e k c io z n ih b o le s ti u p o g le d u m o r ta lite ta . U p r v o v r i ­ a o v a n e sta je n a g lo k o d u p o ra b e D a g é n a n a .
je m e našega s to lje ć a s m rtn o s t od t u b e r k u lo z e n a d m a š ila je A u t o r je m o t r io s v e g a 91 s lu č a j p n e u m o n ije , i to 21 k r u
m o r ta lite t od p n e u m o n ije . P o š to je m o r ta lite t od tu b e r k u lo z e p o z n u i 46 b r o n h o p n e u m o n iju , a k o d 24 n i j e u s p je la d if e r e n c i­
p a o n a je d n u tr e ć in u , u m ir e od p n e u m o n ije v iš e lj u d i ne go li ja ln a d ija g n o z a iz m e đ u je d n e i d ru g e fo rm e . U m r l a s u svega
pet tu b e rk u lo z e . I z u m D a g é n a n a je p o b je d a k e m o te ra p ije , k o jo j 3 b o le s n ik a , n a im e d ia b e tič a r sa o b o s tra n o m k r u p o z n o m p n e u
je d a o n e s a m o im e , v e ć i te m e lj P a u l E h r l i c h ; o n j e p r v i m o n ijo m , e n đ o k a rd itis o m i s tr u m itis o m i 2 b o le s n ik a sa b r o n
s p o zn a o v a ž n o s t p ro b le m a i p ro n a š a o je is p ra v n e p u te ve h o p n e u m o n ijo m , g d je je D a g é n a n k u p ir a o p r v u b ro n h o p n e u m o ­
za d a ljn je n je g o v o p ro u č a v a n je . n iju , a k o d r e c id iv a o d u sta lo se od p o n o v n e p r im je n e to g lije k a
D a g e n a n n a d m a š u je u t e r a p iji p n e u m o n ije n e sa m o k in in z b o g te šk e p r im a r n e b o le s ti (a rte rio s k le ro z a , te šk i k r o n ič n i
v e ć i s e ru m , j e r n e d je lu je sa m o n a je d a n iz v je s ta n tip p n e u b r o n h itis ). T o z n a č i m o r ta lite t od 3 posto, do k je z a d n jih go­
m o k o k a , v e ć n a sve tip o v e , a u z to i n a d ru g e u z r o č n ik e , a d in a izn o s io m o r ta lite t k o d k r u p o z n ih p n e u m o n ija 25 posto,
p o v r h to ga d je lu je i u k a s n ije m s ta d iju p n e u m o n ije , a ne k o d b ro m h o p n e u m o n ija 30 posto. P o d r u g im a u to rim a Iz n o s i
je d in o n a lo b a rn e , v e ć ta k o đ e r n a b r o n h o p n e u m o n ije . V e lik a m o r ta lite t k o d 1.500 s lu č a ja k r u p o z n e p n e u m o n ije lije č e n ih
512

D a g é n a n o m 8 posto p re m a 28 p osto d r u g a č ije lije č e n ih . T o bi S a d rž a j v it a m in a C u b iljk a m a o v is a n j e od n a jr a z n ijiih

z n a č ilo s m a n je n je m o rta lite ta n a je d n u tr e ć in u , d o k ga s e ro fa k to ra : v rs ta , m je s n e p r ilik e , o s e b u jn o s ti tla , n a č in i v rs t a g n o ­
t e ra p ija s m a n ju je te k n a p o lo v ic u , a to sa m o k o d t ip a I i I I , je n ja , k lim a , g o d iš n je doba, s ta n je k li ja n ja , n a č in i t r a ja n je
k o ji z a je d n o p r e d s t a v lja ju s a m o n e što v iš e od p o lo v ic e s v ih k o n z e r v ir a n ja i si. T a k o je n . p r . u s ta n o v lje n a v e ć a k o lič in a
l o b a m ih p n e u m o n ija . D a g é n a n m e đ u tim d je lu je p o v o ljn o k o d a s k o rb in s k e k is e lin e k o d k r u m p ir a g n o je n o g n a r a v n im g n o je m
s v ih tip a p n e u m o k o k a i k o d s u in f e k c ija . G r ip o z n a p n e u m o n ija n e g o l i k o d u p o ra b e u m je t n o g g n o jiv a , a li k o d u m je t n o g g n o je ­
im a to lik o n e p r a v iln i to k , da n ije d o z v o lje n o k o d p r im je n e
n j a j e a s k o rb in s k a k is e lin a m a n je o s je tljiv a n a k u h a n je .
nelkoga s re d s tv a z a k lju č iv a t i iz »p o s t h o ć « n a » p r o p t e r h o c «. A l i
T o p o g r a f ija v it a m in a C u p o v r ć u : p e r if e r n i lis to v i z e lja i
k o d n e d a v n e e p id e m ije g r ip o z n ih . p n e u m o n ija v id io . j e a u to r
g la v a tic e s a d rž e m a n je n e g o l i c e n tra ln i; o b rn u to k o d m r k v ic e
to lik o p n e u m o n ija , a i te š k ih , k o d k o jih je uz Dagénan
s a d rž e c e n tra ln i d je lo v i m a n je od p e r if e r n ih ; n a ro č ito m n o g o
p r o m p tn o n e s ta ja la te m p e ra tu ra , da n e d v o j i u p o v o lja n te ra .
s a d rže , 50— 100 m g % , s ta b ljik a k e lja , c v je ta č e i li k a rf io la , a u p r a ­
p ijs k i e fe k t k o d D a g é n a n a k o d g r ip o z n ih a i k o d d r u g ih b r o n
v o o v i d ije lo v i o d b a c u ju se v e ć in o m k o d p r ip r e m a n ja , do k ih
h o p n e u m o n ija .
d je ca o b ič n o v o le jesti.
S to g a tre b a n e s a m o u s v a k o m s lu č a ju d o k a z a n e p n e u m o ­
S a m im k u h a n je m u n iš ta v a se r e la t iv n o m a lo v it a m in a C
n ije , v e ć i k o d s v a k e o p ra v d a n e s u m n je , da s m je s ta u p o tre b im o
(p o p re č n o n e k ih 5— 2 0 % ) , a li z n a tn o v e ć i dio p r e la z i u v o d u
D a g é n a n , i to o d m a h u v e li k im d o za m a . O d m a lih doza n e m a
k o r is t i; b it će dapače da u o v a k o v im sa m a lim d o za m a n e d o ­ (p o p re č n o n e k ih 30— 5 0 % ). S to g a se p re p o ru č a , da se u je d n o
v o lj n o lije č e n im s lu č a je v im a k a s n ija p r o m je n a v e li k ih doza u p o tr e b i v o d a , što je u n j o j p o v r ć e k u h a n o . U p o r a b a o b ič n ih
z a ta ji. S to g a n ije n i t i u m je s n a p r o f ila k tič k a p r im je n a ; tre b a lo ž e lje z n ih n o ž e v a za lju š t e n je i r e z a n je p o v rć a s m a n ju je k o lič in u
b i u p o tre b iti v e lik e doze, a ip a k jo š n e z n a m o , d o tle je to v it a m in a C . R a z lo g j e u to m e , što že lje z o u m a lim k o lič in a m a
s re d s tv o opasno. p o s p je š u je o k s id a c iju a s k o rb in s k e k is e lin e , n a ro č ito k r a j p r is u t­
O d n u z p o ja v a s u be z z n a č a ja e rit e m i i c iano za. T e ž e su n o s ti b i lj n i h oksidaiza.
n e u ritid e , a n a ro č ito o z b iljn a je a g ra n u lo c ito z a . S to g a izo ­ K o n z e r v e p o v r ć a i v e ć a p rir e đ e n e n a s ta ri n a č in s a d rž e te k
s ta v lja a u to r s re d s tv o r a n ije n e g o l i in a č e u s v a k o m s lu č a ju n e z n a tn e k o lič in e v it a m in a C , d o k m o d e r n e m e to d e k o n z e r v i­
z n a tn ije g s m a n je n ja le u k o c ita . I p a k s m ije m o da r is k ir a m o i r a n ju m o g u da s a č u v a ju v e li k e k o lič in e , m e đ u i n i m b r z o i z r a ­
o v u , u o s ta lo m dosta r ij e t k u k o m p lik a c iju , k a d je v je ro ja t n o s t đ iv a n je p o s lije ž e tv e , u p o ra b a a n it c o r r o n o ž e v a , in a k tiv a c ija
sp a se n ja ž iv o ta D a g é n a n o m k o d p n e u m o n ije ta k o v e lik a ; a li o k s id a za p r e d h o đ n im b la n š ira n je m i t. d.
ta k a v r iz ik o ć e m o iz b je g a v a ti o n d je , g d je n e m a z n a k o v a da b i V e o m a v a ž a n i z v o r v it a m in a C j e šip a k . N je g o v i p r o d u k ti
b ila b o le s t opasna. N a jn e u g o đ n ija , a k o n e i opasna k o m p lik a ­ im a ju o v a j s a d rž a j v it a m in a C u m g % (u z a g ra d i p o p re č n a
c ija je p o v r a ć a n je , što se često j a v lj a , a n e s a m o k o d o ra ln o g k o lič in a ) :
d a v a n ja , v e ć ta k o đ e r k o d re k ta ln e i in t r a m u s k u la m e a p lik a c ije Š ip a k
to p iv o g p re p a ra ta »S o lu d a g é n a n «. P o v ra ć a n je n a s tu p a zn a tn o
S v je ž i 366— 488 (422)
rje đ e i s la b ije , ako u z m e b o le s n ik p r ij e s v a k e doze ne što
S p r e m lje n 3 d a n a u ta m n o m p o d i 163— 301 (232)
h ra n e , i to p o m o g u ć n o s ti n e sam o te k u ć in e , ia k o d a je m o s re d ­
R azm e kšan m ra zo m . 113— 123 (118)
s tv o sa N a t r i u m b ic a r b o n ic u m i l i sa k o jo m a lk a lič n o m v o d o m .
Sušen u s o b i 456— 1187 (871)
(C a v e : m in e r a ln e v o đ e u k o jim a im a z n a tn ije k o lič in e s u lfa ta !
100 g s v je že g a š ip k a d a je . 40 g sušenoga
R e f.).
422 m g v it a m in a C . 336 m g ( = 7 9 .6 % )
A u t o r d rž i, da je — u p r a v o o b z iro m n a p o v r a ć a n je —
b o lji p r v o b it n i p ro p is 'z a d o z ira n je : p o č e ti s m je s ta sa 4 ta b le te
2 g li! n a s ta v iti sa 2 ta b le te je d n a k o 1 g. s v a k a 4 sata. Č im M a rm e la d a od ši
p a d n e te m p e ra tu ra , s m a n ju je d o zu , a li postepen o, a s v a k a k o S ir o v a s k u h a n im š e ć e ro m 70— 76 (73)
tie b a sa lije č e n je m još n e k o lik o da n a n a s ta v iti. S n e k u h a n im š e će ro m . 90— 104 (97)
K u h a n a , k u ć n i p r o iz v o d (o v o g o d .) 194— 204 (199)
K a r e i H a l a č k a : V it a m in C u b i lj n o j h ra n i. (Č a s. lé k . T r o g o d iš n ja 42— 46 (44)
Čes. 1940., b r. 32— 34), T v o r n i č k i p r o iz v o d 12— 37 (29)
N a p rv o m ; m je s tu p r ik a z u je a u to r o p š irn o k e m iz a m v it a ­
m i n a ’ C . Z a t im p r e la z i n a s a d rž a j v it a m in a C u p o je d in im b i l j ­ č a j od š ip k a (p r i m je r )
k a m a . I z p re g le đ n o g n je g o v o g sas ta va v a d im o n a jv a ž n ije p o d a tk e . 5.6 g s u š e n ih r a s p o lo v lj. š ip a k a = 33.3235 m g ask. k is.
S a d rž a j v it a m in a C ( = a s k o rb in s k e k is e lin e ) o zn a č e n je u m g (1 g su š e n ih r a s p o lo v lj. šip a k a = 3.95 m g ask. k is .)
n a 100 g ra m a p o v r ć a i v o ć a , d a k le u m g % , i to u s v je ž e m s ta n ju , + 500 c c m đe stil. k ip u ć e v o d e , 60 m i n k u h a n o , z a tim
a u z a g ra d i za k o n z e rv ira n o i li s k u h a n o p o v rć e i voće. f i lt r ir a n o :
f i lt r a t (č a j) = 451 c c m . 19.3546 m g ask. k is .
P o v rć e :
u 1 c c m č a ja o d re đ e n o . 0.0429 m g a sk . k is .
Z e le n a p a p rik a . . 175 (— ) R o tk v ic e 25 (— ) čaša ča ja (200 c c m ) 8.5829 m g ask. k is.
K is e lic a . . 150 (— ) Š p in a t . . . 20 (— ) = 172 m e đ u n a r. je d in ic a
P e rš in . 150 (— ) Ž u t i p a s u lj . . 17 (6)
H r e n . . 100 (25) C e le r . 15 (10) P re m a to m e m o ž e m o s v je ž e s p r e m lje n čaj o d š ip a k a (suše­
P r o k u lic e 80 (50) D in ja . 15 (— ) n i h i . s v e je d n o da l i r a s p o lo v lje n ih i l i c ije lih ) u p o tr e b iti k o d
C v je ta č a . . . 80 ( 20) Z e le n a šalata . 15 ( ) n o rm a ln e is h ra n e za p o k r ić e v it a m in a C , a i k o d h ip o v it a m in o z a .
Z e le n i p ra š a k . . . . 60 (25) R a b a rb a r . . 12 (7) Je d n a k o je v a ž n o d o b ro p r ir e đ e n a m a r m e la d a . (K o d n a s je u
L u k v la s a c . . 60 (— ) K ru m p ir . 12 (3— 10) to m p o g le d u v e o m a v a ž n a z e le n a p a p rik a . R e f.).
K is e lo ze lje . . 40 (20) G la v a t ic a . 10 (7) Z a r a z lik u od d ru g o g a v o ć a i m a j u n a ra n đ ž e i n a ro č ita c i
C rv e n o z e lje . . . . 40 ( 8) C ik la . . 10 (7) t r o n e s ta ln i s a d rž a j od n e k ih 60 m g % v it a m in a C .
B ij e la ze lje . . 30 (15) Z e le n i p a s u lj . 10 (5) Z a n o r m a ln u is h r a o u tr e b a da p o k r ije m o p o t re b u v it a m in a
S p a rg a . . . 30 (15) K r a s ta v a c , . C i z h ra n e , i to će n a m u s p je ti u p o ra b o m is p ra v n o s p r e m lje n o g
K e lj 35 (10) M r k v ic a 5 (3) p o v r ć a i v o ć a u is p ra v n o m iz b o r u , te n i j e u p u t n a u p o ra b a u č i­
R a jč ic e . . . 30 (10) C r v e n i lu k 5 (3) s to j f o r m i u oib lik u p r e p a ra ta . P re p a ra te ćem o u p o t r e b it i k o d
K e le r a b a 30 (8) to č n ih i n d ik a c ija (s k o rb u t, M ö l l e r B a r l o w ) i l i p o d n a r o č it im
u v je t im a (tru d n o ć a , la k ta c ija , in f e k c ija i s i.), j e r z n a m o , da
Voće:
m o ž e je d n o s tra n a u p o ra b a p o r e m e titi r a v n o t e ž u v it a m in a u o r ­
Š ip a k . 790 (260) G ro ž đ e . . . 3 (2) g a n iz m u , a n a š e z n a n je o m e đ u s o b n im o d n o s im a v it a m in a je
C r n i rib is . . 170 (110) D a tu lje . . 3 (— ) sa d a jo š dosta m a n jk a v o . (D n e v n a p o tre b a v it a m in a C izn o s i
C it r o n a (sok) . 60 (60) 50— 60 m g , p o n e k im a u to rim a s a m o 15— 20 m g ).
N a r a n d ž a (so k ) . . . 60 (60) D u n ja . . 15 (— ) B. S t e i n .
Ja g o d e . . . 50 (40) Ja b u k a . . 7 (3)
G r a p e f r u it . 50 (50) K ru š k a . . 4 (2)
B i j e l i rib is . 35 (— )
Pedijatrija
O g ro z . 30 (22) T r e š n ja . . . 12 (9) B a y e r , W .: U p o tr e b a k r u m p ir a k o d d o je n č a d i i m a le djece.
C r v e n i r ib is . 30 (20) M ir a b e la . 12 (— ) (D e u ts c h e M e d . W o c h e n s c h r. N . 26, 1940.)
M a n đ a r in k a (sok) . . 25 (25) B re s k v a . . . 10 (8)
M a lin e . . . 25 (17) K a js ija . 8 ( ) K a d se k o d d o je n č a d i p o č in je d a v a ti v a r iv o , o n d a a u to r
B r u g n ic e . . 15 (— ) Š lj i v a . . . 6 (3) p r e p o ru č u je , da se ono p o m ije š a s je d n a k im d ije lo v im a kaše od
Banana . 10 ( 10) k u h a n o g k r u m p ir a . K r u m p i r s a d rž i n a im e v e lik e k o lič in e C v i ­
B o r o v n ic e . 8 (5) O ra s i z e le n i . . . . 330 (— ) ta m in a . A u t o r je o s im to ga im a o v r l o d o b re u s p je h e sa s ir o v im
A nanas . 8 (— ) O ra s i z r e li . . . . 35 ( ) k r u m p ir o m . N a m je s to b a n a n a p o m ije š a o je s k a š o m od k e ksa
S uhe sm okve . 5 ( ) L e š n ja c i . . . 40 (— ) s iro v e rib a n e k r u m p ir e i dao d je c i k a o v e č e r n ji o b ro k . D je c a
 513

s u to isto ta k o doibro p o d n o s ila k a o i u o b ič a je n u k a š u od voća. U selim a je k o d 10.267 p r e g le d a n ih (d r. M a lo jč ić ), n a ­

P re d n o s t k r u m p ir a le ž i u to m e , da ga im a k ro z c ije lu g o d in u , a đeno u 3 .8 4 % r a z n ih p ro ce s a i s ta d ija tu b e rk u lo z e . N a te m e lju
o s im to ga k o lič in a b je la n č e v in a k ao i k a lo r ič n a v r ije d n o s t su to ga p r o iz la z i da u H r v a t s k o j b o le s n ik a im a 22 p u ta v jš e od
v e ć e n e g o k o d ja b u k a i b a nan a. b r o ja u m r li h u je d n o j g o d in i, d o k se u s v ije t u o b ičn o ra č u n a
da ta j b r o j iz n o s i s a m o 10 p u ta v iš e , a li su za to t i s lu č a je v i k o d
D o c . d r. G j u r i ć , in g . E o s i c k y , dr . P r o c h az k a, dr . nas v e ć in o m b e n ig n i. K o d nas d o la zi je d n a o tv o re n a tu b e rk u lo z a
V. V a c e k : V i t a m i n K . (č a s o p is L e k a r u C e s c k y c h , 37, 1940.) n a 100 s ta n o v n ik a , a u N je m a č k o j je d n a n a 250. V iš e s tr a d a ju
s ta rija go d išta ne go l i m la đ a , i v iš e žen ske n e g o l i m u š k a r c i.
A u t o r i s u n a s to ja li, da p o d ro b n o o p išu do sa d a š n ja is tra ž i­
K o d d je c e p u č k ih š k o la u Š e s tin a m a god . 1939. u s ta ­
v a n ja o v it a m in u K o k o m e se k a o a n tih e m o ra g ič k o m v it a m in u
u p o s lje d n je v r i j e m e m n o g o g o v o ri. O p is a o ga je p r v i D . a m n o v lje n o j e ta k o đ e r k o d 3 .8 4 % a k tiv n a tu b e r k u lo z a .
P ro s je č n i b r o j o b o lje n ja od tu b e rk u lo z e k o d č la n o v a S u z o ra
1929. g o d in e . S tv a r a se p o d u tje c a je m s u n č a n ih z r a k a k a o i k lo
za god. 1933. i 1934. izn o s io j e za s a v s k u b a n o v in u 3 .3 2 % , a za
r o f il a n a la z i se n a jv iš e u š p i n a t u i n e k im l u k o v i ­
p r .m o r s k u 1 .9 7 % . T e g o d in e je u č ita v o j d r ž a v i n a jn iž i p o m o r
c a m a . U t i j e lu ga u v e ć o j m j e r i s in te t iz ir a ju b a k te rije k o li.
b io u d r a v s k o j b a n o v in i, a n a jv iš i u v a r d a r s k o j.
U p o č e tk u .se m is lilo da je v a ž a n sa m o za p tic e , j e r se sam o
Č la n s tv o za g re b a č k o g u z o ra p o z a n i m a n j u d a je n a jv e ć i
k o d n j i h m o g la iz a z v a t i K a v ita m in o z a . K o d k o k o š i je k o lič in a
p o s to ta k p o b o la o d tb c u g r a f ič k o j, te k s tiln o j i k o ž a rs k o j in d u ­
K v it a m in a o v is n a o h r a n i, a k o d sisa va c a se o n s tv a ra u de b e ­
s t r ij i , a n a jm a n je u p o ljo p r iv r e d i, v o d o g ra d n ji, g r a d n ji ž e lje z ­
lo m c r ije v u , p a d o la z i do a v ita m in o z e s a m o ako se b lo k ir a p r i
n ic a i p u te v a .
roidni p u t . D a m i G l a v i n d su u s ta n o v ili k o d K a v ita m iln o
t ič n ih p ilić a s n iž e n je ra z in e p r o tr o m b in a u k r v i i p r o d u ž e n je do b i
3. P o m o r od t u b e r k u l o z e u b a n o v i n i H rv a ts k o j.
k o a g u la c ije . T i m e s u r a s v ije t lili u z r o k k r v a r e n ja . P re m a to m e
se m o ž e p re đ p o s ta v iti u s k a v e z a iz m e đ u v it a m in a K i p r o t r o m ­ U b a n o v i n i H r v a t s k o j , od nosno n a t e r i t o r i ju b iv š e
b in a . V i t a m i n K n ije dio p r o tr o m b in a , v e ć a k t iv ir a n je g o v o savske i p r im o r s k e b a n o v in e , u r a z d o b lju od 1930./37. p a o je opći
s tv a r a n je u je tr im a . P o d o s a d a š n jim is t r a ž iv a n jim a o p r o t r o m p o m o r k ao i p o m o r od tu b e r k u lo z e : god. 1937. p o m o r od tb c na
b in u zn a se, da d o la z i do p r o tr o m b in o p e n ije k o d : 10.009 s ta n o v n ik a u s a v s k o j b a n o v in i iz n o s io je 22.2 (o d nosn o
1. K a v ita m in o z e , koja, je na sta la u s lije d o b s tru k c ije ž u č n ih 23.0), a u p r im o r s k o j 19.1, d o č im je g o d in e 1930. u s a v s k o j
izn o sio 30.9, a u p r im o r s k o j 22.0. U b o s a n s k o h e rc e g o v a č k im
p u te v a .
2. P r i p o re m e ć e n o j r e s o r p c iji a m o ž d a i p o re m e ć e n o j t v o r b i k o ta rim a , k o ji su p r ip o je n i b a n o v in i H r v a t s k o j, p o m o r od t u b e r
K v it a m in a k o d r a z n ih b o le s ti d e b e lo g c r ije v a , a be z žu tice . h u lo je u god . 1934. ja k o v a r ir a iz m e đ u 10.2 i ’ 46.3, a op će ­
3. U s lije d s m a n je n o g s tv a r a n ja p r o tr o m b in a . n ito je u H e r c e g o v in i nešto n iž i nego u B o s n i. O p ć i p o m o r u b a ­
n o v in i H r v a t s k o j d a je ta k o đ e r o d g o v a ra ju ć e od nosno p a d a ju ć e
P re m a to m e im a K v it a m in s v o ju d o m in a n t n u te ra p e u ts k u
b r o jk e . U č ita v o j J u g o s la v iji p o m o r od tb c izn o s i 20, u R u ­
in d ik a c iju k o d c h o le m ič n ih k r v a r e n ja k a o i k o d h e m o r a g i
m u n js k o j 17.9, u M a đ ja r s k o j 15.2, u B u g a rs k o j 14.9, u I t a ­
čne dija te ze n o vo ro đ e n č a d i. B rin h o u s , Dam,
l i j i 8.6, u N je m a č k o j 7.1. D a k le m e đ u s v im a s u s je d n im
W a r n e r i d r u g i su n a š li, d a su v rije d n o s ti f ib r in o g e n a k o d
d r ž a v a m a J u g o s la v ija j e n a p r v o m m je s tu . O v e n a v e d e n e b r o j k e
n o v o ro đ e n č a d i n o rm a ln e , a li da p o s to ji f iz io lo š k a p r o tr o m b in o
su r e la t iv n e , a o d n o s e se n a 10.000 s ta n o v n ik a .
p e n ija , k o ja dosiže s v o j v r h u n a c 3.— 5. d a n a v r a ć a se n a n o r ­
Z a H r v a t s k u i S la v o n iju im a m o s ta tističk e p o d a tk e za z a d ­
m a ln e v r ije d n o s t i 10. dan. R a đ i to g a d o la zi često d o k r v a r e n ja
n j i h 40 g o d in a , te se opa ža da je n a jv e ć i b r o j t u b e r k u lo z e b io
k a o n a p r . m e la e n a , k e p h a lh a e im a to m a , k r v a r e n j a u k o ž i M d.
za v r ije m e ra ta , k a d je u d m tu b e rk u lo z e p re m a s v im u m r lim a
N e d o s ta tn u t v o r b u p r o t r o m b in a tu m a č e a u t o ri ja k o m h eim oli
god. 1916. izn o s io 19.02. G o d in e 1909.— 18. n a jv e ć i p o m o r o d tb c
z o m p o s lije p o ro d a , k a o i h ip o v it a m in o z o m K . B u d u ć i set v it a ­
b io je u po žeško j i s rije m s k o j ž u p a n iji, z a t im u m o d r u š k o r i j e č
m i n K još n e m o ž e u d o v o ljn o j k o lič in i s tv a r a ti n i r e s o r b ira ti.
k o j i za g re b a č k o j, n e š to m a n je v a r a ž d in s k o j i li č k o k r b a v s k o j , a
K o l l e , F i e c h t e r i W a d e p r e p o r u č u ju d a v a n je K v it a m in a
n a jm a n je u b je lo v a r s k o k r iž e v a č k o j.
k o d n o v o ro đ e n č a d i u p r o f ila k tič k e s v rh e . Rebec.
U Z a g r e b u p o m o r 1 od tb c k ao i o p ći p o m o r z a d n jih 60
g o d in a s ta ln o opada, iz u z e v je d n o m a lo p ro la z n o p o g o rš a n je god.
Tuberkuloza 1911., k a o i z a v r i j e m e ra ta . O d 1881, do 1939. n a 10.000 s ta n o v ­
n ik a p o m o r o d t u b e r k u lo z e spao1 je od 58.8 n a 14.6, a o p ć i
P r o f . d r. V la d im ir Č e p u l i ć : S ta tis tič k i p o d a tc i o t u b e r ­ p o m o r o d 242.6 n a 86.4, p a se p re m a to m e i p o m o r od t u b e r ­
k u lo z i u b a n o v in i H r v a t s k o j. (Iz d a n je In s titu t a za tu b e r k u lo z u u k u lo z e u p o s to tk u opće s m rtn o s ti s n iz io n a je d n u tr e ć in u . D o k
Z a g re b u , 1940.) je n a im e još 1911. u m ir a o o d tu b e r k u lo z e u Z a g r e b u s v a k i č e t­
v r t i č o v je k , danas u m ir e s v a k i šesti. P o g o d in a m a ž iv o ta n a jv e ć i
U v e lik o m n iz u s v o jih z n a n s tv e n ih p u b lik a c ija p r o f . Č e p u ­
je p o m o r u p r v o j g o d in i a n a jn iž i, u d o b i o d 10— 14. P o s p o lu je
l i ć je u o v o j v a ž n o j i in te re s a n tn o j r a d n j i p r ik u p i o s v e s ta ti­
v e ć i k o d m u š k a ra c a n e g o k o d žen a.
s tič k e p o d a tk e o tu b e r k u lo z i, k o ji s u d o sada o b ja v lje n i u na šo j
s tr u č n o j lit e r a t u r i , a n a b a v io je i n e k e n o v e p o d a tk e , š to b i im a lo O d g o d in e 1910. do 1924. u Z a g re b u je o d u k u p n o g p o m o ra
s lu ž it i k a o b a za z a s v a k u a k c iju b ilo p r a k tič n o g b ilo n a u č n o g o d s v ih v rs t a tb c b ilo tb c p lu ć a 80.32, tbc, m e n in g itis a 12.67,
s m je r a n a p o l ju tu b e rk u lo z e . N a t e m e lju t ih p o d a ta k a , k o jim a a d r u g ih v r s t i tb c 7.64. O d 1921. do 1930. n a jv e ć i je p o m o r od
je s v im a to č n o n a zn a č e n iz v o r , p ro f. Č e p u l i ć o đ r e d ju je p r o ­ tb c u Z a g re b u b io u t r a v n j u , a n a jm a n j i u s tu d e n o m , s k o ro za
ce n t in f e k c ije , m o n b id ite t i m o r t a lit e t o d tu b e r k u lo z e u b a n o ­ p o lo v in u . (Is te s m o r e z u lt a te n a š li i u S p lit u z a r a z d o b lje o d
v i n i H r v a t s k o j, a n a k o n to ga d o d a je za p o re d b u m o r ta lite t od 1900.— 1924., a to z n a č i d a p r o lje ć e i je s e n n e m a ju o b ičn o s im b o ­
tu b e r k u lo z e u č ita v o j J u g o s la v iji i s u s je d n im d rž a v a m a . lič n o zn a č e n je z a tb c b o le s n ik a n e g o r a d i je za u z r o č n ik e n je g o v e
b o le sti. O p . r e f.)
1. R a š ir e n o s t t u b e r k u l o z n e zaraze u b a n o v in i P o m o r o d b tc u Z a g re b u s tajao je u re d o s lje d u u z r o k a s m r ti
H rv a ts k o j. ješ god. 1930. n a p r v o m m je s tu , d o k je r a k s ta ja o n a p e to m
m je s tu . O d god . 1935. s to ji tb c k a o u z r o k s m r t i n a d r u g o m m je ­
U Z a g r e b u je in d e k s tu b e r k u liz a c ije k o d d je c e p u č k ih
stu, a n a p r v o m m je s tu od ta d a stoje b o le s ti s rca , k r v n i h ž ila i
pk o la g o d in e 1926. b io 6 8 .6 1 % , a k o d s v e u č iliš ta ra c a god . 1940.
k r v i . N a tr e ć e m m je s t u s t o ji sa d a k a o u z r o k s m r t i p n e u m o n ija ,
b io je 9 3 .9 % . K o d d je c e o d 7 g o d in a šk. god. 1927./28. b io je 4 4 % ,
a n a č e t v r to m r a k .
a g o d . 1936./37. b io je 2 5 .6 9 % . K o d d je c e o d 10— 1.1 god. 1931./32.
S o c ija ln o e p iđ e m io lo š k i p o d a c i o u m r li m a o d t u b e r k u lo z e
go d . b io j e 6 6 .3 8 % , a god. 1936./37. b io je 5 3 .3 0 % . K o d d je c e od
14— .15 god . 1931./32. b io je 7 0 .8 1 % , a god . 1936/37. b io je 6 5 .08 % . p o k a z u ju , d a j e v iš i p o m o r b io k o d o b it e lji sa m a l im s ta n o m
ne go li k o d o n ih sa v e ć im , odnosno: v iš e k o d s iro m a š n ih ne g o l i
U s e l i m a b a n o v in e H r v a t s k e in d e k s tu b e r k u liz a c ije ja k o k o d im u ć n ih . T . z v . s r e d n ji s ta le ž je s a s m a b l iz u p r il ik a m a s ir o ­
v a r ir a . N a v e d e n i su r e z u lt a ti is p it iv a n ja k o d ško lske d je c e od m a š n o g staleža. V r l o m a li b r o j b o le s n ik a je im a o za s e b n u sobu
,6— 12 g o d in a iz) 12 r a z n ih sela, o d k o jih n a jb o lje p o d a tk e d a je (1 3 .5 % ) i v e ć in a b o le s n ik a se m o r a la z a d o v o ljit i sam o sa zaseb­
K r a s D o i b r i n j n a K r k u (1 0 .4 % ), a n a jlo š ije B a b in a G re d a (7 3 .0 % ). n im k r e v e t o m (6 2 .9 % ), d o k je 2 9 .3 % b o le s n ik a d o k ra t k o v r ije m e
T u b e r k u lo z n a za ra z a m e d ju š k o ls k o m d je c o m u Š e s tin a m a za 12 p r e d s m r t s ta n o v a lo s d je c o m u is to j sobi, a 5 % d a pače i u is to m
g o d in a p o v e ć a la se z a 1 4 j% : god. 1926. in d e k s tu b rtk u liz a c ije je k re v e t u . U b o ln ic i je od za g re b a č k o g p u č a n s tv a u m r lo 2 8 .2 % .
b io 4 5 .5 % , a god . 1939. b io je 5 9 .6 % . P re m a to m e iz la z i, da do k In te re s a n tn o je , da u p o lo v in i s lu č a je v a o d t u b e r k u lo z e u o b i­
tzaraza tb c u g r a d u opada, u n je g o v o j b liž o j o k o lic i p o la g a n o t e lji n ije b ilo s lu č a je v a tb c, a to z n a č i da je sam o p o lo v in a i n ­
raste. f ic ir a n a i n t r a f a m ilija m o , a d r u g a p o lo v in a e k s tra f a m ili j a r no.
K o d r e g r u ta in d e k s tu b e r k u liz a c ije v a r ir a iz m e đ ju 3 2 % S e o s k i k o ta r i, k o j i o k r u ž u j u Z a g re b , često p o k a z u ju p o ra s t
i 94)%,. p o m o ra o d tb c, os o b ita u p o s to tk u opće s m rtn o s ti, što p ro f. Ć e
p u l i ć p r ip is u je sve to v e ć e m u p l i v u g ra d a i n je g o v o g ž iv o ta na
2. P o b o l od t u b e r k u l o z e u b a n o v i n i H rv a ts k o j.
dosada n e ta k n u t i seoski e le m e n a t.
U Z a g r e b u je u s ta n o v lje n a a k tiv n a tu b e r k u lo z a : k o d d je ­ U S p l i t u p o m o r o d t u b e r k u lo z e z a d n jih 20 g o d in a ta k o ­
ce p u č k ih ško la 1924. god. 2 .3 1 % , k o d s v e u č iliš ta ra c a u D ja č k o m đ e r s ta ln o o p a d a , ta k o da je o d 63.2 u g o d in i 1901., pao n a 23.7
(D o m u 1940. god. 1 .9 4 % , od nosno 3 .2 3 % . u g o d in i 1931. Is to se o pa ža i u o p ć e m p o m o ru , d o č im u p o s to tk u
514

o p će s m rtn o s ti n a la z im o je d a n m a li p r o la z n i v a l god. 1911. U p o k a šećeru: U k r v i i l i jo š v e ć a . A u t o r se u o v o j r a d n ji u p r a v o

r e đ u ju ć i p r il ik e u S p litu i Z a g re b u o p a ža m o da je o p ći p o m o r u b a v i o d n o š o m p s o rija z e i p o v iš e n ja k o ž n o g šećera. U p o t r e b lja v a n
S p lit u dosta v iš i ne go ' u Z a g re b u , t. j. 190.5 p re m a 124.5, a je p ilo k a r p in i t o u d o za m a o d 1 c e n tig ra m s u p k u ta n o p o m ije š a n
da je n a p r o tiv p o m o r od tu b e rk u lo z e u S p lit u nešto n iž i nego sa 25 c e n tig r. ol. c a m p h . (K a r đ ia k u m ).
li u Z a g re b u , t. j. 23.7 p re m a 25.8. In je k c ije s u p r a v lje n e u v i je k n a v e će n a ta šte o d o b je d a
s v a k o g d ru g o g da n a i l i u v e ć im r a z m je r im a .
4. P o m o r o d t u b e r k u l o z e i k r e t a n j e p u č a n s t v a
T r e b a p a z iti, da p a c ije n t za v r i j e m e d je lo v a n ja p ilo c a rp in a
u J u g o s l a v i j i d 'đrug im zem ljam a.
n e g u ta p lju v a č k u da se t im e iz b je g n e p o v ra ć a n je .
P o m o r o d t u b e r k u l o z e u č ita v o j J u g o s la v iji p o k a ­ N i j e opa zio n ik a k o v ih n e u g o d n ih n u z p o ja v a .
z u je ta k o đ e r te n d e n c u o p a d a n ja , i d o k je god. 1931. izn o sio 27.1, L ije č e n je je p r o v o d io n a 100 b o le s n ik a . A u t o r iz n o s i o p š irn o
god. 1937. izn o sio je 20.0, a li sa s v im tim J u g o s la v ija još u v ije k n j i h o v k li n i č k i sta tu s i to k b o le s ti p r ij e lije č e n ja i za v r i j e m e
u to m p o g le d u spada m e đ u n a jlo š ije e v ro p s k e z e m lje . T a k o N i ­ k a o i p o s lije lije č e n ja p ilo k a r p in o m .
zo ze m s k a im a p o m o r o d tu b e rk u lo z e 4.8 n a 10.000 s ta n o v n ik a , I z to g o b iln o g m a t e r ija la a u to r z a k lju č u je s lije d e ć e :
E n g le s k a s W a lle s o m 7.0, N je m a č k a 7.1, I t a lija 8.6, a su s je d n e 1. K o d p s o rija z e p o s to ji p o v e ć a n je k o ž n o g šećera o b z iro m
z e m lje sa s v o jim b r o jk a m a p r ib li ž u j u se J u g o s la v iji, a li je ne n a k r v n i šećer.
p r e k o ra č u ju . 2. A k o se n a b ilo k o ji n a č in u s p ije s m a n jit i k o ž n i šećer n a
U J u g o s la v iji g o d iš n je u m ir e p ro s je č n o 34.730 s ta n o v n ik a od n o rm a lu , u v i je k m o ž e m o o p a ziti is to d o b n o p o p r a v lje n e i l i p o t­
tu b e rk u lo z e , o d nosno s v a k i o s m i s m r tn i s lu č a j. N a jv iš e ih je p u n u s a n a c iju k o ž n ih p r o m je n a b e z ik a k v ih d r u g ih te ra p e u ts k ih
u m ir a lo u v rb a s k o j b a n o v in i, a p o s lije to ga u s a v s k o j, đ o č im je z a h v a ta .
u d r u g im b a n o v in a m a p o m o r o d tb c b io nešto n iž i o d p ro s je č n o g 3. P ilo k a r p in , p o tk o ž n o u b r iz g a n , s m a n ju je šećer k o ž e m a k a r
u č ita v o j d r ž a v i. n a m d je lo v a n je to g lije k a u t o m s v o js t v u n i j e još jasno.
S v e u k u p n i p o m o r u J u g o s la v iji se ta k o đ e r postepeno 4. M a lo m d o z o m p ilo k a r p in a s m a tra m o d o zu o d 1 c e n tig r.
s m a n ju je , i d o k se g o d in e 1920.— 1924. k re ta o iz m e đ u 200 i 210 p r o d o si.
n a 10.000 s ta n o v n ik a , god . 1937. izn o sio je 159.6. Ip a k su te b r o jk e 5. V e lik a se v e ć in a p s o r ija t ič a ra lije č e n ih p ilo k a r p in o m i z li ­
za e v ro p s k e ] p r il ik e dosta loše, pa je d in o R u m u n js k a i P o ljs k a je č i p a r c ija ln o i l i to ta ln o i b e z k a k o v ih d r u g ih te ra p ija .
im a ju v iš i p o m o r o d J u g o s la v ije . M o r t a lit e t v iš i od p ro s je č n o g u 6. U o n im s lu č a je v im a g d je j e p ilo k a r p in s la b o i l i n ik a k o
J u g o s la v iji p o k a z u ju i p r im o r s k a i sa vs ka b a n o v in a . d je lo v a o k o n s ta tira o je a u to r, da se j e i k o ž n i šećer m a lo i l i
O v a j v is o k i p o m o r se n a d o k n a đ u je v is o k im b r o je m n o v o ro ­
n ik a k o s m a n jio .
đ e n ih , ta k o da J u g o s la v ija im a ip a k p r i r o d n i p o r a s t m e đ u
7. U o n im s lu č a je v im a g d j e p ilo k a r p in n e u s p ije da p o b o ljš a
p r v im a u E v r o p i, t. j. 119.7 na 10.000 s ta n o v n ik a . N a p r o t iv im a
k o ž n e p ro m je n e u k o m b in a c iji sa lo k a ln im lije č e n je m p o s p je š u je
It a lija 87, N je m a č k a 64, V e lik a B r i t a n ij a 27, a F ra n c u s k a 3: V e ć i
i p o ja č a d je lo v a n je m a s ti k o je s u b e z p ilo k a r p in a s la b o i l i n ik a k o
p r ir o d n i p o ra s t im a j u G r č k a i Ja p a n .
d je lo v a le .
P ro s je č n i b r o j ž iv o r o đ e n ih u J u g o s la v iji god . 1937. izn o sio
je 279.3 n a 10.000 stanovnika*. P r im o r s k a b a n o v in a se n a la z ila
D a h l e n b u r g : Is k u s tv a u lije č e n ju g o n o re je A lb u c id o m .
p o v r h toga b r o ja , a savska ispod. P o m o r d o je n č a d i u J u g o s la v iji
( A r c h i v f ü r D e rm a to l, u n d .S y p h ilis B a n d 179 H e f t 5.).
je god. 1937. izn o sio 140.75, a po b a n o v in a m a n a p r v o m je s to je
d o la zila savska b a n o v in a t. j. sa 177.44 n a 1000 ž iv o r o đ e n ih . A u t o r p r im je n j u je m e d ik a m e n t u p e r io d i o d 7 da n a sa
U p o m o r u o d t b c p o z a n i m a n j i m a v o d e ć e m je s to u k u p n o m d o z o m o d 20 g r. U p r v o m d a n u d a je 2 g r . a u s lije d e ­
u J u g o s la v iji im a d u h a n s k a , g ra f ič k a i k o ž a rs k a in d u s t r ija , k o je ć im 3 g r . A lb u c id a . 7 2 % b o le s n ik a se iz lije č i p o s lije s a m o je d n e
tu te n d e n c u p o k a z u ju i u s ta tis tic i o b o lje n ja od tb c, k a k o je v e ć atake o d 7 ;dana! 8|% p o s lije d ru g e , 5 .25% p o s lije tr e ć e a 14.75%
na ve den o . s e u o p ć e n e iz lije č i. A u t o r m is li da j e ja k o d o b ro p r im je n i t i
O v a j o g ro m a n m a t e r ija l izn e se n je u je d n o j n a ok o m a lo j iz m e đ u p r v e i d r u g e a ta k e lije č e n je s v a k c in o m , osobito a k o ista
r a d n ji u n a k la d i In s titu ta za t u b e r k u lo z u u Z a g re b u . P ošto je i z a z iv lje v is o k e te m p e r a tu r e , k o ja u s lije d ja k e v a s o đ ila ta c ije
d o b ra s ta tis tik a n e o p h o d n o p o tre b ita za s v a k i o z b i ljn ij i s o c ija ln i o m o g u ć a v a v iš u k o n c e n tr a c iju m e d ik a m e n ta n a o b o lje lim m j e ­
i n a u č n i ra d , o va r a d n ja n a m p re d s t a v lja v r l o d ra g o c je n i m a te ­ s tim a .
r ija l, pa se s v a k i r a d n ik n a s u z b ija n ju tu b e r k u lo z e m o r a r a d o ­ K o m p lik a c ije k o je s u n a jv iš e re s is te n tn e n a A lb u c iđ su
v a ti č in je n ic i, što ga je n a š I n s titu t za t u b e r k u lo z u p u b lic ira o . on e u p r e d je lu p r e d n je U r e t r e i p ro s ta te a li oso b ito o n e p r v e .
D r . R a fo F e r r i . U t i m S lu č a je v im a tr e b a p r im ij e n it i m a s a ž u s o n d o m , m a s a žu
p ro s ta te , d ija t e r m iju i t. d.
J a k o d o b ro r e a g ir a ju e p id iđ im itis i a r tr it iđ e .
Dermatovenerologija
R a z lo g što A lb u c id n e d je lu je u n e k im s lu č a je v im a m o r a m o
C i a n i M . : B a k te rio lo š k a o p a ža n ja n a 106 s lu č a je v a n e p o t r a ž it i u ’a n a to m s k im a n o m a lija m a , osobito u a n o m a lija m a
g o n o ro jič n e u r e tr it iđ e . (A r c h i v i o Ita lia n o d i D e rm a to lo g ia S if ilo k rv o t o k a a ta k o đ e r u o s o b ito m s o ju b a k te rija .
g ra fia e v e n e re i, fase. I V . i V . S ept. 1939). P r e p a r a t se in a č e o d lič n o p o d n o s i i n e d a je n ik a k v a teža
ošte će n ja o rg a n a , o s im la g a n ih i p r o la z n ih s m e tn ja .
A u t o r p r e t r a ž u je o b ila n m a t e r ija l k o ji se s a s to ji o d 106 s lu ­ S p e rm a to g e n e za n i j e n ip o š to p r o m je n je n a .
ča je v a n e g o n o r o jič n ih u r e tr it id a . N a te m e lju lič n ih is tra ž iv a n ja ,
d o la zi do z a k lju č k a , da se o g r o m n i b r o j t ih n e g o n o r o jič n ih u r e ­ K e i n i g E .: P r o lje t n e o ze b in e u o d n o s u p r e m a je s e n s k im
tr itid a s a s to ji o d b a k te rič n ih u r e tr it is a a te k je n e z n a ta n b r o j o z e b in a m a «. (D e rm a to l. W o c h s c h r. B . 110 N o . 2, 1940).
t. z v . a m ik ro b ič n ih u p a la u r e tr e .
E tio lo g ija v e ć in e u r e tr it is a je p o lib a k te rič n a i t o 'iz a z v a n ih D a u s lije d i s m r z n u ć e (c o n g e la tio ) je d n o g d ije la t ije la do­
o d k lic a k o je s u čisto p a to g e n e p r ir o d e , i l i o d k lic a k o je s u u v o ljn o je , da se je d a n d io k o ž n e p o v r š in e p o d v r g n e za k ra ć i,
n o r m a ln im p r ilik a m a s a p ro fiti, a li u s p e c ija ln im o k o ln o s tim a i l i d u lji p e r io d v re m e n a ja k o n is k o j t e m p e r a tu r i a m b ije n ta . Isto
p o s ta ju patogene. n e m o ž e m o k a z a ti i za o z e b in e (p e m io n e s ). D a se p o ja v i s lik a
Često m e đ u tim m o ž e m o n a ić i n a k o m b in a c iju je d n e i d r u g e oze b in e , p o tre b a n je s k u p b a r d v a ju fa k to r a i to a) p o s to ja n je
g r u p e b a k te rija . . c ir k u la t o r n ih s m e t n ji i b ) dosta n is k a t e m p e r a tu r a (k o ja n e
Is p it u ju ć i n a d a lje p r o b le m e p a to g e n e ze , a u t o r u p o z o r u je tre b a da b u d e ja k o n is k a ), da iz a z o v e a n a to m sk e le z i j e c ir k u la
k a k o je p o n e k a d p ro c e s iz a z v a n je d in o b a k t e r ič n im f a k to ro m , a to rn o g a p a ra ta , k o j i je n a p o č e tk u sa m o fu n k c io n a ln o oštećen.
n e k a d se o pe t to m f a k to r u p r id r u ž e lo k a ln i i o p ć i o rg a n s k i P o a u t o ru se z a to n e m o ž e g o v o r it i o je d n o m u z r o k u o z e b in a ,
f a k to r i m e đ u k o jim a s u n a jč e š ć i: h ip o s p a đ ija , ra z n e s t r ik t u r e v e ć s a m o o je d n o m s ta n ju i za to će t e r a p ija b i t i te k onda
m o k ra ć n e c ije v i, u r a t ič n a đ ija te z a , f o š fa tu ria i l i o k s a lu r ija , s v rs is h o d n a i d je lo tv o r n a , ak o b u d e n a s to ja la , d a p o p r a v i to
diab etes, ik te ru s i t. d. s ta n je r a d i k o je g se b o le st u o p ć e p o ja v ila . K l in g m ü lle r , a z a tim
A u t o r se n a d a lje b a v i s im p to m a to lo g ijo m i k lin ič k o m d ija ­ D i t t r i c h p r v i s u ja s n o p o d ije lili o v o o b o lje n je o d k o n g e la c ija u
g n o z o m t a k v ih u r e tr it is a i n a k o n c u te r a p ijo m is tih s o s o b itim p r a v o m s m is lu r ije č i. D a se o z e b in a p o ja v i p o tre b n e su p ro m je n e
o b z ir o m n a lije č e n je s u lf a m id s k im s k u p in a m a . u p e r if e rn o m k r v o t o k u i to p r o m je n e o n o g tip a , k a k o v e opa žam o
k o d osoba sa n e u r o v e g e ta t iv n im s tig m a tim a , a v je r o ja t n o se o s n i­
V e n t u r i T . : D a l j n j a o p a ža n ja o lije č e n ju p s o ria ze p ilo v a j u n a k o n s titu c io n a ln o j s la b o s ti k r v n i h ž ila , k o je s la b o o p ­
c a r p in o m . ( I I D e rm o s if ilo g ra f o N o . 2 F e b r u a r 1940.). s k r b l j u j u e k s tre m ite te . M o ž e b i t i z n a č a jn a ta k o đ e r i p a re z a
k r v n i h ž ila k a o i p o v r e m e n i g r č e v i is t ih k o d is h e m ič n ih s ta n ja ,
A u t o r n a s ta v lja p re tra g a m a k o je je započeo p r e d n e k o lik o z b o g čega j e u t i m p o d r u č jim a m ije n a t v a r i m a n jk a v a , a tim e
g o d in a , i o k o jim a je v e ć re fe rira o 1938 g od ., o k o lič in i šećera u v e z i o s la b i i o b ra n a o d r a z n ih š te tn ih u č in a k a iz v a n a . S to ga
u k o ž i p s o r ija tič a ra i p r o m je n a m a s a m e d e rm a to ze p o d u p liv o m n a s tu p a ju v e ć k o d m a n je o š tr ih z im a v a s k u la m e p r o m je n e , k o je
s m a n je n ja i l i p o v iš e n ja šećera u k r v i . p r e t v a r a ju p r im a r n e f u n k c io n a ln e s m e t n je u s ta ln e a n a to m s k e
P o zn a to je , da k o d p s o ria tič a ra p o s to ji n e r a z m je r m e đ u p ro m je n e . P r v i s im p to m i o z e b in a o č itu ju se v e ć ta d a , k a d a h la d ­
še će ro m u k o ž i i u k r v i , ta k o da je k o lič in a šećera ù k o ž i je d n a ­ n i j e g o d iš n jg doba s t a v lja p o d k u š n ju te rm o re g u la c ije , a k ro
 515

a s fitič a re i dsh em ične osobe. Z a to s p r v i m h la d n o ć a m a n a s tu p a ju da .se n a la z r a z li k u je s a m o k v a n t it a t iv n o , is to k a o i k o d k l i ­

je s e n sk e o zebine, k o je p a k o s ta ju z a v r i j e m e z im e , a lo k a liz ir a n e n ič k o g d ife r e n c ir a n ja , a i o v d je s u p r o m je n e k o d ;p . a. s a m o
s u n a jč e š ć e n a « d o n jim e k s tre m ite tim a , S asm a d r u g u s lik u , k o ja la k š e g s tu p n ja i m a n je s u p ro š ire n e .
je .do danas s la b o p o z n a ta , i p re k o k o je se često p r e la z i, s u ta k o ­ I k o d p. a. i k o d p . p . k a o je d in i p a t o lo š k o a n a to m s k i n a la z
z v a n e » p r o lje t n e o z e b in e «, k li n i č k i ja k o r a z lič ite od s lik e o b ič n ih p o s to je p r o m je n e u s u b s ta n c ija n ig r a i lo cu s co e ru le u s. P re m a
je s e n jih ozebina. to m e i m o t o r n e a i v e g e t a tiv n e s im p to m e v a lja d o ve s ti u v e z u
T a f o rm a lo k a liz ir a se is k lju č iv o n a r u b o v i m a 'u š i j u i n a sa t im n a la z o m , tè se n e b i s m je lo g o v o r iti o P a lliđ u m s in d r o m u
d o rz a ln o j s tr a n i r.u k u i p r s t iju ; n ik a d n e iz b ija n a k a k v o m d r u ­ v e ć o N ig r a s in d r o m u . .S ig u rn ih z a k lju č a k a u p o g le d u p a to g e n e ze
g o m m je s tu , a p o g o to v o n ik a d n a d o n jim e k s tre m ite tim a . O v a k v a n e m a , a li K l . i S p a tz m is le , da b i p. a. b ila k a o n e k a b la ža s ta ­
fo r m a o ze b in a n a jč e š ć e za h v a ć a s e lja k a i r a d n ik a , k o ji j e v iš e ra č k a f o r m a p . p. D a je baš s u b s ta n tia n ig r a p o g o đ e n a , m o g lo
iz lo ž e n s u n č a n im z ra k a m a i a tm o s fe rs k im n e p o g o d a m a . b i se tu m a č iti ui s m is lu p a to k liz e m e la n o tič n ih s ta n ic a p re m a
Č ešća je k o d m u š k a ra c a , d o k se o b ič n e o z e b in e p o j a v lj u j u v ir u s u e p iđ e m ič n e e n c e fa litid e s lič n o k a o k o d s ta n ic a p r e d n je g a
češće k o d žen a. A u t o r o p is u je d e ta ljn o k l i n i č k u , s lik u o v e p r o ­ ro g a p re m a v ir u s u H e i n e M e đ i n e o v e bo lesti.
m je n e , k o ja u v e lik e n a lič i o b o lje n ju e rite m a e k s u d a tiv u m
m u lt if o r m e , i što vis© s t im se o b o lje n je m često z a m ije n i. K o d E w a l d , G .: U z p ita n je lo k a liz a c ije a m n e s tič k o g s im p tó m
p r o lje t n ih o z e b in a ig r a do du še v e li k u u lo g u te rm ič k i, fa k to r , a li no g k o m p le k s a . (A ll g . Z e its c h r. P s y c h ia tr . S v . 110, s tr. 220— 237.,
jo š v iš e s u n č a n a s v ije tlo s t, a t i f a k to r i m o r a ju u v i je k b it i je d a n 1940.)
s d r u g im p o v e z a n i. U p r a v o r a d i to g a se to o b o lje n je ta k o tip ič n o
G a m p e r je god. 1927. našao k o d a lk o h o lič a ra , k o ji su u m r li
p o j a v lj u j e u p ro lje ć e . D r. M . G a z z a r i .
u K o r s a k o y o m s ta n ju , n a jte ž e p r o m je n e o b ih c o rp o ra m a m m i
ia ria , a iste ta k o v e p r o m je n e n a la z e se i u c o llic u li in fe rio re s
Neurologija i psihijatrija la m in a e q u a d rig e m in a e i jo š n e k im m a r k a n t n im to č k a m a m o ž ­
da n o g a de bla. P s ih o p a to lo š k i se o d ta d a n a s to ja lo o d u ze ti i
K l a u e R .; P a rk in s o n o v a b o le s t i p o s te n c e fa litič n i p a r k in o n a k o dosta d e tro n iz ira n o j m o ž d a n o j k o r i zn a č e n je i za lo k a li­
s o n iza m . ( A r c h . P s y c h ia tr . S v . 1 1 2 , s tr. 251— 321, 1940.). z a c iju a m n e s tič k ih s m e tn ja . G a m p e r s a m b io je o p r e z n iji u h i ­
p o te ts k o m tu m a č e n ju . N j e m u se je č in ilo , da se k a ra k te ris tič n a
U o pse žnoj i b r iž n o j s t u d ij i 'o p o v r g a v a K l . d o s a d a n ji u v r i ­
o s n o v n a s m e tn ja K o rs a k o v a n e m o ž e t r a ž it i u k o rt ik a ln o u v j e ­
je ž e n i n a z o r, da s u p a r a ly s is ag ita n s , k a o s ta ra č k a b o le s t s n a ­
to v a n o j s m e tn ji, n e g o d a je b itn o z a k a z a n je je d n e o čito c e n tra l­
s lje d n im m o m e n tim a , i p o s te n c e fa litič n i p a r k in z o n iz a m , k'ào
n o lo k a liz ir a n e d u š e vn e e le m e n ta rn e f u n k c ije , k o ja s lu ž i spa­
p o s lje d ic a p o v r e m e n o n a s tu p a ju ć e e p iđ e m ič n e in fe k c io z n e bo le sti, ja n ju sa d a šn je ga d o ž iv lja v a n ja s n iz o m d o ž iv lja ja p ro š lo s ti.
p o s v e r a z lič ita o b o lje n ja . I s t r a ž iv a n ja s u v rš e n a p o d S p a t z o v im P s ih o p a to lo š k a a n a liz a K o r z a k o v lje v o g s in d r o m a p o k a z a la je za­
v o d s t v o m , a on je s a m b io p r i j e ta j, k o j i je za s tu p a o ta k ö v o m i ­ ista , k a k o jè o s n o v n a s m e tn ja d u š e vn e d je la tn o s ti m n o g o k o m ­
š lje n je . p le k s n i ja n e g o je d n o s ta v n a s m e tn ja z a p a m ć iv a n ja .
N a o s n o v u s tu d ija lit e r a t u r e i k lin ič k o g m a t e r ija la o d 100
E w a ld u z d e ta ljn u k lin ič k u a n a liz u p r ik a z u je s lu č a j te šk og
s lu č a je v a d o la zi K l . d o z a k lju č k a , da se k lin ič k e s lik e p a ra ly s is
tr a u m a ts k o g K o rs a k o v a , k o ji je a n a to m s k i p o k a z iv a o p o s v e m a
a g ita n s (p. a.) i p o s te n c e fa litič n o g p a r k in s o n iz m a (p. p .) u o s n o vi
in ta k tn a c o rp o ra m a m m ila r ia , n e z n a tn i p a to lo š k i n a la z u z id u
p d s v e p o d u d a ra ju . R a z lik e s u s a m o k v a n t it a t iv n e n a r a v i i li do­ I I I . k o m o ric e , a ja k e tra u m a ts k e p ro m je n e č e o n ih p o lo v a . P re m a
la ze do iz ra ž a ja sa m o k o d je d n o g d ije la b o le s n ik a . N e m a n i to m e E . m is li, da je s v a k a k o i k o rt ik a ln a le z ija o d z n a č a ja za
je d n o g p a to g n o m o n s k o g z n a k a , k o ji b i ih d ije lio . K l i n i č k i se
te šk u s lik u K o rz a k o v a .
ip a k m o g u p o s ta v iti t r i g ru p e . I . j e g r u p a o n a , k o ja b i p r e d ­
E . sasm a lo g ič k i o p ra v d a n o p re d la že , d a se m o r a lu č i t i i z ­
s t a v lja la s lu č a je v e tip ič n e p . a. O b o lje n je se r a z v i ja b e z a k u t­
m e đ u je d n o s ta v n o g a m n e s tič k o g sim ptiom nog k o m p le k s a , k o j i je
n o g s ta d ija , p o č in je iz a 50. g o d in e ž iv o ta . O s n o v n i s im p to m i
k a r a k t e r iz ir a n s m e tn jo m z a p a m ć iv a n ja , a b io b i k o rt ik a ln o u v j e ­
O b o lje n ja , k o j i se n a la z e i k o d p . p . (m o to r n e p o ja v e k a ò a k i
to v a n , i iz m e đ u K o r z a k o v lje v e slik e , č ija je o s n o v n a z n a č a jk a
ne za , p ro m je n a r e a k tiv n e i m im ič n e p o k r e tljiv o s ti, u s p o re n je
d ru g a . O n a se sasto ji u c e n tra ln im s in d r o m im a m o ž d a n o g a de­
k r e t n ja , t r e m o r ; v e g e t a tiv n a s im p to m a tik a k a o s ija lo r e ja i m asn o
b la k a o što Su afektiV nq l i in ic ija t iv n a tro m o s t, ne sp o so bn o st i
lic e , p s ih ič n e p r o m je n e (n a s tu p a ju u u m je r e n o m in te n z ite tu .
m a n ja k p o tre b e za k o re k t u ro m , s č im e je u v e z i k a ra k t e ris tič n a
N e m a k o m p lic ir a ju ć ih z n a k o v a , m e d u k o je se u b r a j a j u n a p a d a ji
s m e tn ja p o s ta v e (E in s te llu n g s s tö ru n g ) te d u š e v n i p a s iv it e t i n e k a
p r is iln o g g le d a n ja , d v o s lik e , po sp ano st, n a ro č ite h ip e rk in e z e , a
b e zlič n o s t kao i s m e tn ja v re m e n s k o g p re g le d a . E . m is li, da p i ­
iz r a ž e n je t r e m o r u o b lik u » P ille n d r e h e n « , što je G a m p e r n a r o ­
ta n je lo k a liz a c ije K o r z a k o v lje v o g s im p to m n o g k o m p le k s a s v a ­
čito s m a tra o k a ra k t e ris tič n im . U t u g r u p u je p o tp a lo 38 s lu č a ­ k a k o n i j e rije š e n o , k a o što u o p će o s ta je u p itn o lo k a liz ir a n je 1
je v a , a is to t o lik i je b r o j p r e m a k lin ič k o j s im p to la to lo g iji potpao d r a g ih k o m p le k s n ih p s ih o p a to lo š k ih tv o rb a .
u I I . g r u p u , k o ja p r e d s t a v lja s lu č a je v e p.. p . T u je bio . p o z n a t
a k u tn i s ta d ij, b o le s t je p o č e la p r i j e 50, g o d in e s i n t e n z i v n i ji m
D ö r i n g , G .: U z p a to g e n e zu tv o rb e ž a riš ta k o d m u ltip le
o s n o v n im s im p to m im a , is tim , k a o .šta s u i oni, u g r u p i I . ., K o d s k le ro ze . (D ts c h e Z e its c h r. N e rv e n h e i'lk . S v . 150,., str. 146— 162,
tih 'b o le s n ik a , p o s to ja li s u i k o m p lic ir a ju ć i z n a k o v i, a . ‘P i l l e n ,
1940.)
d re h e n je p o s to ja o sa m o k o d 10 b o le s n ik a , a li sasm a k a r a k t e ­
ris tič a n . O s ta ta k o d 24 b o le s n ik a za u ze o je p o s e b n u g r u p u I I I . , i U g la v n o m v la d a m iš lje n je , da đ e m ie lin iz ira n a ž a riš ta m u l ­
n j i h se n a z i v l je a tip ič n im a , j e r se n e d a d u p o g o r n jim k a r a k t e ­ t ip le : s k le ro z e n a s t a ju n a d v a n a č in a . U u n u tra š n jo s ti m o ž d a n e
ris tik a m a o z n a č iti n i k a o tip ič n i za p . a., a n i za p. p . P o s to je m a s e on a su u u s k o j v e z i sa s u d o v im a , a n a p o v r š in i m o z g a i u ž
p o s v u d a g la t k i i n e p o s re d n i p r e la z i u k lin ič k o j .slici tip ič n o g u n u t a r n je l i k v o m e p r o s to re k a o t. z v . m e n in g e a lilo osna ž a riš ta
p. p . p re k o a t ip ič n ih s lu č a je v a d o tip ič n e p. a. dà su u za v is n o s ti o d lik v o r a . N o k s a , k o ja ra s ta p a m ie lin , đ i
K a o p a t o lo š k o a n a to m s k i s u p s tra t p. a. s m a tra le s u se s ta ­ fu n d ir a je d n in o i d r U g iip p u te m .
n o v it e p r o m je n e u s t r ia t u m u i p a lid u m u ( H u n t , A . J a c o b i d r .), D . n a o s n o v u s v o jih h is to lo š k ih s lik a z a k lju č u je , da se u
k o je s u u v je to v a n e j a k im n a g o m ila n jé m lip o iđ n o g p ig m e n ta i. n e k im s lu č a je v im a m o že n a ć i, da su ž a riš ta m u lt ip le s k le ro ze u
k o n s e k u tiv n o m p ig m e n t a m o m a t r o f ijo m te is p a d im a g a n g lijs k ih ja s n o j v e z i sa s is te m o m ž ila i o n d je , g d je b is m o m is lili, da
s ta n ica . K l . je iz v rš io k o n t ro ln a is p it iv a n ija n a m o z g o v im a 22 se r a d i o r a z v i ja n ju đ e m ie lin iz ir a n ih žariišta p u t e m d if u z ije iz
s ta ra n e p a r k in s o n ič a ra , pa je i k o d n j i h na ša o is to ta k o v e p r o ­ lik v o r a . O n p r e m a to m e s ta v lja u p ita n je , da l i se u o p ć e i u
m je n e . P r e m a to m e s u p r o m je n e , k o je su b ile p r i j e s m a tra n e , s v im s lu č a je v im a v r š i d if u z ija no kse i z lik v o r a .
k a o s p e c ifič n e za p . a. je d n o s ta v n o u v je to v a n e sa m o starošću. Sušić (V r a p č e ).
K o d a n a to m s k o g is p it iv a n ja m o z g a 32 b o le s n ik a , k o ji s u k l i ­
n ič k i s p a d a li u g r u p u I ., d a k le p. a., na ša o je K l . , da p o s to ji k o d
s v ij u b e z iz n im k e o š te ć e n je c rn e zdne s u p s ta n c ije n i g r e i locuis Medicina rada
c o e r u le u s a , što k o d s ta r ih n e p a r k in s o n ič a ra m a n jk a . N a la z se
R a d i o d je ća (Z e n tr'a lb la tt f ü r G e w e rb e h y g . u n d U n f a l l ­
o č itu je . U r a s p a d u p ig m e n ta , k o j i i z l a z i . iz g a n g lijs k ih s ta n ic a
v e r h ü t u n g . H e f t 101938) (Iz v je š t a j o g o d iš n je m s a s ta n k u 1938
s u p s ta n c ije n ig r e , g d je .s e o n de n o r m a o b iln o n a la z i, u ra s p a ­
d a n ju t ih s a m ih s ta n ic a , te p ro c e s im a r a z g r a d n je i g lio z n e r e a k ­ N je m a č k o g d ru š tv a za za š titu ra d a )
c ije . Is p a d s ta n ic a p o g a đ a više p o je d in e s k u p in e s ta n ic a , u k a u K o n c e m 1938 god. n a g o d iš n jo j s k u p š tin i »N je m a č k o g
d a ln im đ je lo v im a m e d io la te ra ln u g r u p u , a u o r a ln im d je lo v im a . d r u š tv a za z a š titu r a d n ik a « , g la v n a j e te m a b ila » R a d i o d je ć a «.
m e d ija ln u . O p a z ilo se n a im e da se o d n o s u m e đ u r a d o m i o d je ć o m z a č u d o
K o d 28 s lu č a je v a iz I I . g ru p e , d a k le p . p ., našao j e K l . u m a lo p a ž n je p o s v e ć iv a lo . T i m u v e z i r a z r a đ e n i su p r o b le m i
p r a v i lu te šk o o š te ć e n je s u p s ta n c ije n ig r e i to, ja č e g in te n z ite ta u n iz u p r e d a v a n ja . P r v i je g o v o r io p ro f. D r . Ze iss o »R a d n o j
n e g o u s lu č a je v im a p. a., a is p a d i s u u g la v n o m d if u z n i. i .pro­ o d je ć i k a o ta k o v o j« . D a n a im e još n e p o s to ji ja s a n k r i t e r i j p o
m je n a ta m o š n jih g a n g lijs k ih s ta n ic a je ista, is ti je ra s p a d p i g ­ k o je m b i sè m o g lo is p it iv a t i fizio lo š k o i h ig ije n s k o zn a č e n je
m e n ta , u s t a n i c a m a se n a la z e ista u k lju č e n a tjele šca. ra d n e o d je će . O n a m o r a b it i p rila g o đ e n a o d re đ e n im p r ilik a m a ;
I a n a to m s k im j e d a k le is tr a ž iv a n je m K l . m o g a o u s ta n o v iti, te m p e r a tu r i, v la g i, p ra š in i, p r lj a v š t i n i itd . O d je ć a k o ja se u p o .
516

tr e b lja v a p r i r a d u m o r a b it i p r a k tič n o g k r o ja t. j. r a d n ik š titn e o d je će n a p r . z a lič ilc e , k o ji ra d e o lo v n im b o ja m a u po­

m o r a im a ti m o g u ć n o s t da se u n j o j s lo b o d n o k re ć e da n e b u d e d u z e ć im a za iz ra d u šešira i d ru g o . P o s e b n i je p r o b le m zaštita
ra d n a o d je ć a k r i v a k a k o v o j n e zg o d i u poslu . đ is a ć ih o rg a n a o d p ra š in e . Im a d e r a z lič it ih m a s k a k a o n a p r.
D r . K r e g lin g e r p r ik a z u je p ita n je » S v rs is h o d n e o b u ć e «. v a n d e n G r in t e n o v a m a sk a . F ilt e r e tre b a s tr u č n o iz a b r a t i p re m a
U p o z o r u je n a v e li k i b r o j ra d n ik a i ra d n ic a k o ji do laze u v e lič in i čestica p ra š in e . Z a š tita iz s p u žv a s te g u m e š titi s a m o
a m b u la n te r a d i b o li u n o g a m a . N a r o č ito l j u d i , č ije u p o s le n je p r o t i v g r u b e p ra š in e . M a se se n e ra d o n o se j e r se r a d n ic i p o d
z a h tje v a d u g o s ta ja n je tre b a da s u u p u ć e n i u is p ra v n o g im n a ­ n ji m a z n o je i iste im o te ž a v a ju d is a n je .
s tic ir a n je n o g u , d o k im c ip e le m o r a ju b it i d o b re , k o ris n e i D r . W o lf iz v je s tio j e k o n g re s o te m i »R adina i za š titn a
ud o b n e . C it a v a g im n a s tik a n e v r i j e d i ako se n o g a k re ć e u n e ­ o d je ća u k e m ijs k o j i n d u s t r i j i« . Z a ta p o d u ze ć a v r i j e d i pose ban
z d r a v o j c ip e li. O b ič n o je g la v n a p o g re š k a , z a č e tn ik č ita v o g p r a v i ln i k p o k o je m je p o s lo d a v a c d u ž a n da o p s k r b i ra d n ik e
zla — peta n a c ip e li, k o ja j e i l i p re v is o k a i l i p re u s k a . O d c i­ z a š titn o m o d je ć o m . T r e b a r a z lik o v a t i r a d n o o d ije lo od zaštite.
p e le se t r a ž i: 1) š iro k a f o r m a sa n is k o m i š iro k o m p e to m n a R a d n o o d je lo n a b a v lja s a m r a d n ik (i a k o im a d e p o d u ze ć a k a o
p r. cip e la p la n in a ra . V a ž n o je 2) da se često (u k u ć i) n o se s a n ­ n a p r . I. G . F a r b e n in d u s t r ie k o ji d a v a u 90 p o s to i ra d n o o d i­
dale, i l i o b u ć a za g im n a s tik u , 3) da se l j e t i h o d a i t r č i b o s o . je lo ) d o k z a š titn o m o r a n a b a v lja t i is k lju č iv o p o s lo d a v a c. Is t i je
n o g po p ije s k u i l i liv a d i, 4) da č a ra p a b u d e dosta p ro s tra n a , ta k o đ e r d u ž a n sn a š a ti tr o š k o v e za u z d r ž a v a n je i č iš ć e n je t i h
5) m a s a ža i g im n a s tik a n o g u .u z izd a š n u n je g u s a m e k o že . o d ije la . U v e li k im p o d u z e ć im a t a k o v a s u o d ije la p r e m a o p a s­
D r . S c h o p h a u s d rža o je p r e d a v a n je »G o s p o d a rs k a p ita n ja n o s ti s a m o g p o sla r a z d ije lje n a n a ra z re d e . P r v i r a z r e d za š titn a
u v e z i sa te m o m r a d i o d je ć a «. N a v a d a : p r v i p u t a se n a o v o m o d je ća n a b a z i z a k o n s k ih o d re d a b a . D r u g i r a z r e d za š titn a o d je ća
p ita n ju p o v e za la t e o rija i p ra k s a , što d o k a z u je is to d o b n o p r i ­ k o d s ta n o v itih , o d re đ e n ih r a d o v a , i tr e ć i r a z r e d za š titn a o d je ća
re đ e n a iz lo ž b a g o to v ih z a š titn ih c d je la . — S v e v e ć a gospo­ u v je to v a n a p o jm o v im a čistoće i h ig ije n e . — U p o d u z e ć im a
d a rs k a m e h a n iz a c ija d te h n iz a c ija , s ta v lja i s v e veće z a h tje v e g d je je z a p o s le n je v e z a n o u z r a d sa k is e lin a m a i lu ž in a m a ,
in d u s t r iji od je će . S v e in s titu c ije k o je p o m a ž u o v a j n a p re d a k tie b a u p o tr e b lja v a t i d rv e n e cipele . Z a r u k e g u m e n e ru k a v ic e .
u s m is lu s v rs is h o d n e o d je će m o r a ju s a r a đ iv a ti i sa s in d ik a ln im Z a o č i z a š titn e n a o ča le . K o d r a d o v a sa la k o u p a l j i v i m m a ­
o r g a n iz a c ija m a . t e r ija lo m n e d a v a ju se v iš e te šk a o d ije la o d asbesta i l i k o ž e
O d s p e c ija ln ih te m a o b ra d io je in g . G ie s a n h a u s » R a d n a i v e ć im p r e g n ir a n a štofasta o d ije la . Z a im p r e g n a c iju p r e p o ru č a
za štitn a o d je ća u p o d u z e ć im a v is o k e te m p e r a tu r e «. — N a jv e ć i se L o c r o n T . R . o d I . G . F a r b e n in d u s t r ie k o ja s v a k i p u ta s to ji
dio n e zg o d a n a s ta je u lje v a o n ic a m a u s lije d o p e k lin a te k u ć im 30 P fg ., i C e llo n o d C e llo n W e r k e B e r l in . Z a r a d n ik e k o ji
ž e lje z o m , d ro z g o m itd . K o d o v ih r a d n ik a tre b a p r o v e s ti lič n u ra d e k o d p e ć i s u ta k o z v a n i » S a n d s a c k .G e s ic h t s c h le ie r i« b o lji
z a š titu . Z a g la v u je o b ič n o d o sta ta n s ta r i šešir, k o ji se ra d o o d ž ič a n ih m a s k a . K o d ra d a sa k is e lin a m a p r e p o r u č u ju se
n o si zb o g za š tite od p ra š in e . T a k a v p r a š in o m im p r e g n ir a n i o d ije la o d filc a . U p o d u z e ć im a k a o n a p r . k o d p r ip r e m a n ja
šešir teško se u p a li. S v a k a k o s u jo š b o lje k a p e od k o ž e k o je s e ru m a , p r o t i m o k r in i i in f e k c iji u p o t r e b lja v a ju se k o žn a te
u je d n o p o k r iv a ju z a t ilja k . V r lo je v a ž n a za š tita lic a i o č iju . r u k a v ic e d o b ro n a m a za n e m a š ću . U i n d u s t r iji e k s p lo z iv a o s im
O č a le , n e s m iju b it i p o tp u n o p r ila g o đ e n e u z lic e ; m o r a o s ta ti im p r e g n ir a n e o d je će p o tre b n o je p a z it i na s ig u rn o s t p r o t iv
to lik o s lo b o d n o g p ro s to ra da o č i im a j u z ra k a . Z a š tit u z a lic e e le k t rič n o m n a b o ju . N a o d ije lu s u n e p o tr e b n i m e t a ln i g u m b i,
p r o t iv j a r k i h z r a k a v a t r e (p e ć i) u p o t r e b lja v a se im p r e g n ir a n a a n a c ip e la m a u m je s to m e t a ln ih d ije lo v a n e k a b u d u d r v e n i. U
p a p irn a ta tk a n in a , i l i još b o lje is p re p le te n a m re ž a . P it a n je je d n o m p o d u z e ć u iz d a v a n o je za r a d n u o d je ć u p o g la v i i n a
za š tite tije la jo š n i j e ja s n o . A s b e s tn a o d ije la s u te šk a i n e ­ g o d in u 10 R M . U j e d n o m d r u g o m iz n a š a li s u iz d a tc i za za š titn u
elastična, n a jv iš e se nose p re g a č e iz k r o m o v e k o ž e i l i k o z je r a d n u o d je ću n a 10.000 r a d n ik a n a g o d in u o d p r il ik e 300.000 R M .
kože. O d n a jv e ć e g je z n a č a ja za š tita n o g u i sto p a la . D o b r e su Z b o g štedne p o s ta v lje n e s u u p o s lje d n je v r i j e m e p r e m ije za
i k o žn a te k a m a š e . A l i je n a jv a ž n ija č v rs ta cip e la , k o ja d o b ro n a jd u lje no še no o d ije lo , za n a jb o lje č u v a n o . S to se tiče, z a ­
p o k r iv a d o rs u m pedis. štite p o g o to v o je p o tre b n a m e đ u r a d n ic im a p ro p a g a n d a . G la v n i
O »R a d n o j i z a š titn o j o d je ć i k o d ra d a u m o k n in i, h la d n o ć i fa k to r k o d te p ro p a g a n d e je li j e č n i k d o tič n o g p o d u ze ća .
i k o d v re m e n s k ih p r o m je n a « g o v o r io je D r . H e b e s tre it. N a p r. O te m i » R a d n a i za š titn a o d je ć a « k o d ra d a u e le k t rič n im
ra d u i n d u s t r iji r ib o m u v je t o v a n je n iž o m te m p e r a tu r o m i m o u r e đ a jim a « n a v a d a D r . in g . W ö h r s lije d e ć e : D v i j e o p a s n o s ti
k rin o m . O v d j e je v a ž n o da su n o g e u v i je k su h e i u to p lo j p o s to je za ra d n ik a . D o d i r ii o p e k lin a . D o d i r : p r e m a V D E p r o ­
o b ući. K a o n a jb o lje p r e p o r u č u ju se d rv e n e c ip e le sa k o ž n a tim p is im a u o p će je z a b ra n je n o r a d n ic im a r a d it i k o d v o d o v a k o ji
n a s ta v k o m . K o d d r u g ih r a d o v a g d je j e z d r a v l je r a d n ik a u g r o ­ s u p o d n a p o n o m . S a m o u iz n im n im s lu č a je v im a d o z v o lja v a se
ženo m o k r in o m tije la , p o tre b n e s u p re g a č e od g u m e , n e p r o . r a d k o d e le k t rič n ih p o s t ro je n ja n is k o g n a p o n a đo 250 V o lt i.
pu stn e s u k n je itd . Č it a v o o d ije lo p o tp u n o n e p ro p u s tn o m o že T i p d o b ro g z a š titn o g o d ije la za e le k t rič a r e i z r a d ilo je d r u š tv o
se n o s iti je d in o k o d r a d a u v r l o v e lik o j m o k r in i k a o n a p r . A u e r B e r lin . O p e k lin a : N a jv e ć a opa snost d o la z i o đ e le k trič n o g
n a r ib a r s k im la đ a m a , k o je id u n a duiga p u t o v a n ja . N a r o č itu lu k a č ija je te m p e r a tu r a o d p r il ik e 5.000°. U s lije d e le k trič n o g
p a ž n ju tr e b a u p o g le d u o d je će p o s v e titi r a d n ic im a , k o j i su lu k a r e la t iv n o često se u p a li o d je ć a m o n te ra . P o g o to v o je
iz lo ž e n i v re m e n s k im p ro m je n a m a , n a p r . z id a r i, r u d a r i, r a d ­ v e lik a opasnost k o d r a d n ik a k o j i im a d u o d je la u p r lj a n a m i ­
n ic i u k a m e n o lo m im a i d r u g i. O d je ć a m o r a b it i ta k o u č in je n a n e r a ln im u ljim a .
da se m o že p r ila g o d it i i h la d n o ć i i k iš i i v r u ć i n i. Z g o d a n je
D r . in g . T e is s l da o je k r a t k i p r ik a z o » Z a š t it n o j o d je ć i
p r in c ip za š tite od v r e m e n s k ih n e p o g o d a k o d ra zn a š a č a n o v in a
k o d T a d a sa rö n tg e n s k im i r a d iu m z r a k a m a « . K o d rö n tg , z ra k a
n a b ic ik lim a u B e r lin u . T o je č e tv e ro u g la s ti k o m a d ša to rsk o g
p r e p o ru č u je se o lo v n o g u m e n o o d ije lo .
p la tn a u s re d in i sa r u p o m za g la v u . V a ž n e su s p o m e n a ta k o ­
đ e r u p o d u ze ć im a s u šio ne, to je s t p r o s t o r ije u k o jim a se m o ž e K a o z a d n je p r e d a v a n je b ilo je od D r . H a rm s e n a » R a d n a
o d je ća i o b u ć a su šiti. i za š titn a o d ije la u b o ln ic a m a «. B i j e l i m a n t i lije č n ik a , re ­
K o e n ig je p rik a z a o p ita n je » R a d n e i za š titn e o d je će u po­ s p e k tiv e p o z n a ta o d je ća s e s tre p o m o ć n ic e n e s a m o da je s v r s i­
d u ze ć im a , g d je je p ra š in a i p r lja v š t in a « . G o v o r i o p ra š in a m a s h o d n a n e g o je i o d p s ih o lo š k o g z n a č e n ja , t. j. d r ž i o n u diistancu
k o je n is u k e m ijs k e a k o je p o d s t r a n o v it im o k o ln o s tim a ta k o đ e r p re m a p a c ije n tu k o ja b i se in a č e teško p o s tig la a da se p a c i­
m o g u štetno d je lo v a ti n a z d r a v lje . T o s u n a p r . m lin o v i T h o je n t n e p o v r ije d i.
m a s o ve dro zg e , s o r tira n je p r n ja , k la o n ic e , m li n o v i ž ita ric a , O d n a ro č itih v a žn o s ti j e za š titn a o d je ća u z a r a z n im o d je
b ru s io n e m e ta la , p o d u ze ć a k e ra m ik e itd . P o s to je p ro p is i z a . le n jim a . O. M a č e k .

Rad s k u p š t i n a i s e k c i j a H r v . l i j e č n i č k o g Z b o r a .
R e d o v ita m je se čn a sk u p štin a H r v a ts k o g lije č n ič k o g Z b o ra v r l o r ije tk o . P a c ije n t j e b o lo v a o o đ m ije lo ič n e le u k e m ije i o d
o d rža n a dne 26. I X . 1940. u 18.15 s a ti u p r e d a v a o n ic i H r v a ts k o g m a la r ije .
lije č n ič k o g d o m a. N a jin te re s a n tn ije j e b ilo k o d n a še g p a c ije n ta m e đ u t im to,
što se je g la v n i s im p to m o b ij u b o le s ti, t. j. t u m o r lie n is , s u m ira o
P re d s je d a : p r o f . d r . V la d im ir Č e p u l i ć . u m o n s tr u o z n o v e li k i lie n , k o je g ćete im a t i p r il ik e da v id ite .
Z a p is n ič a r: d r. F r a n j o V i š n a r .
K a o d o k a z da je v e lič in a s le ze n e b ila p o s lje d ic a d v i j u bo­
1. D e m o n s tra c ije : le sti im a li s m o u to m e , š to se j e s le ze n a n a a n tim a la r ič n u k u r u
s m a n jila z a dio k o ji j e u v je t o v a n m a la r ijo m .
D r . R a d o v a n I v a n č i ć (m e d ic , k lin . — p ro f. d r. I. H . B o t t e r i ) i
D r . Z v o n i m ir K o p a č (p a t .a n a t . in s tit. — p r o f . d r. S. R a d i tr a g ič n o g r a z v o ja b o le s ti, k o ji je s v rš io e x itu s o m ,
S al t y k o w ) : n is a m u m o g u ć n o s ti d a o d r ž i m d e m o n s tra c iju , n e g o ć u V a m le t i­
m ic e r e f e r ir a t i n a la z e i to k b o le s ti, a o n d a će V a m asisten t d r.
S lu č a j m ije lo ič n e le u k e m ije s m a la r ijo m te rtia n o m K o p a č p o k a z a ti o b d u k c io n i n a la z.
B ila n a m je ž e lja , da V a m d e m o n s trira m o p a c ije n ta , k o j i Š to se tiče a n a m n e z e s p o m e n u t ću V a m te k u p a r r ije č i, da
b o lu je o d d v i j u , d o d u š e čestih b o le s ti, a li k o je d o la ze z a je d n o je p a c ije n t b o lo v a o o k o g o d in u da na i da s u te g o b e t ip ič n e za
 517

le u k e m iju k a o : p ro p a d a n je , b lje d ilo , tu m o r lie n is p o k a z iv a le S lu č a j je in te re s a n ta n 1. j e r se r jć đ e z a p a ž a ju ta k o opsežne

o s im p a r k r a t k ih s p o n ta n ih re m is ija , s ta ln u p r o g r e d ije n c iju . T e k k a lc ifik a c ije ; 2 . j e r s u one lo k a liz ir a n e u v r a t n i m li m f n i m č v o ­
u z a d n je v r i j e m e n a la z im o u a n a m n e z i n e š to što n e sp a d a u ro v im a , do k is to v re m e n o k r o n ič n o o b o lje le t r . b r . č v o r o v i p o ­
s lik u le u k e m ije , a to su, v is o k e te m p e r a tu r e d o 40 C , k o je se k a z u ju m n o g o s la b iji in te n z ite t k a lc ijs k o g ta lo že n ja , i m e đ u
j a v l j a j u s v a k i d r u g i d a n. Š to se tič e s ta tu s a im a o b ih te k n a ­ n jim a n e m a d ir e k t n o g k o n t in u it e ta ; 3. d o k s je d n e s tr a n e v i ­
v e s ti, da je p a c ije n t b io b lije d , m r š a v , la k o izb o č e n a t r b u h a , d im o ja k i a fin ite t z a k a lc ij, s d r u g e s tra n e p a c ije n t b o lu je o d
ta n k e tr b u š n e s tije n k e , k r o z k o ju se p ip a la a n o rm n o v e lik a s le ­ a k tiv n e tu b e rk u lo z e .
ze n a . O n a je z a u z im a la č ita v u p o v r š in u p r e d n je trb u š n e s t ije n ­
ke, b ila je g la tk e p o v rš in e , p a lp a to r. n e o s je tljiv a . O d la b o r a t o r ij­
s k ih p re tra g a s p o m e n u o b ih te k : h e m c g r a m k o ji je p o k a z iv a o
u z 3,000.000 e ritro c ita sa 5 0 % H b 244.000 le u k o c ita , k o ji s u se
s a s to ja li iz 3 % e o z ., 4 % b a z ., 8 i p o l % m ie lo b la s ta 5|% p r o m i
e lo cita , 27 i p o l % m ie lo c ita , 3 6 % n e s e g m e n tira n ih , 1 5 % seg., a
lim f o c ita 1 % . U r a z m a z im a su n a đ e n i p a r a z iti m a l a r ij e te rt. Š to
se tič e v e ze m a la r ije i le u k e m ije , h tio b i h n a v e s ti to , da p o s to ji
ra z lič ito m iš lje n je u lit e r a t u r i. Im a a u to ra k o ji n a v o d e , da m a la ­
r ij a d je lu je p o v o ljn o n a to k le u k e m ije ; s p o m in ju , d a s u m o g li
v id j e t i k a k o u t je c a je m m a la r ije p a d a b r o j le u k o c ita , a k a d a se
m a la r ija k u p ir a la da je n a s tu p ilo p o g o rš a n je . D r u g i opet a u to ri
t v r d e , da m a la r ija m o ž e iz a z v a t i le u k e m iju i to dosta često.
N is m o se m o g li o s v r ta ti n a te n a v o d e iz lite r a t u re , j e r se s ta n je
p a c ije n ta p o g o rš a v a lo zb o g v is o k ih te m p e ra tu ra . K u p i r a l i s m o
m a l a r ij u k in in o m . K i n i n o m zato, j e r on s a m d je lu je p o J a g i ć u
p o v o ljn o n a to k le u k e m ije . P a c ije n t j e d o b iv a o r o b o r a n c ija u
f o r m i arse n a i že lje za , a a n e m iju s m o jo š u s to p o b ija li je t r e n im
p r e p a ra t im a . R e n tg e n s k o z r a č e n je je lo še p o d n o s io , p a sm o
n a k o n p a r z r a č e n ja t u t e r a p iju p r e k in u li.
U t o k u b o le s ti n a s tu p ile s u tro m b o z e u c o rp o ra c a v e rn o s a
p e n is , u li j e v o m p le x u s u p a m p in if o rm is u , e m b o lija u a rt. p o llic is
s in ., te je d a n p o p r a t n i p le u r itis b a za ln o desno s p rije d a .
U z a s v a te ra p e u ts k a p o m a g a la s ta n je se s ta ln o p o g o rš a v a lo ,
d o k n i j e n a s tu p io e x itu s .
D r . Z v . K o p a č : r a d i se o I je š in i 26 god. m u š k a rc a , ja k o
m rš a v o g , s v e lim f n e ž lije z d e ja k o p o v e ć a n e , m ik r o s k o p s k i n a ­
đe no u n jim a o b iln o m ije lo ič n o tk iv o .
S le z e n a n e o b ič n o v e lik a 6.10 k g teška, je tr a o k o 3 k g teška,
s a d rž e m n o g o m ije lo ič n o g t k i v a i n t r a lo b u m o .
K o š ta n a m o ž d in a u b e d re n o j k o s ti s iv k a s to c rv e n k a s te b o je ,
m e k a n a , a s a s to ji se is k lju č iv o o d m ije lo ič n o g tk iv a .
K a r a k t e r is t ič n i s u još n a la z i u p e n is u i epid id im d su . N a im e
došlo je d o tr o m b o z e n a c o rp o ra c a v e rn o s a i u p le x u s p a m p in i­ D a se k a lc ij u t k i v u ta lo ž i, n ije p o tre b n o , da o n b u d e p r i ­
fo rm is u . O s im to g a s u p o s to ja li m ije lo ič n i in f i lt r a t i u p lu ć im a . s u ta n u tje le s n im s o k o v im a u v e ć d j k o n c e n tr a c iji. O n se ta lo ži
k o d p o re m e ć e n ja is h ra n e tk iv a . T o s u d is tro fič n e k a lc if ik a c ije
D r . S p ir o J a n o v i ć (In s t it u t za tb c . — p ro f. d r. V I . Ć e p u l i ć ) : (za r a z lik u o d m e ta s ta tič n ih k a lc if ik a c ija ). U g la v n o m k a lc ij se
ta lo ž i p o š to je t k i v o po stalo n e k r o tič n o , sira sto . T o se z b iv a n a j ­
S lu č a j o p s e žn ih k a lc if ik a c ija v r a t n i h lim f n ih č v o r o v a in t e n z iv n ije u (p r im a r n im og n jištim a! p lu ć a i t r . b r . č v o r o v im a
P a c ije n t D . B ., s ta r 30 g od ., s la b i b lije d . F e b r ila n . ka o i oi r a n i m po&tprim àayairìi h e m a to g é n im ra s a p im a , k o j i s je ­
d a ju o b ič n o u v rš c im a i in f r a k la v ik u la r n o , d a k le u m la đ im go­
O ta c u m r o o d su šice p r i j e 10 g o d in a . 10 b r a ć e u m r lo , n e
d in a m a . N a s lu ć u je m o , da k o d tò ga s u d je lu ju e n d o k rin e ž lije z d e ,
zn a o d čega.
osobito p a ra th y ro id e a e .
S je ć a se, da s u ga često p e k le o č i, in a č e se osjećao u v i je k Ò v a o g n jiš ta p r im a j u k a lc ij u to lik o j m je r i, j e r b r z o u la ze
z d r a v , p re m d a m u v e ć 15 g o d in a o tič u ž lije z d e n a v r a t u . O to k u la te n tn i s ta d ij. P o tre b a n je d a k le n e k i s ta n o v iti s ta b ilite t t u ­
ž lije z d a p o ja č a v a o se p o v re m e n o , a k a s n ije o pe t ne što sp la sn u o . b e rk u lo z n o g o g n jiš ta da o n k a lc if ic ir a .
S a d a je n a v o d n o o to k ž lije z d a m a n ji. P re d o d ž b a dal le , da k a lc if ik a c ija b o le sn o g o g n jiš ta z n a č i
M je s e c d a n a k a š lje , t e m p e r a tu r e n e osjeća, a li se z n o ji. o z d r a v lje n je im a te m e lja . A l i u to m z a k lju č k u se o p će n ito išlo
p re d a le k o . K a lc if ik a c ija z n a č i s ta b iliz a c ija i p o v re m e n o o z d ra v ­
S ta tu s p ra e s e n s : O b o s tra n o n a v r a t u v e lik i t v r d i č v o r o v i do
lje n je b o le sn o g o g n jiš ta , a li n e z n a č i k o n a č n u li k v i d a c ij u iste
v e lič in e o ra h a , m e đ u s o b n o s ra s li. O n i le že p re te ž n o u g o r n je m
b o le s ti. , t ''
d ije lu v r a t a iz a s te r n o c le d o m a s to id e u s a , a li i h im a i u n a d
K a lc if ik a c ija z n a č i s a m o je d n u la b iln u in k r u s t a c iju s ira s to g
k lju č n o j ja m i. K o n s is te n c ija t v r d a , b e z b o ln i.
o g n jiš ta u k o je m v i r u s ž i v i i d a lje u je d n o j d e g e n e ra tiv n o j i li
In t e r s k a p u la m o p e r k u to r n o s k ra ć e n z v u k . U to m p r e d je lu t r a jn o j f o r m i, da p rig o d ic e o pe t p o p r im i s v o ju s ta ru v ir u le n c u .
k a o i b a z a ln o (p re te ž n o li j e v o ) č u j u se p o je d in i v la ž n i h ro p c i.
N a s e k c iji se često m o g u v id je t i u is to m o g n jiš tu 'k r e d a s t e
D is a n je n a d c ije lim p lu ć im a o te g n u to i ne čisto .
n a slag e k a o i s v je že sira ste p r o m je n e i l i c ije lo o g n jiš te k re d a s te
K r v n a s lik a : E r . 4 ,4 1 0 .0 0 0 , L . 1 0 .0 5 0 , S a h li 6 5 % , L y . 3 0 % ,
m r lja s te k o n s is te n cije .
N e u t r . 5 5 % , Š ta p . 4 . 5 % , E o e . 1 % , B as. 0.5 | % , M o n o . 9 % . W a R
T a r g a k t iv a c ija z b iv a se u m a n jo j m j e r i sa k lic a m a i n k r u
ja k o p o z it iv n a . S e d im e n ta c ija p o W e s te rg re e n u 105 125. s tira riim u p r i m a m i m o g n jiš tim a , a u v e ć o j m j e r i u p o s t p ri
R e n tg e n s k a s lik a p lu ć a : O b o s t ra n o k r u p n i š ir o k i h ilu s i p re te ž n o m a r n im k a lc ifik a ic ija m a . U g e n e zi tu b e rk u lo z e o d ra s lo g č o v je k a
m r lja s te s tr u k t u r e , a d ije lo m k o m p a k t n i i je d n o lič n o ta m n i. i g r a j u o ve p o s tp rim a rn e k a lc if ik a c ije v e li k u u lo g u i to stan o ­
O b o s tra n o p re m a b a za m a d e b e li ta m n i h ilu s n i o g ra n c i ra s p lić'u v iš te za s tu p a d a n a š n ja m o d e rn a ftiz e o lo g ija .
se d a le k o u p l u ć n i m p o ljim a , k o ja s u u c je lo s ti p o s ija n a m r lj a m a Za š to su u n a š e m s lu č a ju k a lc if ik a c ije lo k a liz ir a n e p re te ž n o
r a z n ih v e lič in a , v e ć in o m d o b r o v id lj iv e s a tu ra c ije , a li nešto u je d n o j r e g iji, n a to n ije teško o d g o v o r iti. V je r o ja t n o , je pro ce s
z a m u ć e n ih k o n t u ra . V e ć ih k o n f lu e n t n ih m r l j a se n e v id i . K u p o la u v r a t n i m č v o r o v im a s ta r ije g d a tu m a , a p lu ć n i p ro c e s m la đ e g
desnoga v r š k a ta m n a , m r lja s ta . d a tu m a . I z a n a m n e ze zn a m o , da se p ro c e s u v r a t n i m č v o r o v im a
N e k e m r lj e su u h ilu s im a ta m n e i o d a ju k a lc if ik a c ije , a u o d ig ra v à o u m la đ im d a n im a , dakle, k a d s u k a lc if ik a c ije češće,
m e đ ija ln im d ije lo v im a v rš k a v id e se ja s n e k r u p n e k a lc if ik a c ije . a p ro ce s u p lu ć im a je v je r o ja t n o m la đ e g d a tu m a i n ije još
S n im k a v r a t a : O b o s tra n o od m a s to id e u s a p a s v e do k la v i došao d o s m ire n ja .
k u le k r u p n e m u ltip le k a lc if ik a c ije n e je d n a k e s tr u k t u r e . D ist a l­ L o k a ln e ja k e p r o m je n e v r a t n i h č v o r o v a , a u isto v r ije m e
n o i p r o k s im a ln o o v e se k a lc if ik a c ije s a k u p lj a j u 'u k o n g lo m e ra te , u p lu ć im a la te n tn i p r im a r n i k o m p le k s o p a ža m o n a jč e š ć e
d o k se u s r e d n jim p a r tija m a r e d a ju k a o k r u n ic a . k o d s k ro fu lo z e . N a j v j e r o ja t n i ja je u t i m s lu č a je v im a C a lm e tte
K a lc if ik a c ije u p r o je k c iji v rš a k a le že e k s tra p u lm o n a ln o , što o v a te za , da in f e k c ija u la z i u o r g a n iz a m d ig e s tiv n im p u t e m k ro z
m o ž e m o z a k lju č it i iz n jih o v e k o n t in u ir a n e v e z e sa k a lć if ik a c i s lu z n ic u , u n a š e m s lu č a ju k r o z s lu z n ic u ž d rije la . N a m je s tu , k u d a
ja m a n a v r a t u . je u š la k lic a k r o z s lu z n ic u o b ič n o ne n a la z im o t r a jn e tra g o v e .
V id im o d a k le s lu č a j o p s e žn ih k a lc if ik a c ija v r a t n i h č v o ro v a , H e m a to g e n a ge n e za je u n a š e m s lu č a ju m a n je v je ro ja t n a .
a u isto v r i j e m e k ro n ič a n a li a k tiv a n p ro c e s t r a h e o b r o n h ija ln ih T i p h e m a to g e n e tu b e rk u lo z e li m f n i h č v o r o v a su g e n e ra liz ira n e
č v o r o v a i m r lja s t i a k t iv n i p ro c e s p lu ć a . fo rm e .
51S

S a o v o m f o r m o m n e s m ije m o z a m ije n it i t. z v . m ik r o P a c ije n t m i je p r ič a o s lije d e ć e : O n je 1932. god . o b o lio n a ­

p o ly a d e n itis , n a im e n e zn a tn o p o v e ć a n je s v ih p e r if e r n ih li m f n i h v o d n o od lim f o g ra n u lo m a to z e , sa o to k o m lim f n ih č v o r o v a na
žlije z d a , k o je n e m a d ija g n o s tič k o g z n a č e n ja (P rie s e l). v r a t u i u p lu ć im a . O d m a h se poče o lije č it i r e n tg e n s k im z r a k a ­
V r ij e d n o je is ta k n u ti da u n a š e m s lu č a ju n e m o ž e m o u s ta ­ m a i to, iste g o d in e je p r im io 3 s e rije , a od 1932. do 1936. god.
n o v it i to p o g ra fs k u d ir e k t n u v e z u iz m e đ u to ra k a ln o g i v r a t n o g p r im io je s v a k e g o d in e je d n u p o d v ije s e r ije re n tg e n s k o g z r a ­
lim f n o g sistem a. U s lu č a ju a s cen den tne i de sce n d e n tn e in f e k ­ če n ja . G o d . 1938. je p o n o v n o p r im io 2 s e rije , pošto je u s ta n o v ­
c ije lim f n o g s iste m a sa k a lc if ik a c ija m a v je r o ja t n o da b i se lje n a r e a k tiv a c ija bo le sti.
ta v e z a n a re n tg e n s k o j p lo č i m o g la u o č iti, p a i u k o je m r i j e t ­ S v a k a s e r ija se sa sto ja la od p r ilik e od 10 s je d n ic a . P re m a
k o m s lu č a ju . A n a to m s k e v e z e iz m e đ u ta d v a s iste m a s ig u rn o s je ć a n ju p a c ije n ta , on je iz d r ž a o 10 do 12 s e rija re n tg e n s k ih
p ostoje, a li d ir e k t n e v e z e n is u do kazane . zra č e n ja .
P ro g n o z a u n a še m s lu č a ju o v is i o z n a tn o j m j e r i o t e r a p iji, S m a t ra m , da se u n a š e m s lu č a ju r a d i o k r o n ič n im p r o m je ­
a ta m o ž e b it i sa m o k o n z e r v a t iv n a i k lim a ts k a . n a m a n a k o ž i p r s i j u k a o i u l i j e v i m p lu ć im a .
K o ž a p o k a z u je t r a jn e a tro fič n e p o ja v e i t r a j n u p ig m e n ta ­
D is ku sija : c iju , a p lu ć a d e f in it iv n u f ib r o z u p lu ć n o g p a r e n h im a sa s e k u n ­
d a rn o m a te le k ta z o m lije v o g g o r n je g p lu ć n o g re ž n ja .
D r . F. P u š k o v i ć , V r b o v e c . T r a h e o b r o n h ij a ln i č v o r o v i ne p o k a z u ju m a lig n o b u b re n je u
s m is lu lim fo g r a n u lo m a to z e , pa m is lim , da je o va b o le s t b a re m
N is a m do sp io n a p o č e ta k p r e d a v a n ja k o l. J a n o v ić a p a ne
z n a m što je o n s v e iz n io u s v o m p r e d a v a n ju . M e đ u t im k a d sa m u to j r e g iji s ta b iliz ir a n a .
P lu ć n e p r o m je n e s m a tra m ir e v e r z ib iln im a , što se v id i iz
v id io re n tg e n s k e s n im k e n je g o v o g s lu č a ja s je tio s a m se, da sam
p r e d 4— 5 m je s e c i p re g le d a o r e n tg e n o lo š k i N . K . 24 god . v o jn ik a s n im a k a n a še g p a c ije n ta u ra z m a c im a od 3 m je s e c a n a k o jim a
n e m a b it n ih r a z lik a .
n a d o p u s tu iz sela L . k o ji m i je n a v e o , da im a n a v r a t u n e k e
k v r g e , p a je tr a ž io od tr u p n o g lije č n ik a da ga u p u t i u b o ln ic u P o z n a je m o i z lit e r a t u r e s lu č a je v e re n tg e n s k o g oštećenja
ra d i p re g le d a i e v e n tu a ln e o p e ra c ije . P o te š k o ća n e m a , a li se p lu ć a , k o ja su p a t o lo š k o a n a to m s k i is tra ž iv a n a . U o v im s lu č a ­
b o ji, da se s t v a r n e b i p o g o rš a la . P re g le d o m u s ta n o v io s a m k o d je v im a n a šlo se ja k o b u b re n je f ib r o z n o g t k iv a , s iro m a š n o g s ta ­
p r o s ija v a n ja m n o g o o k re č in a c e r v ik a ln ih ž lije z d a u p r e d je lu n ic a m a , a b o g a to k r v n i m ž ila m a . V e z iv o se s tv a r a u z n a tn o j
lije v o g s te rn o c le id o m a s to id e a i re k a o b ih je d n o d v ije s o lita rn e k o lič in i o s o b ito s u b p le u r a ln o , p e r ib r o n h ia ln o i in te ra lv e o la r n o .
o k re č in e de sn og p lu ć n o g k r i la ja s n o o g ra n ič e n e . R e c e n tn ih p r o ­ U n e k im s lu č a je v im a u m n o ž a v a n je v e z iv a im a d if u z n i k a ra k t e r.
m je n a u v id u i n f ilt r a c ija p lu ć a n i j e b ilo . S p o m in je m o v a j s lu ča j S iro m a š tv o n a s ta n ic a m a je opća k a ra k t e ris tik a re n tg e n s k e f i ­
k a o d o k a z d a te p o ja v e n is u ta k o r ije tk e i da m o ž e d o ći češće b ro ze . K a t k a d a d o la z i i do o b lite r a c ije k r v n i h ž ila . E p it e l b ro n h a
do k a lc if ik a c ija c e r v ik a ln ih č v o r ić a b e z v i d l j i v i h i l i b a re m op­ je a tro fič a n , sp lo šte n , k a tk a d a v iš e s lo ja n . S iro m a š tv o n a sta n i­
s e ž n ijih p r o m je n a n a p lu ć im a . cam a je opća k a ra k t e ris tik a re n tg e n s k e fib ro z e , što v iš e i u
p e r ib r o n h ia ln im li m f n i m ž lije z d a m a p a d a u oči m a l i b r o j li m
D r . S p ir o J a n o v i ć (I n s t it u t za tb c . — 'p r o f . d r. V I . Ć e p u lić ): fo c ita (V o e g t).
U n e k im s lu č a je v im a s u o v e fib r o z n e p r o m je n e p o k a z iv a le
S lu č a j re n tg e n s k o g o š te ć e n ja p lu ć a n a re n tg e n s k o j s n im c i p e r ib r o n h it ič n i z ra k a s ti iz g le d , a u d r u ­
U p o z n a o s a m p a c ije n ta ok o 30 god. s ta ro g za v r ije m e p r o ­ g im o b lik n e p r a v iln ih ta m n ih o v e ć ih m r lj a . M o ž d a k a o p o s lje ­
lje tn e e p id e m ije g rip e . T u ž i o se n a k a š a lj, p r o b a d a n je u p rs im a d ica k r o n ič n ih b r o n h o p n e u m o n ič n ih o g n jiš ta .
i teško d is a n je . U n a š e m s lu č a ju je v r l o v je r o ja t n o f ib r o z a iz a z v a la s m e
P a c ije n t je d o b ro g ra đ e n , d o b ra izg le d a , s u b fe b rila n . ž u r a v a n je i p o r e m e tn ju u c ir k u la c i j i z ra k a i do s e k u n d a rn e
N a p rs im a lije v o i n f r a k l a v ik u la m o k o ža ta m n ije p ig m e n ti ate le k ta ze c ije lo g a r e ž n ja .
ra n a , su h a , sa p o je d in im m a lim z m i j o li k im te le a n g ie k ta z ija m a . P a c ije n t je v r l o s k lo n s e k u n d a rn im b a n a ln im in fe k c ija m a ,
P e rk u to rr io s p r ije d a u li j e v o m g o r n je m p o lju č u je se s k ra ć e n što je i r a z u m ljiv o , pošto m u je c ije li o b r a m b e n i'lim f n i s iste m
z v u k , is to ta k o s tra g a p o d l i j e v i m v rš k o m . D is a n je n a d o v i m p a r a liz ir a n . O v e s e k u n d a rn e in fe k c ije , k o jih se p a c ije n t teško
p o d ru č je m v r l o o s la b lje n o . U i n s p ir iju č u je se ja s n o k re p ita c ija . r ije š a v a , n je g o v a s u g la v n a te goba. In a č e s m a t ra m s lu č a j p r o ­
D r u g o g n a la z a n a to ra k s u n i j e b ilo . g n o s tič k i p o v o ljn im , a k o n e u z m e m o u o b z i r e v e n tu a ln e lim f o
g ra n u lo m a to z n e a k tiv a c ije .
S v e o v e p r o m je n e im a ju s v o j u z r o k u in t e n z iv n o m p r e ­
često m re n tg e n s k o m z r a č e n ju , k o je je iz a z v a lo v je r o ja t n o u
p o č e tk u , r e v e r z ib iln e , a k a s n ije i ir e v e r z ib iln e p r o m je n e .

D is ku sija :
D r . A . H a h n : K o d lim f o g r a n u lo m a k o ji su d u g o z ra č e n i
v id im o o v a k o v e p o ja v e . O v a k v i s lu č a je v i n e ž iv e d u g o , 3— 4 go ­
d in e , a n a jd u lje 8 g o d in a , a li je d a n je naš s lu č a j ž iv io i 15 go ­
d in a sa h is to lo š k i v e r if i c i r a n im n a la z o m . K o d je d n o g s lu č a ja
u m r o je p a c ije n t o d e m p ije m a , a od lim f o g r a n u lo m a ostale su
z a ra s lic e i k a v e rn a , k o ja n ije b ila tb c ., v e ć o d ra zm e k š a n o g
lim fo g ra n u lo m a to e n o g t k iv a , k o ja se p r o v a lila u p le u r a ln u š u p ­
l j i n u i iz a z v a la e m p ije m . K o d d u lje g t r a ja n ja lim fo g r a n u lo m a
ne m o ž e se g o v o r it i o o š te ć e n ju re n tg e n o m . R a d i se o b ičn o o
je d n o j fib r o z n o j in d u r a c iji.
D r . P . H e r c o g p ita k a k o to, da je p o g o đ e n s a m o baš
g o r n ji r e ž a n j.
D r . A . H a h n : s t v a r je ja s n a , p a c ije n t u n i j e m o g a o b it i z r a
čen sam o je d a n r e ž a n j, v e ć se je v e z iv o s t v o r ilo o n d je , g d je se
je n a la z io lim f o g r a n u lo m — to je u s t v a r i re p a ra c ija .
P ro f . d r. I. H . B o t t e r i : r e k a p it u lir a je d a n s lu č a j c a r c i­
n o m a p lu ć a , k o ji je z r a č e n je m iščezao, a d a n a š n ji n a la z je ja k a
a te le k ta za i f ib ro z a . S a d a š n ji n a la z je p o tp u n o s lič a n o n o m
s lu č a ju .
D r . Z v . K o p a č : o p is u je p a t .a n a t . n a la z o v a k o v ih p r o ­
N a re n tg e n s k o j s lic i o p a ža m o ja sn o đ if u z n o za s je n je n je m je n a iz a d u g o tr a jn ih r e n tg e n s k ih z r a č e n ja p lu ć a i k a že , da se
c ije lo g lije v o g p lu ć n o g p o lja . G o r n je d v ije tre ć in e in t e n z iv n ije o d ig r a v a p ro p a d a n je p lu ć n o g p a r e n h im a , a n a n je g o v o m je s to
nego d o n ja tre ć in a . M e d ia s tin u m n e z n a tn o p o v u č e n n a lije v o . d o la z i f ib r o z n o v e z iv o , k o je nem a n ik a k o v o z n a č e n je u
B a z e p o m ič n e , s in u s i o tv o re n i. H ilu s i r a z g r a n a t i, po n e što č v o t r a n s p ir a c iji, d a k le p lu ć a b i v a j u f u n k c io n a ln o ošte ćena i s p r a ­
ra s ti i d o b r o d ife re n c ira n i. v o m m o r a m o g o v o r iti o o š te će n ju p lu ć a .
N a p ro f itn o j s n im c i v id im o in te n z iv n o ta m n o za s je n je n je F ib r o z e p lu ć a o p is a n e s u i k o d re n tg e n s k o g lije č e n ja ra k a
lije v o g g o r n je g lo b u s a sa o š tro m d o n jo m g ra n ic o m . H ilu s i č v o d o jk e .
ra s ti, ta m n i, ra z g ra n a ti. In a č e b. o. P r i m . d r. M . G r o s s m a n n : o p is a n o g b o le s n ik a v id i o sa m
N a k o n d v a m je s e c a s n im k a n e p o k a z u je b it n ih p r o m je n a u p o č e tk u b o le s ti t. j. p r ij é 8 g o d in a . O n je ta d a im a o o g r o m n i
o s im što je d o n ja tre ć in a n e što p r o z ir n ija . t u m o r g o r n je g m e d ia s tin u m a , p a je z a to d o ce n t L e n k u B e č u
R e n tg e n o lo š k i n a la z k a o i stetosko pski s im p to m i g o v o re za s m a tra o lim fo s a rk o m o m . T e k k a s n ije se p o k a z a lo , da se r a d i o
a te le k ta z u i p lu ć n u fib ro z u . K a š a lj i ftìb r ilite t tu m a č io s a m k a o lim f o g r a n u lo m u . M e n i se č in i n a jv j e r o ja t n i j im , da je u s lije d p r i ­
p r o la z n o s ta n je iz a z v a n o b a n a ln o m g rip o z n o m in f e k c ijo m . T a k o tis k a tu m o ra n a li j e v i g o r n ji b r o n h u s došlo do a te le k ta ze c ije lo g
je i b ilo . 8 da n a n a k o n p r v o g p osjeta p a c ije n t je b io a f e b rila n , lije v o g g o r n je g r e ž n ja , što b i n a jb o lje , o d g o v a ra lo i p r ik a z a n o j
sam o se n ije m o g a o r ije š it i k a š lja . re n tg e n s k o j s lic i t. j. o š tro j lo b a ln o j g r a n ic i.
 519

Z a d ir e k tn o ošte ćenje p lu ć n o g t k iv a zb o g z ra č e n ja n e m a n i K o d p r v e d v o jic e , k o je ću i z s h v a t lj i v i h ra z lo g a n a k n a d n o

k a k o v ih s ig u r n ih do kaza. I a te le k ta tič n a p lu ć a su m a n je v r i ­ p o k a z a ti, r a d i se o c a rc in o m a p u lm o n u m .
je d n a , n o o v a ate le k sta za n ije n a s ta la d ir e k t n im d je lo v a n je m P r v i p a c ije n t je 55 god. sta r, m e s a r sa B ra č a .
r e n tg e n s k ih zra k a . F a m ili j a m a a n a m n e za b. o.
D r . Š . J a n o v i ć : s la že se sa iz v o d im a k o le g e K o p a č a i D j e č j ih se b o le s ti n e sjeća. Z a v r i j e m e ra ta p r e b o lio o b o ­
k a že , da se iz p r ik a z a n o g s lu č a ja v id i, da se r a d i o ošte će n ju , s tr a n u u p a lu p lu ć a . V e ć 12 g o d in a b o lu je o d u lk u s d u o d e n i. L i ­
a ne sam o o in d if e r e n t n im p o s lje d ic a m a , j e r u a n a m n e z i k a že je č i se k o n z e rv a t iv n o . P o v re m e n o im a ja č e s m e tn je . O d B o ­
p a c ije n t, da s v a k u g r ip o z n u in f e k c iju te šk o s v la d a v a . T o je i žića o v e g o d in e n a v o d n o u s lije d je d n e g r ip e b o lo v i s u p o s ta li
ja s n o , j e r oštećeno f u n k c io n a ln o t k i v o te šk o li k v i d i r a s v a k u pa in t e n z iv n iji. N e k a k o o d o n d a je iz g u b io te k , a ta k o đ e r g u b i n a
i b a n a ln u g r ip o z n u in f e k c iju . A k o u z m e m o u o b z ir , da se n a te žin i. T e m p e r a t u r e i l i ž g a ra v ic e n i j e im a o . U z a d n jih m je s e c
te re n u o v a k o p r o m je n je n o g tk iv a m o g u r a z v it i p n e u m o n ije i a b da na o te k la m u ž lije z d a u d e sn o j p r e p o n i a li g a n iš ta n e b o li.
scesi sa s v im e v e n t, te š k im p o s lje d ic a m a , onda je lo g ič n o , da se O tiš a o je lije č n ik u ik o ji ga je r a d i to čn o g p r e g le d a u p u ­
r a d i o o š te ć e n ju , a n ip o š to s a m o o b e z a z le n im p o s lje d ic a m a tio u b o ln ic u . A p e t it sla b , n a te ž in i iz g u b io m n o g o a li n e zn a
re n tg e n s k o g z ra č e n ja . k o lik o . S to lic a n e re d o v ita , a li n i j e b ila c rn a i l i k r v a v a . M o k r e ­
n je u re d u . P u š i m n o g o , n e p ije , s p o ln e bo lest n e g ira .
I I . I z v je š t a j u p r a v n o g o d b o ra . S ta tu s pra e s e n s : V is o k , č v rs t, m r š a v , a fe b rila n .
G la v a , v r a t , p u lm o i c o r k lin ič k i b. o. A b d o m e n o s im laike
N o v i č la n o v i:
o s je tljiv o s ti p o d ž lič ic o m n a p r it is a k n e p o k a z u je niš ta n a ro ­
d r. R a tk o G a l e t o v i ć , l i j e č . p r i p r a v n i k , Z a g re b čita . S le z e n a i je tr a se n e p ip a ju . U o b im a x ila m a p i p a ju se
d r. B a ld o M a r i n o v i ć, g ra d . opć. lije č n ik , D u b r o v n ik p o je d in i o v e ć i č v o r ić i, s re d n je t v r d i , b e z b o ln i, k o ji o d g o v a r a ju
d r. I v a n M r l j a k , lije č n ik O u z o r a , B o ro v o p o v e ć a n im a x i la m im f im f n im ž lije z d a m a . Z e b r o w s k ije v e ž l i ­
d r. E d i t V o n d r a č e k R e t h y , p r a k t . lije č n ic a , D a r u v a r . je zd e o b o s tra n o p o v e ć a n e , t v r d e . U o b im p re p o n a m a p ip a ju se
I s t u p ili č la n o v i: p o v e ć a n e lim f n e ž lije z d e osobito u d e sn o j, g d je n a jv e ć a dosiže
d r. H in k o F r e u n d , lo g o p e đ , Z a g re b . v e lič in u š ljiv e .
D a k le k a k o v id im o sa s tra n e p lu ć a n e m a m o n ik a k a v m o
U m r l i č la n o v i: m e n a t k o ji b i n a s u p u ć iv a o n a te šk o o b o lje n je is tih , o s im m o ­
d r. D r a g u t in W e i s s , g ra d . f iz ik , K r iž e v c i g u će s p o m e n u te Z e b r o w s k ije v e ž lije z d e k o je o tiču k o d p lu ć n ih
d r. I v o M a t a n i ć, sre s k i lije č n ik , V a lp o v o p ro ce s a
te p o č a s n i i d o p is n i č la n Z b o r a g. d r. M i la n J o v a n o v i ć P o a n a m n e z i i lo k a ln o m n a la z u u p r e p o n a m a tražilo* se
B a t u t , k r . j. r . s veu č. p ro fe s o r u m i r u , B e o g ra d . p r v o m a lig n i p ro c e s u p r o b a v n o m t r a k tu . R e n tg e n s k im p r e ­
g le d o m n a š li s m o da je pro b a rvn i t r a k t b. o. o s im p r i j e spo­
P re d s je d n ik k o m e m o rir a u m r le č la n o v e , n a p o s e p o k . p o ­
m e n u to g č ira n a d v a n a e s tn ik u .
časno g i d o p isn o g čla n a d r a M ila n a J o v a n o v i ć B a t u t a ,
R a d i p o v e ć a n ih a x i la m ih lim f n ih ž lije z d a s u s p e k tn ih na
o s v r ć u ć i se n a n je g o v ra d n a p o lju u n a p r e đ e n ja n a ro d n o g z d r a v ­
lja k a o i n a v e ze , k o je je u v r ije m e svo g a n a ja k t iv n ije g ra d a m e ta s ta ze p a c ije n t u s u u n a to č n e g a tiv n o g k lin ič k o g n a la z a p r e ­
p o d rž a v a o sa Z b o r o m lije č n ik a , č i ji je b io č la n od god. 1900. g le d a n a p lu ć a r e n tg e n s k i te je n a đ e n s lije d e ć i p ro c e s : je d a n
č v o r v e lič in e m a le ja b u k e s m je š te n u b a z i g o r n je g de sn og
P r e d s je d n ik p r io p ć u je p o t o m s k u p š tin i, da je 13. o. m j.
re ž n ja . B ro n h o g ra f s k i je d o k a za n o da ta j č v o r n e ra s te u b r o n
p r e m in u o u B e č u d r. K le m e n t U r p a n i , g e n e ra lš ta b n i lije č n ik
u m . u 98. g o d in i ž iv o ta . P o k o jn ik je b io p o s lje d n ji ž iv u ć i č la n h u s u n e g o iz v a n n je g a fe s v o jim e x p a n z iv n im ra s to m ra z m ič e
bro m h u le . V e ć se r e n tg e n s k i v id je lo da se t u r a d i o p r im a r ­
o s n iv a č Z b o r a lije č n ik a i č la n p r v o g a Z b o r o v o g o d b o ra (v . L ije č .
n o m n e o p la sm a ts k o m čivo ru u p lu ć im a . N je g o v u h is to lo š k u
V je s . 1938. b r . 4. str.
g r a đ u s a z n a li sm o e x tir p a e ijo m p o v e ć a n e lim f n e ž lije z d e , a
S k u p š tin a sa p o k lik o m » S la v a « o d a je poča st u m r l i m čla­
h is to lo š k i n a la z g la s i: c a rc in o m a s o lid u m . P re m a to m e se k o d
n o v im a Z b o ra .
našeg p a c ije n ta r a d i u z s ta ri u lc u s d u o d e n i o p r im a r n o m k a r c i ­
K n j i ž n i c i Z b o r a p o k lo n ili s u ; n o m u p lu ć a sa m e ta s ta z a m a u a x ila m e i in g v in a ln e li m f n e ž l i ­
je zd e . P o to n je s u k o d p lu ć n ih t u m o ra dosta r ije t k e a li tr e b a
U d o v a d ra M . D e ž m a n a : 273 k o m . m e d ic , k n jig a , 45 r a z n ih
d r ž a t i n a u m u da baš p lu ć n i k a r c in o m i zn a d u m e ta s ta z ir a ti n a
k o m p le tn ih i n e k o m p le t n ih g o d išta m e d io , časopisa.
n a jt ip ič n ija m je s ta .
D r . V I . F r a n k o v i ć : 14 n e k o m p le t n ih g o d išta r a z n ih m e d ie ,
časopisa. D r u g i p a c ije n t je 40 god. sta r, trg o v a c iz S a ra je v a .
D a se o d v iš e n e z a d r ž a v a m a n a m n e zo m n a v e s ti ću te k , da
D r . F . G o jt a n : 40 k o m . r a z n ih m e d ic in s k ih k n jig a , 20 r a z n ih
p a c ije n t z a d n ju g o d in u da n a im a s m e tn je r a d i p o v iš e n o g tla k a
n e k o m p le t n ih časopisa k a o i p o je d in ih b r o je v a n e k ih časopisa.
b u b re ž n e e tio lo g ije . T u ž i se n a g la v o b o lju , v r t o g la v ic u , s v je t iu
D r . J . P a le č e k : 8 k o m . m e d ic , k n jig a i n e k o lik o b r o je v a sta­
c a n je p r e d o čim a . U u r in u m u je b je la n č e v in a .
r i j i h go d išta L ije č n ič k o g V je s n ik a .
P r e d d v a tje d n a iz b a c io k a š lje m p je n u š a v u s v ije t lo c r v e ­
S a n a to r ij Z e le n g a j: 9 k o m p le tn ih i n e k o m p le tn ih god išta
n u k r v . In a č e n e m a n ik a k o v ih te g o b a , n a te ž in i n i j e iz g u b io .
L ije č n ič k o g V je s n ik a , 1 m e d ic , k n jig u .
O d statusa n a v e o b ih : n e je d n a k e p u p ile , s tra b is m u s d iv e r ­
D r . S t j. S ta n k o v ić : 120 k o m . r a z n ih m e d ic , k n jig a , 5 r a z n ih
gerla. p a ra d e n to s u .
m e d ic , časopisa k o m p le tn ih g o d iš ta k a o i p o je d in ih b ro je v a .
N a le đ im a u desnoj s k a p u la rn o j l i n i j i u v is in i s p in e sca­
D r . M ir o s la v Š l e z i n g e r p o k lo n io je Z b o r u ii u d je l
p u la e p o d k o ž n i č v o r v e lič in e o ra h a , d o n e k le s ra sao sa p o d lo ­
za d ru g e za p o d iz a n je lije č n ič k o g d o m a u Z a g re b u u v r ije d n o s ti
g o m , n a p r it is a k b o la n , z a k o je g p a c ije n t n a v a d a da g a osjeća
o d D i n 200.— .
te k z a d n jih d v a tje d n a . ,
U p ra v n i odbor Z b o ra n a js r d a č n ije se z a h v a lju je d a ro v a ­ P lu ć a b. o. n a s r c u I I . a o r ta ln i to n n a g la š e n .
t e ljim a . O d la b o r a t a r ijs k ih p r e tr a g a n a đ e n je p o v iš e n k r v n i p r i t i ­
s a k : 210/140 m m H g .
3. P ro f . d r. B r a n k o D r a g iš ić (d je č ja k lin . — p ro f. d r. E. U m o k r a ć i a lb u m e n u tr a g o v im a , d o k je s e d im e n t b. o.
M a ye rh o fe r) : H e m o ig ra m p o k a z u je n o r m a la n b r o j e r itro c ita d o k su
N a š a is k u s tv a k o d p ilo ro s p a z m a d o je n č a d i. le u k o c iti u m n o ž e n i 15.000 sa r e la t iv n o m i a p s o lu tn o m lim f o p e
n i j o m od 5 posto W a R i B e c h e r n e g a tiv n i. O s ta t n i d u š ik u k r v i
(Iz a ć i će i n .e x te n s o u L . V .)
50 m g %.
U 20.07 z a k lju č u je p r e d s je d n ik s k u p š tin u . U s p u t u m u u z o p e to v a n e p r e tr a g e b . tb c n i j e n a đ e n , a li
se s ta ln o n a la z ilo m n o g o o m a š će n ih e p ite ln ih stanica*.
R a d i h e m o p tiz a u č in je n a je re n tg e n s n im k a p lu ć a k o ja p o ­
R e d o v ita m je s e č n a sk u p štin a H rv. lije č n ič k o g Z b o ra
k a z u je s lije d e ć e : I n f r a c la v ik u la m o li j e v o h o m o g e n a o š tro o g ra ­
održana! d n e 10. X . 1940. u 18.15 s ati u p re d a v a o n ic i
n ič e n a s je n k a v e lič in e m a lo g ja je ta k o ja se sta p a sa p r o š ir e ­
H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a n o m h ilu s n o m s je n o m . L a te ra lm o n iž e im a d e m o n i z m a g lu š a
v i h s je n k i k o je o d g o v a r a ju ra s p a d im a d a k le s iste m u k a v e r n i.
P re d s je d a : p ro f. d r. V la d im ir C e p u lić
O s ta lo p lu ć n o p o lje b e z p ro m je n a . R a d i s u m n je n a m a lig n i p r o ­
Z a p is n ič a r: d r. F r a n jo V i š n a r ces e x t ir p ir a n je č v o r n a le đ im a i h is to lo š k i p re tr a ž e n . R e z u l­
ta t p r e tr a g e g la s i c a rc in o m a s o lid u m .
1. D e m o n s t ra c ije :
P re m a to m e k o d d ru g o g p a c ije n ta im a d e m o p o n o v n o c a r c i­
D r. R adova n I v a n č i ć (m e d . k lin . — p ro f. d r. I. H . B o tte ri) : n o m a p u lm o n u m sa m e ta s ta z a m a u le đ n u m u s k u la t u r u , k r o ­
n i č n i n e fritis . K a k o s m o v i d j e l i r a d i se t u o d v a p ro to tip a
S lu č a j c a rc in o m a p u lm o n u m sa a t ip ič n im m e ta s ta z a m a p lu ć n ih k a rc in o m a i za to s m o i h z a je d n o i p r ik a z a li. K o d p r v o g
P r ik a z a t ću V a m t r i p a c ije n ta , k o ji b o lu ju od k a rcim o ip a , p a c ije n ta s o lid a n č v o r k o j i lo k a ln o n e p r a v i n ik a k o v e s m e tn je
a k o ji s u u n e k u r u k u p a n d a n i. H t i o b ih n a ro č ito p o d c rta ti da a li ra n o v e ć m e ta s ta z ira i te k s u m e ta s ta z e p r v i s im p to m b o ­
n i u je d n o m od ta t r i s lu č a ja n is u p a c ije n t i d o šli k n a m a r a d i le sti. K o d d ru g o g p a c ije n ta r a d i se o p e t o in f ilt r a t iv n o m ra s tu
s m e t n ji iz a z v a n ih k a rc in o m o m , n e g o p r v e n s tv e n o r a d i d ru g e u tu m o ra k o ji d o v a đ a v e ć r a n o do ra s p a d a i a r o z ije k r v n i h ž ila
p o r e d b i s k a rc in o m o m la k e b o le sti. te n a ta j n a č in i m it ir a u p a ln e s p e c ifič n e p ro ce s e u p l u ­
520

ćim a . D if e r e n c ija ln o d ija g n o s tič k i p r o t iv tb c g o v o r i o p e to v a n o D is k u sija :

n e g a tiv n i n a la z s p u tu m a . N e k o ji a u to ri n a v a đ a ju đ a se k o d P ro f. d r. I v a n B o t t e r i : o v a t r i p r ik a z a n a s lu č a ja nas
p lu ć n ih tu m o ra n a la z i u s p u t u m u re d o v ito o m a š te n e e p ite ln e u p u z o r u ju n a d v a v a ž n a m o m e n ta . P r v o , n a često ću k a rc in o m a
s ta n ic e tz v . F e t tk o e m c h e n k u g e ln , n o m i z n a m o da se te iste k o d na s i d ru g o , n a č in je n ic u , da n i je d a n o v a j s lu č a j n i j e p r e ­
s ta n ic e n a la z e i k o d tb c , a da n e g o v o r im o o n jih o v o m n a la z u p o z n a t, n i is p ra v n o d ija g n o s tic ira n , nego* s u s v a t r i u p u ć e n a
k o d d r u g ih p lu ć n ih bo lesti, p a č a k i k o d v r a t n e d ifte rije . u k l i n i k u s p o s v e k r i v i m d ija g n o z a m a . T r e ć i s lu č a j j e n a ro č ito
N a js ig u r n ija p r e tr a g a k o ja v e ć r a n o d a je r e z u lt a te je r e n t in te re s a n ta n , a* u p u ć e n j e u k li n i k u k a o s a n g v in ir a ju ć i č i r d v a
genska, dii h is to lo š k a p r e tr a g a u k o lik o p o s to je m estastaze. naestnilka. T o č n im is p it iv a n je m je u s ta n o v lje n o , da p o s to ji k a r ­
c in o m m a m m e s r e g io n a r n im m e ta s ta z a m a desne s tra n e . U z to
S lu č a j a tro fič n e c iro z e je tr e sa p r im a r n i m c a r c in o m o m m a m m e p o s to ji a tro fič n a c iro z a je tr e sa s p le n o m e g a lijo m i ascitesom .
T r e ć i p a c ije n t je 38 g o d in a s ta r, p o ljo d je la c i z Z a g o rja . T o č n i n a la z k a rc in o m a to z n o g č v o ra desne m a m m e n e is k lju č u je
F a m ili j a m a a n a m n e za b . o. m o g u ć n o s t, da je i to m e ta s ta za , j e r se n e d r ž i m a m ile n i s re ­
K a o d ije te p r e b o lio d iz e n te r iju . V e ć v r l o dug o cca 15 go­ d in e g la n d u la r n o g d ije la m a m m e , v e ć le ž i v iš e p e r ife rn o p re m a
dina im a s m e tn je sa s tra n e že lu c a . Ž e lu d a c m u je v r l o o s je t­ g o re i p o m ič a n je . D a k le p o s to ji s u m n ja i n a p r i m a m i k a r c i ­
l j i v , te n a s v a k o te že je lo im a b o lo v e p o d ž lič ic o m i p o d r ig i­ n o m c iro tič n e je tr e s m e ta s ta za m a .
v a n je . Ž g a r a v ic u im a v r l o r ije tk o . P r e d d v a tje d n a o s je tio n a
je đ n o ć slabost, v r t o g la v ic u te iz g u b io s v ije s t. P o s lije je o p a zio p r im . d r. M . G r o s s m an n :
da m u je s to lic a c rn a i iz m ije š a n a sa ta m n o m k r v i . P a r dana H t i o b ih u p o z o r it i, da sm o u r a n ije v r i j e m e im a li v r l o d o ­
k a s n ije p o v r a tio je m n o g o u s ire n e k r v i . P ostao je v r l o slab b re re z u lta te s W e lt m a n n o v o m p r o b o m k o ja b i i u to m s lu č a ju
i b lije d te m o r a od o n d a le ža ti. b ila od d ija g n o s tič k e v r ije d n o s t i. P o tre b n o je d a se o n a ra d i
A p e t it s la b . N a te ž in i iz g u b io a li n e z n a k o lik o . p r e m a o r ig in a ln o m W e lt m a n n o v o m p r o p is u ; o n d a d a je o d lič n e
D o k je b io z d r a v p u š io je u m je r e n o . P io je n e re d o v ito , d o k i v r l o o s je tljiv e re z u lta te . I k o d o v o g b i b o le s n ik a p o m a k n u ć e
s p o ln ih b o le s ti n i j e im a o . n a desno g o v o r ilo u p r ilo g d ija g n o z e a tro fič n e c iro z e .
P a c ije n t je o n iz a k , sla b , m r š a v , v o š ta n o b lije d e k o že i b li­
je d ih v i d l j i v i h s lu z n ic a . S u b f e b r ila n . G la v a i v r a t b. o. P r im . d r. L u j o Th a lle r, p re d s t. in t. o d je la B . M . S .:
T h o r a x : s im e trič a n , s re d n je d u g , u za k , o b je s tra n e s u d je ­
l u j u je d n a k o u d is a n ju . U desnoj m a m m i p r s t i p o l iz n a d m a ­ S lu č a j b a la n tid io z e
m ile p ip a se t u m o r v e lič in e o r a h a v r l o t v r d e k o n zis te n c e , č v o B o le s n ik , k o je g a V a m o v d je p r ik a z u je m došao j e p ro š lo g
r a v , sa k o ž o m i p o d lo g o m n i j e sra stao. A x il a r n e lim f n e ž lije z d e tje d n a u n a šu b o ln ic u p o s la n o d s v o je g a lije č n ik a zb o g p r o lje ­
n a desnoj s tr a n i p o ve ć a n e , t v r d e , b e zb o ln e . v a , k o j i t r a j u v e ć n e k o lik o m je s e c i. T i s u p r o lj e v i p r a ć e n i k o
P lu ć a i s rc e b e z p a to lo š k o g n a la za . lik a m a , a sto lic a je b iv a la s lu z a v a i k r v a v a . K l i n i č k i n a n j e ­
Abdom en iz b o č e n s tije n k a n a p e ta , p o k a z u je fe n o m e n m u n i j e m n o g o v id je t i. I z m u č e n č o v je k p e d e s e tih g o d in a .
flu k tu a c ije , s le ze n a i je tr a n e d a d u se r a d i ascitesa n a p ip a ti. T r b u h n a p r it is a k b o la n na pose k o lo n i s ig m a g d je ih je m o g u ­
P u n k c ija a b d o m e n a d a je te k u ć in u žu ć k a s te b o je , spec, te ­ će p ip a t i. N a d k o k c ig e u m o m u lc u s , k a o da je d e k u b itu s . U
žin e : 1.016, sa n e g a tiv n o m R iv a lt in o m re a k c ijo m . lin e i a lb i b r a z g o tin a o d d v ije o p e ra c ije : p r v e r e s e k c ije že lu c a
M ik ro s k o p s k a p r e tr a g a ascitesa b. o. O d la b o r, p re tra g a r a d i u lc u s a d u o d e n i i d ru g e z b o g k ile k o ja je n a s tu p ila iza
s p o m e n u o b ih s a m o : S E k r v n i h tje le š a c a k o ja iz n a š a 100 o d ­ p r v e o p e ra c ije . O p e r a c ije o b a v lje n e s u p r e d n e k ih p e t g o d in a .
nosno 120 u p r v o m i d r u g o m satu. N a d a lje k r v n u s lik u k o ja R a d i se e v id e n tn o o d iz e n te r ič n o j s lic i k o ja m o ž e n a s ta ti u s li­
p o k a z u je e x tr e m n u a n e m iju o d 1,660.000 e r it ro c it a sa 18 p o s to H b je d c ije lo g a n iz a b a k te rija , p ro to zo a , g lis ta , o t ro v a , p a i en do ­
te 6.700 le u k o c ita sa n o r m a ln o m d if e r e n c ija ln o m s lik o m . W a R i g e n ih s m e tn ja . A n a liz a to ga k o m p le k s a b ila je o v d je v e o m a
T a k a ta n e g a tiv n i, L e u k o W id a l p o z it iv a n , b r o j le u k o c ita pa d a b r z o g o to v a , j e r je u n a t iv n o m e p r e p a r a t u n a š la s e stra n j o j n e ­
po o p te re ć e n ju je tr e sa m lije k o m z a 10 posto. p o z n a te o rg a n iz m e , k o je s a m m o g a o o d m a h d a u t v r d i m k a o b a
S to lic a d a je p o z it iv n u b e n z id in s k u r e a k c iju , u m o k r a ć i n e ­ la n t id iu m c o lli. M i k r o f o t o g r a f i e to ga p a ra z ita , što s m o ih o d ­
m a n iš ta n a ro č ita . ' m a h u č i n i li o v d je V a m p r ik a z u je m . S I. 1. i 2. R a d i se o v e o m a
R e n tg e n s k o m p r e tr a g o m p r o b a v n o g tra k ta n a đ e n o je da
p a c ije n t im a d e v r l o p r o š ire n e v e n e o ezo fag u sa u a b o ra ln o m d i­
je lu , d o k n a la z is k lju č u je u lc u s i l i m a lig n i pro ce s u k o je m bi
m o g li n a ć i u z r o k k r v a r e n ja .
R e n tg e n p lu ć a to. o.
P r i j e s p o m e n u ti č v o r u de sn oj m a m m i k o ji a n a m n e s tič k i
p o s to ji te k p a r m je s e c i e x t ir p ir a n je i p r e tr a ž e n u z o p r a v d a n u
s u m n ju da se t u r a d i o za s e b n o m m a lig n o m p ro c e s u . T o m iš lje ­
n je p o tv rđ e n o je h is to lo š k o m p r e tr a g o m č i ji n a la z g la s i C a so­
lid u m . I
P re m a c ije lo j k lin ič k o j s lic i u z p r im a r n i k a r c in o m m a m m e
došlo je u p r v o m re d u u o b z ir c irrh o s is h e p a tis u s p rk o s n e g a ­
tiv n e ta kate, k o ja je i o n a k o p o z it iv n a s a m o u 90 posto.
U č in je n je p n e u m o p e rito n e u m . S n im k a a b d o m e n a n a k o n
p n e u m o p e rito n e u m a p o k a z u je p o v e ć a n u s le z e n u d o k s u je tr a
s m a n je n a i n e ra v n a , č v o r a v e p o v rš in e .
D if e r e n c ija ln o d ija g n o s tič k i do šlo je u o b z ir k o d n a še g p a ­
c ije n ta : lu e s h epa tis, M o rb u s B a n t i, tro m b o z a v e n a e lie n a iis ,
c a rc in o m a to zn a c iro z a te k o n a č n o a tro fič n a L a e n e c o v a c iro za .
š to se tiče lu e sa zn a d e m o d a on m o ž e im i t ir a t i u z d ru g e bo­
le sti je tr e i h ip e r tro f ič n u i a tro f ič n u c iro z u , a li k o d našeg p a ­
c ije n ta fa le n a m n e sa m o a n a m n e s tič k i p o d a tc i nego* s u W a R
i o sta le r e a k c ije u s m je r u lu e s a n e g a tiv n i.
P r o t iv B a n tije v e b o le s ti im a d e m o to što je p a c ije n t postao
n a g lo a n e m ič a n . A n a m n e z a n a m ja s n o o p is u je n a g lo k r v a r e n je
k a o u z r o k a n e m ije . K o d m o r b u s B a n t i im a d e m o a n e m iju k o ja
se v r l o p o la k o r a z v ija .
T r o m b o z a v e n a e lie n a iis im a d e v r l o s lič a n to k k a o i c irr h o
sa n o k o d našeg b o le s n ik a n e m o ž e m o n a ć i u z r o k tro m b o z i,
tr a u m u i l i u p a lu . N a d a lje k o d čiste tro m b o z e n e m a m o ascites,
je d in o a k o je g r u š a n je k r v i p re š lo i n a v e n u p o rte . A s c ite s se
j a v lj a je d in o k ao z n a k k o m p lik a c ije a o n d a im a d e m o i d ru g e
s im p to m e .
R a d i s p o m e n u to g k a rc in o m a m a m m e m o g li b i p o m is liti i n a
k a rc in o m a to z n u c iro z u je tre , a n je g a s a m o g a t. j. k a rc in o m a
m a m m e s h v a tit k a o m e ta s ta zu . N o m i zn a m o da k a r c in o m i k a o
p r o g r e s iv n i pro ces id e p o v e ć a n je m je tre k o ja o v d je fa li.
P re m a s v e m u o v d je n a v e d e n o m e ja s n o je da se t u r a d i o
C ir r h o s is h e p a tis a rtro fic a n s sa p r im a m i m k a rc in o m o m m a m m e
sa m e ta s ta z a m a u a x ilu iste s tra n e , te k o n a č n o o te šk o j a n e ­
m i j i p r o š ire n e v e n e u g o r n je m d ije lu p r o b a v n o g tr a k ta , a za
k o je zn a m o da s u n e rije tk o u z r o k s m r t i u c iro tič a ra .
 521

v e lik o m e p a r a z itu k o j i m o ž e da n a ra s te p re k o desetine m i l i ­ 2. I z v je š t a j u p r a v n o g o d b o ra

m e t r a v e lič in e . S a v je o v i t c ilija m a i im a d e v e li k u s v rn u tu k a o N o v i č la n o v i: d r. V i t o ld R it te r m a n n , opć. lije č n ik ,
k o d š ta p a s tih le u k o c ita je z g r u i d v i j e p u lz ir a ju ć e v a k u o le . B os. S a m a c.
K r e ć e se u s v je ž o j s to lic i p o m o ć u c ilija v e lik o m b r z in o m i P re d s je d n ik s a o p ću je , da će se re fe ra ti o p r o b le m u p o p u ­
u p r a v o je k ra s n a s lik a , k a d a ih deseci ju r e k r o z v id n o p o lje . la c ije o d rž a ti u č e t v r ta k d n e 24. i u p e ta k d n e 25. o. m j . o d
D ija g n o z a p a r a z ita v e o m a je la k a i n ije č u d o da je o t k r it jo š 18— 20 sati.
pe d e se tih g o d in a p ro š lo g a v ije k a . M e đ u t im č u d n o je k a k o je
r jie d a k k o d č o v je k a . D o k je ta j p a r a z it g o to v o r e d o v a n n e p a P r im . d r. S . H o f m a n , (p re đ s t. re n t, o d je la B . M . S .) :
to g e n gost u c r ije v im a s v in ja : 1931. n a b r o ja o je je d a n k a n a d ­
s k i a u to r s v e g a m a n je od 250 p u b lik o v a n ih s lu č a je v a o b o lje n ja B i t i z n a č e n je k im o g ra f ije
k o d č o v je k a , d o k ih je za v r i j e m e iz d a v a n ja N o th n a g e lo v o g a
(Iz a ć i će in exte nso u L . V .)
p r ir u č n ik a , d a k le n a p r e k r e t n ic i s to lje ć a b ilo o p is a n o je d v a
D is k u s ija :
č e t v r t s to tin e . P ro b le m da l i je u o p ć e b a la n t id iu m k o d č o v je ­
k a p a to g e n i li da l i se o n n a s ta n ju je te k k o d o n ih k o ji su in a ­ p ro f. d r. I. H . B o t t e r i : h tio bih. p o d v u ć i p r a k t ič n u v r i ­
če b o le s n i n a c r ije v im a te je o n d je te k k o m e n z a l, p ostojao je je d n o s t k im o g r a f ije k o d čistog z a t a jiv a n ja lije v o g srca . A k o n a
s a m o n e k o v r ije m e . Ia k o i o v a j n a š p a c ije n a t k a ž e da je 1914 de sn om r u b u v id im o d o b re i ja k e p u lz a c ije , a n a li j e v o m slabe,
b io k o d na s u b o ln ic i zb o g d iz e n te r ije je d v a im a d e m o p r a v a to z n a č i, da je m iš ić desnog s rc a jo š sn a ža n , ai da je o s la b lje n
m is liti d a iz m e đ u te d v i j e b o le s ti im a d e veze . N a s u p ro t to m e m iš ić li je v e Jk lije tk e .
u h is to lo š k im p re p a ra t im a n a la z i se b a la n t id iu m u t k i v u i u P re d s je d n ik z a h v a lju je p re d a v a č u n a z a n im ljiv o m p r e d a ­
k a p ila r im a , p a č a k u g n o ju p lu ć n ih apscesa. K o d na še ga b o le ­ v a n ju , u k o je m je p rik a z a o o v u v a ž n u i n o v u d ija g n o s tič k u m e ­
s n ik a u p r v i m s to lic a m a č in ilo se, da č in i v iš e o d p o la v o lu ­ to d u , t im v iš e što je p o n o v io to p r e d a v a n je , k o je je o d rž a o u
m e n a n je z in a . U k lo n im o l i te r a p ijo m p a ra z ite i b o le s t p re s ta je . H r v . re n tg e n o lo š k o m d r u š tv u . Z a p r a v o je p r e d a v a n je b ilo p r v o ­
K a r a k te r is tič n o je za bo lest, d a d o la z i k o d lj u d i , k o ji se in te n ­ b itn o n a m ije n je n o p le n u m u Z b o r a , a li ga je g o s p o d in p re d a v a č
z iv n o b a v e s v in ja m a i s v in jo g o js t v o m , p a je t o i k o d na še ga ra d i a k tu a ln o s ti o d rža o u re n tg e n o lo š k o j s e k c iji.
b o le s n ik a ta k o . O n sp a d a u r e d v r l o n a p r e d n ih s v in jo g o ja c a u K a k o se u e v e n tu a lija m a n itk o n e j a v lj a z a r ije č , to u 19.40
M r a c li n u te im a d e p o pedeset, šezdeset i v iš e s v in ja n a je d a m s ati p re d s je d n ik z a k lju č u je s k u p š tin u .
p u t. K a k o da r ije š im o z a g o n e tk u da je p a r a z it to lik o čest k o d
s v in ja , a t o lik o r ije d a k k o d č o v je k a ? B e z o b z ira n a a n a lo g ije
Z a p isn ik k o n stitu ira ju će sje d n ic e H r v a ts k o g
k o d d r u g ih u z r o č n ik a in f e k t iv n ih b o le s ti g d je s u p r o b le m i teže
r je š iv i o v d je m o ž e m o da u z r o k t r a ž im o i li u p a r a z itu i l i u čo­ g in e k o lo š k o g d ru štva
v je k u . K a k o k u lt u r a n i j e k o lik o iz lit e r a t u r e v i d i m do danas o d rž a n e 25. s v ib n ja 1940. u p r e d a v a o n ic i H r v a ts k o g 1
u s p je la i l i b a re m n ije u v e ć im r a z m je r im a provođena*: m i m o ­ L ije č n ič k o g d o m a .
r a m o u z e ti u o b z ir m o g u ć n o s t da je za č o v je k a pa to ge n a v rs ta
d r u g a n e g o li on a o b ič n a k o d s v in je i l i da se b a re m r a d i o k a ­ N a z o č n i: g g . B a t o r y , B e r g e r , B r e l i c h , Buzolić,
k o v o m e n a ro č ito m e s o ju . M e đ u t im je d n a k o m o r a m o u z e ti u Cam bj, D i m i t r i j e v i ć , D o k m a n o v i ć, Dolinšek,
r a z m a t r a n je m o g u ć n o s t da č o v je k m o ž e da p o s ta n e g d je k a d a D raža nčić, D u r s t , E i s e n s t ä d t e r , R. F l o r s c h ü t z ,
n e o tp o ra n p r e m a to j ž iv o t in jic i. N i je is k lju č e n o da r e a k c ija V. F lo rs ch ü tz , H au p tfe ld , H ir tz ie r , H e r a k
( i l i da se u č e n ije i z r a z im p H ) s a d rž a ja c r ije v a m o ž e b it i o d S z ab o, K leim berger, K ö r b l er, K oprić, H o c h
v a ž n o s ti za u z r a s t b a la n t iđ ija . M o g u ć e j e d a je za ž iv o t b a la n t i s t e d t e r , J u r i n a c, M i h a j l o v i ć Č e p u l i ć , M o j i ć
đ ija p o tre b n a p ris u tn o s t jo š k a k o v o g a b a k te r ija i l i opet da k a ­ Iv a n o v ić , Nöthig, Reich, Rosezweig, Rošić, Sele
k o v b a k t e r ij in a č e n o rm a la n gost c r ije v a m o r a da p o ta li, da strin, Szabo, V id a k o v ić , Voneš, Zanela, Zoltner.
se u z m o g n e r a z v i t i o n . U s v je ž o j s to lic i p u s t im o l i je p r i o b ič ­ U im e s a ziv a č a s a s ta n k a p ro f. D u r s t p o z d r a v lja s lije d e ­
n o j t e m p e r a tu r i u g ib a v r l o b r z o , za s a t d v a n i j e i h v iš e m o g u ­ ć im r ije č im a :
će n a ć i u n j o j . Je d n a k o i u te rm o s ta to u e p r u v e t i n i j e s u tra ­
P o š to v a n e gospođe i gospo do! U im e s a ziv a č a d a n a š n je g
d a n m o g u ć e n a ć i u s to lic i n e g o te k le še ve b a la n t iđ ija , g d je
k o n s titu ir a ju ć e g sa sta n ka H r v . G in e k o l. d ru š tv a s rd a č n o V a s
p r e p u n e b r z o p o k r e t lj i v ih b a k te r ija i s p ira la . S lik a je t ih le še­
s v e p o z d r a v lja m i z a h v a lju je m V a m n a b r o jn o m o d a z iv u . Z a ­
v a u ta m n o m e p o lju p r e k ra s n a , j e r b a k t e r i j i m ile u n j i m a k a o
h v a lj u j e m na p o s e gosp. doc. H a u p t f e l đ u k a o z a s t u p n ik u
u p l ju v c i n a k o m a d u s ta ra m esa.
na še m a t ic e H r v . lije č . Z b o ra , p o d č i ji m će o k r i lj e m d je lo v a ti
U n a to č r ije tk o s ti te b o le s ti s v i se a u t o ri s la ž u s tim e , da na še d ru š tv o . P o z d r a v lja m g. s a v je tn ik a Z o l t n e r a kao za­
s v a k i s lu č a j m o r a b it i p u b lic ir a n i o k o lin a n je g o v a in te n z iv n o
s tu p n ik a B a n s k e V la s t i, g o s p o d in a in s p e k to ra N ö t h i g a k a o
p r o m a tra n a , j e r s u o n i p o je d in i s lu č a je v i ob ičn o te k e m a n a c ija
z a s tu p n ik a g ra d s k o g fiz ik a ta i gosp. p r im a r i j a F l o r s c h ü t z a
je d n o g a š ire g a ža riš ta . Ia k o i z ja v e b o le s n ik a tr e b a p r im it i sa
k a o z a s tu p n ik a H r v . K i r u r š k o g D r u š tv a .
sjkepsom, n a v e o m i je b o le s n ik , da je u r a z g o v o r u s b r a to m
D o z v o lit e m i da k a ž e m p a r r ije č i o o s n iv a n ju na še g a d r u ­
m o r a o k o n s ta tira ti, da je z a d n jih desetak g o d in a p r ilič a n b r o j
štva. M i sm o g in e k o lo z i b i li dosada u d r u ž e n i sa z a s tu p n ic im a
n a p r e d n ih s v in jo g o ja c a u M r a c lin u u m r o u pe d e se tim , d a kle
d r u g ih o p e r a t iv n ih s tr u k a u z a je d n ič k o m d r u š t v u za o p e ra tiv n u
n je g o v im g o d in a m a , p o d s lič n im s im p to m im a , te m i je ča k n e ­
m e d ic in u , p o s lije p r o z v a n im K i r u r š k i m d r u š tv o m . K a o i d r u g d je
k o lik o im e n a n a v e o . A k o se b o le s t n e lije č i r đ a v e je p ro g n o ze ,
a lije č e n je je la g a n o i n e č in i n a ro č itih teškoća. D a v a n e su u s v ije t u sa r a z v it k o m g in e k o lo g ije i o p s t e tr ic ije i k o d n a s se
k liz m e s k in in o m , y a tr e n , ta b le te r iv a n o la i d ru g a p ro to z o v e ć d u lje v re m e n a o s je ća la p o tre b a , da se g in e k o lo g ija i o pste
c iđ n a s re d s tv a sa o d lič n im u s p je h o m . M i sm o d a li e m e tin i za t r i c ij a t r e t ir a ju u s a m o s ta ln o m d r u š tv u . P r i j e 6 g o d in a p r ig o d o m
t r i d a n a n e s ta li s u p a r a z it i p o tp u n o iz sto lice . M is lim stoga, k o n g re s a k ir u r š k o g d ru š tv a u B e o g ra d u iz n io s a m k o le g a m a
da je m o ja d u ž n o s t u p o z o r it i s v e k o le g e n a to ž a riš te b a la n t i g in e k o lo z im a p r ije d lo g , da se o s n u je d r u š tv o , k o je . će g o d iš n je
d io za u M r a c lin u , s m o lb o m , da m e o n a la z im a o b a v je ste . o d rž a ti t r i sa s ta n ka — n a k lin ik a m a u B e o g r a d u , L j u b l j a n i i
Z a g re b u . G o d in e 937. n a k o n g re s u isto g d r u š tv a u L j u b l j a n i n e ­
D is k u s ija : z n a tn i b r o j p r is u t n ih g in e k o lo g a o v la s t io na s je , d a u t u s v r h u
P ro f . d r. I v a n B o t t e r i : v id io s a m češće, n a ro č ito u p ro v e d e m o a k c iju , a li n a ra za s la n e p r is t u p n ic e došla su d v a
D a lm a c iji, da k o d lj u d i , k o ji su h ip a c id n i i l i a n a c id n i b lio zb o g o d g o v o ra ! N a r a v n o , da n is m o d a lje f o r s ir a li s tv a r a n je ta k o v o g
r e s e k c ije ž e lu c a i l i zb o g k r o n ič n o g h ip a c iđ n o g k a ta ra že lu c a , g in e k o lo š k o g d ru š tv a .
često n a la z im o a n to p a ra z ite i to la m b li j u in te s tin a lis , a n g u ilu lu S ad a, k a d a je n a s ta la B a n o v in a H r v a t s k a i k a d s u u n a še m
in te s tin a lis , trih o m o n a s , c e rk o m o n a s i d ru g e . D o b r o d je lo v a ­ Z b o r u o s n o v a n a ra z n a pose bna d ru š tv a , d r ž a li s m o i d rž im o ,
n j e e m e tin a k o d o v o g s lu č a ja z n a č i, da je in f ic ir a n a s lu z n ic a da j e došao čas, da se o s n u je p ose bno H r v . g in e k o l. d ru š tv o .
c r ije v a , j e r s e m e tin o m p o s tiz a v a m o efek te s a m o k a d u z r o č n ik G in e k o lo g a u B a n o v in i H r v a t s k o j k o je im a d e do 50, a g in e k o l. i
p r e la z i u s tije n k u c r ije v a . T o je p o z n a to k o d am e b n e d ize n te ­ g in e k o lo š k o o p s te tr ič n lh o d je la 9. (Z a g re b 3, O s ije k 1, S u š a k 1,
r ije , g d je e m e tin d o b ro d je lu je k o d v e g e t a tiv n ih o b lik a , p a r a ­
Š ib e n ik 1, S p li t , D u b r o v n ik 1, M o s ta r 1), k o jim a će u r o k u o d
z ita , k o ji p r o d ir u u s tije n k u c r ije v a , a n e d je lu je p r o t i v cista
g o d in u da n a p r id o ć i jo š 2 u Z a g re b u (b o ln ic a m il. se sta ra i n o v a
i m i n u t a o b l lk a , k o ji se n a la z e u s a m o m s a d rž a ju c r ije v a .
Z a k la d n a b o ln ic a ), d a k le 11. D r ž im o , da ćem o m a r l j i v o m s u r a d ­
d r. M . M a l o j č ić : n jo m n a o b iln o m m a t e r ija lu t ih 11 o d je la u z p o m o ć k o le g a u
Z a h v a la n sa m g. p ro fe s o ru n a u p o z o r e n ju , d a je p o n a v o ­ p ra k s i, m o ć i is p u n it i s v o ju za d a ću .
d im a o v o g b o le s n ik a u m r lo u M r a c li n u n e k o lik o lic a o d c r i­ G in e k o lo g ija i o p s t e tr ic ija se — r e k o h — i u v a n js k o m
je v n o g o b o lje n ja . N a m a , k o ji r a d im o u to m s e lu p r ilič n o su s v ije t u s v r e m e n o m s v e v iš e e m a n c ip ira la o d k ir u r g ij e , n e sam o
d o b r o p o z n a te d ija g n o z e p r i j e s m r ti, p a ću u t o m s m je r u n a s to ­ k a o s a m o sta ln a s tr u k a , n e g o i baš o s n iv a n je m v la s t it ih d ru š ta v a .
ja t i da p r o v j e r i m n a v o d e b o le s n ik a . M o d e m i r a z v it a k n a še s t r u k e n a s u č i, da g in e k o lo g ija n i j e v iš e
N e z n a m , je l i g. p ro fe s o ru p o z n a to da je o v a j b o le s n ik ta k o e m in e n tn o sa m o k ir u r š k a s tr u k a . M o ž d a v iš e n e g o u d r u ­
im a o m e ta lu e tič n o o b o lje n je ? g im g ra n a m a m e d ic in e a k tin o t e r a p ija , p a o n d a e n d o k rin o lo g ija ,
P rim . T h a lle r : znam , W a s s e rm a n je i sada p o z i­ o d re d ile su s m je r u r a z v i t k u g in e k o lo g ije . I u o p s te tric iji je
t iv a n . te h n ik a do se gla s v o j v r h u n a c i n o v ija is t r a ž iv a n ja i n a p re d a k
522

tr a ž i se u d r u g im s m je r o v im a . K to m u d o la zi s v a g d đ e u s v ije t u I. B e r g e r :
p it a n je a b o rta , o p s k rb e r o d iije o s o b ito n a s e lu , p r e n a ta ln a i

V7
» H y d r o p s fe tu s u n iv e r s a lis « .
p o s tn a ta ln a s k r b za m a j k u i d ije te itd . itd . — s v e p ita n ja , k o ja (Iz a ć i će i n e x te n s o u o v o m časop isu)
ne će d ru g e o p e ra tiv n e s tr u k e in te re s ira ti, a k o jim a s v im a ćem o
i m i u n a š e m d r u š t v u tr e b a ti p o s v e titi p u n u p a ž n ju . V a m a je U d is k u s iji u z i m a j u r ije č g g .:
d o b ro p o z n a to , da k o d n a s jo š g in e k o lo g ija i o p s te tr ic ija n i j e
Z a n e l a : U v e z i s in te re s a n tn im p r e d a v a n je m k o le g e g.
e m a n c ip ira n a o d k ir u r g ij e , a ip a k je k a o i d r u g d je u svijie tu
B e rg e ra , d o p u s tite m i, da iz n e s e m s lu č a j (414 god . 1908.) i z G in e k .
o p r a v d a n n a š z a h t je v , d a i u m a n ji m b o ln ic a m a z a s tu p a ju g in e ­
K lin ik e . G o d in © 1908. d o v e z li s u u s ta ro R o d iliš te iz sela k o d
k o lo g iju a n a ro č ito o p s t e tr ic iju p o tp u n o iz u č e n i g in e k o lo z i, do­
tič n o o p s te tr ič a ri; to je p ita n je n e s a m o s tru č n o , n e g o i s ta le š k o S te n je v c a r o d i lj u u v r l o te š k o m s ta n ju . R a d ilo se o r u p t u r i
— v a ž n o z a d a n a š n ju b r o jn u g e n e ra c iju m la d ih v r s n ih g in e u te ri, č e d o je le ž a lo u n o ž ič n o m p o lo ž a ju , b ilo je ta k o n a b u h lo ,
k o lo š k o o p s te trič k ih s tru č n ja k a . da e k s tra k c ija p e r v ia s n a tu ra le s n i j e u s p je la , p re m d a se G y o
M i s m o V a m , gospo đe i gospo do, p o s la li u p it , d a li i V i n o m is p ra z n ila i z p lo đ o v o g tr b u h a v e ć a k o lič in a v o d e . Iz v rš e n a
d r ž ite da j e 'o s n iv a n je p o s e b n o g g in e k o l. d r u š tv a p o tre b n o , j e l a p a r a t o m ia i t i m p u t e m iz v a đ e n o je d ije te , k o je j e d ije lo m
u je d n o s m o V a m p r il o ž i li p r is t u p n ic u da je , a k o se s n a š im le ža lo u v a g in i, a d ije lo m u t r b . u t l in i. R a d ilo s e o o e d e m a
n a z o r im a slažete, is p u n ite . D o b i li s m o 41 p r is t u p n ic u , a n e k o lik o u n i v e r s a li s fetus: g la v a , p rs a , r u č ic e i li je v a n o žic a
će v a lja d a jo š i p r id o ć i. Z b o g to g a d r ž im o , da s m o b i li o v la š te n i b ija h u s iln o e đ e m a to zn i, n a t i m d ije lo v im a b ija š e k o ž a u p r e ­
s a z v a ti d a n a š n ji s a s ta n a k u s v r h u k o n s titu ir a n ja H r v . g in e k o l. r e z u 2 . c m de b e la , u lu b a n j i n i j e b ilo v o d e . Z b o g s ta n ja b o le s n ic e
D r u š tv a . iz v rš e n a j e s u tu r a r u p t u r a e , a d r e n ir a n a je sec. M i k u li c z et p e r
N a m je r a j e n a ša i p r ije d lo g , da se p o č n e s k r o m n o , d a se vaginama. P a t. j e o p e rir a n a 14 s a ti n a k o n p r s k a n ja m a t e r ic e a 57
s a s ta n c i o d r ž a v a ju 3— 4 p u ta g o d iš n je , p r e m a p o tre b i, ž e lji i s a ti n a k o n p r s k a n ja v o d e n ja k a . Č e t v r t i d a n p o s t o p e ra tio n e m
p o z iv u , n e s a m o u Z a g r e b u n e g o i iz v a n n je g a . p o d le g la je p e r ito n it is u . N a s ta la r u p t u r a b ija š e n e o b ič n ih d i­
P r a v i la d r u š tv a o d n a s p re d lo ž e n a p r i m i l i ste i im a m m e n z ija : r a z d o r p r e la z i o d d o n je g s e g m e n ta n a a k t iv n i d io
iz v ije s titi, da j e U p r a v n i o d b o r H r v . L i je č . Z b o r a u č in io n e k e m a t e r ic e i s iž e do fu n d u s a , n a is tm u s u se r a š lja u 2 k r a k a . R a d i
p ro m je n e u P r a v i ln ik u , k o je ć u V a m p r o č ita t i. O n e su : se o X I I p a r a . P o re d m u lt ip a r it e t a k a o đ is p o z ic io n o g m o m e n ta ,
§ 4. g la s i: » Č la n o v i H r v . G in e k o l. D r u š t v a je s u : m o r a m o z a o v a j s lu č a j r u p t u r e s m a t ra t i g la v n im e tio lo š k im
f a k to r o m u n i v e r s a l n i edem fetusa, iz g le d a n a im e ,
a) r e d o v it i; to) iz v a n r e d n i; c) p o ča sni.
R e d o v it im č la n o m m o ž e b it i s v a k i lije č n ik g in e k o lo g , a i z ­ da se u o v o m iz u z e tn o m s lu č a ju v iš e r a d ilo o u t i c a j u d n tra u te
v a n r e d n im s v a k i lije č n ik . R e d o v it im i iz v a n r e d n im č la n o m r in o g tla k a n a s tije n k u m a t e r n ic e n e g o n a d je lo v u č e , k o ja do­
d r u š tv a m o g u b i t i s a m o č la n o v i H r v a t s k o g L ije č n ič k o g Z b o r a . v o d i p re k o đ is tr a k c ije d o r u p t u r e d o n je g se gm e n ta .
N o v i r e d o v it i i i z v a n r e d n i č la n o v i p r im a j u se n a p r ije d lo g O v a je p a c ije n t k a r o d ila p r v o šestero z d r a v e dje ce , a p o to m
d v o jic e s t a r i ji h č la n o v a . P r ije d lo g se p r e d a je t a jn ik u . O p r i ­ šestero m r t v o r o đ e n č a đ i sa m j e h u r im a p o k o ž i, z b o g čega je
m it k u o d lu č u je n a p r ije d lo g o d b o ra r e d o v it i i l i iz v a n r e d n i sa­ o p r a v d a n a s u m n ja d a se r a d i o lu e tič n o j osobi.
s ta n a k d r u š tv a v e ć in o m g la so va . D u r s t : K p r e d a v a n ju k o le g e d r. B e r g e r a i p r im je d b i doc.
P o č a s n im č la n o m , m o ž e b it i o n a j, k o j i j e s tek ao n a ro č ite Z a n e le h o ć u p r im ij e t it i , da m i j e jo š d o b ro u p a m e ti s lu č a j,
za s lu g e z a g in e k o lo g iju i p o ro d n iš tv o . što g a s p o m in je doc. Z a n e la . O v d j e p r is u t n i k o le g a p r im . d r.
P o č a s n i č la n o v i b i r a j u se n a p r ije d lo g o d b o ra n a p r v o m J u rin a c , k o ji j e o n d a b io a s is te n t u s ta r o m r o d iliš t u , isto
r e d o v ito m g o d iš n je m s a s ta n k u u p o s e b n o j to č c i d n e v n o g a r e d a .« će se to g a s lu č a ja d o b ro s je ć a ti. B i l o j e g o le m o d ije te sa u n i
§ 10. d o la z i k a o i § 9. v e r s a ln im e d e m o m ta k o ja g a le a i k o ž a n a g la v i b ila 2— 3 c m .
§ 10 g la s i; » D r u š t v o p re s ta je , ak o je n a s a s ta n k u , k o j i im a d e d e b e la , a n a p r o r e z u j e c u r ila i z n j e te k u ć in a . B o le s n ic a j e b ila
r a s p r a v lja t i o to m e i č i j i je d n e v n i r e d sa t o m to č k o m b a re m go stio n dčarka i z P o d su se d a , p o t a t r ix . N e s je ć a m se da b i u 30
24 da n a p r i j e to g a o g la š e n , p r is u t n a b a r p o lo v ic a r e d o v it ih č la ­ god . p o s lije b i li im a li s lič a n s lu č a j. N a t e m e lju d o s a d a š n jih
n o v a i a k o z a to g la s u je b a re m t r i č e t v r tin e p r is u t n ih r e d o v it ih p u b lik a c ija i p r e d a v a n ja k o le g e B e r g e r a u p o z o r a v a m n a v e li k i
č la n o v a . N e d o đe l i n a s a s ta n a k , n a k o m se r a s p r a v lja o ra s p u b r o j te š k ih to k s ik o z a u n a š e m H r v a t s k o m P r i m o r j u .
š ta n ju d r u š tv a , b a r e m p o lo v ic a r e d o v it ih č la n o v a , t o se z a 14
II. B a t o r y :
da na s a z iv lje d r u g i s a s ta n a k s is t im d n e v n im re d o m , k o ji be z \ /
o b z ira n a b r o j p r is u t n ih r e d o v it ih č la n o v a s tv a r a z a k lju č k e
» N o v i p o g le d i n a p r o b le m a t ik u k a rc in o m a « .
n a d p o lo v ič n 'o m v e ć in o m p r is u t n ih č la n o v a .
P re o s ta la im o v in a d ru š tv a p r e la z i u v la s n iš tv o H r v a t s k o g U o r g a n iz m u r a z lik u je m o d v i j e v r s t e s ta n ic a : p ro d u c e n tn e
L ije č n ič k o g Z b o r a .« i k o n z u m e n t n e sta n ice . S v e s ta n ic e u o r g a n iz m u s u k o n z u m e n t n e
K to m u b i m i sa s v o je s tra n e jo š d o d a li p r o m je n u u to lik o , s ta n ic e , a fu n k c io n a ln o s t k o n zu m e n tn ifa s ta n ic a j e o v is n a u v e l i ­
da se m je s to 1 b i r a ju 2 z a m je n ik a p ro č e ln ik a , 1 iz Z a g re b a , a 1 k o j m j e r i o a k tiv n o s ti p r o d u c e n t n ih s ta n ica .
v a n Z a g re b a .
H ip o f iz a j e n e u ro i h e m b k r in a ž lije z d a . S v a k i p o re m e ć a j
P rim a t e li, gospođe i g ospodo, o v a k o p r o m ije n je n a p r a v ila ?
i z lu č i v a n j u h ip o f iz e m o r a im a t i u tje c a ja n a o s ta le ž lije z d e i n j e ­
P r a v ila se p r im a j u je d n o g la s n o .
z in u o k o lin u d ie n c e p h a lo n , u k o m e s u lo k a liz ir a n i n a jv a ž n i ji
D a lje n a m je d u ž n o s t o d re d it i g o d iš n ji d o p rm o s č la n o v a .
v e g e t a t iv n i c e n tri. T a j e č in je n ic a v a ž n a n e s a m o z a e t io lo g iju
(N a k o n ra s p ra v e u p it a n ju č la n a r in e s k u p š tin a o d lu č u je , da č la ­
m a lig n ih tu m o ra , n e g o i z a e t io lo g iju n e k ih d r u g ih o b o lje n ja ,
n a r in a iz n o s i 120 d in a r a g o d iš n je , a z a č la n o v e k o j i n e m a ju
k a o n . p r . u lc u s v e n t r ic id i, d ia b e te s i t. d.
p r iv a t n e p ra k s e 60 d in a ra ).
N a p o k o n tre b a da p r is t u p im o i z b o r u o d b o ra . Z b o g to g a F u n k c io n a ln o s t v e g e t a tiv n ih c e n ta ra o v is n a je o f u n k c io n a l­
p r e k id a m sasta nak n a č e t v r t sata u s v r h u d o g o v o ra čla n o v a . n o s ti h ip o fize .
N a p r ije d lo g p r im a r i j a D o lin š e k a iz a b r a n i s u p e r U h ip o f iz i se s t v a r a ju o d g o v a r a ju ć i n je z in o m h is to lo š k i
a c c la m a tio n e n z a p r o č e ln ik a p r o f . d r. F . D u r s t , k a o z a m je n ic i a n a to m s k o m s a s ta v u s a m o d v a h o r m o n a : g o n a đ o tro p n i i t h y r e o
p ro č e ln ik a gg. d r. G . K l e i n b e r g e r i p r im . d r . F . D i a r t r o p n i, k o ji i m a j u s u p ro tn o d je lo v a n je n a m e ta b o liz a m , o n j i ­
ž a n č i ć , z a ta jn ik a g. doc. d r . S. Z an el a, za d e le g a ta u h o v o j r a v n o t e ž i i l i p o r e m e ć a ju iste o v is i m n o g i p ro c e s i o o r ­
o d b o r H r v . L ije č . Z b o r a g. d r . F . B r o l i c h . g a n iz m u .
P ro č e ln ik se ui i m e o d b o ra i u im e s v o je z a h v a lju je n a Z a t u m a č e n je m n o g o s tru k o g a d je lo v a n ja h ip o f iz e d o sta tn a
i z b o r u i p o z iv o m s v im a č la n o v im a n a in t e n z iv n i, s lo ž n i ra d s u d v a h o r m o n a u v e z i s r a z n i m v e g e t a t iv n im c e n trim a d ie n
p r e d la ž e da se p re đ e n a r e d o v n u s je d n ic u . ce p h a lo n a . N e m a o rg a n a k o ji b i iz lu č iv a o v iš e p r o d u k a t a ne go
G o s p o d in doc. d r. H a u p t f e l d u im e H r v . L ije č . Z b o r a što im a v r s t a s ta n ic a u s v o m s a s ta vu . S p e k tr o r e đ u k to m e tr ija po
čestita n o v o iz a b r a n o m o d b o r u že le ć i n o v o m d ru š tv u m n o g o D a u s s e t u S a m u e ls u b a z ira n a s p e k tro s k o p s k o m p r o m a t r a n ju
u s p je h a s ta v lja g in e k o lo š k o m d r u š t v u n a ra s p o la g a n je s tu p c e o k s iđ a d o n ih p ro ce s a u s ta n ic a m a , k o je s to je p o d u tje c a je m
L ije č . V je s n ik a , m o le ć i u je d n o za iz v je š ta je g in e k o lo š k ih sa­ h ip o f i z a m i h h o rm o n a .
stan ak a. S v i m a l ig n i t u m o r i, .ka ko s p e k tr o r e d u k to m e tr ija p o k a z u je ,
T i m e je s v rš e n a k o n s titu ir a ju ć a s je d n ic a i n a to se o d m a h k a r a k t e r iz ir a n i s u t i r e o t r o p n im h ip e r p it u it a r iz m o m .
o d rž a la p r v a re d o v ita s je d n ic a H r v . G in e k o lo š k o g D r u š t v a .
P o re m e ć a ji m e ta b o liz m a p o s lje d ic e s u e n d o k r in ih p o re m e ­
ć a ja , a n e o b rn u to . D e d u k t i v n im p r o m a t r a n je m t i h p o re m e ć a ja
Z a p isn ik p rv e re d o v ite s je d n ice H rv a ts k o g d o la z im o do m a lig n ih t u m o ra . D a j e p r i m a m i i l i s e k u n d a rn i
g in e k o lo š k o g d ru štva t ir e o t r o p n i h ip e r p it u it a r iz a m u z r o k m a lig n ih t u m o r a p o k a z u je
o d rža n e 25. s v ib n ja 1940. u p re d a v a o n ic i H r v . L ije č . D o m a . s p e k tr o r e d u k to m e tr ija , j e r im a k a rc in o m s k o g a o b o lje n ja be z
m a n ife s tn o g a t u m o ra .
P re d s je d a : D u r s t . Z a p is n ik v o d i : Z an e l a.
N o r m a ln i p ro c e s i r a z v it k a p o k a z u ju p la n s k u i s iste m a ts k u
P re d s je d a te lj p re m a p r o g r a m u d a je r ije č gosp. B e r g e r u d io b u s ta n ic a , d o k p ro c e s i m a lig n o g a ra s te n ja p o k a z u ju a n a r
da o d rž i s v o je n a ja v lje n o p re d a v a n je . h ičn o s t.
 523

R a s te n je t u m o r a p r e s ta je p o s lije e k s tirp a c ije h ip o fiz e . Č i ­ g la v n i r e g u la to r iz m je n e t v a r i i k a d a o n za k a že , n a sta n e u i z ­

n je n ic a da r a z v it a k m a lig n o g a tu m o ra p re s ta je za v r ije m e g r a m je n i t v a r i z a s to j, k o j i m o ž e b it i r e p a r a b ila n i l i ire p a r a b ila n .
v iđ ite ta s t im e j e u s k la d u , j e r u g r a v id it e tu p r e v a lir a g o n a d o P re m a s te p e n u ir e p a r a b ilite t a n a s t a ju o n d a ra z n a o b o lje n ja . I z
tr o p n i siste m , k o j i k o č i d je lo v a n je tire o tro p n o g a . p r ik a z a n o g m e h a n iz m a , d a d u se i z lu č i t i t r i g la v n a fa k to ra , k o ji
V e lik a f r e k v e n c ija k a rc in o m a u p o s t k lim a k t e r iju je n a jb o lj i i g r a ju u lo g u u iz m je n i t v a r i :
d o k a z za to tu m a č e n je . 1) h u m o r a ln i f a k to r u k o ji je u k lju č e n i e n d o k rin i siste m ,
H ip e r f u n k c ija tire o tro p n o g a c e n tra m o ž e n a m p r o tu m a č iti 2) ž iv č a n i fa k to r , k o ji d je lu je p r e k o a u to n o m n e g v e g e ta ­
k o d k a r c in o m s k ih b o le s n ik a i p o v e ć a n u k o n c e n tr a c iju šećera i tiv n o g sistem a,
g lik o g a n a u k r v i . N e g a t iv n u b ila n c u d u š ik a n a la z im o k o d k a r c i 3) in d i v i d u a l n i f a k to r s a m ih s p e c ifič n ih sta n ica .
n o m s k o g o b o lje n ja z a je d n o sa t ir e o t r o p n im h ip e r p it u it a r iz m o m . S v a t r i fa k to r a z a je d n o u je d n o m n o r m a ln o m fu n k c io n a l­
N a g o m ila v a n je m lije č n e k is e lin e u k a rc in o m a to z n im o r g a ­ n o m s k lo p u d a ju s lik u n o rm a ln o g b a za ln o g m e ta b o liz m a . P o re ­
n iz m im a p o k a z u je k is e lu r e a k c iju t k iv a , što je ta k o đ e r k a ra k t e ­ m e t n ja je d n o g , d v a ju i l i s v ih t r i j u fa k to r a u v j e t u j e o n da a b n o r ­
r is tič n o z a c a o b o lje n ja . m a ln o s ta n je , k o je s tv a ra , i l i p r e d is p o z ic iju i l i sam o k a r c i
B e z p o re m e ć a ja u s e m ip e rm e a b iln o j m e m b r a n i n e m a k a r c i n o m a to z n o o b o lje n je . P o d iv lja lo s t k a rc in o m a to z n ih s ta n ic a b a ­
n o m s k o g a o b o lje n ja , t. j. d o k s e m ip e rm e n a ln a m e m b ra n a im a z ir a d a k le n a d e s o rg a n iz a c iji lo k a ln o g b a z a ln o g m e ta b o liz m a u
s p o sob nost d a č u v a s v o j in te g rite t. s v o m e p o č e tn o m s ta d iju , a k a s n ije i, n a o pćo j d e s o rg a n iz a c iji
T i m e p o re m e ć e n i o z m o ts k i p r it is a k u o k o lin i s v a k e sta n ic e c ije lo g a o r g a n iz m a k a o ta k o v o g . K a o d o k a z to m e n e k a s lu ž i
iz a z i v lj e b u ja n je i ra s te n je . n e n a la ž e n je ž iv č a n e o r g a n iz a c ije u n u t a r s v ih m a lig n ib tu m o ra ,
P o ja v a k a h e k s ije c a b o le s n ik a u b lis k o j j e v e z i sa m e ta b o k a o i n j i h o v ih m e ta s ta za . Is to ta k o m o ž e p o s lu ž iti i t r a u m a u
lis tič k o m a k tiv n o s ti u s ta n ic a m a m a lig n ih tu m o r a p o d u tje c a je m f iz ik a ln o m k a o i u k e m ič k o m s m is lu za d o k a z o v a k o v o g s h v a ­
tire o tro p n o g a sistem a. ć a n ja , j e r se s v a k o m t a k o v o m t r a u m o m o š te ć u ju k r a j n j i o g ra n c i
K r a t k i m v a lo v im a s tv o re n a je m o g u ć n o s t u tje c a ja n a p o r e ­ v e g e ta tiv n o g s iste m a , a a k o k to m e p r is tu p e iz b ilo k o ji h r a z lo ­
m e ć a je e n d o k rin o g a siste m a . N j i h o v i m e n d o g e n im n a d r a ž iv a ga i o š te će n ja d r u g ih d v a j u fa k to ra , o n d a d o la z i d o r a z v o ja
n je m e n d o k r in ih ž lije z d a m n o g o se p o tp o m a ž e i p o b o ljš a v a m a lig n ite ta s p e c ifič n ih s ta n ic a d o tič n o g a t k i v a i s v ih n je g o v ih
s u p ts titu c io n a te ra p ija . p o s lje d ic a .
K r a t k i v a lo v i s t i m u li r a j u h ip o f u n k c io n a ln e ž lije z d e n a p o ­ D r. K ö r b l e r i z j a v lj u je , da n e m a m n o g o s m is la d is k u ­
v e ć a n o iz lu č iv a n je , a n a h ip e r fu n k c io n a ln e se u tje č e a n ta g o t ir a t i o te o rija m a p o r a d i to g a , j e r o b ič n o a u to r to lik o iz g r a d i
m is tim a . s v o ju te o r iju , da n a s v a k i p r ig o v o r im a d e s p re m a n i o d g o v o r.
Z a to se p re p o ru č a s lije d e ć a t e ra p ija : T o j e ta k o k o d s v a k e te o rije , a li n i j e n ip o š to d o k a z da je te o rija
1. K o d tu m o ra u n a jr a n ije m s t a d iju sam o te ra p ija k r a t k im is p ra v n a . A l i o o v o j t e o r iji tre b a d is k u tira t i, j e r n a o s n o v u n je
v a lo v im a . a u to r z a h t ije v a , da se b o le s n ic i v e o u p r v o m s ta d iju b o le s ti r a k a
2. K o d o p e ra b iln ih t u m o r a p p e r a c i j a , a p o s lije is te k r a t k i lije č e d r u g im m e to d a m a n e g o što su dosada p ro k u š a n e . Č i n j e ­
v a lo v i za u s p o s ta v lja n je r a v n o te ž e o b a ju s iste m a , da se s p rije č e n ic a d a b e z s v a k e s u m n je u s p ije v a s ta n o v iti ibroj b o le s n ik a
r e c id iv i i m etastaze. b o le s n ih o d r a k a iz lije č it i, j to tr a jn o iz lije č it i, lo k a ln im lije č e ­
3. K o d in o p e r a b iln ih tu m o r a r a d i u m i r e n tg e n z a r a z a r a n je n j e m o d lu č n o g o v o r i p r o t i v p re d a v a č e v e p re d p o s ta v k e da je
m a s iv n ih tu m o ra , a p o s lije k r a t k i v a lo v i u is to m s m is lu . r h k o p ć e n ito o b o lje n je č ita v o g o rg a n iz m a s lo k a ln o m m a n if e ­
4. K o d t u m o r a r e f r a k t e m i h n a r a d i u m i r e n tg e n s a m o s ta c ijo m , P re d a v a č n i j e p r ik a z a o r e z u lt a te s v o g lije č e n ja , p a ih
k r a t k i v a lo v i. s toga n e m o ž e n i t i p r o v j e r i t i . P o tre b n o je d a k le , da p re d a v a č
O p e r a c ija , r a d iu m i re n tg e n s k r a ć u ju p ro c e s lije č e n ja , do k izn e se u v j e r l j i v e d o k a ze za s v o je p re d p o s ta v k e i da b u d u p r o ­
i m a j u ta j n e d o s ta ta k , da d j e l u ju sa m o lo k a ln o , o tu d a r e c id iv i v je r e n i u s p je s i k o je je n a v o d n o p o s tig a o lije č e n je m . D o sada
i m e ta sta ze . to p re d a v a č n ip o što n i j e u č in io .
L ije č e n je se m o r a k o n t r o lir a t i s p e k tr o r e d u k to m e tr ijo m . V i d a k o v i . ć : p r e d a v a n ju g. p r im , d ra B a t o r y j a čast
E n d o g e n a e n đ o f c r in o te r a p ija n e m a s v r h u d a p o tis n e s v e m i je p r im je t it i s lije d e ć e : g. p re d a v a č iz n io je s v o je s ta n o v iš te
d o s a d a n je m e to d e , n e g o s a m o da ih n a d o p u n i n a jo š u s p je š n iji 0 p r o b le m im a k a rc in o m a , k a k o je to v e ć S a m u e ls 1938 g o d in e
n a č in . S v a k a k o e n d o g e n a e n d o k rin o te r a p ija o b ilje ž a v a p o če ta k u č in io u s v o jo j k n j iz i » E n d o k r in o lo g ie des K a r c in o m s « , t. j. da
n o v o g a r a z d o b lja u t e r a p iji m a lig n ih tu m o ra . je u z r o k k a r c in o m u h o r m o n a ln a đ is fu n k c ija . T o s v o je m iš lje ­
N a j n o v ij a p o t v r d a z a u s p je š n o s t k r a t k o v a lo v n e k o m b in ir a n e n je t e m e lji s a m o n a r e z u lt a tim a d o b iv e n im p o m o ć u r e d u k to
t e ra p ije je p u b lik a c ija u » M o n a ts s c h r if t« f ü r K r e b s f o rs c h u n g « s p e k tro m e tra n a c y k lo g ra m u . N o t i su r e z u lt a ti n e to č n i, k a k o
M a i 940., k o ja k a že , d a s u se u s p je s i p o p e li n a 6 4 .4 % , p re m d a s u m n o g e , n a ro č ito n je m a č k e , k lin ik e d o k a za le . C y k lo g r a m ne
se p is a c n e u p u š ta u tu m a č e n je e fio lo g ije k a rc in o m a . d a je n i k o d n o rm a ln o g a m e n s tru a ln o g a c ik lu s a u v j e r l j i v e i ja s n e
d o k a ze , a još m a n je k o d k a rc in o m a , g d je s u h o r m o n a ln i o d n o
U d is k u s iji u z i m a j u r ije č g g .: š a ji još v iš e k o m p lic ir a n i.
D r . Z o ra V o n e š : G . B a t o r y v e ć u n a p r ije d u s v o je m p r e d a v a n ju n a g la š u je ,
d a o b je k t iv n a k r i t i k a n e će b it i m o g u ć a , b u d u ć i da n i t k o n ije
P o m o m 'm iš lje n ju p r o b le m p o s ta n k a k a rc in o m a n i j e ta k o
r a d io n je g o v o m o d n o s n o S a m u e ls o v o m m e to d o m . M o r a m spo­
je d n o s ta v a n , da b i se dao t u m a č it i sam o p o re m e ć a je m e n d o ­
m e n u ti, da do duše n ije s m o n a n a šo j k li n i c i is k u š a li t u m e to d u
k r in o g sis te m a u s m is lu tir e o tr o p n o g h ip e r p it u it a r iz m a . D o la z e iz je d n o s ta v n o g a ra z lo g a što d r ž im o , da s a m o n a o s n o v u c y
tu u o b z ir jo š i d r u g i f a k to r i, u p r v o m r e d u p o r e m e tn ja b e z a ln o g k lo g r a m a , a be z u v j e r l j i v i h dojkaza d u g o tr a jn ih i k o m p lic ir a ­
m e ta b o liz m a izo s ta tk o m i l i ja č im o š te ć e n je m k r a j n j i h o k ra ja k a n i h e k s p e rim e n a ta n ije s m o v la s n i p r ih v a t it i h ip o te z e i p r e m a
v e g e ta tiv n o g sistem a. n ji m a u r e d it i m e to d e lije č e n ja , a n a p u s titi one, k o je s u se d o
N a te m e lju m o je v la s t ite t e o rije , k o ju s a m r a z v ila u k n j i z i sada p o k a z a le n a jb o ljim a . \
» E m p f in d e n d e M a te r ie « (1935.) b a z ir a te m e ljn a iz m je n a t v a r i n à
S a m u e ls , a p re m a n je m u i g. B a t o r y , t v r d e , da p r e d n ji
s lije d e ć im m o m e n t im a : P re k o r e t ik u lo e n d o f e lija ln o g a p a ra ta r e ž a j h ip o fiz e iz lu č u je s a m o g o n a d o tro p n e i tir e o tr o p n e h o r
p re la z e s p o je v i i z k a p ila r n o g s iste m a u in t e r c e lu la m e p ro s to re . ’m o n e (p r e m a re z u lt a tim a s p e k tr o r e đ u k to m e tr ije ), a s d r u g ih
N a to m s v o m e p u t u i l i to č n ije u r e t ik u lo e n d o t e lija ln o m a p a ra tu s tra n a se e k s p e rim e n ta ln o d o k a za lo , da n e d v o jb e n o p o s to je i
b i v a j u s p o je v i s p e c if ic ir a n i t. j. p r ila g o đ e n i s p e c ija ln im p o tre ­ d r u g i o r g a n o tr o p n i h o r m o n i. P re m a to m e tre b a lo b i spefktro
b a m a d o tič n o g t k i v a od nosno o rg a n a ta k o , da k a d d o s p iju u r e đ u k to m e tr o m d o b iv e n e re z u lt a te p o đ k r ije p it i i d r u g im e g z a k t­
in t e r c e lu la m u te k u ć in u (lim f u ) b u d u s p r e m n i za d o la za k ž iv č a ­ n i m is p it iv a n jim a . Is to m o n d a k a d a b u d u u to m s m is lu r i j e ­
n o g p o d ra ž a ja , k o j i p r e k o o r g a n s k ih e le k tro d a t. j. k r a j n i h ž i v ­ šeni z a m rš e n i p r o b le m i e tio lo g ije k a r c in o m a m o ć i ć e m o p o k u ­
č a n ih o g ra n a k a p r o v o d i u t k iv n o j t e k u ć in i e le k t r o lit ič k u d is o ci šati i n o v e m e to d e lije č e n ja .
ja c iju . T o m d is o c ija c ijo m , k o ja j e o v is n a o> ja č in i d o s p je lo g
Durst: K p r e d a v a n ju k o le g e B a t o r y a d o z v o lite m i
p o d ra ž a ja , i o n i z i r a ju se m o le k u le i u s lije d n a s ta lo g o s m o ts k o g s a m o p a r r ije č i. Š te ta je s v a k a k o , da je g. B a t o r y z a d n ji dio
tla k a b i v a j u tje r a n e k r o z p o lu p ro p u s n e m e m b r a n e d o u s p e c i­ s v o g a p r e d a v a n ja ta k o s k ra tio od nosno u o p ć e izo s ta vio . R e z u lta ti
fič n e s ta n ic e . S ta n ic e r e a g ir a ju n a d o la za k n o v ih s p o je v a s e k re ­ lije č e n ja o b je k t iv n o iz n e s e n i; k o lik o s lu č a je v a , k a k o i k o lik o
c ijo m i l i in k r e c ijo m . S e k re c ijo m iz b a c u ju , a i h k r e c ijo m v r a ­ v re m e n a je u k o je m s ta d iju lije č e n ja , da li s h is to lo š k i
ć a ju n e p o tre b n e p r o d u k te s v o g a s p e c ija ln o g ra d a n a tra g u u t v r đ e n o m d ija g n o z o m , k o lik o v re m e n a p o s lije lije č e n ja o p a ža n i
in t e r c e lu la m e .prostore, a o d a v d e o p e t p r e k o r e t i k u l o e n đ o t e li
1 t. d. i t. d. — te k n a k o n to č n ih o v a k o v ih p o d a ta k a m o g li b is m o
ja ln o g a p a ra ta n a tra g u k r v n i siste m . D is im ila c ija o b a v lja
d o b iti n e k u s lik u o v r ije d n o s t i i s a m e t e o r ije i n a ro č ito n je n e
se u z pom oć ž iv č a n o g s iste m a , d o k se a s im ila c ija v rš i
a p lik a c ije u p ra k s i. O v a k o n a m o s ta je v je r o v a t i i l i n e v je r o v a t i
s p o n ta n o kao iz r a v n a n j e p o re m e ć e n e ra v n o te ž e . A s im ila ­
s u b je k t iv n o m p r o s u đ iv a n ju s a m o g a a u to ra .
c ijo m s t a v lja ju se in te r c e lu la r n i p r o s to r i sa s v o jo m te k u ­
ć in o m u p r i p r a v n i s ta v č e k a n ja , d o k se d is im ila c ijo m v r š i I I I . Z a n e la :
d ir e k t n a iz m je n a t v a r i . Iz m e đ u a s im ila c ije i d is im ila c ije n a la z i
se la te n tn a p e rio d a , k o ja m o ž e d u lje i l i k r a ć e v r i j e m e t r a ja t i, a »O p e r o đ n iš tv u u B a n o v in i H r v a t s k o j« .
o v is n a j e d ir e k t n o o ž iv č a n o m p o d ra ž a ju . Ž i v č a n i p o d ra ž a j je ( V i d i p r e d n ji d io o v o g b r o ja L . V .),
524

D is k u s ija : O s rđ e je s iln o p ro š ire n o , a iz n je g a p ro s ija v a ta m n o m o d ra

b o ja . U o s rđ u se n a la z i oko 600 g k r v n i h u g ru š a k a i oko 700 ccm
B atory: izn o si p o d a tk e o g i n e k .o p s t e t r . o d je lu Z a k l.
te k u će ta m n o c rv e n e k r v i .
b o ln ic e u O s ije k u .
B e r g e r : izn o s i p it a n je p o m o ć n o g b o ln ič k o g o so b lja s o b ­ S rc e je ja k o p o v e ć a n o , te ž i o k o 750 g, m j e r i n a b a zi 13 cm ,
z ir o m n a r e g u lir a n je b e riv a b o ln ič k ih ba b ica . visina j izn o si 14 cm , d e b ljin a u p r e d je lu l i j e v e k lije t k e 6.5 cm .
C a m b j : p re d la ž e a n k e tu za s r e đ iv a n je p r il ik a u o p s te N a p r e d n jo j p o v r š in i desne k lije t k e v id i se dosta d e b e li sloj
m a s n o g a tk iv a . O ib je s rč a n e s tije n k e s u p r a z n e i p r o š ire n e : m iš ić
t r i c i j i B a n o v in e H rv a ts k e .
Z a n e l a: u z a k lju č n o j r ije č i o d g o v a ra n a p o je d in a p ita n ja li j e v e k lije t k e je p o ja č a n , i m j e r i u d e b ljin u do 24 m m . P a p ila r n i
m iš ić i s u ta k o đ e r z n a tn o p o ja č a n i, c h o rd a e te n d in e a e p o d e b lja n e .
k o ja s u s p o m e n u ta p o p r e d g o v o m ic im a .
S r č a n i za lis c i su b e z p ro m je n a .
IV . B a t o r y : p r ik a z o r ig in a ln o g f ilm a o a b o rtu s u . N a in t im i k o r o n a r n ih a r t e r ija s rca v id e se žu ćk a sta o d eb
N a k o n s je d n ic e o d rž a n o j e d ru g a rs k o veče u G ra d s k o m lja n ja u o b lik u m a lih n e p r a v iln ih p lo č ic a . In a č e je n j i h o v lu m e n
p o d ru m u . p ro h o d a n .
A d v e n t ic ija in t r a p e r ik a r đ ija ln o g d ije la a o rte je u c ije lo s ti
k r v l j u p o d liv e n a . U d o n je m d ije lu , v iš e sa lije v e s tra n e , a 2 cm
Z a p isn ik re d o v ite m je se čn e s je d n ic e In tern ističk e s e k c ije
iz n a d ba ze src a , v i d i se p r s n u ć e n je n e v a n js k e p r e v la k e (a d v e n
Z b o ra lije č n ik a
t ic ije ), r a v n i h r u b o v a , d u g o 25 m m , k o je se p ro te že u k o s o m
o d rž a n e 5. s ije č n ja 1939. u 6.15 sati n a v e č e r u p re d a v a o n ic i s m je r u o d de sn o d o lje p re m a li j e v o i gore.
In t e r n e k lin ik e , Z a g re b , D r a š k o v ić e v a u l. 19.
A o r t a je š iro k a iz n a d z a lis ta k a 85 m m , u p r e d je lu lu k a
82 m m , a u s re d in i iz m e đ u z a lis ta k a i n je n a lu k a je š iro k a
P re d s je d n ik : p ro f. d r . I. B o t t e r i .
89 m m ; u z la z n i d io a o rte d a k le p o k a z u je s re d n je iz ra ž e n o c ilin ­
P e ro v o đ a : d r. P a v a o S o k o l i ć .
d r ič n o p r o š ire n je svo ga lu m e n a . S a desne s tra n e is p o d iz la s k a
desne a r t e r ije s u b k la v ije n a la z i se p o p re č n o ra s trg n u ć e s v ih slo­
D n e v n i re d :
je v a s tije n k e a o rte , k o je je u in t im i d u g o 35 m m i p o k a z u je
D r. S o l t e r P i e r o t i ć N evenka: r a v n e r u b o v e . T o p r s n u ć e se p ro te že u s m je r u p r e m a s p rije d a ,
a z a t im z a o k re ć e p o d k u t e m n e što v e ć im o d p ra v o g a , p r e m a n a ­
S lu č a j s k le r o đ e r m ije lije č e n n o v o m te ra p ijo m p r ije d i g o re te d o siže v is in u o d 20 m m . S o n d ir a n je m k r o z ovo
(A u to r e f e r a t n ije p re d a n .) p rs n u ć e p r e m a d o lje iz la z i se n a p r i j e o p is a n i o t v o r n a a d v e n
t i c i ji a o rte u o srđe. I z m e đ u m e d ije i a d v e n tic ije se u t o k u to ga
D r. H e rc o g P avao : in tr a a o rt a ln o g k a n a la n a la z e s v je ž i k r v n i u g ru š c i, a a d v e n tic ija
je u č ita v o m d o n je m d ije lu k r v l j u p o d liv e n a . P r s n u la je d a k le
S lu č a j e m b o lije a r t e r ije g o r n je g e k s tre m ite ta p r im a r n o in tim a , z a t im je s lije d ila m e d ija , a o n d a je k r v u s lije d
(A u t o r e f e r a t n ije p re d a n .) a k tiv n o g k r v n o g tla k a p r o d ir a la d is e c ira ju ć i iz m e đ u s re d n je g i
v a n js k o g s lo ja s tije n k e a o rte (m e d ije i a d v e n tic ija ) i k o n a č n o
Z b o g d u g o tr a jn o g p r e d a v a n ja g. d r. S o l t e r i d r. H e r c e ­ p r o b ila ta n k u v a n js k u p r e v la k u (a d v e n tic iju ) u in t e r p e r i k a r d ij a l­
g a p re d s je d n ik m o li g. d r. V r h o v e a, da o d g o d i s v o je p re d a ­ n o m d ije lu . N a ta j se n a č in i z lila ve ć a k o lič in a k r v i u o s rđ e i
v a n je z a s lije d e ć i p u t. U 8 sati p re d s je d n ik p o z d r a v lja p r is u tn e u z r o k o v a la ta m p o n a d u o s rđ a te k o n a č n o i s m rt. — O b d u k c ijo m
i z a k lju č u je s je d n ic u . se je u s ta n o v ilo , da su b ile o b je v e n e c a v a e i s v i n j i h o v i o g ra n c i
p r o š ire n i i p o tp u n o is p u n je n i k r v l j u (a k u tn i zastoj v e n o z n e k r v i
Z a p isn ik re d o v ite m je s e čn e s je d n ice In tern ističk e s e k c ije u s lije d ta m p o n a d e o s rđ a ).
S p o n ta n a r u p t u r a a o rte je lo k a liz ir a n a n a jče šć e n a u la z n o m
Z b o ra lije č n ik a
o d rža n e 3. o ž u jk a 1939. god . u 6.15 sati u p r e d a v a o n ic i In te rn e diijelu. S to se p a k e tio lo g ije tič e o p će n ito , to z n a m o da spo n tan e
k lin ik e , Z a g re b , D r a š k o v ić e v a u l. 19. r u p t u r e a o rte n a jčešće d o la ze n a b a z i k r o n ič n ih s if ilitič n ih g r a ­
n u lo m a (lu e tič n i m e s a o rtitis ). U z a d n je se v r ije m e ta k o đ e r v a ž ­
P re d s je d a : p ro f. d r. I. B o t t e r i . n o st p r id a je r e u m a t ič n im u p a la m a , k o je s u ja k o često lo k a liz i­
P e ro v o đ a : d r. P . S o k o l i ć . ra n e n a m a n ji m i v e ć im k r v n i m ž ila m a . N o o s im o v ih s p e c ifič n o
u p a ln ih p r o m je n a n a a o r ti n a ila z im o p o k a tk a d a r u p t u r e a o rte na
U 6.15 p r e d s je d n ik o tv a ra s je d n ic u , p o z d r a v lja p r is u tn e i b a z i p r im a r n o d e g e n e r a tiv n ih p r o m je n a n je n e s tije n k e , be z p r e t ­
m o li g. d r. V r h o v c a , da za p o č n e s v o je p re d a v a n je . h o d n ih u p a la , a p s t ra h ira ju ć i d a k a k o p r o m je n e a te ro s k le ro tič n e
n a ra v i. O v e je s lu č a je v e istra žio, i ra z ja s n io E r d h e i m i d o k a ­
D r. V r h o v a c Vuk:
zao , da se r a d i o m u k o id n o j d e g e n e ra c iji i n e k r o z i m e d ije te su
D ija b e te s i h ip e r to n ija p o n je m u n a z v a n e o v e p r o m je n e » M e d io m u c o s is « i »M e d io n e c r o
(Iz a ć i će i n e xte nso.) s i s « ( E r d h e i m ) . K a k o s u o v e p r o m je n e do n e d a v n o ibile g o to v o
s a s v im n e p o zn a te , a te k u z a d n je v r i j e m e te m e ljito p ro u č e n e , to
R e fe ra t g. p r im . d r . B e n z o n a se od gađa za d r u g u s je d ­ b ih h tio r e ć i o n j i m a n e k o lik o r ije č i n a o s n o v i m o j i h o p a ž a n ja .
n ic u , j e r je g. p r im , o tp u to v a o u B e r lin , H is to lo š k i u o v a k o v im s lu č a je v im a o p a ža m o u m e d iji a o rte
s tv a r a n je m u k o id n ih v a k u o la , a u t im p r e d je lim a d o la zi do c ije ­
D r. Š p o l j a r Zvonko: p a n ja i ra s p a d a n ja e la s tič n ih n iti. M iš ić n e p a k s ta n ic e m e d ije
po stepen o p r o p a d a ju . P o s lje d ic a je d a k le postepen o s la b lje n je
S lu č a j spo n tan e r u p t u r e a orte
s tije n k e a o rte u a n a to m s k o m i fu n k c io n a ln o m s m is lu . M e đ u tim
S p o n ta n o p rs n u ć e a o rte k a o u z r o k iz n e n a d n e s m r t i n ije baš zn a k o v a u p a le k o d E r d h e im o v e m e d io m u k o z e n e m a n ik a d a ia k o
v e lik a rije tk o s t, n o lije č n ik k li n i č a r od nosno p r a k t ič a r im a r i ­ se v i d i k a tk a d a i p o k o j i lim fo c ita rn d in f i lt r a i , k o ji s a m i po se b i
je tk o p r il ik e p r e d v id je t i je . B o le s n ic i u m i r u v e ć in o m u v r š e n ju još n e zn a če u p a ln u r e a k c iju n e g o m o ž d a p o k u š a j re g e n e ra c io n o g
o b ičn o g i l i s v a k o d n e v n o g posla, izn e n a d a , u r o k u o d n e k o lik o n a p o ra . D a k le se u o v im s lu č a je v im a radii o p r im a r n o d e g e n e ra
m in u t a ta ko, da p r iz v a n i lije č n ik d o la zi te k o n d a , k a d a j e s m r t t i v n i m p r o m je n a m a . O tp o rn o s t s tije n k e a o rte je t i m s m a n je n a ,
v e ć n a s tu p ila . T r u p l a o v a k o v ih b o le s n ik a d o s p ije v a ju r a d i n e o b stoga se m o ž e on a n a g lo iz b o č iti i p r s n u t i p a u s lije d k r v a r e n ja
ja š n je n e s m rtn e k a ta s tro fe n a o b d u k c io n i sto l su d s k o g pato lo ga. d o v e s ti do iz n e n a d n e s m r ti. K o d v e ć in e o p is a n ih s lu č a je v a ove
D o p u s tite m i, da V a m p r ik a ž e m je d a n ta k a v s lu č a j s p o n ta ­ v r s t i p rs n u ć e a o rte n a te m e lju m e đ io m u k o z m h p ro c e s a j e u s li­
n o g p rs n u ć a s tije n k e u z la z n e a orte . R a d i se o 56 g o d in a s ta ro m je d ilo n a u la z n o m d ije lu , n e d a le k o iz n a d za lis ta k a , iz čega se
ž e lje z n ič k o m u m ir o v lje n o m č in o v n ik u . N je g o v i a m n e s tič k i p o ­ z a k lju č u je , da je d o n ji dio u z la z n e a o rte p r e d ile k c io n o m je s to za
d a ci su ja k o o s k u d n i, j e r n a m r o d b in a n i j e zn a la m n o g o k a z a ti r u p t u r u iz o p is a n ih h is to p a to g e n e ts k ih ra zlo g a . Š to se tiče sta­
o e v e n tu a ln im p r e b o lje lim b o le s tim a i l i b ilo k a k o v im n je g o v im ro s ti b o le s n ik a , d o la ze u o b z ir v e ć oso b e i z s a s v im m la d i h g o ­
te gobam a. B o le s n ik se je je d in o od v re m e n a do v re m e n a tu ž io na d in a , n o p re te ž n a v e ć in a s lu č a je v a r u p t u r e a o rte u s lije d m e d io ­
p r itis a k i b o li u p r e d je lu že lu c a , s im p to m ta k o čest k o d o b o lje ­ m u k o z e o pa ža se u šestom d e c e n iju . V e ć in a a u to ra s m a tra u z r o ­
n j a s rc a . D n e 28. I. 1939. u ju t r o , d o k j e jo š le ža o u k r e v e t u , k o m m e d io m u k o z e d je lo v a n je r a z lič it ih to k s in a , i to b ilo b a k te
p o s je tio g a je n e k i p r ija t e lj, s k o ji m se je d u lje v re m e n a bez r ij e ln ih k o d in fe k cio zm ih b o le sti, b ilo a u to to k s in a n a p r . k o d n e
n a p o ra ra z g o v a ra o . U to k u ra z g o v o ra , le že ć i u k re v e t u , u h v a tio p h ritis a , a d re n a lin e m ije i li p a k iz v a n a u o r g a n iz m u u n e š e n ih to k ­
se je iz n e n a d n o z a p rs a tu ž e ć i se n a s te za n je i b o li u desnoj s ič n ih s upsta nca. N o H e l l n e r m is li, da p re d p o s ta v k a o to k s ič ­
s tra n i g r u d iju , a zatim , je n a g lo k lo n u o i n a k o n p a r m in u t a i z ­ n o m p o s ta n k u m e d io m u k o z e n ije d o v o ljn o f u n d ir a n a . O n u z im a
dahnuo. k a o m n o g o v je r o ja t n i ji u z r o k p r im a r n u p r ir o đ e n u s lab ost g ra đ e
K o d o b d u k c ije sm o n a šli, m e đ u o s ta lim , s lije d e ć e : s tije n k e d o n je g d ije la u la z n e a o rte (k o n g e n ita ln a h ip o p la z ija
L je š in a m u š k a rc a 185 cm . d u g o g , ja k o d o b ro u g o je n o g . e la s tičn o g a p a ra ta ). U s lije d te p r ir o đ e n e slab o sti i s ta ln o g a k t iv ­
O b a p lu ć a ja k o v o lu m in o z n a , v e o m a p u n o k rv n a , a u p lu ć ­ n o g p r it is k a k r v i n a s tije n k u , p o re m e ć e n a j e n a v o d n o c ir k u la c ija
n o m t k i v u s u p o s v u d a ra zb a c a n i m n o g i č v o r ić i (s ta ra f ib r o k a z e lim f e u s tije n c i a o rte i to b i o n da b io u z r o k m u k o id n im p r o m je ­
o zn a tu b e r k u lo z a ) o d v e lič in e z r n a p ro s a do z r n a leće. n a m a n a a o rti.
 525

K o d našeg s lu č a ja sm o Is k lju č ili lu e s n a o s n o v u m a k ro s k o p s v o je sa sta n ke u in s titu t u , k o je m je šef p r o č e ln ik d o tič n e s e k ­

sko g i m ik ro s k o p s k o g n a la z a a o rte te n e g a tiv n ih s e ro re a k c ija cije . P re m a d o g o v o ru č la n o v a m o g u se s je d n ic e o d rž a v a ti i u
k r v i . A s c h o f f o v ih č v o rić a , s p e c ifič n ih za re u m a tiz a m , ta k o đ e r p re d a v a o n ic i Z b o r a L ije č n ik a i l i u p r o s to r ija m a k o je z a g re ­
n is m o n a š li. H is to lo š k a a n a liz a s tije n k e a o rte u n a še m s lu č a ju je b a č k e b o ln ic e . T a k o se i la n i o d rž a la je d n a s je d n ic a u p r e ­
p o k a z a la m n o g o ž a riš ta m u k o id n e d e g e n e ra c ije n a r a z lič it im m j e ­ d a v a o n ic i Z b o r a L ije č n ik a . P r a v i ln ik Z b o r a L ije č n ik a n e o b ve ­
s tim a m e d ije , k o ja su p o s ta v lje n a u u z d u ž n o m s m je ru . E la s tič n o z u je p o je d in e s e k c ije u t o m p o g le d u i s je d n ic e se o d r ž a v a ju
m u s k u la r n i s lo je v i m e d ije su r a s ta v lje n i i is p re k id a n i u s lije d o n d je , g d je se d o g o v o re č la n o v i s e k c ije .
r a z v it k a m u k o id n e v a k u o liz a c ije . N a o s n o v u o v ih m ik ro s k o p s k ih 3. S je d n ic e p o č in ju to č n o u 6 sa ti i 15 m in u t a u v e č e i t r a ju
n a la z a z a k lju č ili sm o , da je r u p t u r a a orte , u n a š e m s lu č a ju , n a ­ do 8 sati. P ro č e ln iš tv o s e k c ije će n a s to ja ti, d a u p r o g r a m u s v a k e
s tu p ila n a b a zi E r d h e im o v e m e d io m u k o ze . r e d o v ite s je d n ic e b u d e
In te re s a n tn o je n a p o m e n u ti, da je o v a r u p t u r a n a sta la k o d a) n a jm a n je je d n a d e m o n s tra c ija ,
le ž a n ja , d a k le k o d gotovo* p o tp u n o g d u š e v n o g li tje le s n o g m i r o ­ b ) re fe ra t o n a jn o v ij i m r e z u lt a tim a iz e k s p e rim e n ta ln e
v a n ja b o le s n ik a u k re v e t u . R a s trg n u ć a a o rte o b ič n o n a s tu p a ju p a to lo g ije , k li n i k e i te ra p ije , k o ji in te re s ira k r u g s p e c ija lis ta
k o d p o v e ć a n o g f iz ič k o g n a p o ra i tim e u z r o k o v a n e p o ja č a n e a k c ije in te rn is ta ,
srca i p o v iš e n ja k r v n o g tla k a . c) je d n o p re d a v a n je .
U s l ij e d p ro p a d a n ja e la s tič n ih n i t i s tije n k a a orte se je u u z ­ 4. B u d u ć i da je v r i j e m e s je d n ic a o g ra n ič e n o i b u d u ć i da
la z n o m d ije lu s v e v iš e ra s te za la i ta k o se lu m e n p r o š irio u o b lik u s m o u ra d u p r o š lih g o d in a s te k li n e p o v o ljn o is k u s tv o , d a se
c ilin d r ič n e a n e u riz m e . U s lije d š ire n ja lu m e n a a orte došlo je i do d is k u s ija u v e z i s k o jo m d e m o n s tra c ijo m to lik o za te g n e te da
p r o š ire n ja v a n js k o g p rs te n a a o rta ln o g ušća. K a k o se za lis c i tim e n i j e m o g u ć e o d rž a ti d n e v n i re d , r a d i čega sm o n e k o lik o p u ta ,
n is u v iš e m o g li p o tp u n o d o d iriv a ti, n a sta la je re la t iv n a in s u f ic i j e r je v r ije m e v e ć o d m a k lo , m o r a li o d g o d iti n a ja v lje n a , v r ije d n a
je n c ija a o rta ln o g u šća, k o ja n a m m o že la k o p r o tu m a č iti ja k u h i­ p r e d a v a n ja , p re d la ž e m o v a m s lije d e ć e :
p e r t r o f i ju m iš ić a l i j e v e k lije t k e , k o ju sm o n a š li u n a š e m s lu č a ju . d e m o n s tra c ije m o g u t r a j a t i s v e g a 10 m in u t a . U d e m o n s tra ­
Is k o r is tio sa m o v u p r i l i k u da V a s u p o z o r im n a o v a k o v e s lu ­ c i ji m o r a j u gg. k o le g e iz n ije t i n a jv a ž n ije z n a č a jn e m o m e n te , a
č a je v e iz n e n a d n e s m r ti, k o ji s u dosta r ije t k i, a č ija je patog en eza n e n a š iro k o o p is iv a ti o b ič n u a n a m n e zu i n o r m a la n status,
o p će n ito slabo po zn a ta . h is to rija t, t e o rije i lit e r a t u r u o d o tič n o j b o le sti. O p š ir n ije se
m o ž e o b ra d it i za š ta m p u ;
P rd m . d r. B e l o š e v i ć O to :
r e f e r a ti t r a j u s v e g a 15 m in u t a ;
S lu č a j s p o n ta n e f r a k t u re re b r a k o d d is a n ja p r e d a v a n je t r a je 40 m in u t a ;
(A u t o r e f e r a t n ije p re d a n ) n a e v e n tu a lije o tp a d a 5— 10 m in u ta .

U 7.50 p r e d s je d n ik z a k lju č u je s je d n ic u . 5. G g . k o le g e k o ji s u d je lu ju u d is k u s iji, n e s m i ju o d rž a ti

n o v o p r e d a v a n je , n e g o m o r a ju u što k ra ć e m o b lik u iz n ije t i
s a m o m o m e n te v a ž n e u k o n k re tn o m s lu č a ju . S v i m i z n a m o , da
Z a p isn ik re d o v ite m je s e č n e s je d n ic e In tern ističk e s e k c ije su d is k u s ije v r l o v a ž n e i k o ris n e , a li on e ip a k n e s m iju p o re ­
Z b o r a lije č n ik a m e t it i p r o g r a m s je d n ic e . P e t m in u t a je p o s v e d o v o ljn o , d a p o je ­
o d rža n e 6. t r a v n ja 1939. g. u 6 s a ti i 15 m in u t a n a v e č e r u p r e ­ d in a c u k r a t k i m c rta m a izn e se i o p ra v d a s v o je m iš lje n je . Isto
d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u l. 9. ta k o m o ž e p o je d in a c d o b iti r ije č u d is k u s iji sa m o je d a n p u t.
P r o č e ln ik s e k c ije im a p r a v o , da o p o m e n e z v o n c e m , a po
P re d s je d a : P ro f . d r . I v a n B o t t e r i . p o t re b i i p r e k in e u g o v o r u k o le g u , k o ji se u d is k u s iji o tk lo n io
P e ro v o đ a : D r . P a v a o Sokolić. o d to g p r a v iln ik a . N a r a v n o , da će p r o č e ln ik s e k c ije r a s p o re d iti
p r o g r a m s je d n ic e ta k o , da će to čk e , u z k o je se o č e k u je dultja
U 6 s a ti i 20 m in u t a p re d s je d n ik o t v a r a s je d n ic u , p o z d r a v ­ d is k u s ija , p o s ta v iti za d n je , i u t i m s lu č a je v im a se m o ž e d is k u ­
l ja p r is u t n e i p r e la z i n a d n e v n i re d : s ija p r o d u lji t i p r e m a v o l j i p r is u t n ih čla n o v a .
P re m a to m r a s p o re d u o tp a d a lo b i n a d v i j e d e m o n s tra c ije
D r. S o k o l i ć Pavao: ,
20 m in u t a , n a re fe ra t 15 m in u t a , n a p r e d a v a n je 40 m in u t a , t j.
s v e g a 75 m in u t a , d a k le do 7 i p ó sa ti, a p re o s ta lo v r i j e m e o tp a d a
K ra tk i i z v je š t a j o ra d u s e k c ije u P r o š lo j g o d in i i p r ije d lo g za
n a d is k u s iju i e v e n tu a lije . O v o g a b i se m o r a li d r ž a t i, j e r će
d opunu p r a v i ln ik a .
č la n o v i sa m o ta k o b it i s ig u r n i, da će se o d rž a ti c ije li d n e v n i
S a d a š n je p r o č e ln iš t v o o v e s e k c ije iz a b ra n o j e 3. v e lja č e re d i da n e će 'b iti o d g o đ e n a k o ja to č k a d n e v n o g re d a , r a d i k o je
1938. K a o i isve d ru g e s e k c ije ta k o i in te m is t ič k a r a d i p re m a su m o g u ć e i do šli. S d ru g e s tra n e će b it i s i g u r n iji, da n e ć e m o ­
p r a v i ln i k u Z b o r a L ije č n ik a . Is to ta k o se p ro č e ln iš tv o p o je d in ih r a t i če k a ti n a p r e d a v a n je i l i n a z a d n ju to č k u do 8 s a ti i d a će
s e k c ija iz a b ir e n a g la v n im s k u p š tin a m a s v a k e tr e ć e g o d in e . J a je o n da p re d a v a č u s k ra ć e n o m o b lik u p r o č ita t i i li u o p ć e o d ­
ć u v a m da nas iz n i j e t i s a m o k r a t k i p r e g le d ra d a in te rn is tič k e g o d iti.
s e k c ije u p ro š lo j g o d in i. 6. Iz v a n r e d n e m je s e č n e s je d n ic e , k o je se s a z iv a ju p r e m a
U g o d in i 1938. o d rž a n o j e 9 m je s e č n ih sasta nak a. N a t i m iz v a n r e d n o m p r o g r a m u , n e p o tp a d a ju u o k v i r o v o g p r a v iln ik a
s a s ta n c im a o d rž a n o j e 9 p r e d a v a n ja , 7 re fe ra ta i d e m o n s trira n o i p r o č e ln ik će i h v o d it i p r e m a p r ilik a m a i in te re s u p r is u t n ih
j e 12 in te re s a n tn ih s lu č a je v a . čla n o v a .
P re d a v a n ja s u o d rž a li gg. d r i : B o t t e r i , Dujić, G jan S m a t ra m o , da je s a m o n a o v a j n a č in m o g u ć e s a č u v a ti p r a ­
ković, Hercog, P o p p e r B a e c h e r, iSmetanka, v ila n to k p o je d in ih s je d n ic a i da će se s t i m u d o v o ljit i ž e lja m a
S u čić i Tausk. m notgih k o le g a , da č u ju i v id e s v e što j e n a d n e v n o m re d u .
R e f e ra te s u o d rž a li g g . d r i : B o t t e r i , G ostim irović, M o lim , da se j a v i, ako t k o im a šta ra č i u v e z i s o v im
Hercog, L u s ick y , T h a lle r , Vuletić . p rije d lo g o m .
N a p o n o v n i u p i t p re d s je d n ik a , d a li se p r ije d lo g p r im a ,
D e m o n s t r ir a li s u gg. d r i : B e n z o n , Budak, Hahn,
H e r c o g , S o k o l i ć , S o l t e r P i e r o t i ć , V l a t k o v i ć. o d g o v a r a ju p r is u t n i, d a ga p r im a ju . G . p r im . d r. T h a l l e r u
o p š ir n o m r a z la g a n ju iz n o s i p o tre b e , da se r a d u n a še m d r u š tv u
N a m n o g im s je d n ic a m a r a z v ila se ž iv a d is k u s ija , k o ja je
p r o v o d i s tro g o p o p r a v ilim a i p re d la ž e , da se b u d u ć e s v e re d o ­
v e ć im d ije lo m š ta m p a n a u L ije č n ič k o m v je s n ik u . N e le ž i n ik a k v a
v it e s je d n ic e o d r ž a v a ju u p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g
k r i v n j a n a m e n i, kaoi z a p is n ič a ru , ako je z a p is n ik k o je s je d n ic e
d o m a , što p r is u t n i p r im a ju . I z v a n r e d n e s je d n ic e se o d rž a v a ju
š ta m p a n u L ije č n ič k o m v je s n ik u k a s n ije i l i a k o k o ja d is k u s ija
u p r o s t o r ija m a z a k o je se č la n o v i d o g o v o re .
u o p ć e izo s ta n e . K r i v i s u gg. p r e d a v a č i, k o j i k a s n o p r e d a ju
a u to re fe ra te i l i ih u o p ć e n© do sta ve . M is lim , da n e m a n ik a k v o g R a d i r e d o v ito g š ta m p a n ja z a p is n ik a d u ž a n j e s v a k i p r e d a ­
s m is la , d a se š ta m p a d is k u s ija b e z p r e d a v a n ja , j e r č ita o c iz toga v a č , da t a jn ik u p r e d a a u to re fe ra t is to g da n a , k a d im a d rž a ti
n e zn a , u č e m u je s t v a r n i t i m o ž e iz to g a d o b iti b ilo k a k v u re f e r a t i l i p re d a v a n je .
k o ris t. U v e z i s t i m o p e to v a n o m o lim g ospo du, da p r ir e d e a u to ­
re fe ra te i da i h p r e d a d u o d m a h n a k o n p re d a v a n ja . P r im . d r. B e n z o n B ra n k o :
R a d i p r a v iln o g o d v ija n ja d n e v n o g re d a p o je d in e s je d n ic e
D v a s lu č a ja s i n u s a u r ik u la r n o g b lo k a
s m a tra m o p o t re b n im , da se s ta r i p r a v i ln i k u p o tp u n i. S to g a v a m
p re d la ž e m o , d a saslu šate i p r im it e s lije d e ć u d o p u n u p r a v i ln i k a : (r e f e r a t n i j e p re d a n )
1. I n t e m is t ič k a s e k c ija o d rž a je k a o i do sa d s v o je r e d o v ite
m je s e č n e s a s ta n k e s v a k i p r v i č e t v r ta k u m je s e c u . Z a s lu č a j da D r. K o p a č Zvonko:
u ta j d a n p a d a k o ji b la g d a n , o d rž a je se s je d n ic a u s r ije d u i li P a to lo šk o a n a to m sk e d e m o n s tra c ije
p e ta k is to g tje d n a .
2. S je d n ic e se o d r ž a v a ju u o n o j p r e d a v a o n ic i za k o ju se U s lije d e ć e m iz n o s im o s lo b o d n i iz v o d o b d u k c ije , k o ju j e
o p r e d ije li v e ć in a č la n o v a . D o sada se v e ć in a s je d n ic a o d rž a v a la iz v e o p ro f. S a l t y k o w i p re g le d a n e k ih o rg a n a , pošto s u on i
u p r e d a v a o n ic i m e d ic in s k e k lin ik e , j e r j e ta u s re d iš tu g ra d a i n a jp r i je i n to to f ik s ir a n i i n e k i o d n j i h te k n a k o n fik s a c ije
j e r i s v e d r u g e s e k c ije m e d ic in s k ih p r a k t ič n ih g ra n a o d r ž a v a ju p re re z a n i,
526

N a Ije š in i m r š a v e , v is o k e že n e sa n a ra n č a s to m k o žo m , O s im s p o m e n u tih m je h u r o v a p a ra z ita e h in o k o k a u tr b u š n o j

o pa ža se izb o č e n je u p r e d je lu desne d o jk e . T r b u h j e izb e če n , š u p ljin i i n j e n im o r g a n im a , p a r a z it n i j e n a đ e n n a d r u g im m j e ­
ja k o n a p e t; n a n je m u j e iz v e d e n o p e ra tiv n i r e z p a r a le la n sa s tim a o rg a n iz m a .
d e sn im r e b r a m m lu k o m i d r e n ir a n . Iz n a d s im fiz e se v id i s a g i P a to lo š k o a n a t o m s k a d ija g n o z a g la s i: E c h in o c o c c u s
ta ln a b ra z g o tin a o d o p e ra c ije iz v rš e n e p r e d 7 g o d in a . U trb u š n o j h y d a t i d osus m u l t i p l e x h e p a tis re g io n is p e rih e p a ta lis ,
š u p ljin i s u n a k o n n je n o g o t v a r a n ja p a la u p r v o m re d u u o č i lie n is , m e s e n te rii et c a v i p e lv is . Ic te r u s g r a v is . Statu® p o s t m a r
je tr a s p u š te n a za d v a p rs ta is p o d r e b r a n o g lu k a . O n a s u b ila s u p ia lis a tio n e m e c h in o c o c c i h e p a tis a n te dies V i l i et la p a ro to
č v rs to sra š te n a u z o š it, a o s im to ga u z že lu d a c i d u o d e n u m . m ia m a n te an no s V I I . A t r o p h ia co rd is. A s c ite s e t h y d r o p e r i­
S le ze n a se p ip a la , ja k o p o v e ć a n a , s ra š te n a ta k o đ e r u z o š it i lije ­ c a r d iu m . A te le c ta s is p u lm o n u m e co m p re s s io n e . A th e ro s c le ro s is
v u tr b u š n u s tije n k u . U tr b u š n o j se š u p ljin i n a la z ilo o k o 300 le v is (g r a d u s I I ) .
c c m n a ra n č a s te , n e što m u t n e te k u ć in e . M a lu z d je lic u s u is p u n ja ­
v a le m n o g o b r o jn e e la s tič n e k v r g e , s lije p lje n e iz m e đ u sebe. P r im . d r. B o i ć V ik t o r:
I z v a n js k e k ir u r š k e ra n e d o s p ije v a se u š u p ljin u is p o d
S lu č a j lim fo s a r k o m a
de sn o g h ip o h o n đ r ija , k o ja s to ji u v e z i sa o v e ć im m je h u r o m n a
d o n jo j p o v r š in i je ta ra i k o ja je is p u n je n a k r v n i m u g ru š c im a . R a d i se o b o le s n ik u o d 43 g o d in e , r a t a r u , k o ji o s im tifu s a
1916. n i j e p r e b o lio n ik a k v e d r u g e bo le sti. S a d a š n ja b o le s t p o če la
S itu s g r u d n e š u p ljin e p r u ž a o j e n e o b ič a n iz g le d . N a j p r i je
je 2 m je s e c a p r i j e p r v o g a do la sk a u b o ln ic u . O te k la m u j e l i j e ­
se m o g lo u s ta n o v iti, da iz b o č e n je u p r e d je lu desne d o jk e n i j e v a r u k a , n a jp r i je s a m o p o d la k tic a , a k a s n ije i c ije la , k o ja ga
n a sta lo o d n e k e o te k lin e u g r u d n o m k o š u , n e g o da se ta k v r g a i č ita v o v r ije m e b o li. K o n a č n o m u je n a te k a o i v r a t i o b je
n a la z i s u b d ia fra g m a ln o . O š it j e b io m a k s im a ln o p o tis n u t p re m a s u p r a k la v ik u la r n e ja m e . N a k o n to ga o s je tio p r o b a d a n je u g r u d ­
g o re , n e ra v a n , sizao je do d r u g o g m e đ u re b r a n o g p r o s to ra desno.
n o m k o š u , o so b ito z a v r i j e m e ja č e r e s p ir a t ile . P r i j e m je s e c
L i je v o se o š it n a la z io u v is i n i tre ć e g re b ra . Is p o d v is o k o p o ­
da na, u z o s ta le s im p to m e , po če o te že d is a ti, a p o s lje d n jih da n a
tis n u to g oš ita p ip a la se k v r g a v a e la s tič n a o te k lin a , č v rs to s ra ­
o teka o j e i u lic u . S t e ž im d is a n je m počeo je i j a k k a š a lj.
štena u z ošit. O v o v is o k o s ta n je oš ita v r š ilo je p r it is a k n a
S ta tu s p ra e s e n s : v is o k , d o b ro r a z v ije n , s u b fe b rila n , c ija n o
g r u d n e o rg a n e i iz a z v a lo a te le k ta z u o b iju p lu ć a . J o š za v r i j e m e
tič a n u lic u , k o je j e otečeno , ba š k a o i v r a t i s u p r a k la v ik u la r n e
o d p re p a r ir a n ja m u s k u la t u r e i k o že sa desne s tr a n e g ru d n o g a
ja m e . L i j e v a r u k a ta k o đ e r ja k o otečena . U li j e v o j s u p r a k la v ik u
koša, n a m je s tu n je g o v o g izb o č e n ja g o re s p o m e n u to g , o t v o rile
la r n o j ja m i p a lp ir a se k a o o r a h v e lik a g la tk a ž lije z d a o s re d n je
su se n e k o lik e š u p ljin e , a iz n j i h j e iz la z ila p o d t la k o m b is tra
k o n zis te n ce , b e zb o ln a . K o ž a n a d ž lije z d o m je d o b ro p o m ič n a . N a
žu ćk a s ta te k u ć in a . P r i d a ljn je m p r e p a r ir a n ju v id i lo se, da o v e
g o r n je m i li j e v o m p r e d n je m d ije lu p rs n o g a k o ša v id e se p r o š i­
š u p ljin e p r e t s t a v lja ju je d a n d io m n o g o b r o jn ih m je h u r o v a , k o ji
re n e v e n e . Č it a v a l i j e v a s tra n a za o s ta je k o d d is a n ja i n a d to m
se n a la z e is p o d d ija f ra g m e i u je tr i.
s tr a n o m je ja k o s k ra ć e n z v u k s o s la b lje n im d is a n je m . K o d
J e t r a s u b ila v e lik a , a te ž ila s u 2500 g r , ia k o je jo š p rij.e re n tg e n s k o g p re g le d a v i d i se z a s je n je n je č ita v e li je v e s tr a n e te
m je r e n ja is c u rilo m n o g o te k u ć in e i z n a p rs lih m je h u r o v a , k o ji p o m a k n u to s rc e i m e d ija s t in u m u desno. N a s a m o m s rc u o s im
su se n a la z ili u i oko je ta ra . P o v rš in a je ta r a b ila j e ja k o n e ­ ne što m u k li h to n o v a n e m a p r o m je n a . U a b d o m e n u n e m a p a to ­
r a v n a , p o k r iv e n a č v rs to p r ir a s lo m d ija f ra g m o m . N e r a v n in e su lo š k e re zis te n ce , k o ja b i se da la p a lp ira t i.
iz a z v a n e m n o g im m je h u r o v im a k o j i s u p r o m i n i r a li n iv o je tre . K rv n a s lik a : E : 4,800000, L : 5,200; d ife r e n c ija ln a k r v n a
D e s n i re ž a n j je tr e b io je z a u ze t s is te m o m š u p ljin a , v e lič in e k o ­ s lik a , le u k o c ita , o s im la g a n e lim fo c ito z e n e p o k a z u je b i t n ih p r o ­
k o šje g ja je ta s k u p lje n e u k o n v o lu t p o p u t d je č je g la v e . U t i m m je n a . K o d p o k u s n e to ra k a ln e p u n k c ije d o b iv a se b is tra , nešto
š u p ljin a m a se n a la z ilo m n o g o m je h u r ić a do v e lič in e lje š n ja k a . h e m o ra g ič n a te k u ć in a . U č in je n a p ro b a to r n a e k s c iz ija d a la je
Iz m e đ u je ta ra i d ija f ra g m e , u s u b f r e n ič n o m d e sn o m p r o s to r u o v a j h is to lo š k i n a la z : lim f n a ž lije z d a iz g u b ila je s t r u k t u r u i
u s ra š te n ju iz m e đ u je ta r a i d ia fra g m e , n a la z io se t a k o đ e r iz ­ u g la v n o m je g u s to p ro že ta li m f o i đ n im s ta n ic a m a v e ć im o d
v je s ta n b r o j m je h u r o v a , k o ji je sa je d n e s tra n e p r it is k iv a o n a lim f o c ita , o b lik a lim fo b la s ta . S ta n ic e n e p o k a z u ju m ito z e . D i j a ­
je tra a sa d ru g e s tra n e n a d ija f ra g m u . O v a k o p o v e ć a n a i š u p lj i ­ g n o za : h y p e rp la s ia . K a k o n a m j e re n tg e n s k a p re tra g a ezofagusa
k a v a je tra , sa m je h u r o v im a p o d d ija f ra g m o m , p o t is k u ju d ija ­ p o k a z a la , da se k o n t ra s t z a d rž a v a u g o r n jo j tr e ć in i, t o smo,,
fr a g m u k a o što je s p o m e n u to s v e do d ru g o g m e đ u re b ra n o g u z e v š i u o b z ir o sta le n a la ze , (h e m o ra g ič n i p le u ritis , o te k lin a
p ro s to ra . O v a j k o n v o lu t š u p ljin a p ritiš ć e , o s im n a d ija f ra g m u , v r a t a , lic a i l i j e v e r u k e ) o d lu č ili za d ija g n o z u lim p h o s a rc o m a
osob ito ja k o n a de sn u g r u d n u s tije n k u , o d s e d m o g do desetog m e d ia s tin i te sm o u z e v a k u a c iju to ra k s a za p o č e li s re n tg e n s k o m
re b ra , ta k o da s u re b r a n a t i m m je s tim a a ro d ir a n a a in t e r te ra p ijo m . B o le s n ik j e za 3 n e d je lje otiš a o k u ć i z n a tn o p o b o lj­
k o s ta ln a m u s k u la t u ra ja k o a tro fira n a . M j e h u r o v i p o lo ž e n i is p o d šan. N a k o n m je s e c da n a b o le s n ik se p o n o v n o v r a t io r a d i te ra ­
d ija fra g m e n a t im m je s tim a , d o šli s u g o to v o d o p o d k o ž u u p i j e s p o g o rš a n im s ta n je m i z n a tn o o s la b lje n . K o d d o la s k a je
in te rk o s ta ln im p ro s to rim a , k a o p o s lje d ic a ja k o g p r it is k iv a n ja . k r v n a s lik a p o k a z iv a la 37.000 le u k o c ita s p re te ž n o lim f o c itim a
T o s u o n i m je h u r o v i, k o ji s u p r s k a li k o d p re p a ra c i je g ru d n o g i lim fo b la s tim a . U č i n j e n je s t e m a ln i p u n k t a t u k o je m j e n a ­
koša. đ e n o m n o g o lim f o c ita i lim fo b la s ta a v r l o m a lo m ije lo ič n ih
L i j e v i r e ž a n j je t r e s a d rž i s lič a n k o n v o lu t š u p ljin a , sam o s ta n ica . U k r v i je b r o j le u k o c ita b io u s ta ln o m p o r a s tu te je 2
je o v a j v e li k p o p u t šake. N a m je s tu od la sk a ž u č n ih v o d o v a iz d a n a p r i j e s m r t i iz n o s io 87.000, a e r it r o c it i su p a li n a 2,800.000.
je tr e v i d i se ta k o đ e r n e k o lik o m je h u r o v a , k o ji u k lj u č u ju iz m e đ u P a to lo š k o a n a t o m s k a d ija g n o z a , k a k o v a m je to d r . K o p a č
sebe žu č n e v o d o v e i ž u č n i m je h u r . P a r e n h im je tr e iz m e đ u m j e ­ p r ik a z a o , b io je ly m p h o s a r c o m a d u r u m m e d ia s tin i i ly m p h a ­
h u ro v a je za m a za n o ze le n k a s t, ja s n o g c rte ža . denosis le u k a e m ic a .
S le ze n a je ja k o v e lik a , 24:15:5 cm . U g o r n je m n je z in o m P o z n a to je , da u r i j e t k i m s lu č a je v im a lim fa d e n o z a p o k a ­
d ije lu n a la z i se š u p ljin a p o p u t g la v e n o v o ro đ e n č e ta sa n u t a r n je z u je m a lig n i ra st. N o n e s je ć a m se, da b i b io s p o m e n u t s lu č a j
s tra n e o b lo že n a n je ž n o m b je lk a s to m m e m b r a n o m . Š u p ljin a sa­ lim fa đ e n o ze , k o ja u s a m o m p o č e tk u p o k a z u je t o lik i m a lig n it e t,
d r ž i b is tr u t e k u ć in u i m n o š tv o p r o z r a č n ih m je h u r ić a do v e lič in e da p o č in je s m e d ija s tin a ln d m t u m o ro m , k o j i u z r o k u je ta k v e
o rah a. K a d se is p ra z n io ta j s a d r ž a j, s le ze n a je te ž ila 400 g r. k o m p r e s iv n e p r o m je n e . D a je b a r b r o j le u k o c ita u p o č e tk u b io
N a d o n je m p o lu s le ze n e p re o s ta la je u š ir in i o d 10 cm . zo n a v is o k , b i li b is m o p o m is lili n a a k u tn u le u k e m iju , n o b r o j le u k o ­
o d rž a n o g t k iv a slezene. P u lp a j e n a t o m m je s tu s m e đ e c rv e n a c ita j e b io n iz a k , p a sm o za to n a te m e lju k lin ič n e s lik e i m a ­
sa v i d l j i v i m tra b e k u la m a i f o lik u lim a . P re m a g r a n ic i š u p ljin e lig n o g a ra s ta m i s li li n a lim fo s a r k o m . D a j e b o le s n ik k o j i m s lu ­
je p a r e n h im slezene u z o n i o đ 3 cm . z a m a z a n e n a ra n č a s te b o je č a je m došao k n a m a s k lin ič n o m s lik o m k o d d ru g o g a b o ra v k a ,
be z c rte ža . K o d m ik ro s k o p s k o g p re g le d a s tije n k e o p is a n o g m j e ­ n a ša d ija g n o z a b i b ila a k u tn a le u k e m ija . Jo š p r i j e s m r t i b o ­
h u r a u s le ze n i, m o g lo se v id je t i, da iz v a n m e m b r a n e p a ra z ita le s n ik a p r ik la n ja o s a m se v iš e d ija g n o z i lim fo s a r k o m a , k o d
p o s to ji ta n k i s lo j r a h lo g v e z iv a sa k a p ila r a m a . O d to g s lo ja sa k o je g a je u t e r m in a ln o m s ta d iju d o šlo d o p r o d o ra lim f o c it a u
iz v je s n o m s lič n o s ti sa g r a n u la c ijo n im t k iv o m , s lije d ila je p re m a k r v . O p r a v d a v a m to m iš lje n je tim e , j e r k lin ič n a s lik a n i j e b ila
v a n i r a z m je r n o u s k a zo n a p re o s ta le k o m p r im ir a n e p u lp e u k o jo j tip ič n a n i za lim fo s a r k o m , a n i t i za le u k e m ič n u lim fa d e n o z u .
su se jo š r a z a b ir a li m n o g o b r o jn i f ib r o z n i s n o p o v i (n e k a d a š n je M is lit i p a k n a d v ije b o le s ti u isto v r i j e m e , b ilo b i s m io n o . K a k o
tra b e k u le i ostatci lim f a t ič n ih f o lik u la ). se u p o s lje d n je v r i j e m e , s p e c ija ln o u p a t o lo š k o a n a to m s k o j lit e ­
r a t u r i j a v l j a j u t a k v i k o m b in ir a n i s lu č a je v i, to ć u se n a o v o m
M e z e n te rij je b io p ro ž e t š u p ljim č v o r o v im a d o v e lič in e
d je č je šake. N a p r e s je k u s u t i č v o r o v i p o k a z a li k a o š u p ljin e sa m je s tu jo š i k a s n ije o s v r n u t i n a k o m b in a c iju t i h d v i j u b o le s ti,
b is t r im s a d rž a je m i sa n je ž n im b je lk a s t im m e m b ra n a m a u z id u . oso b ito a k o m i se p r u ž i p r ilik a , d a v i d i m jo š k o ji s lič a n s lu č a j.
U n a jv e ć o j od t ih š u p ljin a n a la z ilo se n e k o lik o s itn ih p r o z r a č n ih
m je h u r ić a p a ra z ita . D r. V l a t k o v i ć L ju b o m ir :

Č v o r o v i u m a lo j z d je lic i su b i li tije s n o s tis n u ti iz m e đ u S lu č a j k a rc in o m a tire o iđ e je

sebe, ta k o da s u ađ nek sa p o tp u n o iš č e za va la u to m k o n g lo ­
(r e f e r a t n i j e p re d a n )
m e r a t u . P re s je k j e b io is ti k a o on a j k r o z m e z e n te rij. Č v o r o v i
m e z e n t e rija i m a le z d je lic e b i li su p r e s v u č e n i p r e m a v a n i U 8 s a ti p r e d s je d n ik z a h v a lju je gg . p r e d a v a č im a i p r is u t ­
t a n k o m v e z iv n o m m e m b r a n o m n a k o ju je s lije d io p e r ito n e u m n i m č la n o v im a te z a k lju č u je s je d n ic u .
 527

Z a p isn ik re d o v ite m je se čn e s je d n ic e In tern ističk e s e k c ije le u k o c ita a u k r v i je n a đ e n s tre p to co c. h a e m o ly tic u s . N a k o n

Z b o r a lije č n ik a e k s tra k c ije z u b i bo lest se z n a tn o p o g o rš a v a i b o le s n ica e g z i
tir a .
o d rža n e u u to ra k dne 9. s v ib n ja 939. u 6 sa ti i 15 m in . u p r e d a ­
P r o m o t r iv š i o v e s lu č a je v e m o ž e m o i h s v rs ta ti u t r i g ru p e .
v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , S u b ić e v a u l. 9.
U p r v u g r u p u s p a d a ju s lu č a je v i 1 i 2, k o d k o jih je s o d stra ­
P re d s je d n ik : P ro f . d r. I . H . Botteri. n je n je m ž a riš ta došlo do p o tp u n o g o z d r a v lje n ja . U d r u g u g r u ­
P e ro v o đ a : D r . S o k o l i ć P avao. p u spada 3. s lu č a j, k o d k o je g a je nakon to n z ile k to m ije i
e k s tra k c ije z u b i došlo za s a d s a m o d o p o b o ljš a n ja b o le s ti. K o d
D n e v n i re d : o v o g b o le s n ik a b io je a fic ira n i e n d o k a rđ . T r e ć a g r u p a s u po­
s lje d n ja d v a s lu č a ja , k o d k o jih n e sam o da n i j e došlo do p o ­
D r. Las lo K a la j : b o ljš a n ja , v e ć d o b itn o g p o g o rš a n ja i le ta ln o g s v rš e tk a . B i l i
P r ik a z in te re s a n tn o g s lu č a ja . s u to s lu č a je v i sepsis le n te i e n d o k a rd itid e u z r o k o v a n e h e m o
li t i č n i m s tre p to k o k o m .
(re f e ra t n i j e p re d a n )
E k s t r a k c ije z u b i a i to n z ile k to m ija b ile s u u č in je n e k o d
o v ih b o le s n ik a u n a jb o ljo j n a m je r i da se do đe što p r ij e do
P r im . d r. B o i ć i V i k t o r : o z d r a v lje n ja . S lu č a je v i k o d k o ji h je do šlo do b itn o g p o g o rš a ­
n j a b o le sti, p o d lo g a s u n a m za r a z m iš lja n je o in d ik a c ija m a l
O s v r t n a n e k o lik o s lu č a je v a od o n to g e n e sepse.
k o n tra in d i'k a c ija m a za o d s tra n je n je ž a riš ta k o d t a k v ih o b o lje ­
U p o s lje d n je v r i j e m e s u s re ć e m o s v e v iš e s lu č a je v a sa s u p n ja . T o su m o m e n ti, k o ji s u m e p o n u k a li, da z a m o lim gg. do­
f e b r iln im a k a tk a d a i s v is o k im te m p e ra tu ra m a , k o ji h k o n a č n i ce n te G u š ić a i Č u p a r a , d a n a m r a z lo ž e s v o je s ta n o v iš te o fo
u z r o k n a la z im o u lo k a ln im p ro m je n a m a , a s p a d a ju u p o d ru č je k a ln i m in fe k c ija m a sa ž e ljo m , da se o t o m o n d a p o v e d e d i­
s to m a to lo g a i l i p a k o to rin o la rin g o lo g a . K a k o s a m k r o z d v ije s k u s ija .
g o d in e v id io n e k o lik o ta k v ih s lu č a je v a s v is o k im t e m p e r a tu r a :
m a s p r o m je n a m a n a z u b im a i n a to n z ila m a , s lo b o d a n s a m đa D o c . d r. Č u p a r Iv o :
v a m i h u k r a t k o p r ik a ž e m n a o v o m m je s tu .
1. B o le s n ik 62 g o d in e s ta r, v e ć n e k o lik o m je s e c i p r ij e do­ K l in ič k a o c je n a od o n to ge n e ž a riš n e in fe k c ije .
la s k a u b o ln ic u b o le ž ljiv , a 2 p o s lje d n je n e d je lje le žao je k o d ( V i d i p r e d n ji d io L . V .).
k u ć e s v is o k im te m p e ra tu ra m a . R a d i k o n tin u e , b r a d ik a r đ ije i
p o v e ć a n e s le ze n e p o m iš lja lo se n a tifu s . K o d do la sk a u b o ln i­ D o c . d r. G u š i ć B r a n k o :
cu im a o je 9.800 le u k o c ita , sa 30 posto lim f o c ita , 3 posto e o zin o
f iln ih . A g lu t in a c ija i h e m o k u lt u ra su b ile n e g a tiv n e . K a k o je F o k a ln a in f e k c ija u o t o rin o la r in g o lo g iji.
im a o ja k o n e u re đ e n o zu b a lo , u č in je n a je re n tg e n s k a p re tra g a (Iz a š lo u L ije č . V je s .).
z u b a la sa s lije d e ć im n a la z o m : g r a n u lo m a de nt. I I I . s u p . d e x t.
et I I I s in . et g r a n u l. V . sin . in f. B o le s n ik se v r a t io k u ć i još E v e n t u a li je.
s p o v iš e n im te m p e r a tu r a m a a č im je se b i da o u r e d it i zu b a lo , Z b o g p o o d m a k lo g v re m e n a n e m o ž e se o d r ž a ti d is k u s ija
b o le s t je p re s ta la . i o p r o b le m u fo k a ln e in f e k c ije ; n a p r ije d lo g p re d s je d n ik a o d r ­
2. B o le s n ic a p e d e s e tih g o d in a , k o ja je n a k o n ja k e a n g in e ža t će se za 15 d a n a iz v a n r e d n a m je s e č n a s je d n ic a s d is k u s i­
d o b ila a k u tn u u p a lu z g lo b o v a , u p u ć e n a je n a na š o d io . U s p r ­ j o m o o d o n to g e n o j i to n z ila m o j ža riš n o j in f e k c iji.
kos e n e rg ič n o j a n tire u m a tič n o j te r a p iji, s ta n je je ostalo n e p ro ­ U 8 s a ti i 10 m in . p r e d s je d n ik z a h v a lju je gg. p r e d a v a č i­
m ije n je n o k r o z s k o ro p e t n e d je lja . K a k o je i ona im a la n e ­ m a , p o z d r a v lja p r is u tn e i z a k lju č u je s je d n ic u .
u r e d n o zu b a lo , n a r a v n o z a t r a ž ili s m o p r e g le d z u b i. N a đ e n je
g ra n u lo m i de n t. s u p . d e x t. I V s u p. d e x t i V in f . d e x t. M i sm o
v e ć p o m iš lja li n a t o n z ile k t o m iju , j e r je im a la p ro m je n a u s m i­
Z a p isn ik iz v a n re d n e m je se čn e sje d n ic e Intern, s e k c ije
s lu a m y d g d a l. c h ro n ic ., n o n a k o n p o z it iv n o g n a la za na. z u b i­ Z b o ra lije č n ik a
m a o d lu č ili s m o se n a e k s tra k c iju . N a k o n e k s tra k c ije je te m ­ o d rža n e 23. s v ib n ja 1939 u 6 s a ti i 15 m in . u p r e d a v a o n ic i H r ­
p e r a t u ra p re s ta la g o to v o k a o p re s je č e n a , a. b o le s n ic a je n a k o n v a ts k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u lic a 9.
n e k o lik o d a n a b ila o tpu šten a. D a je b o le s n ic a k o jim s lu č a je m
b ila m la đ a , m i b i se v je r o ja t n o o d lu č ili p r i j e n a to n z ile k to ­ P re d s je d n ik : P ro f. d r . I . H . Botteri.
m i j u , j e r je b o le s t p oče la s ja k o m a n g in o m , n o n je n a s taro st, P e ro v o đ a : D r . S o k o lić P avao.
o k lije v a n je s to n z ile k to m ijo m a u č in je n a e k s tra k c ija z u b i, d o ­
n i j e li s u n a m n e o č e k iv a n o b r z o p o b o ljš a n je bo lesti. I . D e m o n s tra c ije :
3. M u š k a r a c o d 41 g o d in e , n a k o n a n g in e n e p re s ta o v is o ­
P r im . d r. B e l o š e v i ć:
k e te m p e ra tu re , k o je u s p rk o s s a lic ila ta i S tre p ta z o la n e po­
p u š ta ju , j a v l j a j u se b o lo v i u p o je d in im z g lo b o v im a . K o d p r e ­ S lu č a j tro m b o z e lije n a ln e v e n e .
g le d a n a đ e n e s u k ro n ič n o p r o m ije n je n e to n z ile i n e o b ič n o n e ­
S lu č a j E r b o v e p r o g r e s iv n e d is tro fije m iš ić a
u r e d n o k a rio z n o z u b a lo . L e u k o c ita O ko 20.000. K o n z i l i j a m o je
p re d lo ž e n a to n z ile k to m ija i e k s tra k c ija z u b i. P r v o je u č in je n a (r e f r a t i n is u p re d a n i)
to n z ile k to m ija , k o jo m p r ilik o m je nađeno m n o g o g n o ja sa
s tre p to co c c . h a e m o ly tic u s o m . S t a n je se n a k o n to n z ile k to m ije P r im . d r. T h a l l e r L u jo :
n i j e p o p ra v ilo . N a k o n k ra ć e g v re m e n a k r a j je d n a k o se p tič
S lu č a j cis tic e rk o ze p lu ć a
n o g s ta n ja b i li su iz v a đ e n i s v i z u b i. T e k n e k o lik o s e d m ic a n a ­
k o n to ga te m p e r a tu r a je s p a la n a s u b f e b riln e v rije d n o s ti. (Iz a ć i će i n ex te n so ).
I.e u k o c ito z a je još u v i je k o k o 15.000, u k u l t u r i k r v i n is u n ik a d
P ro f . B o t t e r i p r ik a z u je d v i j e re n d g e n s k e s lik e p lu ć a ,
n a đ e n e p a to lo šk e k lic e . O s im b o lo v a u z g lo b o v im a p o s to ji sa­
s u m n jiv e n a o is tlc e rk o zu . R a d i v e lik o g p r o g r a m a d a n a š n je
m o s ito lič a n š u m n a d s rc e m i t a h ik a rd ija .
sje d n ice , p re n a š a se d is k u s ija o o v a t r i s lu č a ja n a k r a j s je d ­
4. B o le s n ik o d 40 g o d in a , k o ji je p r ij e v iš e g o d in a p r e b o ­
nice. 1
lio a k u tn u p o lia r t r it id u s e n đ o k a rd itiđ o m . S a d a š n ja b o le s t p o ­
čela sa s u p f a b r iln im te m p e r a tu r a m a i z n o je n je m . K o d f iz ik a ln e
I . D is k u s ija o o d o n to g e n o j i to n z ita r n o j ž a r iš n o j in f e k c iji (p o ­
p r e tr a g e o s im a o rtič n e i m it r a ln e in s u f ic ije n c ije i n e što p o v e ­
v o d o m p r e d a v a n ja u p ro š lo j r e d o v ito j s je d n ic i).
ć a n e s le ze n e n a đ e n e su o p e t v e lik e p r o m je n e na z u b im a . I z ­
v a đ e n o je 8 z u b i. K o d p o s lje d n je e k s tra k c ije n a đ e n o je m n o g o U d is k u s iji s u d je lu ju :
g n o ja , p a s m o v e ć m is lili, da je to m p r ilik o m o d s tra n je n i
u z r o k t ih te m p e ra tu ra . N o n a ža lo s t n a k o n p o s lje d n je e k s tra k ­ P r im . d r. G r o s s m a n n M akso:
c ije te m p e r a tu r a je p o ra s la i p o ja v ile su se k o ž n e e m b o lije .
N e k o lik o r ije č i o p r o b le m u fo k a ln e in fe k c ije
B o le s n ik je p r im lj e n n a na š o d io i z a k ra t k o v r i j e m e nađen, je
u k r v i s tre p to c . v ir iđ a n s . D a k le b ila j e to sepsis le n ta . B o ­ G o s p o d o ! N i j e p r v i p u t da se u n a šo j s e k c iji g o v o r i o p r o ­
le s n ik je za t r i m je s e c a u m r o . J e l i k o d našeg b o le s n ik a p o ­ b le m u fo k a ln e in fe k c ije . P r i j e s e d a m g o d in a im a o 1) s a m p r i ­
s to ja la v e z a iz m e đ u p ro ce sa n a z u b im a i sepsis le n te , te šk o je lik e , da p r ik a ž e m n e k o lik o b o le s n ik a , k o j i su v r l o u v j e r l j i v o
o d g o v o r iti sa s ig u rn o š ć u . No p o g o rš a n je n a k o n e k s tra k c ije ilu s t r ir a l i v a žn o s t g n o jn ih ža riš ta i u s p je h o d s t ra n je n ja is tih .
s k o ž n i m e m b o lija m a i p o z it iv n im n a la z o m u k r v i , g o v o r i za H t i o s a m o n d a p o b u d iti, z a n im a n je š ire g k r u g a lije č n ik a za o v o
n e k u vezu . p ita n je , a n a ro č ito m i je b ilo stalo, d a se n a što v e ć e m m a te ­
5. B o le s n ic a s t a h ik a r đ ijo m i s u p f e b r iln im te m p e r a tu r a m a r i j a l u p r o v je r e teze, k o je s u u o n o doba i z n j e li P ä s s l e r 2) i
i la g a n o p o v e ć a n o m s tru m o m . N a d s rc e m se č u je f in s is to ii R o s e n o v * ) . U s p je h o v e a k c ije n i j e b io n a ro č it, p a s a m zato
č a n šu m . O p e t su n a đ e n e p r o m je n e n a z u b im a u s m is lu g r a ­ s v e s e lje m p o z d r a v io i n i c ij a t iv u k o le g e B o i ć a , da se p o ­
n u lo m a . P re p o ru č e n a je e k s tra k c ija , n o b o le s n ic a r a d i s v o je n o v n o g o v o r i o to m p it a n ju te da se n a s to ji da što v e ć i b r o j
s lu ž b e n a p u š ta b o ln ic u . Z a t r i m je s e c a p o v r a t ila se b o le s n ica k o le g a iz o s ta lih p o d ru č ja u č e s t v u je u d is k u s iji o to m p ita n ju ,
s V is o k im te m p e r a tu r a m a i s e n đ o k a rd itiđ o m . Im a la je 20.000 k o je je s ig u rn o je d n o o d n a jv a ž n i ji h p it a n ja in te rn e m e d ic in e .
528

N a n a še m se o d je lu o v o m p it a n ju p o s v e ć u je v e ć d u g o v r e ­ n o u la z e u o p to k k r v i s tre p to k o k i i n j i h o v i o t r o v i r a d i čega
m e n a n a ro č ita p a ž n ja , pa b ih za to p r ik a z k o le g e B o i ć a m o ­ je o rg a n iz a m p r is ilje n da n e p re s ta n o m o b iliz r a s v e s v o je s ile
gao u p o tp u n it i v e li k im b r o je m v la s t itih o p a ž a n ja , k o ja p o p u t za u n iš ta v a n je o v ih n a m e tn ik a 1. O v is i o v e lič in i o b ra m b e n ih
e k s p e rim e n ta d o k a z u ju v a ž n o s t in f e k c ijo z n ih ž a riš ta te n jih o ­ s ila a li i o jajkostt. n e p r ija te lja , k a k o će se o v a b o rb a s v rš iti.
v o g o d s tra n je n ja . O b z ir o m n a s k u č e n o v r i j e m e n e ću sada da S je tite se k ra s n ih e k s p e rim e n a ta o e n d o k a rd itis u k o n ja , o
p r ik a ž e m o v u k a z u is tik u n e g o b ih h tio da k a ž e m n e k o lik o r i ­ k o jim a n a m je p r ij e n e k o lik o g o d in a p re d a v a o p ro f. B i e l i n g .
je č i o n e k im p it a n jim a o k o ji m a se — . m is lim — n i j e d o v o ljn o A i r a z v o j e n đ o k a rd itis le n te i u lc e ro s e iz o b ič n o g en do ika rd i
g o v o rilo . tisa b io b i p o V e i 1 o v o j k o n c e p c iji sam o r e z u lt a t n e s ta ja n ja
1. Z a š to je fo k a ln a in f e k c ija — k a tk a d a v r l o n e zn a tn o g o b ra m b e n e sn a g e m e z e n h im a .
o b im a , k a o n a p r . g r a n u lo m z u b a — često s u d b o n o sn a z a ž iv o t P r ih v a t im o l i V e i l o v u k o n c e p c iju o n da je n a ša d u ž ­
bo lesnik a? n o s t da š to r a n i j © o d s t r a n i m o s v a k o lo k a ln o o g n ji­
2. 'Z a š to k o d n e k ih b o le s n ik a o d s tra n je n je ž a riš ta n e d a je šte. P r v o z a to da o r g a n iz m u za š te đ im o n e p o tr e b n u b o rb u k o ja
viš e o č e k iv a n o p o b o ljš a n je n e g o često č a k i p o g o rš a n je , k a k o v e ć k o d p r v o g s u k o b a r a d i lo k a liz a c ije m o ž e im a t i k o b n e p o ­
sm o to v id j e li k o d n e k ih b o le s n ik a k o le g e B o i ć a , a kako­ s lje d ice , a d r u g o za to j e r n e z n a m o k a k o će se r a z v i ja t i d a lj n j i
v ih s v a k i o d n a s im a d e u s v o jo j u s p o m e n i. od n o ša j iz m e đ u s tre p to k o k a i o r g a n iz m a ; n e će l i do ći d o p r o ­
P o n a jp r ije n e k o lik o r ije č i o p o jm u fo k a ln e in fe k c ije . m je n a — b ilo k o d n a m e tn ik a b ilo u o b ra m b e n o m s is te m u o r ­
D o e r r 4), je d a n o d n a jb o lj ih b a k te rijo lo g a s a d a š n jic e d e f in i­ g a n iz m a — k o je se u o p će v iš e n e d a ju p o p r a v iti. A to je , go­
ra fo k a ln u in f e k c iju o v a k o : spod o, u je d n o o d g o v o r n a p ita n je zašto često n e v id im o p o ­
Im e n o m fo k a ln e in f e k c ije n a z iv a m o s lu č a je v e , k o d k o jih b o ljš a n ja iz a o d s tra n je n ja o g n jiš ta . N e m a s m is la k u š a ti sa n a ­
p o n a jp r ije lo k a liz ir a n a , po s e b i o b ič n o n e z n a tn a i l i 'k lin ič k i c iju k a d a je p re k a s n o , j e r k a d a n e tk o im a d e e n đ o k a rd itis le n tu
p o tp u n o la te n tn a in f e k c ija , d o v a đ a t o k o m d u lje g a t r a ja n ja do o n da n ik a k a v terap eutsiki z a h v a t n e m o ž e v iš e z a u s ta v iti fa­
s m e tn ja u u d a lje n im o rg a n im a . D je lo v a n je n a u d a lje n o s t n a ­ ta ln i to k.
s ta je p r il iv o m b a k te r ija (m o ž d a i to k s in a ) n a m a h o v e i l i v iš e G o s p o d o , j a m o r a m s o v o g m je s ta d a p o n o v im s v o j ape l
k o n t in u ir a n o u o p to k k r v i te se o b z ir o m n a n a č in r a z v o ja a o d p r ij e 7 g o d in a . N a ža lo s t v iđ a m o d a n o m ic e z u b a rs k e i z u
d je lo m ic e i i z s im p to m a to lo š fc ih n a la z a s m a tra s e p tič n im p r o ­ b o te h n ič k e ra d o v e , k o ji s u k r i v i te š k im f o k a ln im in f e k c ija m a .
cesom . D r ž i m , da je o b z ir o m n a v a ž n o s t o ve s t v a r i s k r a jn je v r ije m e
N a k o n o v e v iš e o p ć e n ite d e f in ic ije n a m e ć e n a m se p it a ­ c a se sa s tra n e s to m a to lo g a u to j s t v a r i z a u z m e o d lu č a n s ta v .
n je , o k a k o v im se z a p ra v o u z r o č n ic im a o b ič n o r a d i. V i zn a d e ­ P o is k u s tv u na še ga o d je la l o š i zub i i m a j u k o d fo k a ln ih
te, gospodo, da se p o m n o m a n a liz o m g r a n u lo m a , to n z ila , i d r u ­ infe/kcija n e ja s n e g en eze m n o g o v e ć i u d io n e g o l i lo še žab ice .
g ih ž a riš ta došlo do z a k lju č a k a da se g o to v o u v i j e k r a d i o S p o z n a ja o v a ž n o s ti p o tp u n o g o d s tra n je n ja lo š ih to n z ila p r o ­
stre p to ko kim a . P r i to m e m o d e m a b a jk te rijo lo g ija u z i ­ d r la je u s v e lije č n ič k e k r u g o v e a i m e đ u p u b lik u . N i t k o se
m a p o ja m s tre p to k o k a v r l o š iro k o — o n a u b r a ja n a p r . o v a m o da nas v iš e n e u p u š ta u k o n z e r v ir a n je to n z ila k a o što se to n e ­
i e n te ro k o k u s . O s im to g a se p o k a z a lo — a to je za na š p r e d ­ k o ć č in ilo i k a k o se to n a ža lo s t jo š u v i je k č in i sa lo šim } z u b i­
m e t od o s o b ite v a ž n o s ti — da p o je d in e v r s t i s tre p to k o k a m o g u m a . U to m p o g le d u n is m o p u n o n a p re d o v a li o d 1910 god. k a d a
da m i j e n j a j u s v o je k u lt u r e ln e a l i i p a to g e n e oseb in e t. j . da je H u n t e r re k a o , da je k o n z e r v ir a ju ć e z u b a r s t v o d o b ilo
p re la z e je d n i u d ru g e . Iz g le d a lo b i d a k le , da je p r o b le m fo k a l­ s v o je im e v a ljd a po to m e što k o n z e r v ir a b a k te rije u z u b im a .
ne in f e k c ije v a ž a n sam o k a o s p e c ija ln i p r o b le m s tre p to k o k n e G o s p o d o , b r o j re u m a t ič a ra je o g ro m a n . V i zn a d e te , da u
sepse. M i u is tin u zn a d e m o , da se i z s v a k o g o v a k v o g ža riš ta s ta tis tik a m a O k r u ž n ih u r e d a re u m a ts k a o b o lje n ja z a u z im a ju
m o g u r a z v i ja t i p r a v e tip ič n e sepse sa s v im k li n i č k i m i b a k te ­ p r v o m je s to . O g r o m a n je b r o j re u m a ts k ih k o m p lik a c ija u n u ­
r i o l o š k i m k a ra k te ris tik a m a . N o , gospodo, to n ije ta k o često, t a r n j i h o rg a n a a n a ro č ito s r c a . N a š a j e d u ž n o s t d a se s v im
da b is m o ra d i to g a f o k a ln o j in f e k c ij i p r id o d a li o n o zn a č e n je , s re d s tv im a b o rim o p r o t i v o v o g a n e p r ija t e lja a m o ja je n a d a
k o je jo j danas p rid o d a je m o . G la v n o je z n a č e n je fo k a ln e in f e k ­ da će o v a d is k u s ija n e što to m e p r id o n je t i.
c ije u to m , što je da nas v e li k i b r o j a u to ra u c ije lo m e s v ije t u D r. L u s i c k y K a r lo : K o le g a G r o s s m a n n iz n io je
došao do u v je r e n ja , da j e o g r o m n i b r o j n a jr a z n o v r s n ij i h r e p re te ž n o m iš lje n je a m e rik a n s k ih a u to ra . S p o m e n u t i b i h tio , da
u m a ts k ih m a n if e s t a c ija k a u z a ln o v e z a n u z p o s to ja ­ je m iš lje n je u v a ž e n ih e v r o p s k ih a u to ra d r u k č ije i da je w ie s s
n je je d n o g a in f e k c ijo z n o g ža riš ta . b a d e n s k i k o n g re s o d b io a m e rik a n s k e t e o rije , a s p e c ija ln o je o tk lo ­
G o sp o d o , m o g lo b i se p r ig o v o r i t i o v o j t v r d n j i , d a o v o m i­ n io m iš lje n je R o s e n o v a . N je m a č k i a u t o r i se n i m e đ u s o b n o
š lje n je n ije o p ć e n ito p r iz n a to , te d a im a d e u v a ž e n ih a u to ra , n e s la ž u , j e r tre b a r ije š it i p r o b le m i o c rta ti b it n u r a z lik u i
k o ji n e g ir a ju o v u v e z u . N e m o g u u ć i u o v u d is k u s iju p a s a m g ra n ic e iz m e đ u sepse i fo k a ln e in f e k c ije s to k s in e m ijo m .
zato s lo b o d a n da g ospo di, k o ja se z a n im a ju z a to p it a n je p r e ­ Sc h o t h m ü l l e r n i j e n ik a d a m o g a o 1 k o d fo k a ln e in f e k c ije
p o r u č im k n jig u p r o f . V e i 1 a 5), k o ja j e n e d a v n o iz a š la i u k u l t i v i r a t i s tre p to k o k e iz k r v i . A k o j e u z r o č n ik v e ć u k r v i , d a k le ,
k o jo j je to čno o b ra đ e n v e li k i m a t e r ija l k a o d o k a z v e z e izm e ­ a k o v e ć p o s to ji sepsa, o n d a n e k o r is t i v iš e v a đ e n je to n z ila , z u
đ u r e u m a tiz m a i fo k a ln e in fe k c ije . b iju , s a n a c ija p a ra n a za ln iih š u p ljin a , a i d r u g ih ž a riš ta j e r v e ć
N o ako i p r ih v a t im o o v u te zu , još u v i je k n e zn a m o zašto p o s to je ž a riš ta i u d r u g im ’u n u t a r n j im o r g a n im a , k a o u e n d o
ngjki lj u d i od je d n o g ž a riš ta d o b iv a ju sepsu, a d r u g i s a m o je d n u k a r d u i t. d. M a lo i n v a z i j e u z r o č n ik a s u z b ije s a m o r g a n iz a m
i li n e k o lik o re u m a ts k ih m a n ife s ta c ija . D a s u s tre p to ko ka z b i­ i z a to im a m o često f e b r iln e i to k s ič n e r e a k c ije , iz a z v a n e iz
lj a u z r o č n ic i v e lik o g b r o ja r e u m a ts k ih p o ja v a p o k a z u ju b a k te fo k u s a , a m a n ife s tn e sepse s m u l t i p l i m s e p t ič n im ž a r iš tim a
rjo lo š k e p re tra g e z a d n jih g o d in a , to k o m k o ji h je a m e rič k im s u r ije tk e . — O s im što infetkt iz fo k u s a i n f ic ir a o rg a n iz a m ,
a u to rim a a n e d a v n o i je d n o j V e i l o v o j s u r a d n ic i u s p je lo češće i u ja č o j m j e r i p o s to ji in to k s ik a c ija , k o ja n a k o n i z v j e ­
k u lt i v ir a t i s tre p to k o k e iz k r v i k o d g o to v o s v ij u v r s t i r e u m a t­ snog v re m e n a iz a z iv a a le rg ič n e p o ja v e i ta k o n a s t a ju re u m a
s k ih o b o lje n ja G la v n i r a z lo g d a to p r ij a š n ji m is tra ž iv a č im a tič n a o b o lje n ja , e k ce m i, u r t i k a r i ja , Q u i n c k e o v e d e m i d ru g e
n ije u s p je lo le ž i u to m , što se k u lt u r e n is u do sta d u g o d rž a le k lin ič n e s lik e s e n s ib iliz a c ije o rg a n iz m a . N e s m ije m o z a b o r a v it i
u te rm o s ta tu , j e r se p o k a z a lo da n e k e od o v ih k lic a iz ra s tu te k n a t e o r iju da j e k r o n ič n i p o lia r t r it is k r o n ič n o tu b e rk u lo z n o
iza 30— 40 dana. a le rg ič n o o b o lje n je . — S ta tie tič n i p o d a tc i V o i h a r d o v e k lin ik e
P it a n je r e u m a t i z m a s v e lo b i se d a k le n a p ita n je o p o k a z u ju , d a s u t o n z ila r n a ž a riš ta u 70 p o sto , a g r a n u lo m i z u
ra z lo z im a r a d i k o ji h k o d s ta n o v itih l j u d i p ris u tn o s t s tre p to k o ­ b i j u u 20 posto u z r o c i s e p tič n ih s ta n ja . — N o v o p ita n je je p r o ­
k a u k r v i d o va đ a d o tip ič n e sepse, a k o d d r u g ih do o v e i l i o n e c je n a a k tiv n o g fo k u sa . M i n a ža lo s t s ig u rn o n e zn a m o , što je
re u m a ts k e m a n ife s ta c ije . A da p ita n je b u d e jo š z a m rš e n ije a k t iv n i fo k u s , j e r su n a m a p r is t u p a č n i s im p to m i n e d o v o ljn i,
m o že m o i k o d is to g č o v je k a u z is ti b a k te rijo lo š k i n a la z v i ­ da p r o c je n im o k a r a k t e r fo k u s a . S u p f eforiine te m p e ra tu re , le u k o
d je t i re d o m n a jr a z lič it ije re u m a ts k e m a n ife s ta c ije a n a k o n c u cito za , a le rg ič n e p o ja v e su o p ć e n iti s im p to m i i> p r a k t ič k i n a m
p r a v u s m rto n o s n u sepsu. n e m o g u s lu ž it i z a p r o c je n u ža riš ta . S v a k a k o b i tr e b a lo is p i­
N o baš p o t o n ji p r im je r m o ž e n a m s lu ž it i k a o p u to k a z . V e ć t i v a t i i f i b r il a c ij u m u s k u la t u re , p o z it iv n u r e a k c iju n a k ra t k e
je 1913 W e i n t r a u d a k u tn i z g lo b n i r e u m a t iz a m s m a tra o a le r ­ v a lo v e .
g ič n o m re a k c ijo m o rg a n iz m a n a s p e c ifič n i in f e k t i o d onog P r i m . d r. H a l l e B r u n o : G r a n u lo m i zu fo iju s u n a j ­
v re m e n a v e ć in a a u to ra s m a tra o v o o b o lje n je a l e r g i č n i m češći u z r o k n a jr a z n o v r s n ij i m s m e tn ja m a . N a j i s p r a v n ij i p r i n ­
o b o lje n je m . V e i l je sada s in te t iz ir a o o v e ra z n e te o r ije s m a ­ cip je t a j, da se p r ij e , n e g o l i s e p re đ e n a lije č e n je to n ­
t r a ju ć i re u m a t iz a m m a k s i m a ln o m a l e r g i č n o m re­ z ila s a n ir a ju z u b i. O p is u je s lu č a j je d n e m la d e b o le s n ice ,
a k c ijo m m e z e n h im a p o m o ć u k o je o rg a n iz a m u n iš ta v a k o d k o je se p o s lije re s e k c ije ž e lu c a r a z v ila g a s trič n a a n e m ija ,
s tre p to k o k e i n jih o v e o tro v e . k o ju n is u m o g li p o p r a v it i s n ik a k o v o m t e r a p ijo m ia k o je g a
M j e s t o b o r b e o v is i s je d n e s tra n e o v r s t i s tre p to k o ­ s tro d u o d e n a ln i t r a k t i h e m a to p o e ts k i a p a ra t b io s v e s tra n o is p i­
k a — p o d s je ć a m V a s o v d je n a e le g a n tn e p o k u s e R o s e n o v a , ta n i lije č e n . U to nzd lam a je im a la s ta ln o m a le n e čepiće, a
k o ji je p o k a z a o da p o je d in e v r s t i s tre p to k o k a e fe k tiv n o d je lu ­ n e k i z u b i su b i li o s je t ljiv i i re n tg e n s k a s lik a je p o k a z iv a la
ju n a p o je d in e o rg ane , a s d r u g e s tra n e o re a ik c ijo n o m p o lo ­ p e r ir a d ik u la m e k ro n ič n e p ro m je n e . N a j p r i j e sm o p r is t u p ili
ž a ju i m a n jo j v rije d n o s ti p o je d in ih o rg a n a . lije č e n ju z u b i. T e k k a d s m o d o šli d o je d n o g z u b a , p o p ra v ilo
T i m se v ra ć a m o opet n a naše p r v o p ita n je . O p a s n o s t je jo j se s ta n je b e z da je d a lje u z im a la lije k o v e za gastričjn u
fo k a ln e in f e k c ije u to m , što iz je d n o g z a tv o re n o g za o b ra m b e ­ a n e m iju . D a k le k o d m n o g ih s lu č a je v a m o ž e m o p o s tić i z n a tn o
n e snage o rg a n iz m a n e d o k u č iv o g o g n jiš ta s ta ln o i l i p r iv r e m e ­ p o b o ljš a n je s a n a c ijo m o r a ln ih ž a riš ta . K o d n o d o z n o g e rite m a
 529

n is a m n ik a d v id io z n a k o v e e n d o k a rđ itis a i t i b o le s n ic i n is u n i ­ I V . P r im . d r. H a l l e B ru n o ;
k a d im a li n i t i s u k a s n ije d o b ili p ro c e s n a e n d o k a rd u . N a m e ć e
se p ita n je , k a k o se r a z v i ja p ro c e s s e m zib iliza c ije k o d sta ln o g P r ik a z m ije lo g r a m a
u tje c a ja d v ije i l i v iš e v rs t a s e n z ib iliz a to ra . P o s to ji l i in te r ­ (R e fe ra t n i j e p re d a n ).
f e r e n c ija v iš e a le r g ija i m o ž e l i se to p r a k t ič k i is k o ris titi. T i
p r o b le m i su v r l o te šk i, a p r a k t ič k i za sada n e rje š iv i. M is lim , V . E v e n tu a lije .
d a je u te ra p ijs k e s v r h e n a jb o lje e k s tr a h ir a tj s u m n jiv e zuibe, P re d s je d n ik iz v je š ta v a , da će u p o n e d je lja k , d n e 5. li p n ja
a ne do zvolilti da dođe n e s a m o do in f e k c ije n e g o n i d o senzii o d rž a ti g. p r o f. S a l t y k o w u s v o m e s e m in a ru za In te rn is ti
b iliz a c ije . č k u s e k c iju d e m o n s tra c ije in te re s a n tn ih p r e p a ra t a i z p a to lo ­
P r i m . d r. K r a u t : K o d d je c e ig r a ju m n o g o v e ć u u lo ­ g ije je tre . M o li p ris u tn e , da d o đ u n a ta j sastanak.
g u to n zile , a n e z u b i, j e r o v i n is u t r a j n i i o tp a d a ju . M is lim , Z a t im iz v je š ta v a p r e d s je d n ik , da će u p r v o m tje d n u u
da je e n d o k a rd itis to k s ič a n , a n e s e p tič a n , j e r z a lis c i n is u to ­ li p n ju o d rž a ti G a s tr o e n te r o lo š k a s e k c ija s v o ju g o d iš n ju s je d ­
lik o v a s k u la r iz ir a n i, da n a n jim a i) u n jim a ž iv e le g la u z r o č ­ n ic u s p r o g r a m o m : » R a k ž e lu c a «. P r e d a v a n je će t r a ja t i oko
n ik a . D r . L u š i c k y je is p ra v n o 'U po zo rio n a tu b e r k u lo z u , j e r je 4 sata (u 2 d a n a ). D a n e b u d e u t o m tje d n u p r e v iš e s je d n i­
to k r o n ič n o o b o lje n je , k o d kojegai s ta ln o u la z e to k s in i u o rg a ­ ca, p re d la ž e , da se in te rn is tič k a s je d n ic a o d rž i z a je d n o s g a
n iz a m i p r ij e i l i k a s n ije iz a z o v u a le rg ič n e p ro m je n e . P a to lo s t r o e n te r o lo š k o m , a k o n c e m lip n ja ćem o s a z v a ti još je d n u
š k o a n a t o m s k i n a la z i se lije p o p o d u d a ra ju s n a la z im a k o d t u ­ iz v a n r e d n u s je d n ic u . P r is u t n i p r im a j u p r ije d lo g . U 8 sati i
b e rk u lo z n o g pro ce s a . U m io k a r d u n a la z im o k o d re u m a tič n e 20 m in . p re d s je d n ik z a k lju č u je s je d n ic u .
u p a le v r l o s lič n e , a k a tk a d i iste p r o m je n e k a o i u n e k im
d ije lo v im a tu b e r k u lo z n o g g r a n u la c io n o g tk iv a . P e r iv a s k u la r a e
i n f ilt r a c ije s u is te k ao k o d s p e c ifič n ih u p a la . P o zn a to je , da i
In tern ističk a s e k c ija Z b o r a lije č n ik a
r e u m a t iz a m , ia k o v r l o r ije tk o , m o ž e u z r o k o v a t i i a n e u r iz m a t o d rž a la je s v o j iz v a n r e d n i m je s e č n i s a s ta n a k u z a je d n ic i s G a
sfco p r o š ir e n je a o rte . U c ije lo m m e z e n h im u n a la z im o in f ilt r a t e s tr o e n te r o lo š k o m i K i r u r š k o m s e k c ijo m , d n e 1. i 2. lip n ja 1939.
k a o d o k a z g e n e ra ln o g o b o lje n ja c ije lo g o rg a n iz m a . N is u be z g o d in e u p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a, Z a g re b ,
zn a č e n ja n i k o n s ta ta c ije , da iz v je s n i t u b e r k u lo z n i in f e k ti iz a ­ S u b ić e v a u l. 9.
z i v a j u a r t r it ič n e p ro m je n e . M is lim , da su p r e tje r a n a m iš lje n ja
a im e rik a n s k ih a u to ra . S l a u k o v a te o rijia f i b r il a r n ih t r z a ja se Tem a p r e d a v a n ja b ila je : C a r c i n o m a v e n tric u li.
b a z ira n a to k s ič n o m o š te ć e n ju ž iv č a n ih o g ra n a k a , k o je n a j p r i ­ P r e d a v a li s u : d r. P e č i ć M a r k o v i ć , d r. S u č i i ć , dr .
je n a d r a ž e i oštete to k s in i. V r l o teško je p r o s u d iti n a r a v i
G janković, doc. K a d r n k a , p r im . F l o r s c h ü t z , p r im .
z n a č e n je ža riš ta . T o je t i m teže, što n e z n a tn a i s u b m a n ife s tn a
Vinek.
ž a riš ta m o g u k o d iz v je s n ih lju d i iz a z v a t i te šk e p ro m je n e .
T o k s je d n ic e i d is k u s ija b it će š ta m p a n a u z a p is n ik u G a
S lič n e p o ja v e im a m o k o d in f e k c ije s b a c ilo m t u b e r k u lo z e k o d
s tro _e u te ro lo š k e s e k cije .
lj u d i , k o j i u d je t in js tv u n is u b i li u k o n t a k t u s b a c ilo m .
Prim. dr. T h a lle r : D a se v r a t im o n a p ita n je g. D n e 5. li p n ja 939. ig. o d rža o je g. p ro f. S a l t y k o w za
p r im . B o ić a t. j. m o ž e m o l i i k a k o m o ž e m o p r o c ije n iti, đa. je I n t e m is t ič k u se k cij.u Z b o r a lije č n ik a , u s k lo p u s v o g p a to lo š k o
n e k o ža riš te i z v o r in f e k c ije c ije lo g o rg a n iz m a . M i v id i m o u a n a to m s k o g s e m in a ra , d e m o n s t ra c ije i p o p ra tn o
p ra k s i, da k a tk a d u k la n ja n je m ž a riš ta im a m o u s p je h e , a li k a t ­ p r e d a v a n j e dz p o d r u č j a o b o lj e n j a jetre.
k a d ne . N a m e ć e se p ita n je , k a d a tre b a ž a riš te v a d iti, a k a d ne P re d s je d n ik s e k c ije i p r is u t n i č la n o v i z a h v a lili s u se p r e ­
i s m ije m o l i u o p ć e d ir a ti u ž a riš te k o d te š k ih s e p tič n ih s ta n ja .
d a v a č u n a k o ris n o m i lije p o m p r e d a v a n ju i d e m o n s tra c ija m a .
P o s lije o v e d u g o tra jn e d is k u s ije , a i p o s lije o g r o m n o g z n a n ­
s tv e n o g i e k s p e rim e n ta ln o g is p it iv a n ja to g p ro b le m a , s to jim o
p o n o v n o n a is to j to č k i k a o i u p o č e tk u . J a o t k la n ja m r e z u lt a ­ Z a p is n ik re d o v ite m je se č n e s je d n ice In te rn ističk e s e k c ije
te L ö w e n s t e i n o v i h p o k u s a , j e r z n a m k a k o L ö w e n s t e in ra d ii Z b o r a lije č n ik a
J a m o t r im o v a k v e p o k u s e v e ć 10— 12 gO'đina i s v a k a k o s a m do­ o d rž a n e 30. li p n ja 1939. u 6 sati i 15 m in . u p r e d a v a o n ic i H r v a t ­
šao do s p o z n a je , d a s u k o d d je c e v a ž n ija to n z d la m a ž a riš ta 1 . s k o g lije č n ič k o g do m a, Z a g re b , S u b ić e v a u l. 9.
I m a s lu č a je v a , k o d k o jih je ja s n o , da je fo k u s u z u b im a . C e
što je to k s ič n i p ro c e s z u b ij u ta k o te ža k , da se m o ra m o čudfirti, P re d s je d n ik : P ro f. I. H. B e t t e r it
k a k o se usto o rg a n iz a m d r ž i u r e la t iv n o d o b r o m s ta n ju . T u P e ro v o đ a : D r . S o k o l i ć P avao.
se n a m e ć e p ita n je lo k a ln o g im u n ite ta , j e r n a m je s v im a ja s n o ,
da se n . p r . o v a k v i fo k u s i n a la z e u t i b i j i, a n e u u s tim a , da D n e v n i re d :
b i k li n i č n a s lik a b ila m n o g o teža.
1. P r im . d r. T h a l l e r L u jo :
P r i m , d r. Č u l u m o v i ć : T a j p r o b le m j e v r l o k o m ­
p lic ir a n , a t r e b a ga p r o m a t r a t i i s d ru g o g s ta n o v išta . S v a k a k o P r i k a z s lu č a ja obesitasa
je v a ž n a i č in je n ic a , da n a k o n s a n ir a n ja fo k u s a n e m o r a m o (R e fe ra t n i j e p re d a n ).
p o s tić i u s p je h e , a k o s u u z r o č n ic i v e ć z a s ija n i p o o r g a n iz m u .
A m p u t a c ijo m p e n is a k o d u lc u s d u r u m n e ćem o n iš ta postići. D e m o n s t ra c ija a p a ra ta za d r m a n je m e la n ž e ra (p o p r im .
Is to ta k o s u p o z n a ti s lu č a je v i, da a m p u ta c ija r u k e s t u b e r k u ­ T h a l l e r u ).
lo z n im z g lo b o m često z a v r š i s m i li ja r n o m tu b e rk u lo z o m . D a ­
k le p r o b le m n i j e s a m o u to m e , d a l i s m o ž a riš te u k lo n ili, n e ­ 2. D o c . d r. V u l e t i ć V in k o :
go i k a d s m o ga u k lo n ili. M i ćem o d a ti s a n ir a ti s v e fok use,
a li n e m o ž e m o g a r a n t ir a t i, da ć e m o s t im p o s tić i u s p je h e . E le k t r o k a r d io g r a m k o d K e n t o v a snopa.
P r i m . d r. K r a u t : K a o m o m e n t p r e m a k o je m u m o ­ (re f e ra t n i j e p re d a n )
že m o z a k lju č iti, da l i će s a n a c ijo m fo k u s a b it i p o b o ljš a n o i
s e p tič n o s ta n je , s lu ž i n a m i p o g o rš a n je p ro ce sa za v r i j e m e l i ­ U d is k u s iji s u d je lu ju :
je č e n ja . O p ć a r e a k c ija n a z a h v a t je d o b a r zn a k . D r . L u š i c k y : P o z n a s lu č a j i s a m ga je e le k t ro k a r đ io
P r i m . d r . G r o s s m a n n : Iz g le d a , da m e d r. L u š i c k y g ra fs k i s n im a o i s o p te re ć e n je m i s n itr o g lic e r in o m . P o s lije o v ih
n ije ra z u m io . J a s a m s a m o n a g la s io m iš lje n je i p o s tu p a k a m e p o k u s a se o b ič n o k o d K e n t a n o r m a liz ir a e le k tro k a rđ io g ra fs k i
n a la z . J a s a m p o s ta v io d ija g n o z u K e n t o v a s no p a, a li sam
r ik a n s k ih a u to ra , a h o tim ic e n is a m iz n io s v o ju k a z u is tik u ia k o
i m a m o g ro m a n m a t e r ija l. N is a m re k a o , da su to n z ile m a n je p o s ta v io i u p itn ik . U o v im s lu č a je v im a je b o lje u č in iti nešto
v a ž n e , a li s a m s k re n u o p r o b le m n a zu b e , j e r je p r o s u đ iv a n je te žu d ija g n o z u .
s ta n ja to n z ila la kše, a o s im toga d o la zi m n o g o v e ć to n z ile k to P r i m . d r. B e n z o n : N a p r v i p o g le d b i č o v je k o d is ta p o ­
m ir a n ih b o le s n ik a sa s e p tič n im s ta n je m . J a s a m b io u Z ü ­ m is lio , da se ra d ii o o š te će n ju m iio k a rđ a i l i d e v ija c iji p o lo ža ja
r ic h u , k a d je u s ta n o v lje n o , da su L öw e n s t e i n o v i p o k u s i o s o v in e s rc a i l i o p o re m e ć e n ju u p r o v o d n o m s iste m u . K a d se
k r i v i . M o d a k u lt i v ir a n ja baicila tu b e r k u lo z e je d a n a s v e ć p ro š la . p r o m a t r a o v a s lik a , d o la zi u p it a n je i m o g u ć n o s t p o s to ja n ja
P o s v e d ru g o je p ita n je v e za sa to k s in im a (tu b e r k u lin ). k r u r a ln o g b lo k a . A l i g. d o ce n t j e n a g la s io , da se m o ra m o o b a ­
D o c. d r. V u l e t i ć : M o je č e d n o m iš lje n je je , da z a ­ z ir a t i n a č ita v i n a la z k o d p a c ije n ta . I z a n a m n e ze n e m a m o m o ­
k lju č im o o v u d is k u s iju . N a na s u tje č u m iš lje n ja a u to rite ta , m e n te , k o ji b i z n a č ili o šte ćenje m io k a r d a , k r u r a ln j b lo k i l i
m o d a , p ita n je im fekta, k lic a , to k s in a , v ir u s a i t. d. D a n a s n i ­ d ru g o te že o b o lje n je . R e n tg e n o g r a m p o k a z u je k a p lja s to s rce , a
s m o n iš ta r ije š ili, a v id im , da i n e m o ž e m o . P re d la ž e m , da se s lik a e le k t ro k a r d io g r a m a je i z r a z i t i li j e v i tip . O s im to g a p o ­
ta j p r o b le m k a s n ije p o n o v n o s ta v i n a d n e v n i re d . s to ji p u ls u s alternam s. J a se s la ž e m s m iš lje n je m g. do centa i
šteta je , što s o b d u k c ijo m n e m o ž e m o d o k a z a ti p o s to ja n je
III. P r im . d r. H o f f m a n n S re ć k o i p r im . d r. T h a l l e r P a l a d i n o K e n t o v a sn o p a . N e s la ž e m se s m iš lje n je m g.
L u jo : d r. L u š i c k o g , j e r j e d ija g n o z a o š te će n je m io k a r d a p re te šk a
za opće s ta n je p a c ije n ta . K o d K e n t a d o la zi a s in h ro n o do
R e n tg e n o g ra m i k o d d v a s lu č a ja in f a r k t a s rc a p o d ra ž a ja o b a ju v e n t r i k la v e ć p o d ra ž a j d o đe n a jp r ije u je d n u
(Iz a ć i će in e xte nso). k o m o r u i r a d i to ga su đ e fo rm ite ti v e n t r ik u la m o g k o m p le k s a .
T o b i se m o g lo r ije š it i i d o k a z a ti s u m p o la r n im s n im a n je m , E k g .: l i j e v i t ip (jpoziciomi).
t r a ž e n je m e le k t rič n ih p o lja u k o jim a p r e v la d a v a de sn i i l i l i j e v i P re m a n a g lo m o b o lje n ju do ta d a r e la t iv n o z d r a v e p a c ije n ­
v e n t r ik l. N a o v a j n a č in b i k o d b o le s n ic e m o g li d o b iti d e sn u tic e i tip ič n im s im p to m im a i n a g lo m k r v a r e n j u sa k o h z e k u t iv
i li li j e v u k r i v u l j u , a to b i n a m r a z ja s n ilo , d a li p o d ra ž a j d o la z i n o m an e m ij.o m , ascitesom i o g r o m n o m s le ze n o m , m is lim , d a se
u d e sn u i l i u l i j e v u k o m o ru . k o d na še pac. r a d i o tr o m b o z i v e n e p o rte sa f u n k c io n a ln im
P r im . d r. T h a l l e r : m o lim , da se b o le s n ic a u p u t i n a is p a d o m n je z in ih o g r a n a k a k a o v . 1ie n a lis , što se o č itu je u
r e n đ g e n k im o g r a m , m o g u ć e b i se n a ta j n a č in m o g lo nešto r a z ­ v e lik o m t u m o r u slezene. O b o lje n je je k o d n a še pac. l u n a ra v i.
ja s n iti. P r o g n o z u , k o ja in a č e n e b i b ila lo ša — k o d n a š e p a c ije n ­
U 7 s a ti 50 m in u t a p r e d s je d n ik z a h v a lju je gg. p re d a v a č im a , tic e p o g o rš a v a opasnost k r v a r e n j a i z v a r ik s a . O n a je p o n o v n o
p o z d r a v lja p r is u t n e i z a k lju č u je s je d n ic u . m n o g o k r v a r il a 12. i 13. I X .
T e r a p i j a je s im p to m a ts k a i a n tilu e ts k a , k o ja je u s t a n ju da
Z a p isn ik re d o v ite m je s e čn e s je d n ic e H r v a ts k o g d ru štv a i z v e d e r a k a n a liz a c iju t r o m b o z ir a n e v ene .
z a in tern u m e d icin u D r . V l a t k o v i ć L j u b o m i r : Iz n o s i kliiniične p o d a tk e in te ­
o d rža n e 5. lis to p a d a 1939. u 6 sati i 15 m in . n a v e č e r u p r e d a v a ­ re s a n tn o g s lu č a ja , k o ji je z a v r i j e m e ž iv o ta p o k a z iv a o s v e z n a ­
o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , S u b ič e v a 9. k o v e a k u tn o g g n o jn o g p ro ce sa u d e sn o m e p ig a s triju , a k o d
o b d u k c ije su u s ta n o v lje n e m u lt ip le tro m b o z e a r t e r i ja i ja k a
P re d s je d a : P r im . d r. T h a l l e r L u jo . s k le ro z a desne re n a ln e a r te r ije .
P e ro v o đ a : d r. S o k o l i ć P a v a o .
U d is k u s iji s u d je lu ju g g . p r im . B o ić , H a lle , G ro s s m a n n i
P re d s je d n ik s je d n ic e p r im . d r. T h a l l e r p o z d r a v lja p r i ­ Č u lu m o v ić in te r e s ir a ju ć i se za p o je d in e n a laze .
s u tn e č la n o v e , is p rič a v a p r o č e ln ik a p ro f. B o t t e r i a o tv a ra
s je d n ic u . D r. Bajzec:
I . D e m o n s t ra c ije s lu č a je v a : S lu č a j P i c kove c iro z e

P r i. d r. H a l l e B ru n o : (a u to re fe ra t n i j e p re d a n )

U d is k u s iji s u d je lu ju :
P r ik a z b o le s n ik a s a n k y lo s to m a d u o d e n a le
P rim . G r o s s m a n n p ita im a l i z a rà s lic a u p o d r u č ju
(a u to re f e ra t n ije p re d a n )
v e n e k a v e in f. O p is u je je d a n s v o j s lu č a j, k o ji ž i v i v e ć 11 god.
U d is k u s iji s u d je lu ju : P r im . Č u l u m o v i ć , p r im . G r o s s ­ p o s lije o p e ra c ije . P o z n a jo š 2 p a c ije n ta i to je d n o g a je o p e rira o
mann, p r im . B o i ć i p r im . T h a l l e r . I n te r e s ir a ju se za g. p r im . G o tt lie b , a d r u g o g a g. p r o f. B u d is a v lje v ić .
to č n ije p o d a tk e k o d b o le s n ik a i iz n je g o v e o k o lin e . U z a d n je D r . L u s i c k y : O v d j e b i se m o g lo r a d it i o p e r ik a rd itis u ,
v r ije m e je za p a že n o n e k o lik o s lu č a je v a s a n ik ilo s to m ija zo m k o d j e r n e p o k a z u je staze u h ilu s u . P o z n a s lu č a j k o je g a je o p e rira o
l j u d i dz o k o lic e K la n jc a . g. p r o f. B u d is a v lje v ić , a k o j i ž i v i v e ć 10 g o d in a .

P r im . d r. K a s u m o v i ć N evenka: P rim . d r . K l o b u č a r :

P r ik a z s lu č a ja b o le s n ik a s tro m b o z o m v e n e p o rte P r ik a z ß s lu č a ja p e la g re
(a u to re fe ra t n ije p re d a n )
K o d n a še p a c ije n tic e r a d i se o u đ a to j ž e n i 30 g o d . s ta ro j,
k o ja je u n o ć i 9. I I . b ila d o v e ze n a u k ir u r š k o o d je lje n e naše U d is k u s iji s u d je lu ju :
b o ln ice , g o to v o is k r v a re n a . N j o j j e te n o ć i n a g lo p o z lilo , o s je ­ P r i m . d r. Č u l u m o v i ć : in te re s ira se z a n e k e p o d a tk e iz
tila je slab ost i m u č n in u i p oče la p o v r a ć a t i m n o g o te k u ć e i ž iv o ta to g p a c ije n ta . A lk o h o l n i j e s v a k a k o n i k o d o v ih b o le s n ik a
zg ru š a n e k r v i . B o li n ije im a la , je d in o to p o s lije p o d n e n e k e im a o v a ž n ije uloige. Iz n o s i n e k e s v o je s lu č a je v e , g d je su b o ­
n e o d re đ e n e b o li u le đ im a . D o ta da se j e osjećala p o s v e z d r a ­ le s n ic i u z im a li s a m o k u k u r u z n u h ra n u .
v o m , te k k a d k a đ a je iz a je la o s je ć a la t e ž in u u ž e lu c u i to v e ć P r i m . T h a l l e r : p r e m a m iš lje n ju a m e rič k ih a u to ra , a lk o ­
n e k o lik o g o d in a . C e s to j e iš la zb o g to g a lije č n ic im a , ta k o jo j
h o l o n e s p o s o b iju je r e s o r p c iju n ik o tin s k e k is e lin e .
je p r e d 5 g o d in a je d a n u s ta n o v io č i r n a ž e lu c u i p o s la o j e u
b o ln ic u . N o u b o ln ic i n a k o n s v e s tra n e p re tra g e , b ila je i r e n t
I I . P re d a v a n je
g e n iz ira n a n e k o lik o p u ta , re č e n o jo j j e da č ira n e m a . P r e d 4
go d in e u s ta n o v lje n o je , da im a p o k v a r e n u k r v i od ta d a do D r. L u s i c k y K a r lo :
p ro lje to s s ta ln o se j e lije č ila . O h ip o g llk le m ič n im s ta n jim a
B o le s n ic a j e k a o d ije te p r e b o lila ospice, d r u g ih b o le s ti n ije
(iz a ć i će i n e x te n s o )
im a la .
R o d ite lji, s e d m e ro b r a ć e i se sta ra i m u ž n a v o d n o z d r a v i. U d is k u s iji s u d je lu ju :
M e n a rc h e u 14 god. Mamsefe u v i je k r e d o v ite d o s a d a š n je b o ­ D r. H a h n : D o s ta d u g o v re m e n a j e tr e b a lo d o k su se
le sti, ta d a s u izostale. R o d ila n i j e nik ada,, a im a la je 2 s p o n ta n a u p o z n a li s lu č a je v i s h ip e r f u n k c ijo m p a n k re a s a . M o ra m o ip a k
a b o rtu s a u 3. m je s e c u g r a v iđ ite ta . P ila je r ij e t k o i to n a jv iš e p r iz n a t i, da n a m n i danas k lin ičm a s lik a k o d t ih b o le s n ik a n ije
del. vilna n a đian. K a d a je p a c. b ila p r im lj e n a k n a m a u k i ­ p o s v e ja s n a . P r e d 5— 6g o đ . s m o m i v id je li, d a im a o v a k v ih
ru rš k o o d je lje n je , iz g le d a lo je da se r a d i o u lc u s u k o ji k r v a r i. s ta n ja m n o g o v iš e . E n d o g e n ih s lu č a je v a im a v r l o m a lo t. j.
D o b ila je o d m a h tr a n s f u z iju k r v i . N o u r o k u o d n e k o lik o d a n a a d e n o m i s u r ij e t k i , a li h ip e r p la s ije n is u r ije t k e k a o n i p a r c ija ln e
p o č e le s u jo j o tic a ti n o g e i . t r b u h , te je 12. V I I I . p re m je š te n a hiperplaisilje sam o i n z u la m o g a p a ra ta p a n k re a s a . O p e r a c ijo m
n a in te rn o o d je lje n je . se n e m o ž e p o m o ć i, j e r c ije li p a n k re a s n e m o ž e m o iz v a d it i, a k o d
D o b ili sm o v e o m a s la b u , a n e m ič n u b o le s n ic u sa te m p e ra ­ p a r c ija ln e o p e ra c ije v e ć to k o m p r v e g o đ m e a t r o f ir a ju s v e in z u le
t u r o m do 38.5, e d e m im a n a n o g a m a i v e l i k i m ascitesom . Z b o g i r a z v i je se p r a v i d ija b e te s m e litu s . S v i d o sa d a š n ji s lu č a je v i
ja k o g ascitesa to č n a p a lp a c ija tr b u h a b ila j e otešćana, p a se je s p o te š k o ć a m a t, z v . » m a lo g ž e lu c a « i l i p e p tič n o g u lk u s a p o s lije
te k iz a d ru g e in je k c ije n o v u r it a , k a d je ascitis g o to v o nestao, o p e ra c ije m o g u b it i p o s to p e ra tiv n a h ip o g lik e m io n a s ta n ja .
m o g la p a lp ir a t i ja k o p o v e ć a n a sle ze n a . J e t r a n is u n i p e r k u t o m o P o z n a m m n o g o s lu č a je v a s p o n t a n e h ip o g lik e m ije . K o r a n i je
n i p a lp a t o m o b ila p o v e ć a n a . S rc e p e rfc u to m o n i j e b ilo p o v e ć a n o , p o k a z a o s lu č a je v e h ip o g lik e m ije k o d b o le s n ik a , k o j i s u d o b ili
a u s k u lta to m o čuo se j e p re k o č ita v o g a s rc a fiis to lič k i šu m . T i s o la rn u a n e s te ziju ,
k li n i č k i n a la z i o s ta li s u d o sada n e p ro m ije n je n i. P r i m . d r. G r o s s m a n n : V e ć zb o g d ije te m o r a m o o d i­
O d la b o r a to r ijs k ih p r e tr a g a u u r i n u n i j e b ilo n iš ta osobita, je li t i p r im a r n a i s e k u n d a rn a h ip o g lik e m ič n a s ta n ja . P o B e r g
isto n i u s to lic i, k a d a je p a c ije n tic a d o šla k n a m a . B a u n o v a p r o ­ m a n n u je v i t i u m a r tis d a v s t i d ije t u s m a s ti i b je la n č e v in a m a
b a sa g a la k to z o m d a la j e n o r m a ln u f u n k c i ju je tre . p a c ije n tu , k o ji i m a h ip o g lik e m iju zb o g p a n k re a titiis a . I n t e r e ­
K r v n i status, o s im ja k e h ip o k ro m n e a n e m ije sa indeiksom s a n tn o b i b ilo ra z p ra v itii p ita n je , k a d a i k o d k o ji h s lu č a je v a do­
b o je od 0.29, n ije p o k a z iv a o n iš ta n a ro č ita . la z i do o v ih h ip o g lik e m ič n ih s ta n ja . O t k a d je u v e d e n z in k
S v e s e r o r e a k d je W , M , K i M k o d p a c ije n tic e s u k o m p le tn o p r o t a m i n i n z u l i n , im a m o m a n je h ip o g lik e m ija , a li su to te ži
p o z itiv n e . o b lic i. O s im to g a k o d n e k ih b o le s n ik a u z v r l o n is k i šećer n e
R e n tg e n o lo š k i n a la z že lu c a o d 12. V I I I . g la s i: Ž e lu d a c n a sta je h ip o g lik e m lč n o s ta n je . T o je r a d i to ga, j e r h ip o g lik e ­
n o rm o to n ič a n , p o m a k n u t i r o t ir a n n a m e d ij a ln o . R e lije f g ru b . m ič n a s ta n ja o v is e o v is i n i še će ra u li k v o r u , a n e u k r v i . T a k o
B u lb u s d u o đ e m i u r e d n o se p u n i, d o b ro k o n f ig u r ir a n . E zo fa g u s k o d n e k ih d o la zi d o h ip o g lik e m ič n ih s ta n ja , a da š e će r u k r v i
p o k a z u je u d o n jo j p o lo v ic i is p a d e s je n a , k o j i g o v o re z a v a ric e s . i n i j e v r l o n iz a k .
S le z e n a v r l o u v e ć a n a , te z a u z im a č ita v li j e v i h ip o h o n d riu m , P r im . d r . H a l l e : K o d m la d ih l j u d i s u n a ro č ito p o s lije
A s c ite s ! R e n tg e n o lo š k i n a la z p lu ć a : b . o. D ia f r a g m a v is o k o . a n e s te zije s p la n h n ik u s a dosta česta la r v ir a n a h ip o g lik e m ič n a
S r c e n i j e u v e ć a n o , l i j e v a k o m o r a za o b lje n a . A o r t a as. 2.8 cm . s ta n ja . I k o d m la d ih s la b ijih d je v o ja k a je to često. M o g u ć e se
A o r t a u lu k u la k o ra s k re č e n a . r a d i q đ ils fu n k c iji p a n k re a s a .
 531

D r. S t e r n : p r e m a n o v i m is t r a ž iv a n jim a iz g le d a , d a je I . D e m o n s t ra c ije
im s u la m i a p a ra t i n e r v ir a n hode retičn o i p re d la ž e m , da se is p ita
1. P r im . d r. H a l l e :
d je lo v a n je a tro p in a .
D r . L u s i c k y : M o r a o b i 2 sata g o v o r iti da izn e s e m sve, P r ik a z s lu č a ja a n k ilo s to m a d u o d e n a le
što s a m h tio i što je p o tre b n o za o v u te m u . P r i m . G ro s s m a n n (a u to re fe ra t n i j e p re d a n )
m e je k r iv o ra z u m io . J a n is a m re k a o , da b o le s n ik n e s m ije je s ti
u g ljik o h iđ r a te . P r i m . d r. H a l 1 e u : K o d ško lske d je c e se često 2. D r . B u l i ć Fra n e :
v id e h ip o g l, s ta n ja , a to su ii o d ra z i p lu r i g la n d u la m i h p e r t u r ­
b a c ija i đ is in z u lin iz m a . S lu č a j h ip o f iz a r n e k a h e k s ije
G o sp o đ e i gospodo!
I I I . I z v je š t a j t a jn ik a o z a k lju č c im a H r v a t s k o g lije č n ič k o g Z b o r a
D o z v o lite , da V a m p r ik a z e m je d n u 1 7 g o d iš n ju d je v o jk u ,
P r e m a z a k lju č c im a Z b o r a lije č n ik a i t o n a k o n f e r e n c iji
k ć e r k u s e lja k a p o s je d n ik a iz V o jv o d in e , k o ja je došla 26. X . u
o d rž a n o j 20. I X . 1939. i n a iz v a n r e d n o j g o d iš n jo j s k u p š tin i od
n a š u k li n i k u sa s lije d e ć im a n a m n e z o m :
29. I X . 1939. Z b o r lije č n ik a se o d sada z o v e : H r v a t s k i lije č n ič k i
F a m ili j a r n a a n a m n e za b. o. U d je t in js tv u p r e b o lila j e ž u t i­
Z b o r ; a In t e m is t ič k a s e k c ija se z o v e : H r v a t s k o d ru š tv o za i n t e r ­
n u m e d ic in u . cu, in a č e je b ila u v i je k z d r a v a , o s im što je im a la k a tk a d p r e ­
h la d e i a n g in e . B ila je d o sta č v rs ta i u g o je n a . U 1 4 t o j g o d in i
O d o s ta lih p ro m je n a p r a v iln ik a , za n a še d ru š tv o je od
m e n a rc h e , m e n s tr u a c ija u v i je k r e d o v it a do s a d a š n je b o le s ti. U
v a ž n o s ti s lije d e ć e :
j u n u m je s e c u 1938. g . iz g u b ila je m e n s tr u a c iju , n a v o d n o se k u ­
S v a k o d r u š tv o im a d e s v o g p re d s ta v n ik a u š ire m o d b o ru
p a la i p r e h la d ila . B ila j e k o d lije č n ik a , k o ji jo j je dao lije k , pa
Z b o ra .
je u s e p te m b ru d o b ila jo š je d n o m m e n s tr u a c iju , a n a k o n to g a
D r u š t a v a m o g u n a s v o je m p r v o m g o d iš n je m r e d o v ito m s a ­
n i j e je v iš e im a la . U ju n u o. g. p o č e la je n je n a o k o lin a o p a ža ti,
s ta n k u b ir a t i i za č a s n e i d o p is n e č la n o v e s v o g a d ru š tv a . P r i ­
da s la b i i m r š a v i, on a s a m a n i j e to m e p o d a v a la v a ž n o s ti m is le ć i,
je d lo g za za č a s n o g i l i d o p isn o g č la n a m o r a b i t i d o s ta v lje n b a re m
da je to od n a p o r n o g ra d a . U isto to v r i j e m e p o č e la j e g u b iti
14 da n a p r i j e p r v o g r e d o v it o g g o d iš n je g s a s ta n k a u p r a v i d o tič ­
a p e tit i o s je ća ti o d v r a t n o s t p r e m a je lu . a o s o b ito p re m a m a s n o m
n o g d ru š tv a , k o ja će p r ije d lo g k a o p o s e b n u to č k u s t a v it i n a
je lu . K a d b i se (Silila n a je lo , m o r a la je n a k o n to g a p o v ra ć a ti.
d n e v n i r e d p r v o g r e d o v ito g s a s ta n k a s v o g a d ru š tv a . O b ra z a c
O s je ć a la je k a o da i m a k a m e n je u ž e lu c u d o k g la v o b o lje n i j e
d ip lo m e o d re đ u je š ir i u p r a v n i o d b o r Z b o ra .
n ik a d a im a la . P e č e j u je z ik . S to lic a o d d je t in js tv a t v r d a i n e ­
O s tu p a n ju d ru š ta v a i s e k c ija u s a v e z e i l i tr a jn o č la n s tv o
re d o v ita . I z g u b ila je o k o 10 k g n a te ž in i, m o k r e n je u r e d u . O p a ž a ,
d r u g ih o r g a n iz a c ija iz v a n H r v a t s k o g lije č n ič k o g z b o ra o d lu č u je ,
da jo j je k o ž a p o s ta la s u h a , n e z n o j i se s k o ro n ik a d a . N a n o g a m a
n a p r ije d lo g u p r a v n o g o d b o ra Z b o r a , r e d o v ita m je s e č n a s k u p ­
d o b ila je o z a b lin e jo š p r o š le z im e i o d o n d a s u jo j n o g e okO‘ g le
š tin a Z b o r a u p o s e b n o j to č c i d n e v n o g reda.
ž a n ja p la v e i r a n ja v e . P r i j e o v o g o b o lje n ja b ila je m n o g o b o lje
O s ta le to č k e n o v o g p r a v i ln i k a s u p re n e s e n e iz s ta ro g a
ra s p o lo že n a , d a pače v e s e le ć u d i, a o d p o č e tk a b o le s ti p o s ta la je
p r a v iln ik a .
tu ž n a i n e ve s e la , o s je tljiv a n a s v a k u p r im je d b u . U k u ć i n i j e
I V . E v e n t u a lije
za d o v o ljn a , n a v o d n o j u m a jk a u v i je k p r e k o ra v a . P r ič a , k a k o su
P r e d s je d n ik p r im . T h a l l e r iz n o s i p r ije d lo g , da se Z b o r u j u h t je li u d a t i za n e v o lje n a č o v je k a i o d o n d a j e p o s ta la ta k o
lije č n ik a u p u t i do pis i z a m o li se, da p o r a d i n a o r g a n iz ir a n ju tu ž n a i b o ja ž ljiv a . T v r d i , da se osjeća još d je te to m , v o li se ig r a t i,
d o b a v e lije k o v a , j e r se i u b o ln ič k o j i p r iv a t n o j p r a k s i o p a ža , da n e m is li n a u d a ju .
je s n a b d je v a n je s lije k o v im a o teščano i da i m je c ije n a d n e v n o I z iove a n a m n e z e m o ra m o is ta k n u ti s lije d e ć e m o m e n te :
u p o ra s tu .
p re s ta n a k memsesa, g u b ita k n a te ž in i i m r š a v lje n je , k o je
Z a k lju č e n o je , da se Z b o r u lije č n ik a d o s ta v i s lije d e ć i d o p is:
v iš e o p a ža o k o lin a n e g o s a m a b o le s n ic a , g u b ita k a p e tita i gađe­
H r v a t s k o d r u š tv o .za in t e r n u m e d ic in u m o l i H r v a t s k i li j e č ­
n j e p r e m a je lu , a oso b ito p r e m a m a s n o m e je lu , te p r o m je n e u
n ič k i z b o r , da što p r i j e p o v e d e a k c iju , da b i se o p s k rb a s li j e ­
k a r a k t e r u i d u š e v n e k o n f lik te k o jih u z r o k n e zn a m o da l i u is tin u
k o v im a z a v r i j e m e d a n a š n je g ra ta o s ig u ra la i ta k o o r g a n iz ir a la ,
p o s to ji. M o g li s m o se u v j e r i t i z a v r i j e m e b o r a v k a u k li n i c i, da
da n e b i u s lije d ne sta šice lije k o v a i l i r a d i n jih o v e s k u p o ć e s tra ­
je b o le s n ic a za s v o je g o d in e u is t in u d je tin ja s ta , n e d is c ip lin ir a n a
d a lo n a ro d n o z d r a v lje . č a k m o ž e m o u s t v r d i t i da n a g in je i la g a n ju . O d a n o s t i l j u b a v
U 8 s a ti i 15 m in . p r e d s je d n ik z a h v a lju je gg. p re d a v a č im a
p re m a r o d it e ljim a s a č u v a n a . T ip ič n o j e jo š da g o v o r i m o n o ­
i p r is u t n im a te z a k lju č u je s je d n ic u .
to n im g la so m , n e r a d o p r i č a i dosta je a p a tičn a .
P r e đ im o na status.
Z a p isn ik re d o v ite m je s e č n e s je d n ic e H rv a ts k o g d ru štv a V is o k a j e 164 cm , s la b e g ra đ e , p a n ik u tu s a đ ip o su s dsčezao,
z a in tern u m e d icin u m u s k u la t u ra v r l o s la b a . K o ž a su h a , ta n k a , a tro fič n a , n e p o k a z u je
o d rž a n e 2. s tu d e n o g 1939. u p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g p a to lo š k ih p ig m e n ta c ija . K o s a g u s ta , s u h a , o b r v e i tr e p a v ic e
d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u l. 9. ja k o r a z v ije n e . P o s to ji la g a n a h ip e r trih o z a .
G la v a : s im e trič n a , n i j e p a to lo š k i o s je tljiv a n a p r it is a k i l i
P re d s je d n ik : P ro f . d r. I. H . B o t t e r i u d a r. P o p ile n o r m a ln o r e a g ir a ju n a s v ije t lo i a k o m o d a c iju . U s ta
T a jn ik p e ro v o đ a : D r. S o k o l i ć P avao b. o. Z u b i dosta v e lik i, u g la v n o m z d r a v i. J e z ik n a r u b o v im a
c r v e n , p a p ile n e š to a tro fič n e . G r l o b. o. T o n z i le : desna ne što
I. D e m o n s tra c ije
v e ć a o d lije v e .
P r im . d r . K l o b u č a r : V r a t : s re d n je d u g , m r š a v . T ir e o id e ja n i j e p o v e ć a n a , lim f n e
P r ik a z d v a ju s lu č a ja p e la g re ž lije z d e b. o>.
T h o r a x : d u g , u z a k , m a m m a e s a v im a tro fič n e . K o d d is a n ja
(a u to re fe ra t n i j e p re d a n )
s u d je lu je to ra k s o b o s tra n o je d n a k o . P e r k u t o m o p o s v u d a ja s a n
p lu ć n i z v u k , b a ze d o b ro p o m ič n e , a u s k u lta to rn o č u je se p o s v u d a
P r i m . d r. T h a l l e r L u jo :
ja s n o v e z ik u la r n o d is a n je .
O p r o b le m u p e la g re C o r : u n o r m a ln im g ra n ic a m a , to n o v i nešto m u k li i tih i.
(a u to re fe ra t n i j e p re d a n ) A k c i j a r e s p ira t o m o p r o m je n ljiv a , e k v a ln a .
A b d o m e n : n e što is p o d ra z in e to ra k s a , n e m a p a to lo šk e
o s je tljiv o s ti n i t i r e z is te n c ija . J e t r a i s le ze n a se n e p ip a ju .
I I . P re d a v a n je
O s ta li o r g a n i b . o.
D r. L u š i c k y K a r lo :
V a n js k i g e n ita li: p u b e s sla b o izra že n e , in a č e b. o.
K r i t i k a m o d e rn e te ra p ije a k u tn ih b o le s ti je tr e i d je lo v a n je R e fle k s i: fa r in g e a ln i s la b o iz ra ž e n , p a t e la m i p r is u t n i,
c is te in a k o d o v ih b o le s ti o s ta li b. o.
(iz a ć i će i n ex te n so ) E k s tr e m ite ti: n a r u k a m a se n o k t i o b ih p a la c a m i j e n j a j u , n a
n o g a m a o k o m a le o la e g s u lc e ra c ije u v e li č i n i p o la cm .
I I I . E v e n t u a lije O v o m sta tu s u d o d a je m o jo š g in e k o lo š k i i n e u r o p s ih ija t r ič k i
U 7 s a ti 50 m in . p r e d s je d n ik z a h v a lju je gg. p r e d a v a č im a i n a la z, k o j i gla se : v a n js k o s p o lo v ilo : v ir g o , r e k t a ln o se p r e t r a ž i
z a k lju č u je s je d n ic u . i n a đ e v r l o m a le n i u te ru s , k o j i je dosta d o b r o g ib iv . L i j e v o o d
u te ru s a p ip a se je d n a n e ja s n a re z is te n c ija is to ta k o i desno,
k o je s u n e o s je tljiv e . M u s k u la t u r a ja k o g r a c iln a , re d u c ira n a .
Z a p isn ik re d o v ite m je se čn e s je d n ic e H rv a ts k o g d ru štv a
K o ž a su h a , o p o ra .
z a in tern u m ed icin u
N e u ro lo š k i o rg a n s k i n a la z : o s im p o ja č a n e m u s k u la t u rn e
o d rž a n e 7. p ro s in c a 1939. g. u 6 s ati i 15 m in . n a v e č e r u p r e d a v a ­ p o đ r a ž ljiv o s t i č ita v e m u s k u la t u re , u r e d a n . P s ih ič k i n e m a z a
o n ic i H r v a ts k o g 1 lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u l. 9. m j e t i l j i v i h is p a d a i l i a lte ra c ija .
P r e d s je d n ik : P ro f . d r. I. H . B o t t e r i . N a l a z i : tje le s n a te ž in a k o d do la sk a izn a š a la j e 38 k g ,
T a jn ik p e r o v o đ a : D r . S o k o l i ć P avao. do k je p r i j e b o le sti b o le s n ic a te ž ila cea 50 k g . N a jv iš e u p a d a u
532

o č i g u b ita k m a s n o g t k iv a , r a d i čega i je k o ž a ta k o su h a i ta n k a . P ro g n o z a o v a k v o g o b o lje n ja , k a d se o n o j a v l j a k o d d je v o ­

Z a c ije lo v r i j e m e b o r a v k a m o g li s m o o p a ž a ti k a k o b o le s n ica ja k a u p u b e r te tu i l i n e što k a s n ije je p o B e r g m a n n u dosta
n e ra d o u z im a h r a n u i n ik a k v e m j e r e j u n is u m o g le p r is i li t i , da d o b ra u k o lik o se k o n s e k v e n tn o p r o v o d i te ra p ija . C e s to d o la z i i
v iš e je d e — d a k le p o tp u n a a n o re k s ija . T e m p e r a t u r a se k r e ć e za d o s ta c io n ira n ih s ta n ja m rš a v o s ti.
c ije lo v r i j e m e b o ra v k a iz m e đ u 36— 36,4 °C. B a z a ln i m e ta b o liz a m D if e r e n c ija ln a d ija g n o z a je n a jte ž a p re m a , m o r b u s A d d i ­
v iš e p u ta k o n t r o lir a n k re t a o se iz m e đ u — 18 i — 2 4 % . P u ls je b io s o n , a li u o v o m n a š e m s lu č a ju fa le p ig m e n ta c ije , k o je s u za
u g la v n o m oko 70 u m in ., k r v n i t la k iz m e đ u 70— 80 m a x ., a o k o A d d i s o n o v u b o le st tip ič n e , p o g o to v o p ig m e n ta c ije s lu z n ic a .
40 m in im . K o lič in a m o k r a ć e k r o z 24 sata k re t a la se o k o 700— 800 Š to se t e r a p ije tič e s v i s u a u t o ri s lo ž n i u to m e , da j e je d in o
c c m sa spec. tež. o d 1008— 1010. M e đ u t im r a d i n e d is c ip lin ir a n osti u s p je š n a s u p s titu c io n a t e r a p ija t j . d a v a n je o n ih h o r m o n a , k o ji
p a c ije n tic e n e m o ž e m o o v e v r ije d n o s t i u z e ti k a o s ig u rn e . o v a k v im b o le s n ic im a fa le , a t o s u u p r v o m r e d u h o r m o n i p r e d ­
V o l h a r d o v p o k u s p a k a z a o je dosta d o b r u d ilu c iiju , a k o n c e n ­ n j e g r e ž n ja h ip o fiz e . U s to se d a je i h o r m o n k o re s u p r a r e n a lk e
tr a c ija je izn a ša la o k o 1028. In a č e u m o k r a ć i n i j e b ilo n ik a k v ih te u k o lik o se n e j a v lj a m e n s tr u a e ija p r e p a r a t i o v a r ija . N a ša je
p a to lo š k ih p r o m je n a n i t i n a la za . K r v n a s lik a b ila j e p r i d o la sk u p a c ije n tic a d o b iv a la do sada 'd n e v n o od 11. X I . p o 1 a m p u lu
27. X . E . = 4,300.000, L . = 8.800, H b . = 8 7 % , lb . = 1. D if e r e n c i­ P ra e p h y s o n a , 4 X u r a z m a k u o d 3— 6 da n a p o a m p u lu g la n d u
ja ln a k r v n a s lik a b. o. b o lin a a 50.000 je d in ic a , te u z a d n je v r i j e m e k r o z 6 d a n a po
22. X I . E . = 3,700.000, L . = 10.400, H b . = 7 2 % , lb . = 0,9, je d n u a m p u lu C o r tig e n a d n e v n o .
d ife re n c ija ln a k . s lik a : n e se g m . = 3 % , s e g m . = 7 2 % , l y . = 16, A l i k o d n a še p a c ije n t ic e n ije s m o m o g l i do sa d a v id j e t i n i ­
m o n o = 9. 5. X I I . E . = 4,200.000, L . = 6.800, H b . = 8 4 % , l b . k a k o v ih p s ih ič k ih n i t i s o m a ts k ih p r o m je n a , o s im što j e 3. o. m j.
= 1, d ife r. s lik a : ©osino = 1 % , ne se g m . = 3)% , segm . = 6 9 % , d o b ila p o n o v n o s v o ju m e n s tr u a c iju , a s a m a n a s je u p o z o r ila da
ly . = 2 0 % , m ono = 7 % . s u jo j se d o jk e z a d n jih da n a nešto u v e ća le .
J o r e s u s v o jo j E n đ o k r in o lo g iji v e l i » u s p ije l i o v a k o v o m
W a R : i o s ta le r e a k c ije n e g a tiv n e .
k o m b in ir a n o m te r a p ijo m je d n o m p r o b it i le d , za č u d n o je i u g o d n o
S E p a W e s t e r g r e n u n a k o n 1 sat = 10, 2 sata = 30,
m o t r it i, k a k o u r e la t iv n o k r a t k o v r i j e m e o v a k o v i p a c ije n t i i d u ­
d a k le nešto u b rz a n a .
š e vn o i tje le s n o p o n o v n o p r o c v a t u « . N a d a j m o s e, d a j e i
P o k u s i sa k r v n i m še ć e ro m is p a li s u o v a k o : o p te re ć e n je sa n a m a u s p je lo taj led probiti.
100 g đ e k s tro ze n a ta šte — 91 m g % , n a k o n 60 m in . = 153 m g % ,
n a k o n 180 m in . = 94. K r i v u l j a te č e b la g o , to le ra n c a j e n e što 3. Dr . M a r k o vi n o v ić V e ra :
po viš e n a .
P o k u s sa 0,5 m g A d r e n a lin a . N a ta šte k r v n i š ećer = 85 m g % , R e fe r a t o s lu č a ju la m b lija z e
u 6 0 t o j m in . dosegne m a x . o d 94 m g % , u 1 0 0 to j m in . = 85 m g % . (r e f e r a t n i j e p re d a n )
P re m a t o m u n e p o k a z u je p re o s je tljiv o s ti p re m a a d re n a lin u , v e ć
U d is k u s iji s u d je lu je d r. H e r c o g , k o ji n a v o d i, da b o ­
je d a pače ta o s je tljiv o s t s n iže n a .
le s n ik a p o z n a i da g a je d e m o n s trira o k a o s lu č a j d o m a će s p ru e .
R a đ o s l a v o v p o k u s sa 15 j. in s u lin a . N a ta šte = 90
C in i m u se, da se la m b lija z a r a z v i la k a s n ije , k a d j e v e ć im a o
m g % , u 1 5 0 to j m in . p a d a k r v n i, šećer n a 42 m g % , n a k o n 210
s im p to m a ts k u s p ru e .
mliin, p o p n e se n a 52 m g % . D a k le o v a j p o k u s p o k a z u je p o v iš e n u
o s je tljiv o s t p r e m a in s u lin u . I I . P r e d a v a n je

P re g le d ž e lu č a n o g so k a n a k o n d o ru č k a po B o a s u p o k a z a o D r. V r h o v a c Vuk:
je a n a c id ite t, i z v r š i li s m o f r a k c io n ir a n o c r p lje n je sa 300 ccm D ija b e te s i a rte rio s k le ro z a
5 % t n o g a lk o h o la , k r i v u l j a p o k a z u je a t ip ič n u s e k re c iju , j e r že ­
lu d a c p o č in je k a s n o i z lu č iv a t i s o ln u k is e lin u , k o ja do siže s v o j ( I I . d i o c ik lu s a : D ija b e te s i k a r d io v a s k u la r n e b o le s ti)
m a k s im u m u 1 0 5 to j m in . sa v r ije d n o s t i o d 50 slob . H C L . ii D is k u s ija se o d g a đ a za s lije d e ć i p u t, je r je p o o đ m a k lo
56 T . A . v r ije m e .
R e n tg e n s k i n a la z i: ž e lu d a c j e p o lo ž e n n a d e sn u s tr a n u U 8 s a ti i 20 m in . p re d s je d n ik z a h v a lju je p re d a v a č u i p r i ­
o b ra tn o n o rm a ln o g a . V r l o je d u g a č a k , š iro k i a to n ič a n , p ilo r u s s u tn im a te z a k lj u č u j e s je d n ic u .
m u le ž i s k o ro u v is i n i s im fiz e . K o n t u r e s u p r a v iln e , s lu z n ič k e
b o re p r ilič n o o đ e b lja le . D u o d e n u m b. O'. Z a p is n ik re d o v ite m je s e č n e s je d n ic e H r v a ts k o g d ru štv a
N a k o n 9 sati s a v je k o n t ra s t u v iju g a m a ta n k o g a c r ije v a , z a in tern u m ed icin u
k o je le ž i u m a lo j z d je lic i. N a k o n 24 sata k o n tra s t je n e je đ n a k o o d rža n e u č e t v r ta k , d n e 4. s ije č n ja 1940 u 6 s a ti i 15 m in . n a ­
m je r n o u s it n im g r u d a m a ra s p o re đ e n p o d e b e lo m c r ije v u , n o iz v e č e r u p re d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b ,
te s lik e n is m o m o g li o d re d iti p o lo ža j k o lo n a . S u b ić e v a u lic a 9.
D a k le u z p to z u i atonom lilju in te re s a n ta n je s lu č a jn i n a la z
P re d s je d a : p r o f. d r. B o t t e r i .
s itu s in v e r s u s v is c e ru m a b d o n im is . D a je s a m o p r e o k re n u ti p o lo ­
T a jn ik p e r o v o đ a : D r . P . S o k o l i ć .
ža j u t r b u h u p o t v r đ u je n a m rtg . s lik a toraksai, k o ja p o k a z u je
n o rm a la n p o lo ža j srca. U 6 s a ti i 20 m in . p r e d s je d n ik p o z d r a v lja p r is u t n e i o t v a ra
R tg . n a la z p lu ć a : b . o. s je d n ic u te p r e d a je r ije č g. d r. S o lte r.

D a lje s m o d a li s n im it i r e g ij u h ip o fiz e p a je rtg . n a la z s li­

D r. So l t e r P i e r o t i ć N evenka:
je d e ć i: sela t u r c ik a n o r m a ln e p ro s tra n o s ti, o š tr o k o n t u r ir a n a .
U la z u s e lu n o rm a ln e š irin e , p ro c . c lin o iđ e i s u n a o b ič n o m m j e ­ S lu č a j S i m m o n d s o v e k a h e k s ije
stu. U is tu s v r h u d a li s m o p re g le d a ti v id , o č n u p o z a d in u t e v i d ­
n o p o lje , a li n i t u n is u u s ta n o v lje n e n ik a k v e p ro m je n e . (A u t o r e f e r a t n i j e p re d a n )

I z svega do sada izlo ž e n o g v id im o , da se k o d n a še b o le sn ice U d is k u s iji s u d je lu ju :

r a d i o je d n o m o b o lje n ju e n d o k rin o g s iste m a i to u s m is lu s in ­
Prim. d r. G r o s s m a n n : N ik a k o se ne m o g u sa gla
d ro m a je d n e p lu r ig la n d u la m e in s u f ic ije n c ije . Z n a tn o s n iže n i
s iti s m iš lje n je m k o le g ic e S o lt e r n i t i se p r ik lj u č i t i d ija g n o z i
B . M . p o k a z u je h ip o fu n k o ilju tiro id e je . S la b o r a z v ije n i s e k u n ­
S i m m o n d s o v e k a h e k s ije k o d o v e b o lesnice, O v a j s lu ča j n ije
d a rn i s p o ln i z n a k o v i, k a o i k r ž lja v o s t u te ru s a g o v o re za o v a r i
u v j e r l j i v , šta viš e p o s to je k o d o v e b o le s n ic e m n o g i s im p to m i,,
j a ln u h ip o f u n k c iju . J a k a a s te n ija u z n is k i k r v n i t la k g o v o r i u k o ji n e n a s ta ju k o d S i m m o n d s jo v e bolesti,, a n e k i od n j i h
p r ilo g h ip o f u n k c ija k a k o k o re , ta k o m o ž d in e n a d b u b re g a . N a p a d ­ ča k i u p o z o r a v a ju n a p o s v e d r u g o o b o lje n je . T a k o n . p r . p ig ­
n o m rš a v lje n je , i k a h e k tič a n iz g le d n e m o ž e m o o b ja s n it i h ip o m e n ta c ije n e s p a d a ju u s lik u S i m m o n d s o v e b o le s ti, o s im
f u n k č ijo m n i t i je d n e od s p o m e n u tih ž lije z d a n e g o d o la zi u o b z ir a k o s u s u p r a r e n a lk e i d ir e k t n o ta n g ira n e . B a z a ln i m e ta b o liz a m
je d in o h ip o f u n k c ija p r e d n je g r e ž n ja h ip o fize . P re m a t o m u m i ­ je v r l o v a ž a n d if e r e n c ija ln i zn a k . Mnoigd a u t o ri s u u s ta n o v ili,
s lim o , da m o ž e m o o v a j s lu č a j u v r s t it i u h ip o f iz a r n e k a h e k s ije , da k o d S i m m o n d s o v e b o le s ti p o s to ji s n iž e n b a z a ln i m e ta b o ­
tip a S i m m o n d s o v e bo lesti. liz a m i da n ik a d n is u n a š li p o z it iv n ih v r ije d n o s t i. G e 1 1 z, a i
S to se e tio lo g ije tiče, k a k o n a š im m e to d a m a n is m o m o g li n e k i d r u g i is tr a ž iv a č i t v r d e , da p o z it iv n i b a z a ln i m e ta b o liza m ,,
u s ta n o v iti p r o m je n a n a h ip o f iz i u s m is lu t u m o ra , ciste i l i z a k r e m a k a r i u n a jm a n jo j m j e r i, u v i je k z n a č i, d a se n e r a d i o S i ma­
č e n ja , m o ž e m o m is lit i i l i da se r a d i o p r o m je n a m a u m e z e n n i o n d s o v o j b o le sti. O v a b o le s n ic a im a baz&tmL m e ta b o liza m .
c p fa lo n u i l i je p a k m o ž d a pro ce s u v e z i sa p s ih ič k im + 8 % , a to je v e ć s ig u ra n z n a k p o v iš e n e iz m je n e t v a r i . K r i ­
k o n flik to m , k o ji je u a n a m n e zi s p o m e n u t. B e r g m a n n S c h u r v u l j a šećera k o d o ve b o le sn ice je p o s v e a tip ič n a z a S i m m
i d r u g i m is le , da m o ž e o v a k a v p s ih ič k i in z u lt u z r o k o v a ti o n d s o v u k a h e fcs iju i u p u ć u je n a i s p it iv a n je u s m is lu A d .
p o ja v e B e s a d o w l j e v e bo lesti, u s lije d p s ih ič k e t r a u m e i li d i s o n o v e b o le sti. S m e tn je o v a r ija ln e f u n k c ije n a s ta ju ta k o đ e
s m e tn ja u f u n k c i ji o v a r ija . P re m a to m e s a m V a m p o k a z a o je d a n i k o d A d d i s o n o v e b o le s ti. J a k o m r š a v lje n je i p o z it iv n i b a 1
s lu č a j S i m m o n d s o v e b o le s ti, k o ja je dosta r ije tk a , a p o g o ­ z a ln i m e ta b o liz a m n a la z im o ta k o đ e r k o d A d d i s o n o v e b o ­
to v o s u r ij e t k i o v a k v i s lu č a je v i, k o d k o jih m o g u ć e le ž i u z r o k le sti. R a d i sve g a to ga ja se n e m o g u s lo ž it i s m iš lje n je m , đa
b o le s ti u p s ih ič k o j s fe ri. se o v d je r a d i o S i m m o n d s o v o j b o le s ti, v e ć m is lim , da je
 533

to m o r b u s A d d i s o n i . A k o b i to h t je li v e r if ic ir a t i, o n d a n e c in o m a b r o n h a s p r if o k a ln o m b r o n h o p n e u m o n ijo m . D a k le te
b i s m je li z a je d n o d a v a ti p re p a ra te p r e d n je g re ž n ja h o p o fize i a n o m a lije n is u r ije t k e i k o d n a s i h im a v iš e , a li se n e p re p o ­
s u p ra re n a ln e ž lije z d e v e ć b i tre b a lo p ro v e s ti s a m o t e r a p iju s z n a ju . l
h o r m o n im a p r e d n je g re ž n ja h ip o fize . Z a t im o p is u je g, p r im .
P r o f . dr. V u l e t i ć : J o š 1934. g o d in e , k a d sm o p r ik a
G r o s s m a n n ja s a n s lu č a j S i m m o n d ,s o v e bo le sti, k o je ­
Zjali p r v i s lu č a j c is tič n ih p lu ć a , u p o z o r ili s m o n a te ž in u d i ­
g a je lije č io z a je d n o s g. p r o f . B o t t e r i j e m .
ja g n o ze i čestoću o v e k o n g e m ita ln e a n o m a lije . J a sa m i p r e d
D o c . d r . S u č i ć : K a d je v e ć g o v o r o S i m m o n đ s o v o j 2 g o d in e im a o je d n o g b o le s n ik a , k o ji je d v ije g o d in e lije č e n
bo le sti, d o z v o lite m i, da o p iš e m je d a n s lu č a j, k o je g a s m o n e ­ k a o apsces p lu ć a . D o š a o je u k li n i k u i u s ta n o v lje n o je , da
d a v n o lije č ili u k lin ic i. D je v o jč ic a s p o t p u n im s in d r o m o m S i no­ u o p će n ije b io apsces v e ć se r a d ilo o d v ije ciste s b r o n h o ­
m o n d s o v e b o le s ti p o č e la se o p o ra v lja ti n a in je k c ije p re p a ­ p n e u m o n ijo m u o k o lin i. V a ž n o je is ta k n u ti, da se m n o g o o v a ­
ra ta . p r e d n je g r e ž n ja hiporteze. D o b ila je p o n o v n o mernzes i k v i h b o le s n ik a lije č i i p o s a n a to r ijim a k r o z g o d in e i to p o d
u p u ć e n a je k u ć i n a d a lje lije č e n je . N a k o n k ra t k o tra jn o g bo­ d ija g n o z o m : c a v it a r ia s t a t io n ir ia . R a d i to ga je p o tre b n o u č i­
r a v k a k o d k u ć e p o n o v n o su jo j se v r a t i l i s v i s im p to m i i ja n i t i što v iš e la b o r a to r ijs k ih a n a liza , d a se p o m n o i s k lju č i m o ­
d r ž im , da n i j e p r im a la in je k c ije . K o d p o v r a tk a je im a la b r a g u ćn o s t p o s to ja n ja d ru g o g o b o lje n ja . N a r o č ito o p re z n i m o r a m o
d i k a r d ij u s 38 u d a ra u m i n u t i, a e le k t ro k o r đ io g r a m je p o k a ­ b iti, a k o u sto p o s to ji p r if o k a ln a b r o n h o p n e u m o n ija , k o ja p r o ­
z iv a o o b ič n u S iin u s b r a d ik a rd i'ju . O vu b r a d ik a r d iju tu m a č io m ije n i la b o r a to r ijs k e n a la ze . N a r o č ito t r e b a p a z it i n a b r o n h ije
s a m s i n a r a z n e n a č in e . S i m m o n d s o v a b o le s t je dosta n e ja ­ k t a z ije i n a s ta r i k r o n ič n i f i b r o u l c e r o z n i s p e c ifič n i p ro c e s p l u ­
sne etiologiije i r a d i to g a im a m o v r l o m n o g o k lin ič n ih r a z n ih ća. S lu č a j k o le g e I v a n č i c a je in te re s a n ta n još s d v a ra zlo g a .
s lik a . I m a s lu č a je v a k o d k o ji h m o r a m o is p ita ti s v e i n a jm a n je B o le s n ik je u p u ć e n u k li n i k u k a o e s e n c ija ln a tro m b o p e n ija , a
s itn ic e , j e r je k o d o v a k v ih e n d o k rin ih p o r e m e tn ja u z d rm a n g la v n e s m e tn je im a o je u p o d r u č ju srca. O d is ta je n a la z p r v e
k e m iz a m c ije lo g o r g a n iz m a . G . p r im . G r o s s m a n n m o ž e im a ti da n e b io te ža k . P o s to ja la je ta h ik a rd n a a p s o lu tn a a r it m ija i
p r a v o , a m o ž d a je i o v a j s lu č a j a tip ič a n , P ita , je s u l i p r a v i li b o le s n ik je im a o diispneju, c ija n o z u i d ru g e k a r d ija ln e s m e tn je .
p o k u s s a d re n a lin o m . S to se tič e b r a d ik a r đ ije k o d bo lesnice, U s to je im a o h e m o ra š k u d ija te z u s d ifu z n o r a z a s u t im S itn im
ikoju s a m v a m p r ij e opisao , m is lim , da je p o s to ja la zb o g p o ­ k r v a r e n j i m a p o c ije lo j k o ž i i s lu z n ic a m a . E le k t r o k a r đ io g r a f
m a n jk a n ja s t im u la n c ije i to s im p a tik o to n ik a . N a in je k c ije sikii se v id i u n d u la c ija i fib rila c ijia s a p s o lu tn o m a r it m ijo m . N a ­
s im p a tik o to n iič n ih s re d s ta v a i k o fe in a iz n o s ila je f r e k v e n c ija k o n d v a da n a lije č e n ja s k in in o m p o s ta je r a d s rc a r it m ič a n i
p u ls a 58, a d ijh r e z a se p o p r a v ila n a 1.500— 2.500 c c m d n e v n o . b o le s n ik g u b i sve kardliijalne tegobe. K o n t r o ln i e le k t ro k a r d io ­
gram i je p o s v e n o rm a la n . Z n a č i, d a je p o s to ja la s a m o f u n k c io ­
D r. L u s i c k y : G . k o le g a G r o s s m a n n i m a đoneikle
n a ln a p o re m e tn ja . A k o u z m e m o jo š i tr e ć i m o m e n t t. j. esen ci­
p r a v o i k a d b i č o v je k v id i o o v u b o le s n ic u parvi p u t, o d m a h h i
ja ln u t r o m b o p e n iju , o n d a v id im o , đa se k o d o v o g b o le s n ik a
p o m is lio n a m o r b u s A d d i s o n i. M e đ u t im k lim ič n e s lik e n is u
ra d i o t r i ra z n a o b o lje n ja , k o ja p o s v o j p r il ic i im a ju z a je d n ič k u
ta k o ja s n e k o d o v ih e n d o k rin ih b o le s ti i baš la b o r a to r ijs k i p o ­
e tio lo š k u p o d lo g u t, j. k o n g e n ita ln e p o re m e tn je .
d a tc i često u p o z o re n a m o g u ć n o s t ja č e g is p a d a jo š k o je e n d o ­
k r i n e ž lije z d e . Is to ta k o je i sa C u s h i n g o v o m bo le sti. T a D r . L u s i c k y : P a r a d e je opisao o v a k a v s lu č a j i e le k
dea c itira , d a je S i m m o n d s o v a b o le s t v r l o često p r a ć e ­ t r o k a r d io g ra f s k i ga je p ro u č a v a o . O n m is li, d a se r a d i o k r v a ­
n a s ja k o m in s u f ic ije n c ijo m s u p r a r e n a ln e ž lije z d e . P o z n a ta je r e n j u i u m io k a r d u te da n a sta je p o v r e m e n o o šte ćenje p r o v o d ­
č in je n ic a , da h ip o f iz a iz lu č u je m n o g o h o r m o n a i dia m o g u k o d n o g sistem a, k o je je r e p a r a b ile o . Č im se p o p r a v i h e m o ra š k a
r a z n ih o b o lje n ja h ip o fiz e n a s ta ti ra z n e k lim ič n e s lik e . T a k o d ija te z a i r e s o r b ir a ju se e k s tra v a z a ti, o d m a h se n o r m a liz ir a i
im a m o h ip o f iz a m ih b o le s ti, h ip o f u r ik c ija h ip o f iz e s p o z it iv n im f u n k c ija s p e c ifič n o g p r o v o d n o g sistem a u srcu .
i p o v e ć a n im b a z a ln im m e ta b o liz m o m , a k o jiiš n i j e oštećena Prim. dr. Č u l u m o v i ć : H t io b i u p it a t i g o spo du
f u n k c ija š titn e žlje z d e . Is to ta k o n a la z im o i r a z n e p o re m e tn je p r e d g o v o m ik e , o d k a k v i h je f a t a ln ih p o s lje d ic a to , a k o se n e
u m ije n i k a lc ija ', v e ć p r e m a to m e , k o lik o je za h v a ć e n a p a r a t i d ija g n o s tic ira o v o o b o lje n je . P r a k t ič k i to n e m a n ik a k v e v a ž n o ­
r e o id e ja , — T a d e a je baš s a v je to v a o , da se t e r a p ijs k i p r i m ­ sti'. S je ć a m se je d n o g p a c ije n ta . D v a m je s e c a p r i j e s m r t i d o ­
je n i g re tiiza m i k o r t ik a ln i h o r m o n i. Z a to s m o s tim e i p o č e li, a šao je k m e n i. N a b a z i p lu ć a su se č u li v la ž n i h ro p c i. R e n tg e n
ako to n e u s p ije , o n da ć e m o se o d lu č iti za im p la n t a d iju h ip o ­ šfcai s lik a b ila je v r l o č u d n a . V i d i o g a je .i g. p ro f. B o t e r i. K a ­
fize . N a š a b o le s n ic a n e m a p ig m e n ta c ije , k o je h i b ile k a ra k te ­ s n ije je d o b io i n f a r k t s rc a i e g z itira o je . M o ž d a je im a o i di
ris tič n e za A d d i s o n o v u bo lest, n e m a p ig m e n ta c ije n a s lu z ­ s tič n a p lu ć a . T o n i j e v a ž n o i zb o g to g a g a n ije tre b a lo po s e b n o
n ic a m a 1. O v e k o ž n e p ig m e t a c ije v iš e s lič e a v it a m in o t ič n im d is p r e g le d a v a ti. O v o iz n o s im zato, j e r m i iz g le d a n e p o tre b n o , što
h r o m ija m a k o že . N a p o m e n u ti b i h tio , da p o s to je i d e b e li b o ­ je g . p re d a v a č o v a k o p re e n e rg ič n o usta o p r o t i k r i v i h d ija g n o za .
le s n ic i s S i m m o n d s o v o m b o le s ti. L i c h t w i t z je te s lu ­ D r. I v a n č i ć : O v a j b o le s n ik je ba š m n o g o t r p io zb o g
č a je v e n a z v a o : k a h e k s ije b e z k a h e k s ije . K a d i to g a se danas i k r i v e d ija g n o ze . O s ta v ila ga je z a ru č n ic a , n a p u š ta ga d ru š tv o ,
p r e p o ru č a n a z iv S i m m o n d s o v a bo lest, a n e S i m m o n d s teško dob'ilva n a m je š te n ja , j e r g a s v i s m a t r a ju t u b e r k u lo z n im
o v a k a h e k s ija . b o le s n ik o m .
Prim. dr. G r o s m a n n : A k o id e m o ta k o d a le k o k a o
što id e k o le g a L u s i c k y , o n d a n e m o ž e m o u o p ć e v iš e pou II. D r. S t e i n Beno:
s ta v lja t i d if e r e n c ija ln u d ija g n o z u n i t i s a z n a ti o č e m u se z a p ra ­
A le r g ič n i s in d r o m p r o b a v n o g tr a k ta i n je g o v o lije č e n je
v o ra d i. O n d a n is u k r i v u l j e tip ič n e , n e m a tip ič n ih v rije d n o s ti,
n e m a d if e r e n c ija ln ih m o m e n a ta i t . d. J a v id i m to, d a sve, što e fe d rin o m i A k te đ ro n o m
o v a b o le s n ic a im a d e , m o ž e im a t i A d đ i s o n o v a bo lest. M o ­ (Iz a ć i će i n e x te n s o u L. V .)
lim , da m e se n e s h v a ti k r i v o . J a n is a m r e k a o da se n e d a ju
k o r t ik a ln i h o r m o n i, v e ć sa m p re d lo ž io , da se n a jp r ije d a je e k ­ U d is k u s iji s u d je lu ju : D r. Lusicky.
s tr a k t p r e d n je g r e ž n ja h ip o fiz e , a te ra p ijs k i u s p je h će biti, n a j ­
Z b o g p re d u g o g t r a j a n j a s je d n ic e od ga đ a se d is k u s ija za
b o lji d o k a z za d ija g n o z u .
s lije d e ć i p u t. U 8 s a ti i 10 m in . p r e d s je d n ik z a h v a l ju j e p re d a ­
v a č im a i p r is u t n im a i z a k lju č u je s je d n ic u .
D r. I v a n č i ć R ado va n:
S lu č a j c is tič n ih p lu ć a
Z a p is n ik r e d o v ite m je s e č n e s je d n ic e H r v a ts k o g d ru štv a
(A u to r e f e r a t n i j e p re d a n )
z a internu m ed icin u
D oc. d r. S m o k v in a Milan: o d rža n e u č e tv r ta k , d n e 8. v e lja č e 1940. g. u 6 sa ti i 15 m in u t a
n a v e č e r u p re đ a v a o n i H r v a ts k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b ,
R e n tg e n o g ra m s lu č a ja cističn ih , p lu ć a S u b ić e v a u lic a b r . 9.
(Iz a š lo i n ex te n s o u L . V .).
P re d s je d n ik : p r o f . d r . I. H . B o t t e r i .
U d is k u s iji s u d je lu ju : T a jn ik p e r o v o đ a : d r. Sokoli,ć Pavao.
D r , H a h n A r p a d : D r . I v a n č i ć je s p o m e n u o , da su
U 6 s a ti i 20 m in u t a o tv a ra p r e d s je d n ik s je d n ic u , p o z d r a ­
to dosta r ije t k a o b o lje n ja . M e đ u t im u n o v ijo j lit e r a t u r i izno se v lj a p r is u t n e i p r e la z i n a d n e v n i re d .
am e rifcana ki a u to ri, da o v a k v ih k o m g e n ita ln ih a n o m a lija im a
m n o g o , a li da n is u r a z v ije n e u ja č o j m j e r i i r a d i toga se često Iz v ć e š ta j t a jn ik a o r a d u u p r o š lo j g o d in i.
n e p r e p o z n a ju . V e ć in a o v ih boiesnikaJ o b ila z i b o ln ic e p o d m n o ­
go k r i v i h d ija g n o za . S to s u p r o m je n e m a n je i s la b ije r a z v i je ­ U o v o m iz v je š t a ju iz n ije t ću k ra tk i p r e g le d ra d a našeg
n e , to je o b ič n o d ija g n o z a teža. O s im to g a o v i b o le s n ic i n a g i d ru š tv a u p ro š lo j g o d in i 1939.
n j u k p lu ć n im k o m p lik a c ija m a , č e s tim b ro n h itis im a , b r o n h o N e ć u p o im e n c e n a b r a ja t i, k o j i s u č la n o v i o v o g d ru š tv a i
p n e u m o n ija m a , apscesu i g a n g re n i p lu ć a . T o se p o d v rg a v a l i ­ o v e g o d in e m a r lj i v o s a r a đ iv a li u p le n u m u Z b o r a lije č n ik a , k o ji
je č e n ju i te k k o d o p e to v a n ih r e n tg e n s k ih o k n tro la se za p a zi su p u b lc ir a li s v o je r a d o v e u d o m a ć im ; s tr a n im ča so p isim a i
n e k a a n o m a lija . Z n a m v iš e s lu č a je v a i z n a še g in s titu ta , g d je k o ji su r a d i li m a n je i l i v iš e v r e m e n a u p o je d in im m e d ic in s k im
su b o le s n ic i u p u ć e n i s d ije g n o z o m b ro n h ie k la z ijia >ili ča k k a r ­ in s titu t im a u in o z e m s tv u .
 534

D a n a s ću se s a m o o s v r n u t i n a v a ž n ije p ro m je n e u Z b o r u D is k u s ija o lije č e n ju a le rg ič n o g s in d ro m a p ro b a vn o g

lije č n ik a i u n a š e m d r u š tv u te n a na še re d o v ite m je s e čn e tra k ta s p r e p a ra t im a i z re d a a d re n a lin a .
sje d n ic e . i Z b o g p o o d m a k lo g v r e m e n a i s e d m e to čk e d n e v n o g re d a , za
6. t r a v n ja 1939. izne se n je u r e d o v ito j m je s e č n o j s je d n ic i k o ju je v e ć m o n t ir a n k in o a p a r a t , što se n e m o ž e o d g o d iti za
p r ije d lo g z a d o p u n u p r a v i ln i k a n a še s e k c ije i d o g o v o re n o je, s lije d e ć u s je d n ic u , od g a đ a se d is k u s ija . G . d r. S t e i n B e n o i z ­
da se re d o v ite m je s e č n e s je d n ic e o d r ž a v a ju u p re d a v a o n ic i n o si još n e k e m o m e n te u v e z i s p r o š lim p r e d a v a n je m , a s v e će
H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , a Da se iz v a n r e d n e m je s e č n e s je d ­ b it i z a je d n o š ta m p a n o u z a p is n ik u od o ž u jk a 1940.
n ic e o d r ž a v a ju v e ć p re m a p r o g r a m u i d o g o v o ru č la n o v a u P r i k a z to n f iim a iz f iz io lo g ije i p a to lo g ije p r o b a v n o g tra k ta .
r a z n im in s titu tim a . N a to j s je d n ic i p r im lj e n je i n o v i d n e v n i
U 8 sa ti i 30 m in . p r e d s je d n ik z a h v a lju je p r e d a v a č im a , g.
re d , k o ji v a m je p o zn a t.
nar. p h . B e r a n u i p r is u t n im a te z a k lju č u je s je d n ic u .
P re m a z a k lju č c im a iz v a n r e d n e g o d iš n je s k u p š tin e Z b o r a
lije č n ik a u r u j n u 1939. god . te r e d o v ite m je s e č n e s je d n ic e I n t e r ­
n is tič k e s e k c ije , d n e 5. lis to p a d a 1939., p r im lje n a s u n o v a p r a ­ Z a p isn ik re d o v ite m je se čn e s je d n ic e H rv a ts k o g d ru štv a
v il a Z b o r a lije č n ik a , p r e m a k o jim a je na ša s e k c ija d o b ila im e z a in tern u m ed icin u
» H r v a t s k o d r u š tv o za in t e r n u m e d ic in u « . O s ta le m a n je v a ž n e o d rža n e 7. o ž u jk a 1940. g. u 6 asti i 15 m in . n a v e č e r u H r v a t s k o m
p r o m je n e s u n a š ta m p a n e u X . p o g la v lju p r a v i ln i k a H r v a t s k o g lije č n ič k o m d o m u , Z a g re b , Š u b ić e v a u l. b r . 9.
lije č n ič k o g z b o ra i d r ž im , d a i h n i j e p o t re b n o o v đ e č ita ti.
U g o d in i 1939. o d rž a n o je 9 r e d o v it ih i 2 iz v a n r e d n e m je ­ P r e d s je d n ik : P ro f. d r . I. H .. B o t t e r i .
sečne s je d n ic e na še g a d ru š tv a . N a t i m s je d n ic a m a o d rža n o je T a j n i k - p e ro v o đ a : D r . S o k o l i ć P a v a o .
E p r e d a v a n ja , 3 r e fe ra ta i d e m o n s t rira n o j e 26 s lu č a je v a .
U 6 s a ti i 15 m in . p r e d s je d n ik o tv a ra s je d n ic u , p o z d r a v lja
P re d a v a n ja s u o d rž a li gg. d r. C u p a r , G u š i l e , G r o s s
p r is u t n e č la n o v e d r u š tv a i p r i j e n e g o l i p r e đ e n a d n e v n i re d ,
mann, L u š i c k y, S t e i n , V u l e t i ć , i V rh o va c .
iz v je š ta v a č la n o v e , da je šef in te rn o g o d je la M e rfc u ro v o g s a n a ­
R e fe ra te su o d rž a li gg. d r . : B o i ć , M a r k o v i n o v i ć,
t o r ija p o z v a o s v e č la n o v e H r v a t s k o g d ru š tv a za in t e r n u m e d i­
V la tk o vić . c in u , da d o đ u n a iz v a n r e d n i sasta nak d r u š tv a u M e r k u r o v s a n a ,
S lu č a je v e s u d e m o n s t rira li g g , d r .: B e l o š e v i ć , B e n ­ t o r i j, g d je će g. p r im , i n j e g o v i s a r a đ n ic i d e m o n s t rira ti in te re .
z o n , B u l i ć , H a l l e , H e r c o g , I v a n č i l ć , K a š u m o v i ć,
s a n tn e s lu č a je v e i p o k a z a ti i n t e r n i o d je l s a n a to r ija . R a d i o b iln o g
K lo b u č a r, Kopač, M a r k o v in o v i ć , S m o k v in a ,
p r o g r a m a u Z b o r u lije č n ik a i u n a š e m d r u š t v u te zb o g u s k rs n ih
S o l t e r P i e r to v i ć, Š p o l j a r , T h a l l e r , V l a t k o v i ć .
b la g d a n a , n a jp r i k l a d n ij i d a tu m j e 27. o ž u jk a . P r i s u t n i č la n o v i
P o s lije m n o g ih d e m o n s tra c ija , r e fe ra ta i p r e d a v a n ja r a z v i ­
p r is t a ju , da se ta iz v a n r e d n a s je d n ic a o d r ž i to g a da na.
la se ž iv a d is k u s ija . U v e z i s t im e o č e k u je m o p r a v d a n i p r ig o ­
v o r , da c ije li m a t e r ija l i s v i z a p is n ic i sa s je d n ic a n a še g d r u ­ P re d s je d n ik n a d a lje iz v je š ta v a č la n o v e O d o la s k u p ro f.
š tv a n is u do sada š ta m p a n i u l i j e č n i č k o m V je s n ik u . N e le ž i H o c h r e i n a, šefa p o lik lin ik e u L e ip ziig u , k o jo m p r il ik o m
n ik a k v a k r i v n j a n a m e n i k a o z a p is n ič a r u , ako z a p is n ik k o je će p r o f . H o c h r e i n o d rž a ti d v a p r e d a v a n ja i to : 18. I I I . u H r ­
s je d n ic e još n i j e š ta m p a n i l i a k o iz a đ e u L ije č n ič k o m V je s n ik u v a ts k o m lije č n ič a k o m z b o ru , a 19. I I I , u H r v a t s k o m d r u š t v u za
k a s n ije te a k o k o ja d is k u s ija u o p ć e izo sta ne. K r i v i s u gg. p r e in t e r n u m e d ic in u . U n a š e m d r u š t v u će o d r ž a t i p r e d a v a n je o
v a č i k o j i k a s n o p r e d a ju a u to re fe ra te i l i ih u o p ć e n e p r e d a ju . p a to g e n e s i i t e r a p ij i p o re m e ć e n ja p u lm o n a ln e c ir k u la c ije . T o m
M is lim , da n e m a n ik a k v o g s m is la , da se š ta m p a d is k u s ija be z p r il ik o m ćem o o d r ž a ti t a k o đ e r i z v a n r e d n u m je s e č n u s k u p š tin u
p r e d a v a n ja , j e r č ita o c i z to g a n e z n a u č e m u je s tv a r n i t i m o ž e n a še g d r u š tv a . P r e m a n a š e m p r a v i ln i k u o d r ž a v a ju se re d o v ite
iz to g a d o b iti b ilo k a k v u k o ris t. M i s m o se d o g o v o r ili n a s je d ­ m je s e č n e s je d n ic e u p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g do m a,
n ic i u t r a v n j u 1939., da s v a k i p re d a v a č m o r a is ti d a n , k a d d r ž i a iz v a n r e d n e s je d n ic e u o n o j p r e d a v a o n ic i z a k o j u s e č la n o v i
p r e d a v a n je i p re d a ti a u to re fe ra t. T o n a ž a lo s t iz v r š u je sam o d o g o v o re . P re d s je d n ik p ita p ris u tn e , da l i že le , da se ta iz v a n ­
s v a k i deseti. M i s m o n a is to j s je d n ic i z a k lju č ili, da ćem o z a ­ r e d n a m je s e č n a s je d n ic a o d r ž i u p r e d a v a o n ic i Z b o r a lije č n ik a i l i
t r a ž it i od L ije č n ič k o g V je s n ik a se p a ra te z a p is n ik a n a š ih s je d ­ u In t e r n o j k li n i c i. Z a k lju č e n o je , d a se s je d n ic a o d r ž i u p r e ­
n ic a i ta k v a t r i se p a ra ta s m o v e ć d o b ili. I r a d i to g a n e m a s m i­ d a v a o n ic i I n t e r n e k lin ik e .
sla š ta m p a ti za p is n ik e u k o ji m a će 'b iti d is k u s ija b e z auto N a d a lje iz v je š ta v a p r e d s je d n ik , da j e D r u š t v o z a s p a š a v a ­
fe ra ta . n je o b a v ije s tilo Z b o r lije č n ik a , da z b o g n e sta š ice b e n z in a n e će
U l i p n j u p r o š le g o d in e o d rž a o je g. p r o f . S a l t y k o w za v iš e m o ć i p r e v o z it i b o le s n ik e z a s a s ta n k e p o je d in ih d r u š ta v a
čla n o v e našeg d ru š tv a , u s k lo p u s v o g p a to lo š k o ia n a to m s k o g se­ (s e k c ija ) Z b o r a te u p o z o ra v a , d a se u b u d u ć e m o ra m o s a m i p o ­
m in a r a , d e m o n s tra c ije p re p a ra ta u z p o p ra tn o p r e d a v a n je iz b r i n u t i z a p r e v o z b o le s n ik a z a d e m o n s tra c ije .
o b o lje n ja je tre . I P r e la z i se n a d n e v n i r e d :
P o p r a v ilim a na še g a d r u š tv a t a jn ik v r š i d u ž n o s t i b la g a j­ Z b o g b o le s ti g. p r im . d r. K l o b u č a r a , p r ik a z a o je n je g o v
n ik a . K a k o p ro š le g o d in e n is m o im a li n i k a k v i h iz d a ta k a to n i­
s lu č a j g. p r im , d r. T h a l l e r .
sam n i u b ir a o č la n a rin e od n ije d n o g čla n a . S a d će tr e b a ti is p la ­
t i t i s e pa rate L ije č n ič k o g V je s n ik a i b i t ć u s lo b o d a n o v a j m j e ­
1 . P r i m . d r. T h a l l e r L u jo :
sec u b r a t i č la n a rin u .
P re d s je d n ik p ita , d a l i se iz v je š ta j p r im a i p r is u t n i č la ­ S lu č a j p e rn ic io z n e a n e m ije s iz ra ž e n o m f u n ik u la r n o m m ije lo z o m
n o v i o d g o v a ra ju , da se p r im a . k o d b o le s n ik a s re s e c ira n im ž e lu c e m zb ò g č ir a ž e lu c a
P re d s je d n ik p re d la že , da s v a k i p re d a v a č i z r u č i t a jn ik u (a u to re fe ra t n i j e p r e d a n )
a u to re fe ra t p r ij e sam o g p r e d a v a n ja , što p r is u t n i p r ih v a ć a ju .
P re d s je d n ik iz v je š ta v a o d o la s k u g. p r o f . H o c h e i n - a iz U d i s k u s i j i s u d je lu ju : P ro f. d r. B o t t e r i : P re d n e ­
L e i p z i g a , k o ji će k o n c e m v e lja č e i l i p o č e tk o m o ž u jk a o v e go­ k o lik o g o d in a o d rž a n o je u G a s t r o e n t e r o lo š k o m d r u š t v u n iz
d in e o d rž a ti u H r v a t s k o m lije č n ič k o m z b o r u je d n o p re d a v a n je . p r e d a v a n ja o v e z i iz m e đ u b o le s ti ž e lu c a i k r v i . T o m p r il ik o m
U s v o m d o p is u predlo žilo je p ro f. H o c h r e i n d v ije te m e n a i z ­ izn e s e n i s u is c r p n i s ta tis tič k i p o d a tc i i z i n t e r n i h i k ir u r š k i h
b o r. P r v a te m a je : A n g in a p a k to ris i p s e u d o a n g in a p e k to ris . o d je la n a š ih k li n i k a i b o ln ic a te sm o iz s v e g a v id j e li , da se p o ­
D r u g a te m a je : P a to lo g ija i te r a p ija s m e tn ja u o p t je c a ju k r v i s lije re s e k c ije v r l o r ije t k o r a z v i j u a n e m ije h ip e r h r o m n o g , p e r
u p lu ć im a . K a k o je o d b o r Z b o r a lije č n ik a o d a b ra o p r v u te m u , n ic io z n o g tip a , a da se p r a v a p e m ic io z n a a n e m ija n i j e r a z v ila u
to s a m s lo b o d a n iz n ije t i p r ije d lo g , da H r v a t s k o d ru š tv o z a i n ­ n ije d n o m s lu č a ju . R a d i to g a j e o v a j s lu č a j v r l o in te re s a n ta n .
te rn u m e d ic in u z a m o li g. p r o f , H o c h r e i n a , da đ ru g O v r l o P r i m . d r. G r o s s m a a n : P r e d m n o g o g o d in a j e iz h ir u r š k e
a k tu e ln o i v a ž n o p r e d a v a n je o d rž i u je d n o j iz v a n r e d n o j s je d ­ k lin ik e u L e i p z i g u p o k r e n u t o p ita n je , da se p o m n o k o n t r o lir a ju
n ic i našeg d ru š tv a u p re d a v a o n ic i In t e r n e k lin ik e . D r ž i m , da s v i b o le s n ic i s re lsekcio m ž e lu c a i da se u č in i s ta tis tič k i p r e ­
će to b it i v r l o k o ris n o s v im a i p re d la ž e m , da se o v a j p r ije d lo g g le d s v ih p o s lje d ic a d s ta n ja o v i h b o le s n ik a . N a t e m e lju t ih p o ­
p r ih v a t i. P r is u t n i č la n o v i p r ih v a ć a ju p r ije d lo g . d a ta k a i i z s v o g v la s tito g is k u s tv a iz n io je N e g e l i , da je
a n e m ija p e r n ic io z n o g tip a iz v a n r e d n o r ij e t k a p o s lje d ic a re s e k ­
D r. M a r i č e v i ć B a r t o l: c ije že lu ca .
D r . L u š i c k y p ita , da l i je b o le s n ik d o b io B v it a m in e , a
P r ik a z s lu č a ja k o n ta g io zn o g im p e tig a i n e fritis a .
p r o f. B o t t e r i p ita , k a k o je b o le s n ik r e a g ira o n a je t r e n u te ra ­
(A u to re f e ra t n i j e p re d a n ). p i j u i da l i se m o ž e sa s ig u rn o š ć u is k lj u č i t i m u lt ip la s k le ro z a ,
P r im . d r. B e n zo n B ra n k o : n a k o j u u p o z o r a v a n is ta g m u s .
P r i m . d r. T h a l l e r o d g o v a ra , da k o d b o le s n ik a n e m a n ik a ­
P r ik a z s lu č a ja a o rtič n e stenoze k v i h s m e tn ja v id a i n a la z u l i k v o r u i s k lju č u je m u i t i p lu s k le ro z u .
(A u to re fe ra t n i j e p re d a n ). B o le s n ik j e d o b iv a o B v it a m in e .
P r i m . d r. G r o s s m a n n is tič e , da s u z a m u i t i p lu s k le r o z u
P r i m . d r. Boić V ik to r: i s e n z ib iln i s im p to m i p r e v iš e ja k o iz ra ž e n i.
P r i m . d r. Č u l u m o v i ć p ita , k a k v i s u t r b u š n i re fle k s i, a
R e fe ra t o p o s je tu u k lin ik e F r u g o n i a l i F e r r a t a e p r im . d r. T h a l l e r o d g o v a ra , da su p e rio s ta lm i p o ja č a n i, a
(A u to r e f e r a t n i j e p re d a n ). k o ž n i iz b r is a n i.
 P r im . d r. Č u l u m o v i ć : M o ra m o se č u d iti, da p o s lije d a ­ 3. D r . K o p a č Z v o n i m ir :
n a š n jih v e lik ih r e s e k c ija i o g ro m n o g m a t e r ija la n e m a m o m n o g o
v iš e s lu č a je v a s te š k im p o s lje d ic a m a z b o g is k lju č e n ja ta k o v e l i ­ L im f o s a r k o m i lim fa t ič n a le u k e m ija
k ih d ije lo v a že lu c a . K o d na s s u p o č e le ve ć e 'O pe racije n a ž e lu c u
U d o g o v o ru sa š efom u n u tra š n je g o d je lje n ja Z a k la d n e B o l­
te k p o s lije 1920. g. Z n a m , da su priije to ga k o d n a s iz v o d ili ga
n ic e gosp. d r. B o i ć e m , p r ik a z u je m V a m p r e đ le ž e ć i s lu č a j
s tro e n te ro 'a m a s to m o ze sam o W i c k e r h a u s e r i S c h w a r t z ,
in te re s a n ta n r a d i z a je d n ič k o g n a s tu p a n ja lim fo s a r k o m a i lim f a
T e k k a s n ije s u p o č e li reseciraitu v e ć e d ije lo v e . D r ž i m , da će se
tič n e le u k e m ije u o č e k iv a n ju , da bd se n a k o n d e m o n s tra c ije
s v a k a k o j a v it i p o s lje d ic e i d a j e jo š r a n o , da a to m e d o b ije m o
m o g la n a d o v e z a ti z a n im iv a d is k u s ija i iz m je n a m is li o z a u z i­
p r a v u s lik u , j e r sa o ve b o le s ti r a z v i j a j u k a s n ije . U s t o b i o crtao
m a n ju s ta n o v iš ta p r e m a t a k v im s lu č a je v im a .
je d a n s lu č a j iz m o je p ra k s e , k o d k o je g sa m u p o č e tk u b o le s ti
P re p a ra ti o k o jim a će b it i g o v o ra p o tič u od 3 8 g o d iš n je g
v id io ja k e s e g m e n ta ln e n e r v n e r e a k c ije , a k a s n ije se r a z v ila ja ­
m u š k a rc a , č iju s u b o le s t k li n i č a r i o z n a č ili k a o : l y m p h a ­
sn a s lik a f u n ik u la r n e m ije lo z e . Z n a m . da je b o le s n ica im a la
denosis a t y p i c a ? (S . 132/40) A t r i b u t aty.pica n a jb o lje g o­
n a jp r i je an gin oznii s in d ro m , k a s n ije s o la m i, a b d o m ih a ln i s in ­
d r o m , a još k a s n ije tip ič n u f u n i k u la m u m ije lo z u sa s m e tn ja m a v o r i k a k o j e k lin ič a r im a b ilo te šk o z a u z e ti o d re đ e n o s ta n o v ište
u p o d r u č ju d o n jih e k s tre m ite ta . Ovaij s lu č a j je v r l o d o b ro re a ­ 0 p r ir o d i bo lesti. V a n js k o m p r e tr a g o m lje š in e , in a č e ja k o 1 k a h e k
ti&ne in d iv id u e , m o g li s u se u s ta n o v iti p o p u t o ra h a v e li k i č v o ­
g ira o n a t e r a p iju je tr o m .
r o v i p o d k o ž o m n a v r a t u , osobito is p o d v ilic e , t e u desnoj p a
zu š n o j j a m i, n a li j e v o j n a d la k tic i, u la k te m im ja m a m a i u p r e ­
2. P r im . d r. B o i ć V ik t o r:
p o n a m a . L i j e v u p a z u š n u ja m u is p u n ja v a la je o te k lin a v e lič in e
od d v ije lju d s k e šake, k o ja se š irila n a p r e d n ju g r u d n u s tije n k u
R e fe ra t o s lu č a ju lim f o s a r k o m a i lim f a d enoze
do is p o d k lju č n e k o s ti. K o ž a se iz n a d o te k lin e d a la p o m ic a ti.
R a d i se o b o le s n ik u o đ 38 g o d in a , r a t a r u , k o ji je 'godine N a p r e s je k u se dallo u s ta n o v iti, d a se o te k lin a sasto ji o d n e k o ­
1931. p r e b o lio m a l a r ij u a 1934. s lo m io li j e v u k lj u č n u k o st. V e ć lik o v e li k ih č v o r o v a , č ije g ra n ic e n i j e b ito m o g u ć e s v u g d je sa­
1934. g o d in e p o s to ja le s u d v i j e m a le k v r ž i c e u li j e v o m p a z u h u , g le d a ti, j e r j e tu m o ro z n a m a s a m je s tim ic e i n f ilt r ir a la v e lik i
n o to ga n i j e n iš ta sm e ta lo . D o p r e d m je s e c da n a o sjećao je k a t­ p e k to ra ln i m iš ić . T u m o r o z n o t k i v o je b ilo b je lk a s te , m je s tim ic e
k a d b o lo v e u p r e d je lu slezene. P r i j e d v a m je s e c a p r im ije t io je u c rv e n k a s te b o je , do sta m e k a n o . O v a k a v lo k a ln i n a la z g o v o rio
p re d je lu lije v o g p a z u h a p o v e ć a n e ž lije z d e , k o je s u m u sad u n a ­ je u p r ilo g n o v o tv o r b e m a lig n o g k a ra k t e ra i to z a lim f o s a ik o m .
tra g m je s e c d a n a n a g lo p o č e le ra s ti. U to v r i j e m e je n a v o d n o D a se r a d ilo o m a lig n o m tu m o ru p o t v r đ iv a le su i m e ta sta ze . U
bio n a h la đ e n te je u z v r u ć i n u i k a š lja o . Im a o j e ta k o đ e r n e ­ je t r i s u n a đ e n a č e t ir i č v o ra , o š tro o g ra n ič e n a , b je lk a s to c r v e n ­
o d re đ e n e b o li u g r u d im a , a i u p r e d je lu sle ze n e , z a ko ju i je k a sta n a p re s je k u , m e k a n a , u v e lič in i o r a h a ; m a n ji č v o r ić n a đ e n
p r im ije t io d a m u je o te k la . D a lje s u m u p o č e le o tic a ti ž lije z d e je u s lu z n ic i že lu c a , d a lje u s v a k o m te stis u p o je d a n s lič a n
n a v r a t u , r u k a m a i . u p re p o n a m a . U p o s lje d n je v r i j e m e ja k o je č v o r . U k o š ta n o j m o ž d in i je n a đ e n o v iš e b je lk a s tih t u m o r o z n ih
osla bio, o m rš a v io . č v o r o v a i to u k ič m e n o m s tu p u .
U n e s u g la s ic i sa o v o m s lik o m n e o p la z m e u li j e v o j p a z u š n o j
S ta tu s p ra e s e n s : s re d n je v is o k , m r š a v , b lije d , s u p fe b rila n .
j a m i b io j e n a la z n a o s ta lim l i m f n i m č v o r o v im a i u s le ze n i. S v i
S o b je s tr a n e v r a t a p i p a ju se p o v e ć a n e ž lije z d e , o s re d n je k o n z i
li m f n i č v o r o v i od re d a s u b i l i p o v e ć a n i, a li o š tro o g r a n ič e n i i
steh ce i d o b ro p o m ič n e . O d li j e v e a k s ile p a s v e do m e d io k la v i
n is u se s ta p a li m e đ u s o b n o . S le z e n a je bilia u p a d ljiv o v e lik a , 900
k u la r n e l i n i j e n a la z i se t u m o r s k o ro v e lič in e d je č je g la v e , n e ­
g teška, p r u ž a la je s lik u k a k v u v id im o k o d lim f a t ič n e le u k e m ije ,
r a v n e p o v rš in e , s ra s ta o s b a z o m i t v r d e k o n zis te n c e . K o ž a je
a n ije s a d rž a v a la m e ta s ta tič n ih tu m o r o z n ih č v o r o v a . M i k r o ­
n a d n j i m p o m ič n a a li s la b ije , a s a m t u m o r i b liž a o k o lin a s u
s k o p s k i n a la z tu m o ro z n e m a s e iz li je v e p a z u š n e ja m e i m e ta
nešto b o ln i n a p r itis a k . N a d p lu ć im a o s im n e što h ro p a c a b a za ln o sta ts k ih tum orozm ilh č v o r o v a u je t r i b io je is ti. V i đ i le s u se
n e m a p r o m je n a . S r c e : f i n i s is to lič n i š u m , a k c ija u b r z a n a . S le ­
o k ru g la s te s ta n ic e n e što v e ć e od lim fo c ita , g u s to p o re d a n e , sa
ze n a je p o v e ć a n a te se p ip a 4 p rs ta is p o d re b r a n o g lu k a . J e t r a
m n o g o k ro m a tin a , a li iz m e đ u n j i h n i j e b ilo in t e r c e lu la m e s u p
je p o v e ć a n a za 1 p r s t is p o d re b r a n o g lu k a . U p re p o n a m a p ip a ju stance. U p e k to ra ln o m m iš ić u n a đ e n i su g u s ti t u m o r o z n i i n f i l ­
se ž lije z d e s o b je s tra n e . N a o b im n a d la k tic a m a s n u t a r n je t r a t i is to v rs n ih sta n ica . U je t r e n im k a p ila r a m a n a la z io se p a k
s tra n e p o v e ć a n e ž lije z d e u v e lič in i o ra h a . v e li k i b r o j lim fo c ita , a u p e r ip o r ta ln o m v e z i v u su b i li iz ra ž e n i
K r v n a s lik a : E : 1,530.000, L : 13.600; s e g m e n tira n ih 16%, ta k o z v . lilm fo m i (n ia k u p in e lim f o c ita ). O v a j nalaiz n a m d o k a z u je ,
eo zin o 1 % , lim f o 3 2 % , lim fo b la s ta 411,%, m ije lo c ita 4 % . P r o da se u z lim f o s a r k o m u o v o m s lu č a ju r a d i i o ld m fa tič n o j le u k e ­
b a to m a e k s o izija l i j e v e a k s ila rn e ž lije z d e d a la j e s lije d e ć i h is to ­ m i j i . T o se m o g lo z a k lju č it i i i z p re g le d a k o š ta n e m o ž d in e u
k o jo j je o s im tu m o ro z n ih č v o r o v a b ilo p o s v u d a v r l o m n o g o
lo š k i n a la z : posla n e lim f n e ž lije z d e n e p o k a z u ju o d rž a n u s t r u k ­
tu r u , n e g o s u đ ifu z n o p ro ž e te o k r u g lim s ta n ic a m a s lič n im lim f o s it n ih ž a riš ta lim fo c ita .
p la s tim a . T e s ta n ic e p r o ž im a ju č a h u r u i p r e k o n j e se š ire u P o n a še m s h v a ć a n ju w a k o v i s lu č a je v i n a m d o k a z u ju , da
o k o ln o m a s n o t k iv o . D i j a g .: ly m p h o s a rc o m a . S te m a in a p u n k c ija : p o s to je i p ro la z n e fo rm e iz m e đ u le u k e m ič n ih o b o lje n ja i s a r ­
p re te ž n o lim f o p la s ti, ne što m ije lo c ita i e ritro b la s ta t e n e u t r o k o m a , u o v o m s lu č a ju lim fo s a r k o m a . U p o s lje d n je v r i j e m e se
f i ln i h le u k o c ita . P re g le d o m k o s tiju n a đ e n j e re n tg e n o m d e s tru k ­ o p e t is tič e s ta ro m iš lje n je da s u i le u k e m ije b la s to m i.
t i v n i p ro c e s n a V . li j e v o m r e b r u . P r i j e s m r t i p o s k o č io je b r o j U d is k u s iji s u d je lu ju :
le u k o c ita n a 30.000. O b d u k c ijo m j e p o s ta v lje n a o v a p a to lo šk o P r i m . d r. G r o s s m a n n : D u a liz a m , k o j i p r o iz la z i i z s ta ­
a n a to m s k a d ija g n o z a : ly m h o s a r c o m a i ly m p h a d e n o s is le u k a e m ic a . n o v iš ta p a to lo š k o g a n a to m a n i j e p o t p u n o u sikladu s d a n a š n jim
R ije t k a je b ila s lik a k a d sm o o p a z ili u le u k e m ič n o p r o m i j e ­ e k s p e r im e n t a ln im p o d a tc im a i k l i n i č n i m s lik a m a . D a n a s se ne
n je n o j j e t r i m e ta s ta z u s a rk o m a , k o ji v a m j a danas n a p re p a ra tu m o ž e za b a c iti m iš lje n je , da le u k e m ije n is u t u m o r i. A s k a n a z i ,
m o g u d e m o n s trira ti. p o z n a ti is tra ž iv a č to g p it a n ja i p ita n ja t u m o r a na pose, o b ra z lo žio
j e n e d a v n o s v o ja is p it iv a n ja i re z u lta te u S c h w e iz e ris c h e m e d .
P r i j e g o d in u da n a p r ik a z a o s a m n a o v o m m je s tu s lič a n
Wisch. N a k o n v e lik o g b r o ja e k s p e rim e n a ta n a ž iv o t in ja m a te
s lu č a j s t o m r a z lik o m , što je o n a j b o le s n ik došao k n a m a sa
p ro u č e n o g o g ro m n o g p a t o lo š k o a n a to m s k o g m a t e r ija la je d o k a ­
s lik o m m e đ ija s tin a ln o g tu m o ra , d o k j e o v a j došao sa s lik o m
zao, da n e m a p r in c ip ije ln e r a z lik e iz m e đ u le u k e m ije i n e k ih t u ­
v e lik o g tu m o r a u li j e v o j a k s ili, k o j i je p rešao n a p r e d n ju s tr a n u
m o ra . O n n a v o d i i ra z n e v rs t e tu m o ra s o g r o m n im e k span zio niim
to ra k s a . M a lig n i ra s t m e opet p o n u k a o , da p r v e n s tv e n o m is lim
raistom, z a t im i n f i lt r a t i v n i m š ire n je m p a tu m o re s v e ć im m e ta ­
n a lim fo s a r k o m , što m i je o v a j p u ta i h is to lo š k i n a la z p o tp u n o
s ta z a m a u b liž e o rg a n e te k o n a č n o s v e lik o m m a s o m m a n jih
p o t v r d io . N e s je ć a m se, da s a m ik a d v id i o lim f a đ e n o z u s ta k o
m e ta s ta za p o c ije lo m o r g a n iz m u u z n a k n a d n u i n f i lt r a c i ju i b u ­
b r z i m to k o m b o le s ti i s ta ko m a lig n im ra s to m . K o d n a še g b o ­
j a n je u o k o ln o t k iv o . S lič n i p r o b le m j e na sta o i k o d k lo r o m a .
le s n ik a p o s to je d v ije m o g u ć n o s ti, a k o v e ć m o r a m o d a r a č u n a m o
S ta n ic e s u iste k a o i k o d le u k e m ije , a ip a k j e to 1 p a t o lo š k o a n a
sa d v i j e b o le s ti. P r v o , da je v e ć p o s to ja la k r o n ič n a lim fa đ e n o z a
to m s k i tu m o r. J a se p r ik la n j a m m iš lje n ju o n ih p a to lo š k ih a n a ­
n a b a z i k o je se r a z v io lim f o s a r k o m i u z r o k o v a o ta j m a lig n i s v r ­
to m a , k o ji d rže , da j e le u k e m ija m a lig n i t u m o r , a n e p ris ta š a m a
šetak. D r u g a m o g u ć n o s t, k o ja je m a n je v je r o ja t n a , da se u z
d u a liz m a , k o ji o d je lju ju le u k e m iju k a o p o s ve d r u g u b o lest.
p r i m a m i lim f o s a r k o m r a z v ila i lim fa đ e n o za .
P r im . d r. H a l l e : H t i o b i o v o m p r il ik o m o c r t a t i k lin ič n u
B u d u ć i da je to v e ć d r u g i s lič n i s lu č a j u n u t a r g o d in e d a n a , s lik u i h e m a to lo š k e te p a t o lo š k o a n a to m s k e n a la z e k o d je d n o g
to ću se jo š do k s k u p im v iš e p o d a ta k a i z lite r a t u re , o s v r n u t i n a m o g s lu č a ja , n a k o ji ću se je d a n d ru g ilp u t t o č n ije o s v r n u ti. T o
ob a s lu č a ja p o ta n je . S lo b o d a n s a m s a m o da u č i n i m je d n u p r i ­ j e s lu č a j lim fo s a rk o m a to z e , k o ji j e k n a m a došao p r e d g o d in u
m je d b u n a ra č u n s te rn a ln e pu n ko ilje. K o d n a še g b o le s n ik a s te r_ 1 p ò . Im a o je o te k le ž lije z d e v r a t a i u a k s ila m a , o sjećao se v r l o
n a ln i p u n k t a t p o k a z a o je m n o g o lim f o c ita i lim f o b la s ta te je slab o i n e m o ć n o , E k s c id ir a li s m o je d n u ž lije z d u i p a t o lo š k o a n a _
p re m a to m e b ilo p o m iš lja n o i n a lim f a đ e n o z u . K o d o b d u k c ije to m s k i n a la z je g la s io : L y m p h o s a r c o m a . U s to je b o le s n ik im a o
n a š li s m o s te r n u m ja k o i n f i lt r ir a n s t u m o r o z n im m a s a m a iz s v e lu e tič n e s e ro re a k c ije p o z it iv n e , a k a k o je n a S a lv a r z a n d o ­
m e d ija s tin u m a . D a k le , k o d ta k v o g s te rn a ln o g p u n k t a ta tr e b a da b iv a o u v i je k ja k e f e b r iln e r e a k c ije s p o g o rš a n je m o pće g s tan ja ,
p o m is lim o i n a m o g u ć n o s t lim f o s a rk o m a k o d k o je g a je s te rn u m lije č ili, s m o ga sa m o s .b izm u to m . N is m o p r im je n i li re n d g e n s k o
za h v a ć e n , a n e s a m o n a lim fa đ e n o z u . z ra č e n je , j e r su m u se p o s lije n e k o lik o in je k c ija b iz m u ta p o če le
 536

s m a n ja v a ti otečen© ž lije z d e , ta k o , da s u se p o s lije t r i tje d n a V . P . 49 god. s ta ra , k u ć a n ic a b e z f a m ilija r n e a n a m n e ze . V e ć

lije č e n ja , je d v a m o g le p a lp ir a t i. R a d i p a to lo š k o a n a to m s k o g n o si 30 g o d in a g ušu, k o ja j e p o če la p r i j e d v i j e g o d in e ra s ti i o d
n a la za , p r im je n i li s m o ip a k jo š n e k o lik o r e n tg e n s k ih z r a č e n ja i o n d a osjeća p o te ško će u s m is lu ja k o g z n o je n ja , d r h t a n je e k s tre ­
ž lije z d e su p o s v e nestale. Jo š je d n u p o v e ć a n u ž lije z d u s m o i z v a ­ m ite ta , p o č e la jo j j e is p a d a ti k o s a , te š k o je dis a la i d o b iv a la
d ili i p o s la li je n a h is to lo š k i p re g le d s u p it o m : ly m p h o s a rc o m a ? v e o m a ja k e b o li u f o r m i s te z a n ja u p r e d je lu s rca . O v e b o li su
O p e t j e p a t o lo š k o h is t o lo š k i n a la z g la sio : ly m p h o s a rc o m a . M o žd a se tip ič n o š irile u li j e v i g o r n ji e k s tre m ite t, n a s tu p a le s u s v a k o ­
s m o s tim e s k r e n u li p a to lo š k o g a n a to m a s o b je k t iv n o g n a la za , d n e v n o i to n a ro č ito k a d b i k re ta la . O s im to ga p o č e li s u se k o d
j e r se o n i k o d s lič n ih hilstoloških s lik a o p r e d je lju ju p r e m a k li n i č n je j a v lj a t i n o ć u n a p a d a ji te šk o g d is a n ja i g u š e n ja . P a c ije n tic a
n o j islici. B o le s n ik se p o s v e o p o ra v io . P r e d 3— 4 m je e c a je doibio je p o s ta la ta k o s la b a , da se n i j e m o g la v iš e k re t a ti, j e r se j e k o d
n e k u a k u tn u , f e b r iln u in f e k c iju , p r e v e z e n je k n a m a i n a g lo je s v a k o g i n a jm a n je g n a p o ra v e o m a u m o r ila .
e g zitira o . O b d u k o io n il n a la z je g la sio : C a r c in o m a p a n c re a tis . N a
S ta tu s : m rš a v a , k o ž a z n o jn a i c rv e n e b o je . L a g a n i e g zo f
li m f n i m ž lije z d a m a n i j e n a đ e n o n iš ta n a ro č ito g . H is to lo š k o m ta lm u s . V r a t p r o š ire n , ja k o n a b re fcn u te v e n e i to n a d š titn ja č o m
p re tr a g o m p a n k re a s a je u s ta n o v lje n o , d a se r a d i o le u k e m ič n o j
k o ja je ja k o p o v e ć a n a i č v o ra s ta . T h o r a x : S im e trič a n , n a p lu ­
in f ilt r a c iji. D a n a š n ji n a jv a ž n i ji p a t o lo š k o a n a to m s k i k r i t e r i j za
ć im a n e m a p a to lo šk o g n a la za . .S rce: iz v a n m a m ila r n e lin ije . U
m a lig n e tu m o re t. j. m n o š tv o p a to lo š k ih s ta n ic a s p a to lo š k im V . m e d ju r e b r e n o m p r o s to r u p ip a se ik t u s k o ji je re z is te n ta n , a
m ito z a m a , i n f ilt r a t iv n a d e s tru k c ija t k iv a i t. d. n is u d o v o ljn i li j e v a g r a n ic a s iže 1 p r s t i z v a n l i j e v e m e d io tk la v ik u L a rn e lin ije .
m o m e n ti z a p r o c je n u p r a v e n a r a v i procesa. M o g u ć e b i d o n e k le D e s n a g r a n ic a : d e sn i s te rn a ln i r u b . P r v i to n n a d v r š k o m s rca
r je š ili ta j p r o b le m s k e m ijs k im is p it iv a n je m sta n ice . S v a k a k o je ja k , d r u g i a o rtič n i jakio a k c a n tu ira n , s is to lič k i š u m n a d a o rto m .
tu n a jte že p o re m e ć e n k e m iz a m stanice. M o ž d a se r a d i o in t r a c e R it a m p r a v ila n sa f r e k v e n c o m oid 100. R R . 240160. R e n tg e n o
lu la r n o j d e k o m p e n z a c iji fe rm e n ta tiv m e n a r a v i. D a n a s v e ć zn a m o , g r a m s rc a : s rc e 'znatno p o v e ć a n o , n a ro č ito lije v a k o m o r a , k o ja
da se u t i m s ta n ic a m a n a la z e a t ip ič n e a m in s k e k is e lin e . M je s to je a o rta ln o k o n f ig u r ir a n a . A o r t a je ta m n o s a tu rira n a , elongiraina,
le v o g ir n ih s p o je v a n a la z im o de ik s tro g irn e i l i ra c a m a te . P a to lo š ­ ja k o se iz b o č u je lu k a o rte . A b d o m e n : je tr a n e d a d u se p a lp ira t i,
k o a n a t o m s k i je to v r l o često n e m o g u ć a u p o z n a t i i r a d i toga: tilm s le ze n a n i j e p o v e ć a n a , i n i h p a to lo š k ih n a la z a u a b d o m e n u n e m a .
p u to m n e m o ž e m o d a lje u la z iti u ta j p r o b le m . D o n j i e k s tre m ite ti: ja k o p o ja č a n i re fle k s i, in ih p r o m je n a n e m a
D r . K o p a č : R a z o č a ra o s a m se, k a d s a m čuo, da, je g. p r im . 'osim ja k o g d e rm o g ra fiz m a .
G r o s s m a n n , n a k o n d u g o g o d iš n je g k lin ič n o g is k u s tv a do šao
N a la z i1: B a z a ln i m e ta b o liz a m : +77%, W a s s e rm a n n n e g a ­
do o v a k v ih z a k lju č a k a . I m a m n o g o r a z n ih p a to lo š k o a n a ito m s k ih
tiv a n .
n a la za sa s ig u rn o r a z n im i z a m rš e n im k li n i č n i m s lik a m a . M i s m o
z a d n ju g o d in u im a li t r i o v a k v a s lu č a ja . D v a iz Z a k la d n e b o ln ic e , N a k o n te ra p ije D ijo d th iro is in o m 3 ta b le te d n e v n o i n a k o n
a je d a n iz D je č je k lin ik e . L e u k e m ija j e u h e m a to lo š k o m p o g le d u r e n tg e n te r a p ije h ip o fiz e s p u š ta s e b a z a ln i m e ta b o liz a m p o s te ­
d o b ro p o z n a t i o š tro o g r a n ič e n p o ja m , a is to ta k o i lim fo s a r k o m . p e n o u r o b u od 35 d a n a n a + 3 5 % . A s tm a tič n i n o ć n i n a p a d a ji
N is u p a to lo š k i a n a to m i o n i, k o ji s u p r v i z a s tu p a li m iš lje n je , da p e rz ils tira ju i is to ta k o i a n g im o zn i n a p a d a ji.
ja le u k e m ija p o s e b n a b o le s t n e tu m io ro zn e n a r a v i, v e ć n a p ro tiv R a d i s tr u m a e b a s e d o w ific a ta e , k a r đ ija ln o a s tm a tič n ih , a n g i
iz n ije li s u m iš lje n je , da s u to s iste m n a o b o lje n ja i z g r u p e t u ­ n o z n ih n a p a d a ja i m i j astemi je iz v e d e n a je b ila k o d p a c ije n tic e
mora). K l in ič a r i h e m a t o lo z i s u o d ije lili le u k e m iju k a o p o s e b n u s u b to ta ln a a b la c ija š titn ja č e p o B l u m g a r t u .
bo lest, o b ra z la g a li's u i d o k a z iv a li, da t o n i j e o b o lje n je tu m o ro z n e D a n a s je 1 6 s t i d a n iz a 'o p e ra cije . P a c ije n tic a je iza o p e ra ­
n a ra v i. N eg e l l i je u to m s m is lu n a p is a o m n o g e r a d n je . S d r u ­ c ije iz g u b ila p o s v e m a am ginozne n a p a d a je is to ta k o i k a r đ ija ln o
ge s tra n e je lim f o s a r k o m v e ć o d K u n d r a t a p ose bno iz ra ž e n a s tm a tič n e n a p a d a je . T i p i č n o o p is u je t u č in je n ic u sa r ije č im a , da
i definiram . je s v e to o s ta v ila u o p e ra e ib n o j s a li. P a c ije n tic a da n a s la k o
O v e s lu č a je v e s a m d e m o n s trira o n e s n a m je ro m , d a p o ­ diše, n e sta lo je s la b o s ti ta k o , da m o ž e o p e t h o d a ti i o b a v lja ti
k a že m , da s u le u k e m ije i t u m o r i is to , v e ć đa is ta k n e m , da u k u ć n i posao. U s p je h o ve t e ra p ije n i j e s a m o s u b je k tiv a n , j e r
p r ir o d i n e m o r a b it i s v a k a b o le s t o š tro o g ra n ič e n a i d a s o v im r e n d g e n o g r a m ja s n o p o k a z u je s m a n je n je lije v o g v e n triik la go ­
p o t v rd im , da im a r a z lič it ih p re la z a . O v a t r i s lu č a ja s u n a s d o v e li to v o z a 1 cm . a e le k t ro k a r d io g r a m , k a k o se to v i d i i z s lik e p r ij e
do s ta n o višta , da p o s to je p r e la z i i do s p o z n a je , da s u s a m o siste­ o p e ra c ije i d a n a š n je g n a la z a , p o k a z u je n a p a d n o p o b o lja š n je i
m a t ič a n oštro o g r a n ič ili p o jm o v e o t im b o le s tim a . je d v a se u s p o jn ic i t j. u S. T . l i n i j i i T z u p c u p r im je ć u ju p a to ­
P re m a r ije č im a g. p r im . H a l i e a izg le d a , da je p a to lo š k o lo š k i n a la z i u s m is lu k o ro n a r n e in s u f ic ije n c ije . V i d i e k g. s lik u
an a to m sk a zn a n o s t p r e ž iv je la s v o j v r h u n a c i d a u d a n a š n jim b r o j 1.
z a m rš e n im p r o b le m im a c e lu la rn a p a to lo g ija n e m a v iš e z a d n ju
r ije č , nego je o d g o v o r p r e d a n u r u k e bio k e m iciim a . I z iz la g a n ja
g. p r im . H a l e a srno č u li, da je b o le s n ik im a o lu e s , a s v i zn a ­
m o v r l o d o b ro , da k r o n ič n i h ip a rp la is tič n i lim fa id e n tis (n . p r . luei
tilčne etioioigije) im a is tu s lik u k a o i lim fa đ e n o z a T a j b o le s n ik
je, k a k o v id ite , b o lo v a o o d d v ije b o le s ti i n a la z u je d n o j ž lije z d i
n ije b io d o v o lja n , da se u p o z n a ju s v e p ro m je n e u o r g a n iz m u .
D a p a to lo šk o a n a to m sk i n a la z i n is u iz g u b i li s v o ju v rije d n o s t,
d o k a z je i to, što s u danais v r l o četo n e o p h o d n o p o t re b n i za d i ­
ja g n o zu .
P r im . d r. B o i ć : R a d i b o lje g r a z u m je v a n ja p o n o v n o n a g la
š u je m , da s a m o v a j s lu č a j iz n io r a d i m n o š tv a z e je d n ič k ih . m o ­
m e n a ta iz m e đ u lim fa d e n o z e i lim fo s a rk o m a , a n is a m g o v o r io o
m ije lo z i, j e r o va n e m a k lin iič n u s lič n u s lik u s n i je d n im o b o lje ­
n je m , k a o što i m a ju o v e d v ije b o le s ti. L im f o s a r k o m i lim fa đ e n o z a
su k ro n ič n e bo le sti, k o je i m a j u n a p r v i p o g le d v r l o s lič n u k l i
n ič n u s lik u . T u m o r slezene, k o ji j e p r ij e v a ž io k a o s ig u r a n d i­
f e r e n c ija ln i m o m e n a t iz g u b io je s v o je zn a č e n je , j e r z n a m o , da
im a lim fo s a ifc o m a slezene.
G le d e le u k e m ije i tu m o ra h tio b i u k r a t k o iz n ije t i re z u lta te
e k s p e rim e n a ta n a m iš e v im a . E k s p e rim e n ta ln e le u k e m ije k o d m i ­ 17 da n a n a k o n o p e ra c ije
ševa p o k a z u ju ra zn e s lik e i im a m n o g o s lu č a je v a , k o j i p o k a z u ju
p o t p u n i p r e la z p r e m a tu m o rim a te a p s o lu tn o o p r a v d a v a ju m iš lje ­
P o B l u m g a r t n u u A m e r i c i p r i j e 10 g o d in a in a u g u r ir a n a
n je , da b i le u k e m ije m o g le b i t i tu m o ri.
to ta ln a a b la c ija š titn ja č e iz v a đ ja 1 se da nas i u E u r o p i sa d o b r im
P ro f . d r. B o t t e r i i : Z a h v a lju je gg. p r e d a v a č im a i s u d io ­
u s p je h o m . B l u m g a r t je p r e p o ru č io o p e r a t iv n i z a h v a t k o d b o ­
n ic im a u d is k u s iji i k a že , da s m o s o v im s lu č a je v im a i s o v o m
le s n ik a k o d k o ji h se r a d ilo o b o le s tim a s rc a , g d je p a c ije n t n i j e
d is k u s ijo m , s o b z iro m n a n a š a kiiimična is k u s tv a , n a ža lo s t ra zo ­
o d g o v a ra o v iš e n a m e đ ik a m e m to zn u te ra p iju . K r i t i k a je b ila
č a ra n i te da je p r e m a s v e m izn e s e n o m b it t ih b o le s ti n e ja s n a ,
u E u r o p i u p r v o d o b a do sta n e p o v o ljn a i to s ra zlo g a , jeir n is u
a v rije d n o s t m e to d a is p it iv a n ja u s k o le b a n a te iz j a v lj u je , da m u
b ile p o z n a te in d ik a c ije z a o v u o p e ra c iju , a s d ru g o g r a z lo g a ,
je d ra g o , što n e v id i m e đ u p r is u t n im a n ije d n o g m e d ic in a ra nego
sam o lije č n ik e . j e r se je u p o č e tk u f o r s ir a lla o r ig in a ln a B l u m g a r t o v a to ta ln a
a b la c ija š titn ja č e . T o t a ln a a b la c ija š titn ja č e m o ž e im a t i za p o ­
4. D r . L u s i c k y K a r lo : s lje d ic u m y x o e d e m i te ta n iju , s v e k o m p lik a c ije , k o je jo š ja č e le d i
r a ju v e ć o s la b lje n o srce . B l u m g a r t o v a dideja, da sa to ta ln o m
R e fe ra t o d v a s lu č a ja s u p to ta ln e a b la c ije š titn ja č e i d e m o n s tra ­ e k s tirp a c ijo m š titn ja č e p o m o g n e b ije d n ic im a sa jiakom d e k o m ­
c ija tire o iđ e k to m ira n e bo lesnice p e n z a c ijo m s rca b ila je ta, da se u m a n ji p o tro š a k k is ik a u o rg a ­
n iz m u i tim e s m a n ji r a d d e k o m p e n z ira n o g srca. N o m y x o e d e m
D r . K a r lo L u s i c k y d e m o n s trira p a c ije n ta sa s u p to ta ln o m m o že opet p o g o rš a ti p r e d a ju k is ik a n a s ta n ic e o rg a n iz m a s je d n e
a b la c ijo m š titn ja č e . s tra n e , a s d ru g e s tra n e j e m y x o e d e m b o le st k o ja s tv a r a p u t,
 537

k a k o to Z o n d e k k a že , a rte rio s k le ro z e . D r u g a k o m p lik a c ija jeste T a j s lu č a j j e u to lik o in te re s a n ta n , pošto se jo š danas u v i je k

te ta n ija , k o ja p r o v o c ira p o n o v n o a n g in o z n e n a p a d a je . S to g r a z ­ s m a tra a lk o h o l k a o g la v n i u z r o č n ik je tr e n e ciro ze . O n i, k o ji p iju
lo ga se danas n e č in i v iš e to ta ln a e k s tirp a c ija , v e ć suibtotalna, d ž in i v is k i c ije li ž iv o t, to je k r ila t ic a u E n g le s k o j z a k a n d id a te
j e r se n a ta j n a č in iz b je g n e e v e n tu a ln o m s u b s a k v e n tn o m m y x o je tr e n e ciro ze . E k s p e rim e n ti ip a k n is u d o k a z a li, da j e a lk o h o l
e d e m u i te ta n ič n im n a p a d a jim a . N a te m e lju lo g o d iš n je g is k u s ­ d ir e k t a n u z r o č n ik c iro z e , v e ć je d in o m o g u ć e s tv a ra p o d lo g u za
t v a is k r is t a liz ira le su se i in d ik a c ije za ta j o p e r a tiv n i za h v a t, ja č u o s je tljiv o s t je t r e n ih s ta n ic a n a r a z n e o tro v e , k o j i n a jv iš e
a te su s lije d e ć e : p r v o , a n g in a p e c to ris i to osobito a m b u la to ria . p r e k o c r ije v n o g tr a k ta u n iš ta v a ju je tre n i: p a r e n h im . E p p i n g e r
K o r o n a r n i in f a r k t i m o g u se o p e rira ti te k n a k o n d u lje g v re m e n a . je p r v i e k s p e rim e n ta ln o k o d psa m o g a o u k ra t k o doba s t v o r it i
D r u g o , g rije š k e srca osobito lije v o g v e n trilk la sa a s tm a tič n im u š tr c a v a n je m alilfo rm ijiaita tip ič n e c iro z e i tim e d o kazao , da n e k i
n a p a d a jim a i to o n e n a s k le ro tič n o j b a zi, lu e tič n e su k o n t r a o t r o v i de fa cto m o g u s tv a r a ti c iro z e o sob ito o n d a , k a d se k o m ­
in d ic ira n e . G r ije š k e desnog v e m trik la m o r a ju se b ir a t i i Imdi b in ir a to k s in a lilf o r m ija ta sa in fe k to m . Z a to je da nas n a jv je r o ­
c ira n e s u u g la v n o m one, k o je n e r e a g ir a ju v iš e n a 'lije č e n je ja t n ije , da h ra n a k o ja s a d r ž i m n o g o a lila , a b u d e r e z o r b ira n a
s tro fa n tim o m i l i d ig ita lie o m . T r e ć a in d ik a c ija su e n d a rte ritič n i p re k o c r ije v a , d o la s k o m u je tr a s tv a r a c iro z u . Infefcti k a o
p ro c e s i p e r if e r n ih a r t e r ija k o d k o jih su z a b ilje ž e n i s ja n i uspjesi. m a la r ija i d r u g i i g r a j u s ig u rn o n e k u p re d is p o z ic io n u u lo g u , a li
Č e t v r t o a r it m ije , osob ito p a ro k s iz m a ln o g tip u s a , k o je se često n is u o d lu č u ju ć i f a k t o r z a e t io lo g iju c iro z e . E p p i n g e r c itira
p o n a v lja ju a n e d a d u se k u p ir a t i n i to k s ič n im d o za m a k in in s k ih R e ž e k a k o ji. je d o la ze ći iz I n d ije , g d je g r a s ir a je tre n a c iro z a u
p re p a ra ta . E s e n c ija ln e h ip e r to n ije n e r e a g ir a ju p o v o ljn o n a v e lik o m , re f e r ir a o , da ta j n a r o d m n o g o tro š i b ib e r i g o ru š ic u ,
a b la c iju š titn ja č e , p a se ta o p e ra c ija da nas n e v r š i v iš e u to m osobito g r a v id n e žen e. Iz g le d a da baš te t v a r i, a n is u is k lju č e n e
s lu č a ju . n i d ru g e , u z r o k u j u i k o d n a s c iro tič n a je tre n a s ta n ja . Z a b ib e r
N a k o n o p e ra c ije tr e b a m o z n a ti, d a j e p o tre b n a k o n t ro la i za g o ru š ic u je p o z n a to da s a d rže a lils k e s p o je ve .
b a z a in o g m e ta b o liz m a , j e r se m ik s e d e m a to zn o s ta n je r a z v i ja
U d is k u s iji s u d je lu ju :
te k n a k o n cca p o la g o d in e , a k o d tih p a c ije n a ta će k o n tro la
D r. H a h n : M e đ u b o le s n ic im a , k o ji su s u p to ta ln o tir e o
b a z a in o g m e ta b o liz m a o d re d iti p r a v o v r e m e n o s u p s titu c io n u te ra ­
id e k to m ir a n i, p r a t im d u lje v re m e n a je d n o g b o le s n ik a , k o j i je
p i j u p r e p a ra t im a š titn ja č e , k o ja je e fik a s n a i p r a v o d o z ira n a
n e p r o v o c ir a p o g o rš a n je p a c ije n ta . J e d a n d r u g i v a ž a n m o m e n a t bio te šk o d a k o m p e n z ira n , ulije p o v o ljn o n i t r a j n i je r e a g ira o na
n ije d n u k a r d ij a l n u t e r a p iju i k o je m se p o s lije s u p to ta ln e s t r u
b io b i ta j, d a s rc a , k o ja p r ij e n is u r e a g ira la n a g lik o z id e o pe t
m e k to m ije znaitno p o p r a v ilo s ta n je k o r đ io v a s k u la m o g a p a ra ta .
r e a g ir a ju i m o g u k o m p e n z ir a t i p a c ije n ta što p r ij e o p e ra c ije n ije
b ilo m o g u ć e . P re k a s n o iz v e d e n a o p e ra c ija t j. u đezolaitnom S a d je k o m p e n z ir a n d v iš e n e m a z n a k o v a te že in s u f ic ije n c ije s rc a
— a li m o r a m naglasiti, je d n o , a to je , da ta j b o le s n ik n ije p r ije
s ta n ju p a c ije n ta n e m o ž e d o ve s ti do u s p je h a ..
o p e ra c ije n ik a d 'im ao n ik a k v e a n g in o z n e b o lo v e n i s m e tn je .
Z a t im d r. L u s i c k y r e f e r ir a o p a c ije n tu , k o ji je b o ­
K r a t k o v r ije m e p o s lije o p e ra c ije je d o b io n a p a d a je a n g in e
lo v a o od te š k ih a n g in o z n ih s rč a n ih n a p a d a ja . T a j p a c ije n t je
p e k to ris . N a to tre b a u p o zo riti., j e r to d o k a z u je , k a k v e s m e tn je
b o lo v a o 0:d o p ć e n ite a rte rio s k le ro z e i o d k o r o n a r n e in s u f ic ije n ­
s v e m o ž e b o le s n ik d o b iti p o s lije o p e ra cije .
c ije n a is to j b a zi. A n g in a p e c to ris b ila je a m b u la to rn e fo rm e
i k o d to ga p a c ije n t a p r o v e d e n o je b ilo lije č e n je a n g in e p e c to ris P r i m . d r . G r o s s m a n n : Is tin a je , da b o le s n ic i s k a r
o b a s ja v a n je m re m d g e n o v im z r a k a m a n a d b u b re ž n e ž lije z d e i to d ija ln o m d e k o m p e n z a c ijo m i s p o v iš e n im b a za ln ilm m e ta b o liz ­
p o R a a b u . R a a b s t o ji n a s ta n o v iš tu d a se k o d a n g in e pe cto ­ m o m d o b ro r e a g ir a ju n a s u p to ta ln u tir e o id e k to m iju , M i im a m o
ris r a d i o d je lo v a n ju u m n o ž e n o g a d re n a lin a u k r v i n a k o ro n a r n e n e k o lik o s lu č a je v a , k o d k o ji h i s o m a ts k i p r e g le d i la b o r a t o r ijs k i
ž ile . D o u m n o ž a v a n ja to g a d re n a lin a d o la z i v e ć fiz io lo š k i n a k o n p o d a tc i, e le k t ro k o r đ io g r a m i d r u g o p o k a z u ju z n a tn o p o b o ljš a n je
ra d a , n a k o n u z r u ja v a n ja , n a k o n v e s e lja , u h la d n o m z r a k u itd . s ta n ja , a b o le s n ic i se o s je ć a ju n e u s p o re d iv o b o lje . I m a li sm o
i da je ta a n g in a a m b u la to r ia z a p ra v o p o s lje d ic a p o ja č a n o g b o le s n ik a k o d k o ji h s u n a sta le sve a n g in o zn e s m e tn je o d m a h
ra d a src a s je d n e s tra n e , a s d ru g e s tra n e da je s te n o k a rd ič a n poislije o p e ra c ije . A l'i tre b a d o b ro a n a liz ira ti b o le s n ik a i p r e d ­
n a p a d a j p r o u z r o k o v a n ja č o m p o tro š n jo m k is ik a a d re n a lin o m . v id je t i, što s v e s o p e ra c ijo m m o ž e m o p o s tići. L a n i s a m im a o
T a j s lu č a j b io j e d e m o n s trira n iz ra z lo g a , p ošto i e le k t ro k a r d io ­ je d n u d e k o m p e n z ira n u b o le s n ic u s k o rik re c ijo m s rc a , o š te će n je m
g ra m o m v id n o d o k u m e n tir a z n a tn o p o b o ljš a n je k o ro n a r n e m io k a r đ a , a sciteso m i d r u g im z n a k o v im a d e k o m p e n z a c ije , k o d
in s u f ic ije n c ije n a k o n o b a s ja v a n ja n a d b u b re ž n ih ž lije z d a . M a te ­ k o je n is m o m o g li1 p o s tić i n ik a k a v u s p je h n i m e d ik a m e n to z n o n i
r i j a l s k o j i m da n a s ra s p o la ž e m je v e lik , i m o g u da V a m k a ž e m , d ije te ts k i. U č i n i li s m o s u p to ta ln u tir e o id e k to m iju , d a k le r e s e k c iju
d a je p o s to ta k p o b o ljš a n ja a n g in o z n ih n a p a d a ja cca 5 0 % , a s m a lim o s ta tk o m te re o id e je i s ta n je b o le s n ic e se ra p id n o . p o ­
o b a s ja v a n ja ,se m o r a e v e n tu a ln o v r š it i u v iš e n a v r a t a . ( V i d i p r a v ilo . P o č e la je r e a g ira ti n a s tr o fa n tin i m i s m o je n a k o n
e le k t ro k a r d io g r a m p r i j e i iza o b a s ja v a n ja ). S lik a b r o j n e k o lik o da n a o tp u s tili k u ć i u k o m p e n z ir a n o m s ta n ju . N a p o s to ji
n ik a k v a o p a sn o st te š k ih k o m p lik a c ija , ako se o s ta v i m a l i d io
tire o iđ e je , a e fe k t je k o lo s a la n . Š to se t ič e a n g in o z n ih n a p a d a ja ,
k o le g a L u s i c k y im a p r a v o . K o d l j u d i , k o ji i m a j u a n g in o z n e
n a p a d a je Zbog h ip e r to n ije , izo s ta t će a n g in o z n i n a p a d a j p o s lije
o p e ra c ije , .ako se t la k b a r m a lo s n izi.
N a d a lje o p is u je jo š d v a s lu č a ja k o d k o ji h j e iz v e d e n a s u p
to ta ln a tre o id e k to m ija . B i l i s u h ip e r to n io i s a n g in o z n im s m e t­
n ja m a . P o s lije o p e ra c ije je t la k nešto p a o , n e sta lo j e t a h ik a r d ije
i a n g in o z n i n a p a d a ji s u iš če zli.
D a n a s su in d ik a c ije za tir e o id e k t o m iju ja s n ije o c rta n e , a
o d lu k a za o p e ra c iju je la k š a , j e r n e tr e b a m o u v e s ti to ta ln u tir e o
id e k to m iju , b u d u ć i da s u u s p je s i p o s lije s u p to ta ln e tire o iđ e k to
mli,je is ti, a n e n a s ta ju p o lje d ic e k a o k o d to ta ln e e k to m ije .
Prof. dr. B otteri: Z a r a z ja š n je n je e tio lo g ije c iro z e
je tr e su in te re s a n tn e p r il ik e u D a lm a t in s k o m z a g o rju . O n d je
p i j u s ta n o v n ic i b e v a n d u t j. v in o r a z r ije đ e n o s v o d o m , d a k le n e
k o n c e n tr ir a n a a lk o h o ln a p ića , a ip a k im a m n o g o c iro z e . T o m o ­
že m o p ro tu m a č iti, n a ta j n a č in , j e r u D a lm a t in s k o m z a g o rju im a
m n o g o d is e n te rije i m a la r ije , d a k le b o le s ti, k o je in t o k s ic ir a ju
g a s tro in te s tiln a in i t r a k t te s v a k a k o s t im e z n a tn o o s la b e i oštete
p a r e n h im je tre .
9 da n a n a k o n z r a č e n ja Z a k lju č n a r ije č d r. L u š i c k y a ; N a v o d i, da s u p to ta ln e
tireodđ ektom iije im a j u v r ije d n o s t ii u to m e , što n e d o la z i k a s n ije
Z a t im d r . L u s i c k y r e f e r ir a d a lje o| tre ć e m p a c i­ do m ik s e d e m a . Ip a k j e p o tre b n o k o n t r o lir a t i b o le s n ik a b a re m
je n t u , k o ji j e b o lo v a o o d a tro fič n e je tr e n e c iro z e . P a c ije n t je k r o z 1 g o d in u , j e r se u to v r i j e m e m o g u r a z v i t i m ik s e d e m a to zn e
b io 19 g o d in a star, b io je đ ja k v o jn e a k a d e m ije , g d je se je i s m e tn je . P re m a m iš lje n ju n e k ib a u to ra ( J a g i ć ) k o d d e k o m p e n ­
r a z b o lio u a u g u s tu m je s e c u 1939. god . n a v o d n o n a k o n u p a le z a c ije de sn og s rc a n i j e in c id ir a n a o va o p e ra c ija . J a se s tim e n e
to n z ila , k o ja se je k o m p lic ir a la sa u p a lo m b u b re g a . T a d a je s la že m , a i G r o s s m a n n o v i r e z u lt a t i to o p o v r g a v a ju . M is lim ,
o d le ža o 40 d a n a u b o ln ic i i b io o tp u š te n z d ra v . D r u g i h b o le s ti da j e p a c ije n t kolege. H a h n a im a o n e g a t iv n i b a z a ln i m e ta b o li­
n i j e im a o , b io je p o t p u n i a p s tin e n t i u č la n je n u a p s tin e n tsk o m z a m i e v e n tu a ln o v e ć r a z v ije n u ja č u s k le ro z u . T a k v i b o le s n ic i n e
d r u š tv u . N o v e m b r a m je s e c a je v e ć o sjetio n a p e to st p o č ita v o m r e a g ir a ju n i n a d ig ita tis zb o g s e ro z n e u p a le . P o z n a ti s u i r e z u lta ti
t r b u h u i u m e d ju v r e m e n u d o b iv a o v r l o čeisto ja k e p r o lje v e . U g d je je B ü r g e r o v a b o le s t p o s lije o v e o p e ra c ije z n a tn o p o b o lj­
j a n u a r u je b io p r im lj e n u n a š u k li n i k u , a u m r o je 19. fe b ru a ra šana. K p r o b le m u e tio lo g ije c iro z e ope to va o b i jo š s a m o p o zn a te
1940. P a to lo š k o a n a to m s k i n a la z p o t v r d io je naš k lin ič k i n a la z č in je n ic e , d a a lils k i s p o je v i i g r a j u v e li k u u lo g u . T o v id im o i z
a tro fič n e je tre n e d r o z e , k o ju s m o u g la v n o m f u n d ir a li n a te m e ­ p r il ik a u I n d i j i , g d je lj u d i m n o g o u p o t r e b lja v a ju b ib e r j .senf,
l j u ja k o p o z it iv n e T a k a t a r e a k c ije i n a t e m e lju h id ro a s cite s a . kolji te s p o je v e sadrže .
538

5. Doc, dr. S m o k v in a Milan: P ro f. H o c h r e i n : o d g o v a ra g. p r im . G r o s s m a n n u,

da u o v a k o k r a t k o v r i j e m e n i j e m o g a o iz n i j e t i s v u lit e r a t u r u i
R e n tg e n o g ra m i c is tič n ih p lu ć a s v e r a d o v e i z a h v a te , k o ji n a to m p o lju p o d u z e ti i jo š u v i je k
(iz a ć i će in e xte nso). se ra d e i n a s t a v it će se. S v i t i r a d o v i se n a đ o v e z u ju je d a n n a
d r u g i i o n s a m se t im e m n o g o b a v i, a g la v n e s v o je r e z u lta te
6. D r u g i dio to n iilm a iz f iz io lo g ije i p a to lo g ije p ro b a v n o g p o s tiz a v a e k s p e rim e n ta ln im r a d o v im a . N i k a d n e id e za p r io r i ­
tra k ta . te to m k o d p o s t ig n u tih re z u lta ta , v e ć m u je g la v n a zad aća r i j e
U 8.20 h p r e d s je d n ik z a h v a lju je p re d a v a č im a i m r . p h . š e n je p r o b le m a . R a d i to g a n i j e n i n a v o d io im e n a n i m iš lje n ja
B e r a n u zb o g p r ik a z iv a n ja lije p o g i p o u č n o g f ilm a , p o z d r a v lja a u to ra , o s im n a jis t a k n u t ijih iafeoi p o z n a je s k o ro s v e r a d o v e iz
p ris u tn e i z a k lju č u je s je d n ic u . to g p o d ru č ja . Z a n it r it e , k a že , da i h n e p r o p is u je , j e r ih n e
tre b a . I s v o je s tu d e n te u p u ć u je , da t e r a p iju u s m je r e p re m a
Z a p isn ik izv a n re d n e m je s e čn e sje d n ic e H r v a ts k o g d ru štv a u z r o č n o m o b o lje n ju , a da n e lije č e s im p to m a ts k i. N i t r i t i sa m o
z a in tern u m e d icin u s im p to m a ts k i d je lu ju n a k o r o n a r n e a r t e r ije i s a v je tu je , da se
u v i je k u p ita i li j e č i u z r o k a n g in o z n ih n a p a d a ja . K o d k o m b i­
o d rža n e 19. o ž u jk a 1940. god . u 6 s a ti i 15 m in . u p re d a v a o n ic i
n a c ije a n g in e s f ik s ir a n o m h ip e r t o n ijo m n e b i n ik a d s m je li
I n t e r n e k lin ik e , Z a g re b , D r a š k o v ić e v a u lic a b r . 19.
p r o p is iv a ti n it r it e , j e r z b o g n a g lo g p a d a tla k a k r v i n a s ta ju
P re d s je d n ik : P ro f . d r. B o t t e r i I. H u g o . česte k o m p lik a c ije k a o k r v a r e n j a re tin e , c ir k u la t o m a p o re m e ­
ć e n ja i d r. U l i t e r a t u r i je o p is a n o m n o g o s lu č a je v a s m r t i zb o g
T a jn ik p e r o v o đ a : D r . S o k o l i ć P avao.
in f a r k t a k o d b o le s n ik a s h ip e r t o n ijo m i a n g in o m p e k to ris , k o ji
U 6 s a ti 15 m in . o tv a ra p re d s je d n ik s je d n ic u . su u z im a li n it r it e . T o tre b a d o b ro p ro s u d iti. S n i t r i m a n e
P r o f . d r . B o t t e r i : O t v a r a m d a n a š n ju iz v a n r e d n u m je ­ ć e m o b o le s n ik a iz lije č it i, a n i j e n a m zad aća, da d r ž im o b o le s n ik a
sečnu s je d n ic u H r v a t s k o g društva! za in t e r n u m e d ic in u , u k o jo j i o p e to v a n o ga p re g le d a v a m o , v e ć da p o č n e m o što p r i j e k a u z a ln o
će g. p ro f. H o c h r e i n , d ir e k t o r M e d ic in s k e p o lik lin ik e i de ka n is p r a v n o lije č it i, j e r će m o sa m o ta k o n a jp r i je p o s tić i m o g u ć e
M e d ic in s k o g fa k u lte ta u L e ip z ig u , o d rž a ti p r e d a v a n je o te m i: iz lije č e n je.
0 p a to g e n e zi i t e r a p ij i p u lm o n a ln ih p o re m e ć e n ja c irk u la c ije . G đ i d r. V i n s k i o d g o v a ra s lije d e ć e : H i j a t u s h e r n i j a je
V a m a je s v im a p o z n a t g. p ro f. H o c h r e i n p o s v o jim z n a n ­ o b o lje n je , k o je te k u z a d n je v r i j e m e to č n ije p o z n a je m o . D o sada
s tv e n im ra d o v im a , o d k o ji h s u n a jis t a k n u t iji r a d o v i o in f a r k t u je v id io i lije č io o k o 350 s lu č a je v a , a m n o g i lije č n ic i n ik a d n i n e
m io k a rd a , k o r o n a r n o j s k le ro z i, o f u n k c i ji za lis ta k a a o rte , o b r o n ­ p o m is le n a m o g u ć n o s t p o s ta ja n ja h i j a t u s h e m i j e k o d b o le s n ik a
h ija ln o j ik a r d ija ln o j a s tm i, k o n k r e c iji srca te o p n e u m o g ra fu . s a n g in o z n im s in d r o m o m . H i j a t u s h e m i j e n a s ta ju o b ič n o k o d
S a d a se b a v i p r o u č a v a n je m c ir k u la c ije u p e r if e r iji. osob a, k o je n a g lo o m rš a v e , z a t im k o d s ta ra c a i is c r p lje n ih b o ­
M n o g o p o š to v a n i g o s p o d in e p ro fe s o re ! O s o b ita n a m j e čast le s n ik a . T o s u m a le h e r n ije , k o je v a g o v a g a l n i m re fle k s im a
1 v r lo n a m j e d ra g o , što s te se o d a z v a li, da u n a š e m d r u š t v u m o g u iz a z v a t i ja k e a n g in o z n e b o li. A k o je b o le s n ik jo š v e g e ta ­
o d rž ite p r e d a v a n je . N a m a s v im a s u d o b ro p o z n a ti V a š i r a d o v i i t i v n o s tig m a t iz ir a n , m o g u n a s ta ti ra z n e d r u g e s m e tn je . T e r a ­
z n a n s tv e n i r e z u lta ti. N a d a m se, da V a m j e b o r a v a k u n a še m p ijs k i p o d u z im a m o 4 m j e r e : 1) r e g u la c ija s to lic e i m e te o riz m a ,
g r a d u i n a šo j s re d in i u g o d a n i da ćete p o n ije t i n a jlje p š e u s p o ­ 2) r e g u la c ija c ir k u la c ije u p o r t a ln o m s is te m u , 3) r e g u la c ija
m e n e . J a V a s p o z d r a v lja m u im e H r v a t s k o g d r u š tv a z a in te rn u s m e tn ja u p r o b a v i, k o je s u s e k re to rn e n a r a v i i 4) is k lju č it i nat
m e d ic in u 1 m o lim , da iz v o lit e o d rž a ti s v o je p re d a v a n je . p r e z a n je fcoiđ d is a n ja , d e fe k a c ije , k a š lja i t. d.
P ro f . d r . H o c h r e i n n je m a č k im je z ik o m z a h v a lju je I n t r a a b d o m in a ln i t la k se m o r a is k lju č it i. T o č n i m p re g le ­
p r e d s je d n ik u i p r is u t n im a n a s rd a č n o m d o če ku . N a š u z e m lju d o m a b d o m in a ln ih o rg a n a , is p it iv a n je m c r ije v n ih s o k o v a , r e g u ­
p o z n a je v e ć m n o g o g o d in a , j e r je često lje to v a o u D a lm a c iji. la c ijo m p e ris ta ltik e , h o la g o s im a , la ksam sim a, u g lje n o m , p a p a
Z a g re b m u se v r l o s v iđ a , a p o z n a je i r a d o v e iz n a še g M e d ic in ­ v e r in o m i po( p o t re b i d r u g im s re d s tv im a m o ž e m o u v i j e k p o s tić i
sko g fa k u lte ta . P osebn o n a p o m in je e k s p rim e n ta ln e r a d o v e g. n o r m a liz a c iju p ro c e s a i c ir k u la c ije u c r ij e v i m a , a tim e ćem o
p ro f. B o t t e r i a i k a že , d a s v i s tu d e n ti m e d ic in e u N je m a č k o j s ig u rn o p o s tić i z n a tn o s m a n je n je s m e tn ja k o d h i j a t u s h e r n i j a .
p o z n a ju n je g o v e r e z u lt a te i z p o d r u č ja is p it iv a n ja e h in o k o k o ze U s to u p u t im o b o le s n ik a n a la g a n e g im n a s tič k e v je ž b e , u p o tre b u
; n je g o v u e h in a n tig e n r e a k c iju . p je š č a n e v re ć ic e i p ro p is a n u d ije tu .
D ru L u š i c k o m o d g o v a r a p re d a v a č , d a je m e to d a po
Z a t im je g , p ro f. H o e h r e n o d rž a o p r e d a v a n je : R a a b u s v a k a k o u v r ije d n o s t i, a li dai s v a k i s lu č a j n e m o ž e m o
l ije č it i s h ip a đ r e n a lin e m ijo m . J u č e r s a m u p r e d a v a n ju is ta k n u o ,
O pato g en ezi i te r a p iji p u lm o n a ln ih p o re m e ć e n ja c ir k u la c ije da se n e s m ije m o d r ž a t i n i k a k v i h d o g m a i da t e r a p iju m o r a m o
(V i d i p r e d n ji d io L . V .). s tro g o in d iv id u a liz ir a t i. G o to v o s v a k i b o le s n ik tre b a n e k e p o ­
s e b n e te ra p ijs k e m j e r e i s a m o ta k o ćem o p o s tić i n a jb o lje r e ­
N a k o n z a v rš e n o g p r e d a v a n ja z a h v a lju je p r e d s je d n ik p r e ­ zu lta te .
d a v a č u n a lije p o m i p o u č n o m p r e d a v a n ju i p ita ga, da l i d o z v o ­ U 7 s a ti 45 m in . p r e d s je d n ik i p r is u t n i p o n o v n o z a h v a lju ju
lja v a , da se p o s ta ve n e k a p it a n ja .i o t v o r i d is k u s ija . i p o z d r a v lja ju p re d a v a č a i p r e d s je d n ik z a k lju č u je s je d n ic u .
P ro f. H o c h r e i n to v r l o r a d o p r ih v a ć a .
U d is k u s iji s u d je lu ju : Z a p isn ik iz v a n re d n e m je se čn e s je d n ic e H rv a ts k o g d ru štva
z a in tern u m e d icin u
P r im . d r. G r o s m a n n M a k s o is tič e v e lik e z a s lu g e k o je
o d rža n e u s rije d u , d n e 27. o ž u jk a 1940. god. u 5 sa ti i 15 m in .
p re d a v a č im a d e n a p o lju e k s p e rim e n ta ln o g d o k a z iv a n ja izn e š e
p o s lije p o d n e u M e r k u r o v o m s a n a to riju , Z a g re b , Z a jč e v a u l. 19.
n ih n a zo ra . T e o re ts k u p o d lo g u za o v e n a z o r e i z r a d i la j e v e ć
p rije ( s k o ro dvai d e c e n ija B e č k a škola* k o ja je n a te m e lju k l i ­
P re d s je d a : P r i m . d r. G r o s s m a n n M a k s o .
n i č k i h o p a ž a n ja došla do t i h z a k lju č a k a . U t o m se p o g le d u T a jn ik p e ro v o đ a : D r. S o k o l i ć Pavao.
n a ro č ito is tič e W a s s e r m a n n , pa o n d a H e s s . P o to n ji se
u c ije lo m n i z u r a d o v a za la g a o z a n e u ro g e n u g e n e zu p lu ć n ih U 5 s a ti i 15 m in . p o z d r a v lja p r e d s je d n ik p r is u t n e č la n o v e
edem a. n a še g d r u š t v a i u z a je d n ic i s u p r a v it e lje m g. d r. P e r o m S a
U p o g le d u lije č e n ja a n g in o z n ih n a p a d a ja n e m o ž e se s lo ž iti m a r d ž i j o m te gg. lije č n ic im a in te r n o g o d je la p r ik a z u je
s m iš lje n je m p re d a v a č a o šte tn o s ti n itr o g lic e r in a . P re d a v a č n a ­ p r is u t n im a s v e la b o r a to r ije , n o v i re n d g e n o lo š k i o d je l, s ta n ic u
zva o je n it r o g lic e r in m o r f ije m s rc a . P r ih v a ć a ju ć i ta j iz r a z i a k o za b o le s ti s rc a 1 ostale d ije lo v e s a n a to rija . P o s lije to g a p o z iv a
te o re ts k i m o ž d a n i j e o p ra v d a n , m iš lje n ja je , da u ča s u k a d a p r is u t n e n a z a k u s k u . N a k o n z a k u s k e p r e la z i se n a d n e v n i re d
b o le s n ik a g r a b i ona s tra š n a b o l, k o ju zo v e m o a n g in o z n im n a p a ­ d a n a š n je s je d n ic e .
d a je m , n e tre b a p re z a ti n i p r e d m o r f ije m , k a d a se znađei da će P r i m . d r. G r o s s m a n n p r e d a je r ije č u p r a v i t e lj u s a n a ­
tim e b o l p re s ta ti1 za 30— 60 s e k u n d a . N ik a d a n i j e v id io n ik a k o v ih t o r ija g. d r. P e r i S a m a r d ž i j i , k o j i n a jp r i je p o z d r a v lja p r i ­
lo š ih p o s lje d ic a n it r it a . D a p a č e n i t i n a v ik u . P r ik a z u je u k r a t k o s u tn e i z a h v a lju je se n a o d z iv u za o v u s je d n ic u . N a g la š u je , da
h is t o rija t je d n o g b o le s n ik a , k o ji v e ć 15 g o d in a r a d i s v o jih n a ­ za s lu g a z a o v u s je d n ic u p rip a d a g. p r im . d r. G r o s s m a n n u .
p a d a ja u z im a p o 6— 8 ta b le ta n itr o g lic e r in a d n e v n o , a da doze O p is u je p r i l i k e u s a n a to r iju i p o n o v n o ističe , da je za s lu g a g.
n ije m o r a p o v is iti. O v a j b o le s n ik je m e đ u tim d o ž iv io 73 god., p r im . d r. G r o s s m a n n a, da s a n a to rij u ž i v a t o lik i u g le d 1
te se k r a j to g a n e osjeća n im a lo lo š ije n e g o p r i j e 15 g o d in a . s to ji n a d a n a š n jo j v is in i. P r i r a z g le d a v a n ju s a n a to rija r e k a o je
T o d a k a k o n e m a u tje c a ja n a lije č e n je in te rm e d ia rn o g s ta d ija , je d a n od p r is u t n ih č la n o v a , da im a u tis a k k a o da j e u A m e r ic i
te se u to m i p o g le d u p o tp u n o slaže s iz v o d im a gosp. p re d a v a č a , i to je d o ka z, da su na še b o ln ic e n a v is o k o m stepemu, j e r b i b ilo
k o ji se m e đ u m o d e r n im n je m . in te m is t im a n a ro č ito za la g a o za p o tre b n o , d a s v a k a b o ln ic a p r u ž i i lije č n ic im a i b o le s n ic im a s v e
v a ž n o s t ž iv č e v lja za n a s tu p n a p a d a ja .
p o tre b n o z a lije č e n je , r a d i o d m o r. O v a j s a n a to r ij p r e d s t a v lja
D r . V i n s k i ; M e li, da jo j p ro fe s o r H o c h r e i n r a z ja s n i je d a n s p e c ifiz a m za n a š a m b ije n t, j e r u n j o j im a b o le s n ik o s im
đ ija g n o s tič n e i te ra p ijs k e m e to d e kođl h ij a t u s h e r n ij a . sveg a što m u je p o tre b n o z a lije č e n je , još i id e a ln i m ilr, lije p i
D r . L u š i c k y p ita k a k v a is k u s tv a im a j u s t e ra p ijs k im čis ti z r a k , d o b r u h r a n u , a i p o t re b n u ra z o n o d u . O s im to ga i m a ju
p o s tu p k o m p o R a a b u . i gg. lije č n ic i s v e p o tre b n o za r a d i u g o d a n ž iv o t. U v j e r e n je ,
 539

da će s a n a to r ij i n a d a lje n a p re d o v a ti i r a z v i ja t i se i u: z n a n ­ g ra n u lo m a to z e i p o s to ta k s lu č a je v a s v e v iš e raste. K a k o n a m
s tv e n o m p o g le d u 1 n a v o d i, đa za sada im a m o p r v u s ta n ic u za je p o zn a to , do o s a ln e lim p h c g r a n u lo m a t o z e n e d o la zi n ik a d p r i ­
b o le s ti s rc a , lije p i i v e li k i la b o r a to r ij te re n d g e n o lo š k i o d je l. m a rn o , n e g o u v e z i sa g ra n u lo m a to z o m lim f n ih ž lije z d a i to p e r
P o n o v n o z a h v a l ju j e n a p o s je tu i n a d a se, da će s v i b i t i za d o ­ co n tin u d ta te m i l i m e ta s ta ts k i l i m f n i m p u te m , do k š ire n je k r v n i m
v o lj n i s d a n a š n jo m p r ir e d b o m . p u te m , S t e r n b e r g i m n o g i d r u g i a u t o ri s tro g o n e g ir a ju .
P r im . d r. G ro s s m a n n p r e la z i n a z n a n s tv e n i dio d a n a š n je O n a se n a jč e š ć e j a v lj a k o d lo k a liz o v a n e fo rm e , a i u k a s ­
s je d n ic e i m o li g. d r . D i m l j a k o v i ć a , da o d rž i s v o j re fe ra t. n i j i m s ta d ijim a k r o n ič n o p r o g r e đ ije n tn e fo r m e lim p h o g r a n u ­
lo m a to ze češće m o n o s to tič k i n e g o p o lio s to tič k i i to v e ć in o m na
1. D r . D i m l j a k o v i ć S tje p a n ; k r a t k i m p lo č a s tim s p o n g io zn d m k o s tim a , k r a l j ešcim a, r e b r im a ,
lu b a n js k im k o s tim a , s k a p u li, s te m u m iu , z d je lic i, a r e d e n a c je ­
S lu č a j osalne lim fo g ra n u lo m a to z e v a s tim k o s tim a i to r e d o v ito n a d ija f iz i. R a z lik u je m o d e s tru k ­
G o s p o d o p ro fe s o ri, gospođe i gospodo! t i v n u o s te o k la s tič n u f o r m u , o s te o p la s tičn u f o r m u , (e b u rn iz a c ija )
m je š a n u fo r m u , a r e d e se j a v lj a u f o r m i p e rio s titis a , kao
S lo b o d a n s a m da V a m p r ik a ž e m s lu č a j je d n e p a c ije n tic e s u b p e rio s ta ln e i n f ilt r a c ije sa p e r io s ta ln im s t v a r a n je m k o š ta n o g
lije č e n e u n a š e m s a n a to r iju . R a d i s e o 39 god. s ta ro j (kućanici. tk iv a .
O b ite ljs k a a n a m n e za b . v . O d d j e č j i h b o le s ti im a la je M a k r o s k o p s k a s lik a s k e le tn ih p r o m je n a je v r l o r a z li ­
o spice, a k a s n ije j e b ila z d r a v a d o 1918. g od ., k a d a je d o b ila čita, u p o č e tk u je d v a v id im o liv id n o o b o je n a m je s ta , k o ja u
g r ip u i u p a lu p lu ć a , 1931. g o d . o p e rir a n a r a d i tu m o ra , k o ji se k a s n ijim s ta d ijim a iz g le d a ju k a o b ije lo s iv d do žu ć k a s ti č v o rić i,
n a la z io iz m e đ u an g. m a n đ ib u la e , u h a i s te rn o k le id o m a s to id e u s a be z da je s t r u k t u r a k o s ti b itn o p r o m je n je n a , a k o n a č n o d o la zi
(o n a r a v i to g a tu m o ra p a c ije n tic a p o b liž e n e z n a n iš ta ), 1916. g. do p ro m je n a u s m is lu oste olize, često i do n o v o g s tv a r a n ja k o ­
p a c ije n tic a je p r im je t ila , d a jo j u lije v o j a k s ili ra s te je d n a iz r a ­ štan e s u psta nce, ta k o , đa n a s ta je s lik a , k o ja n a s p o d s je ća n a
s lin a , im a la je s u b f e b riln e te m p e r a tu r e i la g a n e b o lo v e . P a c i­ m o rb u s P a g e t .
je n tic a je došla u n a š s a n a to rij ii k o d p re g le d a se j e n a š l a u H is to lo š k i v id im o u k o š ta n o j m o ž d in i tip ič n o lim f o
_ lije v o j a x i lli iz ra s lin a v e lič in e o v e ć e g o ra h a , s re d n je t v r d e k o n g ra n u lo m a to z n o t k iv o , lim fo c ite , fibroiblaste, e p ite lo id n e s ta n ice ,
s is te n c ije , n a p r it is a k g o to v o n e o s je tljiv a , dosta d o b ro o g r a ­ re tic u lo i p la z m a s ta n ice , g o le m e S t e r n b e r g o v e sta n ice , a
n ič e n a , (koža n a d to m o t e k lin o m la k o p o m ič n a t. j . n e ja k o g i k a tk a d i d o sta e o z in o filn ih s ta n ic a . U k a s n ijim s ta d ijim a n a la ­
b iv a . U z o v u iz r a s lin u s m e d ij, s tr a n e n a š la se jo š je d n a t v r đ a z im o o ž iln o t k iv o , n e k r o z e i k a z e o z n o ra s p a d a n je .
v e lič in e le š n ja k a , is tih s v o js ta v a , isto i n a v r a t u , la te ra ln o od
R ö n tg e n s k i n a la z j e o b ič n o p o t p u n o n e k a ra k te ris tič a n . N a ­
s te rn o k le id o m a s to id e u s a .
la z im o o b ičn o c e n tra ln a ž a riš ta n e p r a v iln o o k ru g la , n e o š tro
R a d i s u m n je n a lim p h o g r a n u lo m a to z u n a č in je n a j e k r v n a
o g ra n ič e n a r a s v je t le n ja , k o ja im a d u te n d e n c iju , da k o n f lu ir a ju
s lik a i e x t ir p ir a n a je i z l i j e v e a k s ile ž lije z d a i h is to lo š k i p r e ­
a k a s n ij© p o p r im a ju m je h u r a s t i m re ž a s ti k a ra k t e r. R ije đ e n a ­
tra že n a , te s u oba n a la z a p o t v r d ila s u m n ju ; is to d o b n o n a č in je n a
la z im o p r o m je n a u f o r m i p e rio s ta ln o g s tv a r a n ja k o s ti; n a k r a
je ro n tg e n o lo š k a s n im k a p l u ć ij u i u li j e v o m g o r n je m r e ž n ju
lje š c im a n a la z im o k a tk a d u z ra s p a d s k le ro zu .
k o n s ta tira n a j e lim p h o g r a n u lo m a to z n a in f ilt r a c ija . P a c ije n tic a
D i a g n o z a k o š ta n e lim p h o g r a n u lo m a to z e je dosta teška
je d o b iv a la a rs e n i r ö n t g e n t e r a p ij u , O t e k lin e p o d p a z u h o m i n a
i r e d o v ito za p o s t a v lja n je is p ra v n e đ ia g n o z e n ije s u n a m dosta
v r a t u s u n e s ta le i p a c ije n tic a s e j e d o b ro osjećala do p o lo v ic e
k lin ič k i s im p to m i (p o v e ć a n e lim f n e ž lije z d e , t u m o r slezene,
1938. g o d in e , k a d a j e p o č e la ja č e k a š lja ti, te že j e d isala , im a la
n a la z k r v i , te m p e r a tu r a i t. d .), n e g o n a m is to m h is to lo šk a p r e ­
je ja č e b o lo v e is p o d m a n u b r iu m a s te r n i i u d e sn o m ra m e n u .
tra g a e x c id ira n e ž lije z d e o m o g u ć u ju d ia g n o zu . D i f e r e n c i ­
R o n tg e n o lo š k i j e s n im lje n de sn i r a m e n i z g lo b i n a a k ro m io n u
j a l n o d i a g n o s t i č k i d o la ze u o b z ir u p r v o m r e d u t. b . c.
i a c r o m ija ln o m d ije lu c la v ic u la e n a š le s u se p r o m je n e , k o je su
k o s tiju , n a d a lje k o š ta m t u m o r i i l i m e ta sta ze , P a g e t o v o obo­
g o v o r ile z a o s a ln u lim p h o g r a n u lo m a to z u , a i p lu ć n i n a la z je bio
l j e n je i o s te o m ie litič k i p ro ce s i.
m n o g o lo š iji i lim p h o g r a n u lo m a to z n a i n f ilt r a c ija z a u z im a la je
m n o g o v e ć e p o d ru č je ne go 1936. g o d in e . P a c ije n tic a j e p o n o v n o
2. D r . K a n t o c i B o g u m il:
d o b ila n e k o lik o s e r ija r ö n t g e n t e r a p ij e i n a k o n to g a se je osje­
ća la d o b ro s v e do k o n c a 1939. g o d in e , k a d a je p o č e la p o n o v n o S lu č a j h ip o fiz a r n e k a h e k s ije S im m o n d s o v a tip a
ja č e k a š lja ti, iz b a c iv a t i nešto k r v i , d o b ila j e p o v iš e n u te m p e r a ­
tu r u , k o ja se je k r e t a la iz m e đ u 37.5— 38° i d o b ila je o te k lin u S lo b o d a n s a m p r ik a z a ti V a m in te re s a n ta n s lu č a j h ip o f iz a r ­
isp o d desne sise, k o ja je postepen o ra s la . P a c ije n tic a je r a d i n e k a h e k s ije S i m o n đ s o v a tip a .
D o z v o lit e m i p r i j e n e g o p r e đ e m n a r a z m a tra n je i o b ra d u
to g a došla u s a n a to rij i p r ig o d o m p r e tr a g e n a š lo se, da je desna
s tr a n a v r a t a la g a n o n a te č e n a d u z r u b s te rn o k le id o a s to id e u s a s a m o g s lu č a ja da k a ž e m p a r o p ć e n itih r ij e č i o dosada p o z n a to j
f u n k c iji h ip o fiz e i to s p e c ija ln o n je n o g p r e d n je g r e ž n ja . P re d .
p ip a le s u se p o v e ć a n e lim f n e ž lije z d e t v r d e , b e zb o ln e , a is p o d
r e ž a n j h ip o fiz e tz v . a d e n o h ip o fiza z a u z im a s a s v im posebno
desne sise o te k lin a p lo s n a te f o rm e , v e lič in e d la n a , t v r d e k o n z i­
m je s to u p a t o lo g iji e n d o k rin ih o b o lje n ja . N j e z i n i h o r m o n i v rš e
s te n c ije , ne što b o ln a ; k o ž a n a d to m o te k lin o m c rv e n k a s ta , n a ­
v r l o s lo ž e n i i k o m p lic ir a n i u p l i v n a p o d re đ e n e jo j e n d o k rin e
pe ta S n d je se d a la p o m a ć i o d p o d lo g e . N a p lu ć im a n a d ob a
v r š k a s k ra ć e n i z v u k , a n a ro č ito n a d l i j e v im , a g o to v o n a d osta­ ž lije z d e , k o je o pe t p re k o c je lo k u p n o g v e g e ta tiv n o g n e r v . siste­
l i m č ita v im l i j e v im p lu ć e m iz ra z ita m u k lin a i b r o n h ija ln o ) disa­ m a , i z lu č iv a n je m s v o jih v la s t itih h o rm o n a , v r š e n a jf i n l ju r e g u ­
n je . G o r n j a g r a n ic a s r c a n i j e se d a la is p e r k tu tira t i, r a d i m u la c iju n a jr a z l ič i t i j ih f u n k c ija c ije lo g o r g a n iz m a . T a k o se m o ž e
k lin e , k o ja se p ro te že s v e do v ra ta . m is liti, da p r e d . r e ž a n j iz lu č u je n e k e o s n o v n e h o rm o n e , k o j i se
N a d p u lm o n a lk o m se č u o g r u b i s is to lič k i šu m . N a la z u r in a m o g u uislijed k e m ijs k ih p r o m je n a r a z lu č it i u p o je d in a č n e , to
b io j e be z o s o b ito s ti. S e d im e n ta c ija p o v iš e n a 90 n a k o n je d n o g ćem o se d r ž a t i u o b ič a je n e p o d je le , g d je s u h o r m o n i p r ik a z a n i
sata, a k r v n a s lik a je b ila s lije d e ć a : k a o s a m o s ta ln e je d in ic e , a o d k o jih ćem o s p o m e n u ti n a jv a ž n ije .
U lit e r a t u r i ih j e dosada u k u p n o n a v e d e n o 20, o d k o j i h ć u
E. 3,680000 o v d je s p o m e n u ti sa m o n e ke.
Hb. 69% 1. H o r m o n ra s ta (p o E v a n s u i L o n g u ) . O n p o ts tre k a v a
IB . 0,9 o p ć e n iti ra s t, te se č in i, da p o ja č a n i p o d ra ž a j ra s ta p r i j e sra šte
L. 12.950 n ja e p ifiz e v iš e u tje č e n a g ig a n tiz a m , a n a k o n s ra š te n ja iste, n a
D i f . (k rv. si. šta p 1% a k ro m e g a liju . N a k o n is tr a ž iv a n ja k o d a k ro m e g a lije s m a tra se, da
.S eg m en t . 84,% c v a j h o r m o n i z lu č u j u e o s in o filn e sta n ice . E r d h e i m p a k m is li
lim f o c ita . 9% da g a s t v a r a ju o d n je g a p ro n a đ e n e tz v . » S c h w a n g e r s c h a ftz e lle n «.
m o n o cita . 2% K o d p o m a n jk a n ja o v o g h o rm o n a u n a jr a n i j o j d o b i d o la z i do
p a tu lja s to g rasta, a li se jo š n e zn a , da l i k o d to g a u tje č u i d r u g i
e o z in o f iln ih 4%
fa k to ri.
R ö n tg e n s k i n a la z p lu ć iju bio je m n o g o lo š iji i č ita v o lije v o 2. G o n a đ o tro p n i h o r m o n (p o Z o n d e k - A s c h e i m u i
p lu ć n o p o lje b ilo j e h o m o g e n o in te n z iv n o za s je n je n o . R a d i ote S c h m i t h u ) . K o d n je g o v o g p o m a n jk a n ja d o la z i do ispada
k lin e is p o d desne sise, d a li s m o n a č in it i ro n tg e n o lo š k u s n im k u f u n k c ije s p o ln ih ž lije z d a i a t ro f ije is te , što č in e k a r d in a ln i
r e b a ra to g p r e d je la i n a V i V I r e b r u is p re d h rs k a v ič n o g d ije la s ip to m (kod F r o l l e h o v e i S i m m o n d s o v e b o le sti. O v a j
n a šle s u se p ro m je n e u s m is lu o s a ln e lim p h o g ra n u lo m a to z e . h o r m o n h ip o fiz e 1) u b r z a v a ra s t i d o z r ije v a n je f o lik la , 2) d o v o d i
P a c ije n tic a je p o n o v n o d o b ila r ö n tg e n t e r a p iju i o te k lin a do k r v a r e n j a u s t v o r e n im f o lik lim a i p o ja č a n e h ip e r e m ije , 3)
is p o d desne sise se je z n a tn o s m a n jila . T i m e b ih ja z a v r š io s v o j u b r z a v a s tv a r a n je lu t e in s k ih s ta n ic a i to u p r v o m r e d u iz th eca
re f e r a t d s lu č a ju , a sada ć u b i t i ta k o s lo b o d a n , da se sa p a r f u llic u li. O v e k o n s ta n tn e p o ja v e s u u p o tre b lje n e k a o d o k a z
r ije č i o s v r n e m n a o s a ln u f o r m u lim p h o g ra n u lo m a to z e . p o ja č a n o g d je lo v a n ja p r e d n je g r e ž n ja t j . p o v e ć a n o g g o n a đ o tro p
V e ć p r e d v iš e n e g o s to g o d in a iza š la je p r v a te m e ljn a ra d n ja n o g h o r m o n a , k o ji se n a la z i u u r i n u g r a v id n e žen e, a p o zn a te
H o d g k i n s a o b it i lim p h o g r a n u lo m a to z e n o n a o s a ln u f o r m u p o d im e n o m A s c h e i m Z o n d e k o v e r e a k c ije . O v a j b i se
o v o g o b o lje n ja n a ila z im o u lit e r a t u r i m n o g o k a s n ije i te k z a d n jih g o n a d o tro p n i h o r m o n p r e m a v r s t i s v o g a d je lo v a n ja im a o d ije liti
10— 15 g o d in a z a h v a lju ju ć i p o b o ljš a n ju đ ia g n c s tič k e te h n ik e , u 5 fa k to ra : F o llik lh o r m o n , L u t e in s k i h o r m o n , S in e r g is t fa k to r,
n a ila z im o u li t e r a t u r i s v e v iš e r a d n ja o o s a ln o j f o r m i lim p h o P r o la n A ., P r o la n B .
 540

3. T h y re o tro p m i h o r m o n ( A r o n . L ö b ). O v a j h o r m o n im a d e n ilo . T o n z i le dosta m alen© i ja č e r a z r o v a n e . V i d l j i v e s lu z n ic e

v a ž n o d je lo v a n je k o d r e g u la c ije f u n k c ije š titn e ž lije z d e , j e r i s v je tlo c r v e n e b o je .
ona sp a d a u r e d e n d o k r in ih ž lije z d a , k o je s u p o d re đ e n e h ip o K o ž a m lo h a v a , n e e la s tič n a , d a d e se p o d ig n u ti u v e ć i m tia
f iz a r n o d ie n c e f a ln o m k o m p le k s u , baš p o m o ć u to g h o r m o n a , č ije b o rim a , n a p o v r š in i s u h a , a n a ro č ito n a h r p t u r u k e i m e đ u
s tv a r a n je k o č i t h y r o x i n ( K u s c h i n s k y ) . S v a k a k o je m o g u ć e , p r s tim a , g d je j e ja č e is p u c a n a i s k id a se u s it n im lju š tic a m a .
da š titn a ž lije z d a p r im a m o iz g u b i o v u k o n t ro lu , p a da n a n e k i V r a t : ta n a k , u z a k .
s tra n i p o d ra ž a j iz lu č u je u p r e k o m je r n o j m j e r i t h y r o x in . S d r u g e G r u d n i k o š : s im e trič a n , dosta u z a k , sla b o s v e d e n . O b je
s tra n e o p e t j e te šk o s h v a titi h ip e r tir e o z u s a m o u v e z i sa p o re ­ m a m e s a s v im m r š a v e , m lo h a v e . P lu ć n e g r a n ic e o b o s tra n o dosta
m e ć e n o m f u n k c ijo m š titn e ž lije z d e , pošto 'k o č e n je za s tv a r a n je n is k e , d o b ro p o m ič n e , s v u d a n o r m a ln i nešto s o n o m i ji p lu ć n i
th y r o x in a n a s ta je iz v a n s a m o g o rg a n a u d ie n c e fa lo n u . N e s ta n a k z v u k . N a d oba v r š k a d is a n je nešto p o o š tre n o , in a č e s v u d a n o r ­
o v o g k o č e n ja p o č iv a i li n a p r im a r n o m o b o lje n ju c e n tra ln o g m a ln o v e s ik u la rn o d is a n je .
d ije la s iste m a i l i p a k t h y r o x i n iz lu č e n u p r e v e lik o j k o lič in i, S r c e : desna g r a n ic a s re d in a s te rn u m a , g o re .ispod 4. r e b r a ,
o š te ć u je m je s ta p re m a k o jim a im a d e p r ir o d n i a fin ite t, ta k o da l ije v o u m e d io k la v ik u la r n o j l i n i j i . Ic t u s se n e p ip a . A k c i j a nešto
u s lije d to g a s tra d a re g u la c ija , te s t v a r a n je t h y re o tr o p n o g h o r ­ u s p o re n a , r it m ič n a . T o n o v i t i h i i s la b i. Š u m o v a n e m a .
m o n a ( L i c t w i t z ) . V e lik a je za s lu g a C h w o s t e k a , k o ji je T r b u h : u z a k , is p o d n iv o a g r u d n o g koša, u g o r n je m d ije lu
p r v i n a g la s io , da j e n e d o v o ljn o s h v a ć a ti h ip e r tir e o z u , o g ra n ič e n o u v u č e n , s a s v im m r š a v ih i m lo h a v ih tr b u š n ih s tije n k i. U p r e ­
s a m o n a š titn u ž lije z d u i da tr e b a p r o m a tra ti č it a v i e n d o k r in i d je lu iz m e đ u p u p k a i ž lič ic e be z ik a k v o g se o tp o ra d o la z i n a
sis te m sa c je lo k u p n im v e g e t a tiv n im s is te m o m k a o je d n u c je lin u . p u l z i r . a o r tu i t v r d o ć u k ič m e . U to m p r e d je lu p o s to ji nešto o s je t­
4. K o r t ik o t r o p n i h o r m o n (p o E v a n s u ) . K o r t ik o t r o p n i h o r ­ lj i v o s t i n a p a lp a c iju . P r e d io desno o d p u p k a p r e m a g o re i u
m o n , k o j i p o tič e d je lo v a n je k o r e n a d b u b re ž n e žlije zd e . s tra n u k o d d u b lje p a lp a c ije ja č e o s je tljiv . D o n j i dio nešto više
m e te o ris tič a n .
5. A d e n o tr o p n i h o rm o n , k o j i d je lu je u is to m smitslu na
E k s tr e m ite ti: s la b i, m r š a v i. N a p rs tim a o b ih r u k u ja č i g r u b i
m o ž d in u n a d b u b re ž n e ž lije z d e k a o p r ija š n ji n a k o r u .
tr e m o r.
6. H o r m o n s d je lo v a n je m n a iz m je n u u g ljik o h id r a t a (tz v .
R e fle k s i n e što s la b iji.
k o n t r a i n z u la m i ) , k o ji b i p re m a L u c k k e u d je lo v a o u p r o t i v ­
n o m s m is lu od in z u lin a . O n b i po H o f f m a n n u i A n s e l P r o m a t r a ju ć i n a š u p a c ije n t ic u o d m a h se p o r o d ila s u m n ja
n e r a d i l i se o v d je o k a k o v o m e n d o k rin o m o b o lje n ju i to u
m i n u ta k o d je lo v a o n a i z u la m i a p a ra t p a n k re a s a , k a o što
tir e o tr o p n i d je lu je n a š titn ja č u (za to g a i n a z iv a ju jo š i p a n k r e o p r v o m re d u o h ip o f iz a r n o j k a h e k s iji i l i t. z v . S i m m o n d s o v o j
tro p n i). bo le sti. P r i j e n e g o se p o b liž e p o z a b a v im o iz la g a n je m sa m o ga
O d o s ta lih h o r m o n a n a b r o ji li b i: s lu č a ja , d o z v o lite m l p a r r ij e č i o s lic i S i m m o n d s o v e bo lesti.
7. H o r m o n , k o ji d je lu je k o d p r o b a v e m a s ti te je p r is u t a n O v a je bo lest k a r a k t e r iz ir a n a u p r v o m re d u v e lik o m m r š a
u k r v i k o d g la d o v a n ja , a is to ta k o ibi b io p o v e ć a n u k r v i k o d v o š ć u sa p r o g r e s iv n im g u b itk o m m a s ti i v e li k im g u b it k o m n a
h ip e re m . g r a v id . Jo š je d a n h o r m o n , k o ji b i spad ao o v a m o je te ž in i, s la b o š ću i u m o m o š ć u . K o ž a p o s ta je a tro fič n a , u na.bo
r im a n a b r a n a , n o k t i se lo m e , a z u b i is p a d a ju . V r lo je k a ra k t e ­
L i p o i t r im . (po R a a b - u ).
U p o s lje d n je v r i j e m e o p is u je se jo š p a r a t ir e o t ro p n i, dapače r is tič n o is p a d a n je k o s e k a o i tr e p a v ic a i o b rv a , osobito d la k a
u a k s ila rn o m p r e d je lu i o k o os p u b is . K a s n ije d o la ze v r t o g la ­
i b r o m h o r m o n , k o ji tr e b a ju d a ljn je do kaze.
v ic e , n a p a d a ji s la b o s ti, a k a tk a d a i n e sv je s tic a . D o la z i d o p o t­
A n a m n e z a : o ta c u m r o o d ž e lu č a n e b o le s ti, a n e z n a to čno
da l i odi č ira i l i ra k a . In a č e su s o č e v e stran© g o to v o s v i b o lo ­ p u n o g g u b itk a a p e tita , a n e k a d p r o lje v a i p o v r a ć a n ja . U osobito
v a li n a že lu c u . te š k im s lu č a je v im a d o la zi do p o t p u n e a d in a m ije sa s ta ln o m
posp anošću, k o ja p r e la z i u s o m n o le n c iju (le th a r g ia p itu ita r ia ).
D je č je b o le s ti: ospice, h r ip a v a c , š a rla h — k o ji je p r e b o lila
sa 18 god. n a k o n k o je g a je im a la g n o jn u u p a lu lije v o g s re d n je g T e m p e r a t u r a je n is k a , k r v n i t la k m a le n , b a z a ln i m e ta b o liz a m
s n iže n , k a tk a d a i e k s tre m n o . .S p e cifičn o d in a m ič k o d je lo v a n je
u h a , n a k o je sada n e što s la b ije č u je . Iz im ; to g a j e p r o v e la v r l o
b je la n č e v in e k a tk a d a m a n jk a . U k r v n o j s lic i o b ič n o n a la z im o
teško d je t in js tv o u z z lo s ta v lja n je i v r l o b ije d n u is h ra n u .
Jo š od d je t in js tv a p a ti n a k ro n ič n o j h u n ja v ic i, a u s to je la k š u h ip o k r o m n u a n e m iju , a k a tk a d e o z in o filiju . K r v n i šećer
im a la česte g la v o b o lje i p r o m u k lo s t i. je m a le n , a u iz m je n i t v a r i im a d e m o k a tk a d v e ć u r e t e n c iju v o d e
i s o li, S i m m o n d s © v a k a h e k s ija m ö g e se r a z lič it o r a z v it i, v e ć
P r i je 6 g o d in a im a la j a k u g r ip u iz a k o je je p r e b o lje la s u h u
p r e m a to m e , da l i p o s to ji k a k v i p a t o l.a n a t o m s k i p ro c e s u p r e d ­
u p a lu p o re b rd c e s li j e v e s tra n e , k o ja j e tr a ja la p a r tje d a n a .
K a s n ije b i u v i je k n a k o n p re h la d a im a la b o lo v e n a le đ im a n a n je m r e ž n ju i l i se opet r a d i s a m o o f u n k c io n a ln o m p o re m e ć e
is to m m je s tu , a u z to k o jip u t s u h i k a š a lj i ja č e znojem je. n ju . U p o je d in im s lu č a je v im a v e ć u n e k o lik o m je s e c i n a sta je
te šk i m a r a n tič n i s ta d ij i e g zitu s, a u v e ć in i s lu č a je v a u z sta ln o
1932. g. o p e rir a n a zb o g a k u tn e u p a le s lije p o g a c r ije v a .
n a p re d o v a n je k a h e k s ije (u k o lik o pac. n e u m r e o d k a k v e in t e r
O d p r ij e 6 g o d in a pa do p r i j e 2 g o d in e zb o g te š k ih p r il ik a
k u r e n t n e b o le s ti) u p a r g o d in a s v rš a v a s m r tn o . O p a ž e n o je dosta
g la d o v a la je , a u s to n ik a d n i j e im a la p r a v o g a o d m o ra — p o č in k a . s lu č a je v a , g d je u z la g a n u p r o g r e d ije n c iju d o la zi do s ta b iliz a c ije
V e ć 3 g o d . im a d e te m p e r a tu r e o d 37,2— 37,4 °C p . p. k o je
i s m ire n ja bo le sti.
t r a ju p a r m je s e c i. 2 g o d in e p o s te p e n o iz g u b ila o k o 18 k g i to u
Ž e n s k i s p o l je p r v e n s tv e n o p o g o đ e n , a p re m a d o b i d o la zi
z a d n jih n e k o lik o m je s e c i 6— 7 tog, a sada se v e ć d u lje v re m e n a
n a jv e ć i b r o j b o le s n ik a iz m e đ u 30— 40 g o d in a .
osjeća s la b a i u m o rn a , im a d e u v i j e k h la d n e rutoe i n o g e . Z a d n je
E tio lo ig ija : m n o g o p u ta se r a z v i ja b o le s t iz a n o še n ja , toaio što
2— 3 g o d in e iz im n a v e d e n o g u m o r a i k lo n u lo s ti g o to v o s ta ln o je s lu ča j i k o d a k ro m e g a lije , sa m o što je m o r b u s S i m m o n d s
osjeća v e li k u po s p a n o s t i a k o se in a č e dosta n a s p a v a u v i je k
u p a to g e n e zi p o s v e o b rn u t o d a k ro m e g a lija , i to ta ko, d a se k o d
im a p o tre b u za s n o m . Č esto p a k i ako n e m o ž e za s p a ti, teško se
iste r a d i o n e d o v o ljn o j (fiz io lo š k o j) \ n v o lu c iji, a k o d p r v e o p r e
tr g n e iz d rije m e ž a . O d p r i j e g o d in e da n a im a d e često p o d r ig i­ n a p re đ o v a lo j i l i p r e d a le k o j in v o lu c iji. D a lje d o la zi u o b z ir lu e s
v a n je i n a p u h a v a n je u t r b u h u , te te ž in u i p r it is a k is p o d ž lič ic e i tu b e rk u lo z a . P o n e k im a u to rim a v a ž n e b i b ile e m b o lije a rte ­
n a k o n je la . U to v r i j e m e im a d e česte g la v o b o lje , a u s to v r t o g la ­
r ij a u p r e d je lu p r e d n je g re ž n ja h ip o f iz e k a o i k r v a r e n j a u n je m u .
v ic e i la g a n e n e s v je s tic e , k o je o b ič n o d o la ze p r i j e p o d n e , a inače
P a to lo g ija : n a jv e ć i b r o j k li n i č n i h n a la z a m o ž e se s v a k a k o
u z a g u š ljiv im p ro s to rija m a . B o lo v e n i j e im a la i p o v ra ć a la n ije .
s ta v it i u v e z u sa p o re m e ć a je m u d je lo v a n ju p r e d n je g re ž n ja
U isto v r i j e m e j o j is p a d a k o sa i p r im je ć u je da s la b ije v id i. N e ­
h ip o fize , zašto g o v o r e za sto j u ra s tu , (e v e n tu a ln a ) a t ro f ija š tit­
k o lik o m je s e c i d u š e vn o j e v r l o u tu č e n a i k lo n u la , n e m a v o lj e
n ja č e i t. d. A n a t o m s k i iz m e đ u p r i j e n a v e d e n ih p ro ce s a d o la zi
n i zašto i s a s v im je a p a tič n a . U m e đ u v re m e n u k o j i p u t a opet ta k o đ e r s a rk o m , k a rc in o m , adenoma i cy sta , a m o g u doći i n e
o sjeća n e k i n e m ir i u z b u đ e n je , t r z a n je i d r h ta n je p o tije lu , a s p e c ifič n e u p a le z a v r i j e m e k ao i iz a in fe k c io z n ih bo le sti. N e k i
ta d a je v iš e o s je tljiv a i r a z d r a ž ljiv a . O d a v n a je p r im je t i la da p a k s lu č a je v i p o k a z u ju p o t p u n o n e p r o m je n je n u h ip o fiz u .
im a d e s u h u i g r u b u k o ž u , k o ja je is p u c a n a i lj u š t i se oso b ito P re la z e ć i n a n a š s lu č a j v id im o n a jv e ć i b r o j z n a k o v a što
m e đ u p rs tim a n a ru k a m a . T o k o m z im e je to n a jv iš e iz ra ž e n o , s p a d a ju u s lik u b o le s ti k a o m r š a v lje n je , is p a d a n je kose, a m e
d o k je lje t i, o s o b ito n a s u n c u b o lje .
n o re a , h ip o to n ia , s e k u n đ . a n e m ija , n is k i k r v n i š ećer, s n iže n i
S p a v a d o b ro , m o k r e n je u r e d u , s to lic a v r l o te šk a i za če p b a z a ln i m e ta b o liz a m , n a d a lje n e g a tiv a n is p a d s p e c ifič k e d in a ­
Ije n a z a d n jih 4 g od in e. A p e t it dosta d o b a r. m ič k o g d je lo v a n ja , a d re n a lin s k a k r i v u l j a . N a k o n tr o d n e v n o g
M e nses: n e p ra v iln e , n e u re d n e , p o s lje d n jih p a r g o d in a b ile in jic ir a n ja P re fis o n a B M se ne što p o v e ć a o . F o d o b r o ti ko le ge
su p o s v e u re d n e , s a m o slabe. P o s lje d n ja 3 m js e c a u o p ć e n i j e d r. S t e r n a u č in je n a je u la b o r a t o r iju tt. K a š t e l a n a liz a h o r ­
im a la . P . = 0, A b . = 0. V e n e r ič k u in f e k c iju n e g ira , n e p u š i, m o n a u k r v i , t e je u s ta n o v lje n o , d a m a n jk a k o r t ik o t r o p n i i
n e p ije . g o n a đ o tro p n i h o r m o n , d o k je f o li k u la m i h o r m o n p ris u ta n .
S ta tu s pra e s e n s : U p o re m e ć e n o j f u n k c iji o rg a n a v id im o j a k u p t o z u i afondju
B o le s n ic a m a le n o g rasta, o s re d n je č v rs te k o š ta n e g ra đ e , že lu c a i c r ije v a , c o r p e n d u lu m , h ip o p la s iu u te ru s a , s u h u is p u ­
s la b e m u s k u la tu re , v r l o m rš a v a , a k tiv n o p o k re tn a , p r i s v ije s ti, canu kožu.
a fe b riln a . (S la b ije g općeg s ta n ja , iz m u č e n o g izg le d a . O s im to g a v id im o v r l o la b iln o f iz ič k o s ta n je , k o je se v e ć i­
Glava: s im e trič n a , u p a lih o b ra za , ta m n o o b r u b lje n ih i n o m m a n ife s tira u n e m ir n i m k r e t n ja m a i t r z a jim a , n e p re s ta n o m
n e š to u p a lih o č iju . P u p il© je d n a k o š iro k e i o k ru g le , d o b ro re a ­ i b r z o m p r ip o v je d a n ju , č e s tim n e o b r a z lo ž e n im s m ija n je m , a
g ir a ju n a s v je tlo i a k o m o d a c iju . J e z ik o b lo že n , v la ž a n . Z u b i k a tk a d a opet u tu ć e n o š ć u i k lo n u lo š ć u s p o je n o m sa ža lo š ću i
dosta m a n jk a v i i p o p ra v lje n i, u ž d r ije lu i g r lu nešto ja č e c r v e ­ pla če m .
 O s ta le bo le sti, k o je b i b ile u s ta n ju d o ve s ti d o o v a k v e k a ­ cfoolini g d je je ra d io i kuda) je p ro la z io , zb o g in je k cija ), k o je b i
li e k s ije k a o m o r b u s B a s e d o w J , diabetes, m a lig n i tum oir i l i m o ra o n a p u t u i l i u d r u š t v u u š tr c a v a ti p r o t i v n a p a d a ja , k o j i s u
n e k i s p e c ifič n i p ro c e s , n e do laze u o b z ir. P r o t iv m . B a s e gai često s p o p a d a li. P o n e k o lik o b i in je k c ija A s tm o iiz in a i l i 1 S p a s
d o w i g o v o re ja s n o s v i z n a k o v i bo le sti. P r o t iv m . A d d i s o n i m a lg in a m o ra o d n e v n o u š trc a v a ti. N e p re s ta n o j e bio u a s tm a
g o v o re p o m a n jk a n je p ig m e n ta c ije , ađ ren alinsfca r e a k c ija i tičtooma s ta n ju , a k a k o je v e ć re če n o , im a o b i p o v iš e te šk ih n a _
šećerna k r i v u l j a . Z a m a lig n i t u m o r i l i k a k a v s p e c ifič n i proces, p a d a ja na dan, k o ji b i tr a ja li po p a r s a ti. I z d a n a u d a n je v id n o
n e m a n i k a k v i h z n a k o v a , a is to ta k o se m o ž e is k lju č it i i diabetes. p ro p a d a o . O d d o b ro r a z v ije n o g m la d ić a k r o z n e k o lik o g o d in a
M e đ u z n a k o v im a , k o ji b i g o v o r i li p r o t iv S i m m o n d s o v e d a v a o je d o ja m is c rp lje n a sta rca . S v i m o g u ć i m e d ik a m e n ti p r i
b o le s ti im a m o i te m p e r a tu r u , k o ju m e đ u tim m o ž e m o o b ja sn iti m j e n i li s u se n a n je m u , a li b e z v id n o g u s p je h a . T a k o đ e r p r o ­
fo k u s o m t. j. g n o jn im to n s ila m a . m je n a b o ra v k a , b ilo u v is in s k im k r a je v im a , b ilo n a m o r u n ije
M o r a m o s v a k a k o u z e ti u o b z ir v a ž a n e k s o g e n i f a k t o r t. j. p u n o u tje c a la n a n je g o v u b o le s t. G o g . 1933. n a p r a v lje n a b r o n
v r l o loša i m a n jk a v a is h ra n a , a k a tk a d i g la d o v a n je , a li se m o ­ c h o g ra p h ia n a M e d ic , k lin ic i (p ro f. P o p o v i ć ) , k o ja g o v o r i za
r a m o p ita t i, da l i n a m on k a o ta k a v , i z i m s a m e k a h e k s ije k a o b ro n ch ie cta s e s lo b i in fe r io ris b ila te ra lis i za p o ja č a n e h ilu s n e
p o s lje d ic e ittianiicije tu m a č i ostale p o z it iv n e n a la ze , k o ji g o v o re šare sa p a r s ta rih o k re ć e n ja . In a č e r tg . p lu ć a b. o. K a s n ij i su
za e n d o k rin u g e n e zu o v o g s ta n ja . Z a r n e bal m o g li u ze ti, d a je rtg . n a la z i p lu ćd ju b i l i u v i j e k is ti. B o le s n ik n i j e p io n i t i pu š io .
ta j f a k to r s t v o r io p o g o d n o tlo za r a z v it a k e n d o k rin o g o b o lje n ja . O d spol. b o le s ti G o , a L u je n a v o d n o b a š tin io po o c u . A p e t it je
A k o se v e ć d a k le r a d i o e n d o k rin o m o b o lje n ju , k o je se ne b io v r l o d o b a r, p a tio o d k r o n ič n e o p s tip a c ije . K r v n i t la k se
b i d a lo p o s v e u k lo p it i u je d n u sasm a ja s n u i p o z n a t u s lik u k re ta o o d 100/70— 115/75, W a R k o d na s u v i j e k n e g a tiv a n , k r v n a
e n d o k rin e b o le s ti, n e ć e m o l i s v a k a k o p o m is liti n a h ip o f iz u i to s lik a o s im e o z in o f ilije 8 % b ila b. o. U s p u t u m u s e n i j e n ik a d
u p r v o m r e d u n a n je z in p r e d n ji re ž a n j. m o g lo n a ć i b a c ii u s K o c h . K Š 85 m g % .
O n u p r a v lj a č it a v im in k r e t o m i m s is te m o m i p re d s t a v lja ‘S t a t u s praesens: s re d n je g stasa, a fe b rila n , k o ž a
n je g o v p r im a r n i a k t iv n i d io (n je g o v i se h o r m o n i s m a t r a ju p r i ­ ta m m H b lije d a , v la ž n a , s lu z n ic e p la v k a s te , u s n e c ija n o tič n e , ja k o
m a m i m h o r m o n im a i k a o ta k o v i p o d r a ž u ju o s ta le e n d o k rin e đis p n o ič a n , n e m ir a n , n e m o ž e le ža ti, v e ć in o m s je d i. P r i s v ije s ti,
ž lije z d e n a s e k re c iju ). O v e p a k ž lije z d e d j e l u ju k o č e ć i n a akt. m o b ila n . R u k e i n o g e h la d n e .
f u n k c iju p r e d n je g r e ž n ja , te u to m m e đ u s o b n o m od n o su i u p l iv u O la v a : la k o sedlast no s, g la v a n a u d a ra c n i j e p a to l. os je t­
h a r m o n iz ir a ju n a jf in ije i n a jk o m p lic ir a n ije f u n k c ije o rg a n iz m a . lj i v a . P u p i l e o k ru g le , je d n a k e , s re d n je š iro k e , d o b ro re a g i­
U s lu č a ju p a k n jih o v o g p o re m e ć e n ja s t v a r a ju n a jr a z n o v r s n ije r a j u n a s v je t lo i a k o m o d a c iju . J e z i k o b lo že n , v la ž a n , z u b i
p a to l. s lik e e n d o k rin o g o b o le n ja . ( L i c h t w i t z ) . d o b r o s a č u v a n i (r t g z u b i b. o .).
B a š z b o g to g a n a m e ć e se o p ć e p r a v ilo , d a k o d n e ja s n ih V r a t : k ra t a k , s re d n je debeo, v r a t n e ž lije z d e n ije s u p o v e ć a n e .
h o rm o n a ln iih s m e tn ja b ilo da o b u h v a ć a ju f u n k c iju je d n e i l i što T h o r a x : š iro k , b a č v a s t, s re d n je d u g , o b e s tra n e je d n a k o
je češće v iš e ž lije z d a , tr e b a u p r v o m r e d u m is lit i — tra ž e ć i s u d je lu ju . G r a n ic e p lu ć a n is k e , š irin a p o m ič n o s ti p lu ć a u s k a ,
o s n o v n i u z r o k — n a o b o le n je h ip o f iz a r n o d ie n c e f a ln o g sistem a m e đ u r e b r a n i p ro s to ri š iro k i.
(J a g ić ).
P u lm o n e s : n a p lu ć im a p e r k u t. s v u d a h ip e rs o n o ra n z v u k ,
O v o i o v a k v o m iš lje n je p o d u p r li b i jo š i s lije d e ć im : a s k u lt. se č u je b r u n d a n je , z v iž đ u k a n je , g r u b i b r o n h it ič n i s u h i i
1. P o s to ji n a jv e ć a v je ro ja t n o s t , da se p o m o ć u n a d re đ e n ih v la ž n i h ro p c i.
c e n ta ra d ie n c e fa lo n a v r š i u p l i v n a s a m u h ip o f iz u i t o u p r v o m C o r : u n o r m a ln im g ra n ic a m a , to n o v i m u k ld , a k c ija s rc a
r e d u n a n j e z in p r e d n ji re ž a n j. u b rz a n a , r it m ič n a .
2 .F u n k c io n a ln a v e z a d ie n c e fa lo n a i p r e d n je g r e ž n ja : t. z v . A b d o m e n : u r a z i n i th o r a x a , s tije n k e m e k a n e , b o ln ih ta č a k a
h ip o f iz a m i d ie n c e fa ln i k o m p le k s o d o s n o v n e je v a ž n o s ti za m a ­ i p a to l. re s is te n c ija se n e p ip a . T a k o đ e r je tr a i s le ze n a se n e
n je iz ra ž e n e p o ja v e i n jih o v a tu m a č e n ja . p ip a ju . .
3. K a o što n a d b u b re ž n a ž lije z d a i š titn ja č a s m a n ju ju f u n k ­ E x t r e m it e t i: b. o.
c i ju i k o n a č n o a t r o f ir a ju a k o i m m a n jk a ju s p e c ija ln i h o r m o n i R e f le x !: ž iv a h n i, p a to l. n e m a .
p r e d n je g r e ž n ja , ta k o is to m o ž e im a t i is te p o s lje d ic e o b o lje n je B o le s n ik j e is ti d a n (27. I X . 1939.) k a d j e đošaO u s a n a to rij
c e n ta ra n a s a m u h ip o f iz u . do b io 20 j In s u lin a , a li 20 m in u t a p o s lije in je k c ije d o b io j e to
4. S lik a S i m m o n d s o v e b o le s ti m o že n a sta ti zb o g cen n ič n o k lo n ič n e g rč e v e i p o p la v io . N a k o n in je k c ije šećera i. v .
tra ln o n e rv o z n lih p o re m e ć e n ja be z n e p o s re d n o g ošte ćenja h ip o ­ o d m a h došao k sebi, a li k r a t k o iz a to g a u s lije d io je ja k i a s tm a
fiz e (P . J a c o b u ) . tdčki n a p a d a j. D n e v n io m u se d a je 4—6 p u t a astm oliisin, n a T o
K o n a č n o zn a d e m o , d a iz im k la s ič n e s lik e S i m m o n đ s r a n t il u o p ć e n ije n ik a d a relaigirao. N a k o n i n je k c ije B io f ilin a sa
o v e b o le s ti sa s v im neidvoumnitm, i ja s n im z n a k o v im a , k o ju u o ­ H e lb o r s it o m n a p a d a ji su b i li m n o g o s la b iji i r je đ i.
s ta lo m n ije u o p ć e n ik a k a v p r o b le m ii p it a n je p re p o z n a ti, p o s to ji 9. X.. 1939. do b io 16 j. In s u lin a i o v u je k o lič in u dosta d o ­
još č ita v n iz m a n je iz r a ž e n ih k lin ič k ih s lik a sa ra z n 'lm v a r i ­ b r o poidnio, a li n e ta k o , k a o što je p o d n a š a ju d r u g i b o le s n ic i. P o ­
ja n ta m a i p re la z im a . d lije o v o g a se osjeća b o lje i d o b ije d n e v n o sam o je d a n n a p a d a j1 .
M n o g o o v a k o v ih m a n je iz r a ž e n ih i l i b o lje re č e n o 1 g r a n ič n ih 21. X . 1939. do b io je 24 j. In s u lin a . 2 m in u t a iz a to g a b o ­
s lu č a je v a u lit e r a t u r i opisao je i o b ra d io B i i c k e l , a m e đ u le s n ik p o p la v i i u k o č i se. O d m a h se u š trc a i. v . 20 c c m 5 0 %
o v e b i ta k o đ e r i m i o b ra z lo ž ili o v a j naš s lu č a j. š e će ra i 5 ccm, k o ra m in a , a li se n e m o ž e d o ve s ti k s v ije s ti i
P r im . G r o s s m a n n to č n o o p is u je jo š je d a n s lu č a j p a c i­ b o le s n ik je 5 m in u t a n a k o n in je k c ije e g z itira o .
je n tic e s is tim o b o lje n je m , k o d k o je s u p o s to ja le ta k o teške K l in ič k a d !]ja g n o z:a: B ronjhiectases c h r o n ic a e
že lu č a n e tegobe, d a je b ila p o d v r g n u ta o p e ra c iji ia k o se p r i lobi i n f e r io r i s utriusque . V o l u m e n p u l m o n u m
o p e ra c iji n i j e n iš ta u s ta n o v ilo . a u c t u m acutum. B r o n c h it i s c h ro n ic a gravis.
M y o c a r d i a chronica. A t h e r o m a t o s i s u n i v e r ­
3. D r . E a k u l i ć Iv o : salis. L u e s latens. Insuffii'cientia s u p r a r e n a l i s .
P a t o lo š k o a n a t o m s k i n a la z (In s t it u t za s u d s k u m e d ic in u i
R e fe ra t o s lu č a ju s m r ti P o s lije in tr a v e n o z n e in je k c ije in z u lin a k rlm im a lils tik u p ro f. M i l o s l a v i ć — o b d u k c iju o b a v io k a o i
Ž e lio b i V a m p r ik a z a t i jeđiam in te re s a n tn i s lu č a j s m r ti h is t, p r e tr a g e d r. P r e m e r u ) .
p o s lije in je k c ije In s u lin a (24 j. i. v .) u s v r h u lije č e n ja b r o n ­ D a n e b i p re v e ć d u l ji o i z lo ra b io V a š u s tr p ljiv o s t, p ro č ita t
h ija ln e astm e. R a d i se o 33 god . s ta ro m m u š k a r c u . O ta c u m r o ćuj V a m iz o b đ u k c io n o g p ro to k o la sam o one s ta v k e , k o je g o v o re
od p ro g r e s iv n e p a r a liz e , m a jk a z d ra v a , t r o je b ra ć e z d r a v i, u s m is lu p a to lo š k ih p r o m je n a o rg a n a .
je d n a s estra u m r la c d tb c p lu ć a , žen a z d ra v a , d je c e n e m a . D j e ­ K o d v a n js k e p r e tr a g e lje š in e u p a d a lo je u oči p r e ja k a u k o ­
č jih se b o le s ti n e sjeća. 1 9 2 6 . g. iz a o č e v e s m r t i dao p re g le d a ti čenost u s v im p r e d je lim a tije la .
k r v n a W a R . R e z u lta t p re tra g e je b io p o z it iv a n . O d m a h poče o M o z a k : m e k e m o z g o v n e o pn e su s r e d n j e k r v n e sa nešto
k u r u sa N S ) B i. .U k u p n o p ro v e d e n o 5 k u ra . 1 9 2 8 . p r e b o lio ja č u n a z n a č e n im in tra n n e n in g e a ln im e d e m o m . N a k o n v e k s ilte tu k r ­
g r ip u , 1 9 3 0 . u p a la z g lo b o v a , 193 1. lu m ib a ln o p u n k t ir a n . L i q u o r v a r e n je v e lič in e đ v o đ m a r k e . P o s tra n ič n e m o ž d a n e k o m o r e su
k o m p le tn o n e g a tiv a n . 1 93 2. ja č a p r e h la d a sa k a š lje m i te m p e r a ­ n e zn a tn o p ro š ire n e i s a d rže do sta liq u o r a ; e p e n d im m o ž d a n ih
tu r o m . T e m p e r a t u r a je b r z o p re s ta la , a li j e k a š a lj ostao. O s o ­ k o m o r a je g la d a k , p le k s u s i h o rio id e u s i s u p u n o k r v n i. M o zg o v im a
b ito m n o g o k a š lj ao n a v e č e r k a d b i le gao. S k o r o s v a k u n o ć b i je s re d n je k r v n a i v r l o v la ž n a . K r v n e ž ile su n a b a z i m o z g a
do b io g r č e v it i n a p a d a j k a š lja i te šk o g d is a n ja . P re g le d a v a n o d v r l o n je ž n e , h ilpoplastiene.
ftiz io lo g a i o t o r y n o la r y n g o i c g a , a li n i je d n i n i d r u g i n ije s u Ž a b ic e su m a lo p o v e ć a n e i p r o v iđ e n e sa la k u n a m a u k o
m o g li n iš ta p r o n a ć i. S p o m e n u te te g o b e s u b ile s v e ja č e i češće. jjim a im a g n o ja (la k u n a r n a g n o jn a a m y g d a litis ).
N e s a m o po n o ć i, n e g o i p o d a n u d o b iv a o ja k e a s tm a tič k e n a ­ U d u š n iik u se n a la z i m a lo , ai u g la v n im d u š n ic itn a ja k o
p a d a je , g u s to is k a š lja v a o , a p o n e k a d p o m ije š a n o sa k r v l j u . U v e lik a k o lič in a s itn o p je n u š a v e te k u ć in e p o m ije š a n a o b iln o sa
8 n a v r a t a b io n a lije č e n ju u n a š e m s a n a to r iju , je d a n p u t n a s lu z a v o g n o jn im m a s a m a . S lu z n ic a je v r l o b lije d a , m a io k r v n a .
M e d ic , k lin ic i. T a m o s u m u p r a v i l i r e a k c iju n a a le rg e n e , k o ja T r a h e o b r o n h ija ln e lim f n e ž lije z d e s u m a lo p o v e ć a n e i
je n e g a tiv n o ispala . P r e k o g o d in e b ilo j e p e rio d a o d 1— 2 m j e ­ sočne.
seca k a d b i se r e la t iv n o d o b ro osjećao. Z a d n je 3— 4 g o d in e n e P l u ć a : O b a p lu ć n a k r i la su e n o rm n o n a p u h n u ta ta k o , da
b i p ro š a o n i je d a n d a n be z n a p a d a ja . V e ć j e b io p o z n a t č ita v o j su u s lije d n a p u h n u to s ti k o d o t v a ra n ja g ru d n e š u p ljin e n a g lo
 542

is k o č ila v a n . S v i r e ž n je v i su la g a n i. L i j e v o p lu ć e je s tr a ž n jo m skog pra se ta , k o je je p o s v e s lič n o a n a fila k tiič k o m šo k u p r o u z ­

p lo š tin o m g o r n je g r e ž n ja sa n e k o lik o v e z iv n ih spon a sra slo u z r o k o v a n o m h is ta m in o m ,
p o r e b ric u , a g o r n ji r e ž a n j desnog p lu ć a je u c ije lo s ti v e z iv n o T s u j i d r ž i, da je g la v n i u z r o k a s tm a tič k ih n a p a d a ja d ila
srastao sa p o r e b ric o m . P o v rš in a p lu ć a je ja k o b lije d a , n a p lu ć ­ ta e ija i eksuđaciija p lu ć n ih k a p ila r a , a b ro n h o s p a s m u s (ekspdr.at
n i m v r h o v im a v id i se ja k o e m fize m a to zn o p r o š ire n je p lu ć n o g t o m i) n a s tu p i re tfle k to m o . H is to lo š k a is tr a ž iv a n ja p lu ćn o g a ) k r ­
tk iv a p o p u t bulozm o g e m fize m a . N a p r o s je k u p lu ć a o p a ža se v o to k a T a k i n o a i n je g o v ih s u r a d n ik a u p u ć u ju nas u v e lik u
da i z p re s je č e n ih m a n ji h i v e ć ih b ro n h u s a , k o ji s u ja k o p r o ­ s ličn o s t iz m e đ u m u s k u la t u r e b ro n h u s a , p lu ć n ih v e n a , lim f n ih
š ire n i, iz la z i v e lik a k o lič in a ž itk o g g n o ja p o m ije š a n o g sa s lu z i. s u d o v a p lu ć a , k a o i s lič n o s t re a k c ije n a a d re n a lin , p itiu irm ,
P lu ć n o tk iv o je in a č e v r l o su h o , b lije d o i m a lo k r v n o , g o to v o be z p a p a v e r in , h is t a m in i p e p to n e , te s lič n o s t p o n a š a n ja k o d s e r u m
k r v i . U z p ro š ire n e b r o n h ije n a đ e se, da s u m o s tić i v e ć ih s k u ­ a n a fila k s ije .
p in a a lve o la p r e k in u t i i ta k o m e đ u s o b n o s to p lje n i u ve će p r o ­ P o n j i h o v u m iš lje n ju , n e raidi se sa m o o b ro n b o s p a s m u s u ,
šire n e p ro s to re . n e g o ta k o đ e r i o v a z o s p a s m u s u (V e n e s p e re ). K o ja će fo rm a
i S r c e : je v r l o k o n t ra h ira n o . S r č a n e š u p ljin e s u p ra z n e , a aistmatičkoig n a p a d a ja p r e v l a d a t i ? D a l i fo rm a b ro n h o
lije v a je ne što p ro š ire n a . M i t r a ln i za lis c i p o k a z u ju n a s v o m slo­ sp a sm u sa i l i f o r m a e k s u đ a c ije , z a v is i o s te p e n u r a z v it k a m u s k u ­
b o d n o m r u b u b ra d a v ič a s to lib r o z n o z a d e b lja n je , o d g o v a ra ju ć e la t u r e to ronchusa n a je d n o j s tra n i, a n a d r u g o j o s te p e n u r a z ­
c h o rd a e te n d in e a e su ta k o đ e r v e z iv n o z a d e b lja n e i skra će n e . v it k a m u s k u la t u r e p lu ć n ih v e n a .
P a p ila r n i m iš ić i su p o ja č a n i; e n d o k a rd li je v e k o m o re je fib ro z n o D a k le e k s p ira t o m a d is p n e a b ila b i o v is n a o s t u p n ju r a z ­
z a d e b lja n , n a ro č ito u d ije lu b liž e m v r š k u . F o r a m e n o v a le je v it k a b r o n h ija ln e m u s k u la t u re , a n e o r a z v i t k u m u s k u la t u re
za tv o re n . S r č a n i m iš ić li j e v e k lje tk e je n e z n a tn o p o ja č a n , č v rs t, p lu ć n ih v e n a .
n a p r e s je k u iz m e đ u m iš ić n ih v la k a n a c a o pa ža se u m n o ž e n o v e ­
N e je d n a k o d je lo v a n je f a r m a k a n a p lu ć n e v e n e i p lu ć n e
z iv n o tk iv o , k o je se is p o lju je u v id u b je lk a s tih p ru g a . K o r o ­
a r t e r ije o v is n o je i o n e je d n a k o j in e r v a c iji is tih .
n a rn a k r v n e ž ile ne p o k a z u ju p a to l. p r o m je n a . In tim a i a o rte u
P lu ć n e v e n e s u — u s p o r e d iv š i ih sa p lu ć n im a r te r ija m a —
g la v n o m g la tk a , te k sa n e k o lik o m a n ji h a th e ro m a to z n ih p lo čic a .
ja č e i n e r v ir a n e o d v a z o m o to rn ih n e g o o d v a z o s e n z ib iln ih n e ra v a .
J e t r a : t k iv o o rg a n a je v r l o p u n o k r v n o i p o k a z u je m a s n u
N a t e m e lju h is to lo š k ih n a la z a i fa r m a k o lo š k ih z a p a ž a n ja
d h filtra c iju . D e s n a n a d b u b re ž n a ž lije z d a k a o i li je v a su n a p a d n o
v e lik u u lo g u k o d iz a z iv a n ja b r o n h ija ln e astm e ig r a g la tk a m u s ­
is ta n je n e i p o k a z u ju m n o g e m a le de fekte. N a p r e s je k u se o p a ža ,
k u la t u r a b ro n h u s a i p lu ć n ih v e n a , S v a k a k o da p r i to m e m u s k u ­
da je k o ra v r l o sužena, a s rž se ne ra z a b ire . D e s n a n a d b u b re ž n a
la t u r a m o r a b it i p o d ra ž e n a a s tm o g e n im f a k to r im a , a p r i to m e
ž lije z d a te ži 4,2 g r , a li j e v a 3,7.
ig r a je d n u o d g la v n ih u lo g a e n d o k rin i ap a n st i to — v je r o ja t n o
— n a jv iš e s u p r a r e n a lk e i s t r a ž n ji r e ž a n j h ip o fize .
M i k r o s k o p s k a p re tra g a
S v i s m o m i — v iš e m a n je — je d n a k o p o d u p l iv o m asm o
o b ih n a d b u b re ž n ih ž lije z d a p o k a z u je s lije d e ć e p r o m je n e : g e n ih fa k to ra , a ip a k s a m o te k n e k i d o b iju a s tm a tič k e n a p a d a je .
a) zo n a g lo m e ru lo s a je sam o n a zn a č e n a , n je z in e sta n ice su
N a j v j e r o ja t n i je je , da s v a č ija g la tk a m u s k u la t u r a b r o n h a i
m a le n e i otančane, a m je s tim ic e p o tp u n o m a n jk a ju ta k o , da
p lu ć n ih v e n a p r in c ip ije ln o je d n a k o r e a g ir a ju n a a s tm o g e n e fa k ­
s ta n ič je f a s c ik u la m o g s lo ja doseže do sam e v e z iv n e č a h u re ;
to re , a li s v a č iji e n d o k rin i a p a ra t je d n a k o se n e m o ž e s u p ro s ta v iti
b) zo n a fa s c ik u la ta j e slabo iz ra ž e n a , n je n e sta n ice s u do­
sa s v o jim h o r m o n im a t im iz a z iv a č im a s p a z a m a g la tk e m u s k u la ­
duše is p u n je n e lip o id n iim t v a r im a , a li su in a č e m a le n e , n j i ­
tu re . A k o s u s u p r a r e n a lk e od nosno s t r a ž n ji r e ž a n j h ip o fiz e , — a
h o v a je z g ra sićušna. B o ja d is a n je p o k a z u je zn a tn o u m a n je n u p r i ­
po s v o j p r il ic i i d r u g i f a k t o r i im a d u p r i to m p rs te , — sposob ne
su tn o st lip o id a ;
da p r o m t n o i izd a š n o r e a g ir a ju iz lu č iv a n je m a d re n a lin a , odnosno
c) zo n a p ig m e n to z a je s re d n je iz ra ž e n a i n je n e stan ice p o ­
p it u it r in a i l i s u sp o s o b n e da v e ć u n a p r e d s tv o r e ja č u r e z e r v u
k a z u ju m a le n opseg.
s p o m e n u tih h o rm o n a , o n d a će a s tm a tič k i n a p a d a j b rz o p re s ta ti,
S r ž se i k o d k r o m ir a n ih p re p a ra ta n e ra z a b ire , sam o m je ­
od nosno do n je g a n e će n i doći.
s tim ice se n a ila z i n a m a le s k u p in e k r o m ir a n ih stan ica .
K a o što se d r ž i z a a n g in u p e c to ris , da se r a d i o s im p to m
n o m k o m p le k s u (s in d r o m u ), ta k o b i m o g li re ć i i za b r o n h ija ln u
P a t o l o š k o a n a t o m s k a diagn oza
a stm u. Jo š đa s p o m e n e m o d je lo v a n je g la v n ih a n tia s m a tič n ih f a r ­
A t r o p h ia (c o rtic a lis et m e d u lla e ) g la n d u la r u m s u p ra re n a m a k a : A d r e n a li n d je lu je n a b ro n h o s p a s m u s đ ila ta tiv n o k a o i
liu m . n a z a t v o r e p lu ć n ih v e n a , a v r l o v je r o ja t n o , da d je lu je k o n s t r ik
B ro n c h itis p u r u le n ta c h ro n ic a et b ro n c h ie c ta s e s . t o rn o n a d ila tir a n e k a p ila r e b r o n h ija , b r o n h ija ln e s lu z n ic e i
E m p h y s e m a p u lm o n u m p e r m a g n u m . b r o n h ija ln ih li m f n i h ž lije z d a . D o č im a t ro p in d je lu je sa m o n a
G lo t tis o e d e m a . b ro n h o s p a s m u s , a n a p lu ć n e k r v n e ž ile n iš ta i l i v r l o m a lo .
In s u f f ic ije n c ija m it r a ln ih za lis ta k a sa h ip e r t r o f ijo m li je v e P it u it r i n d j e l u je s ta ln o k o n s t r ik t o m o n a p lu ć n e k a p ila r e ,
srča n e k lje tk e n a k o n z a c ije lje n e e n d o k a rđ itiđ e . a đ ila ta tiv n o n a m u s k u la t u r u b ro n c h a i p lu ć n ih v e n a , a li m n o g o
M y o c a r d itis fib ro s a c h ro n ic a . s la b ije o d a d re n a lin a . P it u it r i n i p a p a v e r in p o t e n c ir a ju d je lo ­
A k u t n a na b u jiica m o z g o v in e i m e k ih m o z g o v n ih opn a. v a n je a d re n a lin a n a m u s k u la t u r u p lu ć n ih v e n a i m u s k u la t u r u
M a n je spon tan o k r v a r e n je u s u b a ra h n o iđ a ln o m p r o s to r u n a b ro n h a .
k o n v e k s ite tu desnog tje m e n o g r e ž n ja . In s u lin se s m a tra k a o i n d ir e k t n i s u z b ija č a s tm a tič k ih n a p a ­
D je lo m ič n a s ta ra v e z iv n a s ra š te n ja o b ih p lu ć a . d a ja . O n je a n ta g o n is ta a d re n a lin a . P ris u tn o s t in s u lin a u k r v i
A sada c ij. gospodo (gosp ođe) d o z v o lite m i, da se u n a j ­ i z a z i v lj e ja č u p r o d u k c iju a d re n a lin a , k o ji o n d a n a s t a v lja s v o je
k r u p n i ji m c rta m a o s v r n e m n a g la v n a s ta n o v išta o p o s ta n k u d je lo v a n je n a s u z b ija n ju a s tm a tič k ih n a p a d a ja .
b r o n c h ija ln e astm e i u p l iv In s u lin a n a s u z b ija n je a s tm a tič k ih D a U je d je lo v a n je In s u lin a sa m o , d o k ga d a je m o i l i je
n a p a d a ja . d u g o t r a jn ije n a r a v i, p re m a lo im a m o Is k u s tv a , da b i o to m e m o g li
S v e te o rije o n a s ta ja n ju a s tm a tič k ih n a p a d a ja , m o g u se n e što p o b liž e re ć i. U z a d n je p o la g o d in e im a li s m o o k o 15 s lu č a ­
svesti u g la v n o m , n a d v o je : je v a b r o n h ija ln e astm e lije č e n e sa In s u lip o m . R e z u lta ti s u časo
1. P o re m e tn ja u d u š n ic im a : b ro n c h o s p a s m u s , n a b u b r e n je v it o dosta z a d o v o lja v a ju ć i. D a l i se In s u lin o m p o s tiz a v a t r a j n i ja
o ro n h ija ln e s lu z n ic e i p o r e m e tn ja n je n e , s e k re c ije , te uze to s t a k tiv a c ija a d re n a lk a , a m o ž d a i s tr a ž n je g d ije la h ip o fiz e , tr e b a ti
b r o n h ija ln e m u s k u la tu re . će n a m m a lo d u ž e v re m e n a , n e g o što je v r i j e m e od 6 m je s e c i,
2 P o re m e tn ja u p lu ć n o m k r v o t o k u : g rč p u lm o n a ln ih a rte ­ od k a d a p r im je n ju je m o in s u lin s k u t e r a p ij u u s v r h u s u z b ija n ja
r ija , z a tv a ra n je p lu ć n ih v e n a (V e n e n s p e rre ), za sto j u p lu ć n im a s tm a tič k ih n a p a d a ja , a k to m e i s iste m a ts k i ja o b ra d b a t a k o v ih
k a p ila ra m a sa d ila ta c i jo m i e x u d a tim a . s lu č a je v a .
M n o g i s m a t ra ju b r o n h ija ln u a s tm u k a o bo lest d u š n ik a . N o a k o se r a d i, da ta k o re č e m o z a d r ije m a lo m e n d o k rin o m
O s o b ito p o d u p iru t e o r iju b ro n h o s p a z m u s a i ako se n a d r u g o j a p a ra tu , o n da b i h a m m o g la b it i r a z u m l ji v a t r a j n i ja a k tiv a c ija
s tra n i m n o g i o to m e s k e p tič n o iz r a ž a v a ju k a o što . sm o lim ali s u p r a r e n a ln ih ž lije z d a . A l i a k o je n jih o v a in s u f ic ije n c ija u s lije d
p r ilik e č u ti i p r ig o d o m p r e d a v a n ja p ro f. H a c h r e i n a o v o g d e g e n e ra c ije m o d u la r n e s u p s ta n ce , o n d a n a m In s u lin n e će n iš ta
m je s e c a n a M e d io , k lin ic i.
p o m o ć i, n e g o m o ž e b it i i v r l o opasan, k a k o n a m d o n e k le o b ja š
Ip a k te o rija b ro n h o s p a zm u s a se n e m o ž e z a b a c iti n a te­ n j u j e n a š s lu č a j, č ije s u p r a r e n a lk e n ije s u im a le sposob nosti da
m e lju p r ija š n jih e k s p e rim e n a ta sa e s k tra k tu m o m s tra ž n je g s u v e ć s t v o r ile v e ć u r e z e r v u a d re n a lin a u k r v i , a n i t i e u m o g le
r e ž n ja h ip o fiz e (P it u it r in ), k o ji je iz a z iv a o n a z a m o rč e tu ja k e r e a g ira ti b r z i m s tv a r a n je m , j e r j e a p a ra t za to v e ć b io s k o ro
g rč e v e b r o n h ija ln e m u s k u la tu re (tip a e k s p iin to im e dispno e) p o s v e u n iš te n .
p o s lije čega je ob ičn o n a s tu p ila s m rt za m o rč e ta . Is t r a ž iv a n ja P re m a 'b rzo m n a s t u p a n ju s m r t i — p r ik a z a n o g s lu č a ja — iza
H o t t a i H a y a s h i a p o k a la su, da P it u it r i n d je lu je d iia in je k c ije In s u lin a , a i d r u g im p o ja v a m a k a o i p r e m a o b d u k c i
ta tiv n o n a s v u g la tk u m u s k u la t u ru , p a i n a m u s k u la t u r u za o n o m n a la z u , s m a tra m o , da se n i j e r a d ilo o je d n o m h ip o g lik e
m orčetai; a iz a z iv a n ja ja k ih s p a za m a koiđ s t a r ijih e k s p e rim e ­ m ič n o m s ta n ju , n e g o o a n a fila k tič k o m š o k u , k o je g a j e m o ž d a
n a ta sa e k s tra k tu m o m s tra ž n je g d ije la h ip o fiz e u v je to v a n a su p r o iz v e la tu đ o v rs n a b je la n č e v in a n a la ze ć a se u I n s u lih u . S u p r a ­
s la b ijim o č iš ć e n je m sta ro g P it u it r in a . N a im e — u n je m u se je re n a lk e n ije s u bil© sp o s o b n e s t v o r it i n i za ob ičn e p o tre b e do­
n a la z ila v e lik a k o lič in a h is ta m in a i l i p e p to n a . p a se to m e i v o lj n u k o lič in u a d re n a lin a , a k a m o li, da b i s e n a la z ila ve ća
p r ip is u je j a k i spazarn b r o n h ija ln e m u s k u la tu re i u g u š e n je m o r ­ r e z e r v a istoga i l i se p r o m p tn o iz lu č ila , da s u z b ije u 'o v o m s lu ­
 543

č a ju a n a f ila k tič k i šok, j e r s rž s u p r a r e n a lk e s k o ro j e p o tp u n o P r im . d r. T h a l l e r : r a z ja š n ja v a , da o v u m e to d u lije č e n ja

d e g e n e rira n a , k a k o n a m je p o k a z a o i p a t o lo š k o h is to lo š k i n a la z . tre b a s v a k a k o p o m n o is p ita ti, a li ip a k tr e b a p o tp u n o z a b a c iti
D a k le p r i j e a p lik a c ije In s u lin a u s v r h u s u z b ija n ja a s tm a tič p o s tu p a k iz a z iv a n ja šoka, j e r je to v r l o v e li k in s u lt z a o r g a n i­
k ih n a p a d a ja tre b a is p ita ti f u n k c iju s u p r a r e n a lk a b ilo d ir e k t n im za m . N a d a lj e o b ra z la ž e , da se n e s m ije z a b o r a v it i, da je s v e ­
b ilo i n d ir e k t n im p u te m , a da n a m se n e d o g o d i n e u g o d n i s lu č a j je d n o , da l i se z lo s ta v lja n je o r g a n iz m a v r š i k e m ijs k im i l i f iz ič ­
k a o o v a j naš. k i m p u to m . U p o z o r a v a i n a o d g o v o rn o s t, k o ju m i k o d toga
snosim o.
U d is k u s iji s u d je lu ju :
U 7 s a ti i 45 m in . z a h v a lju je p r im . d r. G r o s s m a n n
D r , H e r c o g Patvao: G r e f i d r u g i .auto ri s u t u m a č ili ove
p o n o v n o s v im a i z a k lju č u je s je d n ic u .
s lu č a je v e k a o p r im a r n u insuficiijencA ju m o d u la r n e s u p s ta n cije .
O n i s u p r o v e li i m n o g e e k s p e rim e n te u t o m s m is lu . O s ta je još
u v i je k o tv o re n o i n e rije š e n o p ita n je , d a li im s u lin s k i šok iz a z iv a Z a p isn ik r e d o v ite m je s e č n e s je d n ic e H r v a ts k o g d ru štva
d e g e n e ra tiv n e p r o m je n e a d re n a ln o g sistem a. z a internu m ed icin u
P r i m . d r. T h a l l e r p ita , k o lik o je p a c ije n t d o b io in je k c ija .
o d rža n e 4. t r a v n j a 1940. g. u 6 s a ti i 15 m in . n a ve č e u p r e d a v a ­
D r . H e r c o g : T e š k o je d o k a z a ti, d a l i in s u lin s k i šok iz a ­ o n ic i H r v a ts k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u lic a b r . 9.
z iv a d e g e n e r a t iv n e p r o m je n e a d re n a ln o g s iste m a i l i s u p r o m je n e
p r i o b d u k c iji p o s tm o rta ln e , j e r zn a m o , da itma n e k ih d e g e n e ra P re d s je d n ik : P ro f . d r. I. H . B o t t e r i .
t i v n i h p ro c e n a , k o j i s e r a z v i j a j u v r l o b rz o . P o s to ji ip a k v e lik a T a jn ik p e ro v o đ a : D r. S o k o l i ć Pavao.
r a z lik a iu r e a k c iji n a In s u lin , a ta ja u v je t o v a n a is m n o g o fa k to ra .
U 6 s a ti i 15 m in u t a p r e d s je d n ik o tv a ra s je d n ic u i iz j a v lj u je ,
V e ć 6. g o d in a d a je m I n s u lin i lije č io sa m m n o g o p a c ije n a ta
da j e s n e k o lik o s tra n a o p ra v d a n o p r ig o v o re n o , zb o g k a s n o g i
s a s tm o m s in s u lin s k im š o k o v im a . N e k i s lu č a je v i u o p ć e n e
n e re d o v ito g š ta m p a n ja z a p is n ik a n a š ih s je d n ic a . P re d s je d n ik
re a g ira ju .
p o n o v n o u p o z o r a v a i m o li, da se s v i za o s ta li re fe ra ti p r e d a ju
D r . P r e m e t u : N a v o d i d r. H e r c o g ; a n is u is p r a v n i je r
n a jk a s n ije do n e d je lje , 7. I V . 1940. i da se u b u d u ć e n e ć e d o ­
se o s im m a k ro s k o p s k ih i m ik r o s k o p s k ih p o s t m o r ta ln ih p r o m je n a
s ta v lja t i u š ta m p u n i je d a n re fe ra t, a k o n ije p r a v o v r e m e n o t. j.
is p it u je i te ž in a , v e lič in a , dstančanost, d e b ljin a i d r u g e f iz ik a ln e
o d m a h k o d d o tičn e s je d n ic e p re d a n , a i d is k u s ija o t o m p r e d a ­
osebine, a t e še n e m o g u p r o m je n it i u k ra t k o v rije m e .
v a n j u će t a k o đ e r izo sta ti.
P r i m . d r. T h a l l e r : D r ž i , da j e p u b lik a c ija o v o g s lu č a ja
n e o b ič n o k o ris n a , j e r je s ig u ra n , da u o p ć e u m e d ic in i im a. m n o g o P r is u t n i se s la ž u s o v im p o s tu p k o m , j e r je in a č e n e m o g u ć e
s lu č a je v a s m r t i u v e z i sa lije č e n je m i l i s m io n im e k s p e rim e n tim a . p r a v o v r e m e n o š ta m p o m iz v je š ta v a ti o r a d u n a še g d ru š tv a .
N a v o d i, dia/ se on u o v a k v o m s lu č a ju n e b i u s u d io d a v a ti I n s u lin
in tr a v e n o z n o i s m a tra to k a o n e d o v o ljn o r a z ja š n je n te re n . Is to 1. P r im . /dr. H a l l e B ru n o :
ta k o se n e ibi u s u d io z a k lju č it i, da je in ta k tn o s t a d re n a ln o g siste­
m a d o v o ljn a in d ik a c ija , da se m o ž e u p o tr e b iti o v a j te ra p e js k i P r ik a z s lu č a ja iz v a n r e d n o iz ra ž e n e k a lc in a c ije a orte
n a č in . M is li, da je šok u z r o k egziltusa i o š te ć e n ja s u p ra re n a lk a , (a u to re fe ra t n i j e p re d a n )
i da n i j e ošte će n je s u p r a r e n a ln ih ž lije z d a b ilo p r im a m o . P r i g o ­
v o r it i 1 b i im a o i n a z r e v a n ju , dia astmo/geni f a k to r d je lu je k o d P.rof. d r. B o t t e r i se in te re s ira za hem odiniam iične p r ilik e
s v a k o g č o v je k a . M is li, da t u i g r a j u v e li k u u lo g u i d r u g i o r g a n i, ikoid o v o g b o le s n ik a i pita/, da l i p o s to ji r a z lik a u p u ls u i u tla k u
n a ro č ito je tr a . Z a h v a lju je k o le g i p r e d a v a č u , j e r j e d o b ro , da se ik r v i iz m e đ u desne i lije v e s tra n e te dfcmeđu g o r n jih i d o n jih
o v a k v i s lu č a je v i p u b lic ir a ju . K o d d a n a š n jih m e to d a lije č e n ja e k s tre m ite ta .
im a m n o g o s lu č a je v a s m r t i zb o g te r a p ijs k ih in te r v e n c ija , a m e đ u P r i m . d r. H a l l e i z j a v lj u je , da su m/ale r a z lik e u s ta n o v ili,
r e fe r a tim a o v a k v e s lu č a je v e n e n a la z im o . a da v e ć ih d ife r e n c ija n i j e b ilo ,
P r i m . D r , Č u l u m o v i ć : N a p o m in je fo re m zič n u s tra n u k o d
o v a k v ih s lu č a je v a i o p is u je je d a n s lu č a j i z s v o je p ra k s e . 2. D r . P i e r o t i ć iS o l t e r Nevenka:
D r . Š t e r n P a v a o : Z a i z lu č i v a n j e a d re n a lin a n i j e p o tre b n a
S lu č a j h ip o fiz a r n e k a h e k s ije
s u p r a r e n a ln a ž lije z d a , j e r se i sa s a m im k o r t ik a ln im in je k c ija m a
m o ž e n a d o m je s titi n je n m a n ja k . A d r e n a li n se iz lu č u je n a s v a ­ B o le s n ic a J . A . b o r a v i sa d a p o d r u g i p u ta u n a šo j k lin ic i.
k o m m je s tu , g d je z a v r š a v a ju o g ra n c i s im p a tič n o g n e r v n o g siste­ P r v i p u ta je le ž a la k o d n a s p r i j é t r i go d in e . T a d a je b ila s ta ra
m a . U o v o m s lu č a ju se, iz g le d a , r a d ilo o v r l o ja k o m v a g o to n u s u . 18 god ., p o z a n im a n ju u če n ica .
P r o f . d r. B o t t e r i : J a s a m mnioigo e k s p e rim e n tira lo s a h a N je z in a je a n a m n e za g la s ila o n d a o v a k o : o b ite ljs k a 'b. o. O d
f ila k t ič n im š o k o v im a . N a o v a k v e in s u lte r e a g ir a ju k o d č o v je k a d je č jih b o le s ti p r e b o lila ospice. U 1 3 t o j g o d in i iz v a đ e n e s u jo j
u p r v o m re d u je tr a . N e re a g ira ju / p lu ć a n i b r o n h i v e ć je tr a , to n zile . In a č e j e b ila p o t p u n o z d ra v a . O d s v o je 13. g o d in e opaža,
č o v j e k r e a g ira isto k a o pas, a n e kao/ k u n ić i n a la z im o n a jv e ć e d a milje d a lje gotovo/ n iš ta naraslai. K o lik o se sjeća, n ije b ila
i p r v e p r o m je n e u je tr im a . n ik a d a n a ro č ito m rš a v a .
P r i m . d r. G r o s s m a n n : J a s a m p o ta k n u o o v a j re fe ra t. G g S a d a š n ja b o l e s t : je/ p o če la u ja n u a r u 1937. P a c ije n ­
p r o f . B o t t e r i i V u l e t i ć d o b ro p o z n a ju o v o g p a c ije n ta . Ziat tica je ta da im a la 18 god. U to v r i j e m e p r im je t ila , da se osjeća
tilm o p is u je ii te šk o s ta n je to g b o le s n ik a , k o ji je b io u s a n a to r iju dosta u m o r n a i slalba, p o č e la j e g u b it i n a v a g i, a li n e o s o b ito
o s a m p u ta . E le k t r c k a r đ io g r a f s k i n a la z je b io b e z oso b ito sti. Is p i­ m n o g o . Im a la j e p r o lje v e i p o v ra ć a la je . A p e t it je postao v r l o
t a li sm o s v e m o g u ć e te ra p ijs k e m e to d e . A m e r ik a n s k a lite r a t u r a slab . O p a z ila je , d a se je p s ih ič k i p r o m je n ila . P o s ta la je žalosna
i n a š a o p a ža n ja i u s p je s i s u na s u p u t il i n a o v u t e r a p iju k o d to g i često b e z ra z lo g a p la k a la . D o to g a d o ba ia k o j e b ila s ta ra v e ć
b o le s n ik a . B o le s n ik u j e o v a k a v ž iv o t b io d a lje n e m o g u ć . D u g i 18 go d . n i j e jo š m e n s tr u ir a la . Z b o g n a v e d e n ih poteško ća b ila je
ž iv o t n i j e v iš e m o g a o n i im a ti, a to d o k a z u je i o b d u k c io n i n a la z . p r im lje n a u f e b r u a r u 1937. g . u n a š u k lin ik u .
B o le s n ik je u m r o p o d s lik o m u m i r a n j a za m o rč e ta . T e š k o j e k o n ­ S t a t u s p r a e s e n s : b io je k o d ta d a š n je g b o ra v k a s li­
s ta t ir a ti što je ziaidnji u z r o k s m r ti, j e r je b ilo p r a k r a t k o v r i j e m e je d e ć i: tje le s n a v is in a b o le s n ic e iz n o s ila j e 136/j! c m , a te žin a
za s v a is p it iv a n ja . 30 k g . P o k a z iv a la j e p r c p o r c io n ir a n i n a n o s o m ič n i rast. P u b e s
P o s lije o v o g /pre davan ja i d is k u s ije n a m e ć e se p ita n je , d a li k a o i d la k e is p o d p a z u h a n is u b ile n a ra s le , a is to ta k o n is u b ile
b i d a v a li d a lje I n s u lin i l i nei? M is lim , d a se ovo p ita n je još n e još n i g r u d i r a z v ije n e . D r u g i h p a to lo š k ih p r o m je n a n ije p o k a ­
m o ž e n i rje š a v a ti, j e r im a m o p r e m a lo b o le s n ik a i is k u s tv a . M i z iv a la .
s m o sada s v a k a k o o p r e z n iji — ia k o s m o i p r i j e b i l i o p r e z n i, a li T a d a s u k o d n j e u č in je n e la b o r a to r ijs k e i d r u g e p re tra g e
je b o le s n ik s a m z a h tije v a o i m o lio , d a m u d a je m o In s u lin . i n a la z i s u b ili s lije d e ć i: ž e lu č a n i s o k je p o k a z iv a o a n a c id ite t.
P r i m . d r. B e n z o n : N a g la s iti i p o d v u ć i tr e b a s lije d e ć e : K r v n i tla k m a k s im a ln i 120, m in im a ln i 70. K r v n i šećer je izn o s io
M i o p a ža m o n a k o n lije č e n ja s in s u lin o m v e lik o p o b o ljš a n je , n a ­ 122 m g % . B a z a ln i m e ta b o liz a m + 9 % . W a R je b io n e g a tiv a n . Ca
ro č it o k o d b o le s n ik a , k o ji su b i l i r e f r a k t e m i n a d r u g u Ivrstu u k r v i = 11,8 m ig % . K r i v u l j a k r v n o g šećera n a k o n o p te re ć e n ja
te ra p ije . N is m o u v o d ili In s u lin fcoid l j u d i , ko/ji s u d o b r o i l i b a r sa a d re n a lin o m bila! j e n o rm a ln a . N a ta šte j e iz n o s io k r v n i šećer
s n e k im p o b o ljš a n je m r e a g ira li n a d r u g e t e ra p ijs k e za h v a te . 108 m g j% . 10 m in u t a n a k o n in je k c ije 142, n a k o n 20 m in . 167, iza
N e m a s u m n je , d a se p r o v o k a c ijo m š o k o va o š te ć u je o rg a n iz a m , 60 m in . 196 i p o s lije 100 m in . 155 m g % . N a d a lje j e b ila u č in je n a
a li o v a j s lu č a j je b io i z v r g n u t š o k o v im a , k o je p r a v i s a m a astm a. i k r i v u l j a k r v n o g še će ra n a k o n i n j e k c i j e o d 15 j. in s u lin a . N a
Osilm to g a v r l o v e li k i b r o j p r e p a ra ta , k o je je p a c ije n t d n e v n o ta šte j e b io k r v n i šećer 130 m g % . P o la sata n a k o n in je k c ije 132,
u z im a o k a o p r e p a ra te a d re n a lin a , h ip o f iz m a i d r i s ig u r n o ta k o đ e r n a k o n je d a n s a t 98, a p o s lije 2 sata 93 m g % . I z te se k r i v u l j e
i z a z iv a ju d e g e n e ra tiv n e p r o m je n e u o rg a n im a . N e ć e m o f o r s ir a ti ra z a b ire , da n i j e p o s to ja la p o v e ć a n a o s je tljiv o s t p r e m a In s u lin u .
o v u t e r a p iju , a li k o d t v r d o k o r n ih i r e f ra k te m ih , s lu č a je v a ip a k K r i v u l j a k r v n o g šećera n a k o n o p te re ć e n ja sa d e k s tro zo m n ije se
m o r a m o p o k u š a ti i o p re z n o lije č e n je s In s u lin o m . A k o je ik a k o ta d a m o g la iz v e s ti, j e r je p a c ije n tic a u z e tu đ e k s tro z u o d m a h
m o g u ć e p r o v e s ti ćem o d u g u te r a p iju , n a ro č ito on d a , a k o n a m p o v r a tila .
p o m n im k li n i č n i m is p it iv a n je m u s p ije p ro n a ć i a s tm o g e n u n o k s u , G in e k o lo š k i n a la z j e g la sio o v a k o : p o s to ji p o t p u n i in f a n t ili
D r . H e r c o g : P re m a a m e rik a n s k im a u t o rim a m o r a m o b iti z a m . P u b e s u o p ć e n e m a . K o s t i e k s tre m ite ta n is u n a s n im c i p o ­
o p re z n i k o d a p lik a c ije in s u lin a u te s v r h e k o d m r š a v ih lju d i. k a z iv a le n i k a k v i h p r o m je n a . R e n tg e n s k i n a la z h ip o fiz e b i o je
544

o v a j: p r e d n ji k lin o iđ a ln i n a s ta v c i n a la z e se u n o r m a ln o j p o z i­ U to k u n je z in e b o le sti m o ž e m o p r a t it i o v a j is p a d f u n k c ija , k o ji

c iji. U la z u s e lu je ra š ire n . D n o s e le la k o izb o č e n o . D o r z u m se j e n a j p r i j e o č ito v a o u to m e , da je m a n jk a o h o r m o n za rast,
sele je r e k lin ir a n . te je b o le s n ica zao sta la u ra s tu . Z a t i m je zb o g p o m a n jk a n ja
B u d u ć i da s m o k o d n a še b o le s n ic e ta da u s ta n o v ili ja k o z a ­ g o n a d o tro p n o g h o r m o n a ostao in f a n t iln i g e n ita l, n is u se r a z v i li
o s ta ja n je u ra s tu , z a t im in f a n t iliz a m g e n ita la / te p o ja v u , da se s e k u n d a rn i s p o ln i z n a k o v i i n i j e došlo do m e n s tru a c ije . Z a d n je
s e k u n d a rn i s p o ln i z n a k o v i n is u b i li r a z v i li i n i j e još b ilo došlo v r i j e m e s u se p a k k o d n j e p o j a v i li s im p to m i is p a d a i d r u g ih
do m e n s tru a c ije to s m o z a k lju č ili, da se k o d n je r a d i o p o m a n j­ h o rm o n a p r e d n je g re ž n ja h ip o fize , i t o n a la z im o k a o r e z u lt a t
k a n ju h o r m o n a k o je p r o d u c ir a p r e d n ji r e ž a n j h ip o fiz e i to h o r ­ is p a d a tir e o tr o p n o g h o rm o n a , b a z a ln i m e t a b o liz a m — iT5% . N a ­
m o n a za ra s t i g c n a d o tro p n o g h o rm o n a . P re m a to m e se tada d a lje se k o d n j e j a v l j a j u te ta n ič n i g r č e v i, j e r j e o tsu ta n p a r a
r a d ilo o p a r c ija ln o j in s u f ic ije n c iji p r e d n je g r e ž n ja h ip o fize . t ir o e tr o p n i h o rm o n . Z a t i m p o s to ji v r l o n iz a k šećer u k r v i i te n ­
Z b o g toga s m o k o d n je za p o č e li sa s u p s titu c io n o m te r a p ijo m d e n c ija b o lesnice, da d o b iv a h ip o g lik e m ije k a o p p s lje d ic a p o ­
p re p a ra ta p r e d n je g re ž n ja h ip o fize . X to sm o d a v a li P ra e p h y s o n , m a n jk a n ja k o n t ra in s u la rn o g h o rm o n a . N a k o n c u još i a đ in a m ija
A n t e lo b in e i P ro la n . i n iz a k k r v n i tla k , j e r f a li k o rtik o itro p n i i a đ re n o tr o p n i h o rm o n .
B o le s n ic a j e k o d n a s ostala n a lije č e n ju k r o z 5 m je s e c i i Z b o g is to g ra zlo g a j q došlo i do iš č e z a v a n ja d la k a .
za to v r i j e m e d o b ila je n a v a g i 12 k g . V e ć m je s e c d a n a n a k o n P re m a to m e j e n a š s lu č a j h ip o f iz a r n o p r o u z r o k o v a n a p l u r i
p o če tk a lije č e n ja o s je ć a la se m n o g o b o lje , ne stalo je sla b o sti, g la n d u la rn a insuficaijencdija, m o rb u s S i m m o n d s .
a p e tit se je p o p ra v io , po stala j e ve s e la . U o p ć e p o č e la se j e o s je ­ P r o v o d it i t e r a p iju k o d naše b o le s n ic e je v r l o teško, j e r b i
ćati v r l o d o b ro , b o lje n e g o ik a d a p r ij e . D v a m je s e c a n a k o n a p li­ jo j tre b a lo n a d o k n a d iti n e sa m o hipofitzu, n e g o i s v e h o rm o n e , što
c ira n e t e r a p ije došlo je d o m e n a rc h a i o d ta da p a k r o z 2 god. ih p r o d u c ir a ju i d r u g e e n d o k rin e ž lije z d e , j e r je s ig u rn o , da su
im a la je re d o v ito s v a k i m je s e c n o rm a ln o m e n s tr u a c ije , k o je su i o n e s e k u n d a rn o a t ro f ir a le i p o s ta le in s u fic ije n tn e za p r o d u k ­
tr a ja le 3— 4 dana. N a r a s le su jo j p u b e s, i d la k e is p o d p a z u h a c i ju s v o jih h o rm o n a . N a š a je t e r a p ija b ila k o d n j e d o sada s li­
ia k o n e u to lik o j m j e r i k a o što j e to n o rm a ln o . R a z v ile s u jo j je d e ć a : in je k c ije A n t ip h y s a n a , P rò la n a , s in te ts k i k o r t in , D . O . C .
se dosta v e lik e g r u d i, te j e d o b ila lib id o i im a la je o rg a za m . A . (d e s o x y c o rtic o s te ro n a c e ta t) 10 m g d n e v n o , P a ra tlio r m o n , ta ­
N a d a lje je u r o k u od 2 % god. n a ra s la z a 3 'A c m , d o k p r i j e k ro z b le te Th y re v iid e ß e , Foiliikulin. jo š n is m o d a li. O u s p je h u naše
5 god. u o p ć e n i j e n iš ta rasla. t e ra p ije n e m o ž e m o g o v o r iti, j e r j u p r o v o d im o te k k r a t k o v r i ­
N a k o n izla s k a i z k li n i k e n i j e se v iš e lije č ila i b ilo j o j je je m e . * I I
p o tp u n o d o b ro k r o z 2 % g o d in e , n a im e s v e do u je s e n 1939., k a d a E tio lo š k i m o m e n ti, k o j i b i d o la z ili k o d n a š e p a c ije n t ic e u
j e p o n o v n o po če la osje ća ti b o le s n o m . U to se je v r i j e m e k o d n je o b z ir je s u : o b o lje n je p r e d n je g r e ž n ja h ip o f iz e i to : u p a le n a
p o ja v ila v e o m a ja k a s la b o s t i k lo n u lo s t. Iz g u b ila je p o tp u n o lu e tič n o j ili.t u b e r k u lo z n o j b a zi, ciste, e m b o lije , tro m b o z a , t u m o r i
a p e tit, po če la j e m r š a v it i. P o s ta la je r a z d r a ž ljiv a , š u t ljiv a i često p r im a r n i i l i m e ta s ta tič k i. M e đ u t im k o d n j e o s ta je e tio lo š k i fa k to r
je b ila žalosna. P o v ra ć a la je , k o ž a jo j je posta la s u h a , is p a d a le n e p o zn a t.
s u jo j kose, is to i p u b e s k a o i d la k e is p o d p a z u h a . G a d ilo jo j se In te re s a n tn o j e jo š s p o m e n u ti je d n u p o ja v u , k o ju s m o p r i ­
je lo i čilm b i ne što p o je la , osjećala! je te ž in u u že lu c u . O s im toga m j e t n i u t o k u s a d a š n je g lije č e n ja k o d n a še b o le sn ice , n a im e
s u se sada k o d n j e p o č e li j a v l j a t i i dosta ja k i g r č e v i u ru k a m a , naikotn in je k c ije D . O . C . A . e (d e s o x y e o rtic o s te r o n a c e ta ta ) i to
a k a s n ije i u n o g a m a . T i s u g r č e v i d o la z ili p o v iš e p u t a d n e v n o n a k o n doze o d 50 m g p o j a v i li s u se k o d n j e v e o m a j a k i e d e m i n a
i p r e s ta ja li b i n a in je k c ije k a lc ija . Z a d n je je v r i j e m e ta k o o s la ­ g o r n jim i1 d o n jim ek s tre m ite tim a !, to ra k s u i lic u , a n a ja č e su
b ila , da je je d v a m o g la h o d a ti. N a v a g i j e izgu lb ila 19 k g z a d n jih b i li iz ra ž e n i n a d o rs u m m a n u s i t r b u h u . O s je ć a la j e s tra š n u
7 m j. O s im toga n e m a m e n s tr u a c ije v e ć 9 m je s e c i. n a p e to st k o ž e i t o j u je ja k o b o lilo , ta k o da sm o j o j m o r a li d a ti
P re d 12 da na p r im lje n a je p o n o v n o u n a š u k l i n i k u u v r l o i n je k c i j u N c v u r it a . T je le s n a te ž in a jo j se za v r i j e m e o v ih edem a
te šk o m s ta n ju . .Sada im a 21 g od ., tje le s n a v is in a izn o s i 140 cm , b ila p o v is ila za 4 k g . T i e d e m i jo š n is u p o tp u n o n i sa d a iščezli.
a te žin a 24 k g . B o le s n ic a j© m r š a v a , kah efctična. N e m a pubes Is t u je p o ja v u opisao i H e n i l R a d ilo se o je d n o m b o le s n ik u
n i d la k e is p a d p a z u h a . K o ž a jo j je su h a . T r o u s e a u o v k o je g j e on lije č io sa v e li k im d o za m a (d e s o x y c o rtic o s te ro n a c e ta ta )
fe n o m e n je p o z itiv a n . N a s lu z n ic a m a k a o n i n a koždl n e n a la z e zb o g m o r b u s A d d i s o n i . D a v a o je P e rc o rt e n o d C ib e . K o d
se n ik a ik ve p ig m e n ta c ije . N a o s ta lim o r g a n im a n e m a p a to lo š k ih to ga je b o le s n ik a došlo des ja k ih e d e m a n a t i je lu p a i do p lu ć n o g
p ro m je n a .. edem a. A n a lo g a n je s lu č a n opisao i P e m č e v . O n je lije č io
Z a v r ije m e s a đ a n je g b o ra v k a u k li n i c i d o b iv a b o le s n ic a go­ s lu č a j A d d i / s o n _ o v e b o le s ti sa v e li k im d o za m a D . O . C . A .
to v o s v a k i d a n ja k e te ta n ič n e g rč e v e , k o ji iš č e z a v a ju n a k o n P o j a v u o v ih e d e m a tu m a č i H e n i ta k o , d a je u s lije d v e lik ih
in je k c ije P a ra th c rm o n a . S a d a ć u n a v e s ti re z u lta te la b o r a to r ijs k ih doza co rtic o s te ro n a d o šlo do re te n c ije n a t r ije v o g k lo r id a u
i o sta lih p re tra g a , k o je s m o k o d n j e iz v e li. K r v n i t la k j e n iz a k . o r g a n iz m u ii zb o g to g a do edem a.
K o d p ro š lo g b o ra v k a je izn o s io 120 m a k s im a ln i, 80 m i n im a ln i, a U d is k u s iji s u d je lu ju :
sada je 90 m a k s ., 50 m in im a ln i. K a l c iu m u k r v i j e 9,4 m g |% . K r v ­
D r. L u š i c k y :
n a s lik a p o k a z u je a n e m iju od 3,400.000 e ritro c ita . Ž e lu č a n i s ok :
p o s to ji a n a c id ite t. B a z a ln i m e ta b o liz a m je — '15 % . S p e c ifič n o D u ž a n s a m V a m r e f e r ir a t i p o n a jp r ije o p a c ije n t ic i, k o ju je
d in a m ič n o d je lo v a n je b je la n č e v in e n i j e se m o g lo is p ita ti, j e r je u p r e d z a d n jo j s je d n ic i d e m o n s t rira la k o le g ic a P i e r o t i i ć i
bo lesnica c d m a h n a k o n v e n t ila c ije d o b ila v e o m a ja k e k lo n ič n o k o d k o je se je r a d ilo is to o h ijp o fiz a m o j k a h e k s i j i T a d a je b ilo
to n ič n e g rč e v e . N a d a lje j e k o d n je k a ra k te ris tič n a k r i v u l j a k r v ­ sa s tra n e je d n o g k o le g e izn e š e n o m iš lje n je đa s lu č a j n i j e t i p i ­
n o g šećera sa o p te re ć e n je m 2 X 5 0 g de k s tro ze . N a ta šte j e b io č an za S i m m o n đ s o v o o b o lje n je i to i z ra z lo g a , j e r je p a c i­
k r v n i šećer 75 m g %, 2 sata n a k o n o p te re ć e n ja iz n o s io j e 105, je n tic a p o k a z iv a la ja k o iz ra ž e n e s im p to m e A d d i s o n n o v a
iza 2 % sata 99, a p o s lije 3 sata 85 m g % . D a k le p o s to ji p o v e ć a n a o b o lje n ja i to u p r v o m r e d u ž u t o s m e đ u p im a m ta c iju k o že , a
to le ra n c ija za šećer. K r i v u l j a k r v n o g šećera n a k o n in je k c ije 1 s d ru g e s tra n e p r ig o v a r a lo se je , da im a b o le sn ica + b a z a ln i
ccm A d r e n a lin a p o k a z u je s lije d e ć e v r ije d n o s t i: K r v n i šećer n a m e ta b o liz a m , m a k a r o n n ije b io p o v iš e n , v e ć r e la t iv n o s m a n je n .
tašte 84 m g |%, 10 m in . n a k o n in je k c ije 82, iza 20 m in . 90, n a k o n V e ć ta d a s a m p o c rta o č in je n ic u da je S i m m o n đ s o v o ob o­
60 m in . 116 i p o s lije 100 m in . 107 m g % . P re m a to m e j e k r v n i lje n je otkaid p o z n a je m o h o rm o m a ln u p r o d u k c i ju h ip o fiz e i s ti­
šećer n a in je k o iju A d r e n a lin a s la b o p o ra s ta o . N a d a lje s m o d a li m u la t iv n o d je lo v a n je te ž lije z d e n a o s ta li e n d o k riln j s is te m sad
n a p r a v it i k r i v u l j a k r v n o g šećera n a k o n in je k c ije In s u lin a . I ja č e s a d m a n je iz ra ž e n k o ji s im p to m b ilo k o je e n d o k rin e ž l i ­
sada se je p o k a za lo da je na ša b o le s n ic a v r l o o s je tljiv a p re m a je zd e , kojaj je o v is n a u s v o m d je lo v a n ju o d s a m e h ip o fiz e . K o d
In s u lin u , T a d a je k r v n i šećer n a tašte izn o s io 78 m g % . D o b ila S i m m o n d s o v a o b o lje n ja zn a se, d a je baš n a d b u b re ž n a k o r a
je 12 j. In s u lin a . P o la sata n a k o n in je k c ije b io je k r v n i šećer 42, v r l o često p o g o đ e n a , j e r m a n jk a ju k o rtitro p n ii h o r m o n i h ip o fiz e ,
iza 1 sat 37, a p o s lije 2 sata 38 m g % . D a lje se n i j e m o g lo is p i­ k o ji s t im u lir a ju n a d b u b re ž n u k o r u . U t a k v im s lu č a je v im a p r e
tiv a n je n a s ta v iti, j e r je b o le s n ic a z a p a la u te š k u h ip o g lik e m ič n u v a l i r a j u o n da ča k s im p to m i A d d i s o n o v a o b o lje n ja . P a c ije n ­
k o m u iz a k o je j u je u s p je lo p r o b u d it i sa v e li k im d o za m a d e k ­ tic a je o tišla k u ć i i b ila lije č e n a p r e p a ra t im a p r e d n je g r e ž n ja
s tro ze in tra v e n o z n o . h ip o fiz e , C o r iin o m i F o lifc u lin o m . S lu č a j se je p o č e o b rz o po­
N a š u s m o b o le s n ic u d a li i g in e k o lo š k i p re g le d a ti te je n a la z p r a v lja t i, p a c ije n tic a je d o b ila a p e tit i p o č e la je d o b iv a ti n a te­
s lije d e ć i: v a n js k o s p o lo v ilo in f a n tiln o , v a g in a u s k a , k ra tk a , ž in i, N o v e ć n a k o n 10 d a n a p o n o v n o s u se v r a t i l i s v i s im p to m i
p o rtio p o s ve m a le n a . U t e r u s a tro fič a n , k a o č la n a k p a lc a v e lik . i to u g la v n o m a n o re k s ija , m r š a v lje n je i p s ih ič n e alteraciije. V r a ­
A d n e k s a se je d v a p ip a ju . Č it a v n a la z n a g e n ita lu k a o u v r ije m e t ila se je p o n o v n o n a n a š u k li n i k u g o to v o u is to m s ta n ju kao
p r ij e p u b e rte ta . S n im k a k o s tiju e k s tre m ite ta p o k a z u je da p o ­ i k o d p rv iig do lask a, K o d d ru g o g p r im it k a izn a ša o je i b a z a ln i
s to ji n a p a d n o g ra c iln a g ra đ a k o s tiju i p e rz is te n tn a d is ta ln a e p i m e ta b o liz a m — 15. I k o d na s p r o v e d e n a t e ra p ija i to u s m is lu
fiz n a p u k o tin a ra d iu s a . s u p s titu c ije h o r m o n a p r e d n je g r e ž n ja h ip o fiz e , tireodd eje ä n a d ­
N a la z s n im k e h ip o fiz e : sela t u r c ik a je la k o d e fo rm ira n a . b u b re ž n e k o re ( D O C A ) , f o iik u lin a i I n z u lin a ostala j e b e zu s p je š ­
P r e d n ji k lin io d a ln i n a s ta v c i s u n e ja s n o k o n t u r ir a n i i la k o p o ­ n a . O d lu č io sa m se za tr a n s p la n t a c iju h ip o fiz e i p re d a o p a c i­
m a k n u ti p r e m a gore. U la z u s e lu je nešto ra š ire n . D o r s u m sele je n t u k ir u r g u . T r a n s p la n t a n t i p o k a z a li su v r l o često dofore u s ­
je la k o r e k lin ir a n . D n o sele je ne što izb o č e n o i c ije la je sela u p je h e , N a r a v n o da m o že i ta te r a p ija b i t i b e z e fe k ta , a p o g o ­
s a g ita ln o m p o lo ž a ju la k o ra š ire n a . to v o o n d a k a d je p o v r ije đ e n m e z e n e c e fa lo n , j e r h o r m o n s k i p r e ­
P re m a do sada n a v e d e n im iz la g a n jim a p r o iz la z i, d a se k o d p a r a t i h ip o fiz e u s p je š n i s u u s v o m d je lo v a n ju sam o on da a k o
na še b o le s n ic e r a d i o is p a d u f u n k c ija p r e d n je g re ž n ja h ip o fize . je m ezem cefa lon b e z p a to lo š k ih p r o m je n a .
 545

I d a n a š n ja p a c ije n tic a k o ju je d e m o n s trira la k o le g ic a P i e P r im . d r. B o i ć V ik to r:

r o t i ć p o k a z u je v r l o lije p o r a z v it a k h ip o f iz a r n e k a h e k s ije . K o d
p r v o g p r im it k a b ila je s u p s titu c io n a te r a p ija o d lič n o g re z u lta ta D ija g m o s tič n a v r ije d n o s t p u n k c ije lim f a t ič n ih ž lije z d a
i u s p je h je traijao k r o z d v ije g o d in e . S a d a š n ja e k s tre m n a k a h e k V e ć k o n c e m p ro š lo g a a i p o č e tk o m o vo ga s to lje ć a zap o če lo
s ija i p o v r a ta k s v iju s im p to m a u jo š jačoij m j e r i n e g o p r i j e se s p u n k c ija m a lim f a t ič n ih ž lije z d a . T e p u n k c ije b ile s u u č in je ­
tre b a p r ip is a t i n e p ro v e d e n o j k ro n ič n o j m e d ik a m e n to z n o j k u r i . n e u s v r h u is tra ž iv a n ja b a k te rija i p a ra z ita . C it o lo g iji u ono
K o le g ic a n ije s p o m e n u la , da je p o z it iv n a T a k a t a re a k c ija . v r ije m e n ije b ila p o s v e će n a p a ž n ja . T e k 1914. g o d in e ja v lja i se
T a r e a k c ija z n a č i s v a k a k o ja k o ošte ćenje je tr e n e f u n k c ije i n e E n g le z G . R . W a r d , k o j i u s v o jo j .k n jiz i s p o m in je » B a đ s id e H a e
m ogu ju d r u k č ije tu m a č iti v e ć g u b it k o m v it a lite t a je tr e n ih m a to lo g ie «, d a b i s ta n ic e iz p u n k ta ta m o g le b it i u p o tre b lje n e u
s ta n ic a . P a c ije n tic a n i j e iz g u b lia s a m o s v o je m a s n o tk iv o i đ ija g n o s tič n e s v rh e . K a s n ije se još j a v l j a j u n e k i a u to ri, a
s v o ju m u s k u la t u r u , n e g o s u k o d n j e a t r o f ir a n i s v i o r g a n t pa v e ć a v a ž n o s t se te k p o če la p o d a v a ti p u n k c i j i n a k o n m o n o g r a ­
ta k o i h e p a r, .k o ji se n e d a p a lp ir a t i, a is to ta k o n i slezena, k o ja f ije P a w l o w s k o g i z Bueno's A dresa 1934. g o d in e . Z a n j i m
je s asm a a tra fič n a . se p o v a d e r a z n i a u t o ri la tin s k ih zem aijia. U p o s lje d n je v r ije m e
D a n a s d ije lim o po S c h u r u i M e d v e i - u h ip o f iz a m u k a n a jv iš e se b a v e t i m p it a n je m P . E . W e i l , S c h i l l i n g , K l i ­
h e k s iju u t r i g ru p e : p r v o u o rg a n s k u , tj. o n a k o ja je p r im a r n o m a , E s t r a d a il S t o r t i . J e d n a od n a jn o v ij i h p u b lik a c ija je
h ip o f iz a r n o g p o d rije tla , a d r u g u g r u p u , k o ja je p r im a m o za p o ­ knjdlga o d d r a S t a h e l - a i z Z ü r ic h a . Nia s v o m o d je lu r a d im
čela u k o jo j e n d o k rin o j ž lije z d i, k o ja je k o r e la c ijo m p o v e z a n a k r o z p o s lje d n je t r i g o d in e p u n k c ije k o d s v ih b o le s n ik a s p o v e ­
sa h ip o f iz o m , a n a k o n oibo lje nja d je lu je n e g a tiv n o n a h ip o fiz u ć a n im ž lije z d a m a . U v e lik o j v e ć in i s lu č a je v a došao s o m p o m o ć u
u s m is lu p r o d u k c ije h o rm o n a . U t r e ć u g r u p u spada, p s ih ič n o ili p u n k c ije do to čn e d ija g n o ze . P u n k c ija lim f . ž lije z d e d o la zi u g la v ­
n e u ro tič n o p r o u z r o k o v a n a h ip o f iz a m a k a h e k s ija , g d je le ž i u z r o k n o m u o b z ir k o d b o le s ti k r v i , te b o d k r o n ič n ih upala, g d je dolazi,
u v e lik o m m oizgu k o j i je s e k u n d a rn o u p liv is a o n a h ip o f iz u u do p o v e ć a n ja ž lije z d a . K o d ta k v ih b o le s ti n e m a k o n t ra in d ik a c ije
s m is lu a lte ra c i je p r o d u k t iv n o g d je lo v a n ja h ip o fiz e . T a f o r m a n a ­ za p u n k c iju . D a p a č e , m n o g i će b o le s n ic i la k š e p r is t a ti n a p u n k
s tu p a često baš k o d m la d ih že n s k ih osoba i to n a k o n ja k ih .psi c i ju n e g o li n a p r o b a to r n u e k s c iz iju . V e lik a p r i j ed nost pun ik
hičndh in z u lt a sa t. z v . » a n o r e x io m m e n ta lis « i k o d te f o rm e je c ije je s t što v e ć za k raitk o v r i j e m e , o t p rilik e z a je d a n sat, m o ­
s u p s titu c io n a t e ra p ija o d e fik a s n o g uspjeh® , že m o b it i n a čistu, o č e m u se ra d i. Z a s a m u .p u n k c iju n i j e p o t re ­
b a n n e k i n a ro č it in s t r u m e n t a r ij. P o tr e b n a je ig la oko 1— 1% m m
3. P r i m . d r. G r o s s m a n n — dr . Ruždić: š irin e , te š t r c a ljk a o d 20 c c m , k o ja d o b ro z a t v a ra , da se p u n k t a t
la kše a s p irin a .
D je lo v a n je so rb o ze n a m ije n u t v a r i d ija b e tik a
O p is a n i s u r a z n i n a č in i p u n k c ije . J a o b ič n a r a d im i s ta ­
(š ta m p a n o j e i n e xte nso) n jo m ig lo m , v e ć p r e m a to m e , k o ja m i je p r i r u c i. P r i j e p u n k c ije
a n e s te z ira m k o ž u s N o v o c a in o m , a n a k o n to g a se p r is t u p a s a m o j
D is k u s ija : P r im . d r. H a lle se in te re s ira , k o lik o stoji) k g .
S o rb o z e i m o ž e l i se u p ra k s i k o ris n o p r im je n it i. C ije n a S o rb o ze p u n k c d jii P o tre b n o je d a se č e k a n e k o v r ije m e , d o k s p la sn e te­
je v r l o v is o k a i z a sada n e m a š ir ih p r a k t ič n ih v rije d n o s ti. P o ­ k u ć in a od a n estezije, da se n e b i p r il ik o m a s p ira c ije p u n k ta t
s tu p a k d o b iv a n ja je v r l o k o m p lic ir a n i 'z a t o j e p r e p a ra t s k u p . r a z r ije đ io s o to p in o m N o v o c a in a . K a d sm o d a k le a n e s te z ira li,
o b ič n o n a g lo za b o đ e m o ig lu . R u k a osjeća k a d je p ro b o d e n a k a p ­
P ro f . d r. B o t t e r i p ita , im a l i S o rb o z a s lič n a s v o js tv a s u la , a n a k o n to g a se osjeća i k o n zis te n c a ž lije z d e . K a d j e ig la
k a o še će ri iz 'oskoruše t. j. iz P a n o lin a s o r b ilis — k o ji se u z a b o d e n a , n a g lo a s p ir ir a m o i p o to m iz v la č im o ig lu . P u n k t a t se
n e k im k r a je v im a u p o t r e b lja v a ju baš z a h r a n u d ija b e tik a . o b ič n o n a la z i u m a lo j k o lič in i i to sam o u ig li. N a k o n to ga
D r , R u ž d i ć : M is lim , da je to d e k s tro g irn a f r a k t u r a i z n a m tre b a b r z o da se n a p r a v e r a z m a z i, k a k o se p u n k t a t n e b i p r e r a n o
da se u B o s n i u p o t r e b lja v a k a o la k s a n s. U p r ir o d i in a č e k e to osušio. S u h i r a z m a z i b o ja đ iš u se o b ič n o k a o i r a z m a z i k r v i .
h e k so ze n e d o la ze , a o v a je iz r a z ita fcetoheksoza. K o d ja k o t v r d i h f ib r o z n o p r o m ije n je n ih ž lije z d a n e d o b i­
v a m o k o d .p u n k c ije n iš ta . U t a k v im s lu č a je v im a .p ra p o ra c a se
P ro f. B o t t e r i se č u d i, da se o s k o ru š e u p o tr e b lja v a ju
p u n k t ir a t i p o m o g u ć n o s ti s d e b ljo m ig lo m . T o l ik o o te h n ic i s a m e
k a o la k s a n s , a s a d rž e v r l o m n o g o ta n in a .
p u n k c ije .
P r im . G r o s s m a n n n a v o d i da iz m e đ u p r ir o d n e d e k s tro
N a n a š e m o d je lu u č in je n o je p r e k o 100 p u n k c ija ž lije z d a .
g ir n e f r u k t o z e d S o rb o z e p o s to ji s te re o iz o m e rija . B ile s u v e ć in o m n a đ e n e t u b e r k u lo z n e p r o m je n e , z a t im n e k o lik o
D r . L u s i c k y : M e n i se č in i, d a će od k o le g e G r o s s lim f o g r a n u lo m a , lim fo s a rk o m a , lim fa d e n o z a le u k e m ič n ih i a le u
m a n a n a v e d e n a S o rb o z a đ o ž iv it i m e d d ija b e tic im a još m a n ji k e m ič n ih , t e k o n a č n o u d v a n a v r a t a b ile su p u h k t ir a n e m e t a ­
p o p u la r ite t o d S io n o n a i to v e ć iz ra z lo g a , j e r je S o rb o z a h o staze k a rc in o m a . U v e ć in i 'Slučajeva p r a b a to r n a e k s c iz ija , o d n o ­
r e n d n p s k u p a . K o le g a G r o s m a n n j e n a v e o s a m , da se g u b i sno h is to lo š k a p re tra g a p o t v r d ila n a m j e s u m n ju n a s ta n o v ite
25|.% u ze te S o rb o z e p a b i p r e m a to m e 1 k g S o rb o z e s ta ja o p r e k o b o le sti.
1000 d in . A još je d a n m o m e n t m o r a m da is ta k n e m t j. p ita n je , A n a liz a r a z m a z a od p u n k ta ta ž lije z d a n i j e u v i je k la k a . P r e ­
da l i se u o p će S o rb o z a r e z o r b ira . R e s o rp c ija šećera p r e k o c r i­ poznati) lim fo c ite , lim foiblaBte, p la z m a is ta n ic e te n e u tr o f iln e i
je v n o g tr a k t a je k o lik o , je p o z n a to iz n o v ih ra d o v a , o v is n a od e o z in o filn e le u k o c ite je la k o ;. N o r e t ik u la r n e s ta n ic e v e ć n a m
s e le k c ije t j. c r ije v a b i r a ju v r s t i šećera, p a je p ita n je , p ošto k r v n i često z a d a ju poteško ća, a da i n e g o v o r im o o e n d o te lija ln ik n stai
šećer n e raste, da li s u c r ije v a n j u u o p ć e r e z o r b ira la . Z a s v a k o g n ic a m a . R e la t iv n o la k o se p r e p o z n a v a ju o rija š k e s ta n ic e tip a
šećeraša je p a k o d e m in e n tn e v a ž n o s ti s tv a r a n je g lik o g e n a , pa S t e r n b e r g s je d n o m i l i v iš e je z g a r a tei s n u k le o lim a . J e z g r a
p r e m a to m e S o rb o z a n e ć e im a ti n ik a k v o g n u tritiv n o ig d je lo v a ­ im a r e t ik u la r n u s t r u k t u r u a p la z m a je b lije d a m o d r e b o je . K a d
n ja . D a n a s k o d m o d e r n o g lije č e n ja d ija b e te s a n e g le d a m o to lik o s a m g a d n a iš a o n a r a z n o lik u s lik u , v e ć s a m u p r v o m r e d u p o m iš
n a t o le r a n c iju v e ć h o ć e m o p o lu č iti p o z it iv n u b ila n c u . ja o n a m o g u ć n o s t lim f o g r a n u lo m a . A k o s a m 'k to m e na ša o još i
P r i m . d r. G r o s s m a n n : E k s p e rim e n ta ln o j e d o k a za n o , S t e r n b e r g o v e sta n ic e i e v e n tu a ln o e o z in o filn e le u k o c ite , d i ­
da S o rb o z a d je lu je a n tik e to g e n o . P r i g o v o r d r. L u š i c k o g je ja g n o za je b ila jasna. N e s m ije m o z a b o r a v it i, d a do sta šarena
o p r a v d a n , j e r n e zn a m o , d a l i se s v a S o rb o z a ifekorišćuje e n e r­ s lik a m o ž e b it i i k o d o s ta lih k r o n ič n ih u p a la , p a p re m a to m e
ge tsk i, a s O b z iro m n a v is o k u c ije n u za sada n e m a p re d n o s ti. J a n e s m ije m o se k o d t a k v ih s lu č a je v a p r e n a g liti. S lik a p o če tn o ga
n is a m is tic a o n je n e oseb in e i d o b re s tra n e n e g o s a m s t im p r e ­ lim f o g r a n u lo m a je te šk a , s p e c ija ln o a k o n e m a tip ič n ih s ta n ica .
d a v a n je m h tio n e što d o p r in ije t i p it a n ju m ije n e t v a r i šećera. K o d t u b e r k u lo z n ih ž lije z d a u n a jv iš e s lu č a je v a do b io s a m k o d
U 7 s a ti 50 m in . p re d s je d n ik z a h v a l ju j e p re d a v a č im a j p r i ­ p u n k c ije tip ič a n tu b e r k u lo z a n g n o j, p a je v e ć m a k ro s k o p s k a s li­
s u tn im a i z a k lju č u je s je d n ic u . k a b ila d o v o ljn a za d ija g n o z u . K o d n a š ih s lu č a je v a n is a m n a iš a o
n a o rija š k e s ta n ic e tip a L a n g h a u s . P o tre b n a je u o s ta lo m v r l o
p e d a n tn a p r e tr a g a p o je d in ih ra z m a z a , d a se n a đ u ba š s v e ra zn e
p ro m je n e . U n e k im s lu č a je v im a p o s u m n ja o s a m n a tu b e r k u lo z u
Z a p isn ik r e d o v ite m je se čn e sje d n ic e H r v a ts k o g d ru štva n a t e m e lju s lik e , k o ja je p o k a z iv a la dosta li m f očita, z a t im r e t i
z a in tern u m ed icin u k u la r n i h s ta n ic a i e p ite lc iđ n ih s ta n ica . K a k o je g o d t ip ič n e sta­
o d rž a n e u p e ta k 3. s v ib n ja 1940. u 6 s a ti i 15 m in . n a ve če u p r e ­ n ic e la k o p re p o z n a ti, ta k o je v iš e p u t u p r a v o n e m o g u ć e r a z li ­
d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , Z a g re b , S u b ić e v a u l. 9. k o v a t i i r a z v r s t a t i ra z n e s ta n ic e re tik u lo e n d o t e lija ln o g sistem a.
T k o n e p o z n a iz v rs n o c ito lo g iju , n e k a se n e u p u š ta u p r e v e lik e
P re d s je d a : P r k n . d r . B o i ć V ik t o r . d e ta lje i n e k a r a d ije n a s to ji d o ć i do d ija g n o z e n a te m e lju d o b ro
T a jn ik p e ro v o đ a : D r. S o k o l i ć P avao. p o z n a t ih s ta n ica . K a k o g o d s a m lič n o v id io i p ro m a tra o m n o g e
p u n k ta te , to jo š u v i j e k n a ila z im n a c ito lo š k e poteško će, a n i j e
U 6 s a ti i 20 m in . p r e d s je d n ik o tv a ra s je d n ic u , p o z d r a v lja n i č u d o , k a d se s lič n e s ta n ic e i danas jo š k rs te r a z n im im e n im a ,
p ris u tn e , is p r ič a v a p r e d s je d n ik a g. p ro f. B o t t e r i a i m o li, što je d o k a z , da i d r u g i n is u n a čis tu s g r u p o m re tik u lo e n đ o
d a m u se d o z v o li p r o m ije n it i d n e v n i r e d .i da n a jp r i je o d r ž i s v a t e lija ln ih s ta n ica . S v a k a k o d ija g n o z a lim f o g r a n u lo m a a i t u b e r ­
je p r e d a v a n je , j e r je z a u ze t i m o r a o tić i. M o li g. p r im . C u l u k u lo z e n i j e la k a , ako n a m s lik e n e p o k a z u ju dosta tip ič n ih m o ­
m o v i ć a , da k a o d o ž iv o tn i p o č a s n i p r e d s je d n ik p re d u z m e k a s ­ m e n a ta . S lik e lim fo s a r k o m a i a le u k e m ič n e lim f o a đ e n o z e p o k a ­
n i j e v o d s tv o sje d n ic e . z u j u v e lik e s lič n o s ti. K o d lim fo s a r k o m a v id i m o o b ič n o u g la v n o m
546

s am e lim foblaiste, k a d n a š ih n e k o lik o s lu č a je v a r a d ilo se o l i m f o . D r. S o l t e r P i e r o t i ć Nevenka:

b la s to m im a . A le u k e m ič n a lim f a d e n o z a is to k a o i le u k e m ič n a
lim fa d e n o z a p o k a z u je m o ž d a ne što d r u k č iju s lik u s tim e , da E p i k r iz a v e ć p r ik a z a n o g s lu č a ja S i m m o n d s o v e k a h e k s ije
im a m o i dosta lim f o c ita i lim fo b la s ta . P r iz n a je m , da s a m se B o le s n ic a M . A . b ila je p o p r v i p u t a p r ik a z a n a k a o S i m
k o d d ija g n o z e t ih b o le s ti p o m a g a o i s k lin ič n o m s lik o m . (L o k a l i ­ m o n d s o v a k a h e k s ija u s ije č n ju o. g. T a d a je b ila lije č e n a na
z ira n pro ce s g o v o r i za s a rk o m , a g e n e ra liz ira n i za lim fa d d e n o zu ). k li n i c i sa p r e p a ra t im a p r e d n je g r e ž n ja h ip o fiz e i k o r e n a d b u ­
B r o j lim fo s a rk o m a i b r o j lim fa d e n o z a je s v a k a k o p r e m a le n da b re ž n e ž lije z d e . N a k o n te t e r a p ije n je z in o se s ta n je n e š to p o p ra ­
b i v a m m o g a o s ig u rn o p r o tu m a č a ti c ito lo š k e r a z lik e p u n k ta ta . A v ilo ta je o tp u š te n a k u ć i. M e đ u t im iz a k r a t k o g v r e m e n a p o če lo
n a k o n c u p o z n a to je , da i p a to lo š k i h is to lo g često n e m o ž e r a z li ­ jo j je b it i s v e go re , s ta ln o je n a v a g i g u b ila i o s je ć a la se v r lo
k o v a t i ta d v a o b o lje n ja . U s lu č a je v im a m e ta s ta za s a rk o m a i s la b a , te je zb o g to ga došla p o n o v n o u n a š u k lin ik u .
k a rc in o m a d ija g n o s tik a o b ič n o n i j e ja k o teška. K o d t a k v i h p u n k ­ B u d u ć i da n i j e r e a g ira la n a p r e p a ra t e p r e d n je g re ž n ja h ip o ­
ta ta v id im o n e k e s ta n ice , k o je su p o tp u n o tu đ e lim f a t ič n im ž l i ­ fiz e to sm o se o d lu č ili d a t i k o d n j e iz v e s ti tr a n s p la n t a c iju h ip o ­
je zd a m a . T a k v e s ta n ic e v id e se o b ič n o u v e ć im s k u p in a m a , on e fize . T r a n s p la n t a c iju je iz v e o p ro f, L a v r i ć u L j u b lj a n i, pošto
s u p o lim o rf n e s v e lik im je z g r a m a i n u k le o lim a a u z to česte su je b o le sn ica iz L j u b lj a n e . B ila je u č in je n a tr a n s p la n t a c ija h ip o ­
i d e g e n e ra tiv n e p ro m je n e . M e đ u p r e p a ra t im a , k o je ć u v a m fiz e že n s k o g te le ta i to s u b fa s c ija ln o u m u s c u lu s re c tu s . N a k o n
danas o v d je p o k a z a ti, im a t ćete p r il ik e v id j e t i i m e ta s ta z e k a r ­ o p e ra c ije s ta n je b o le s n ic e se je n a p a d n o p o p ra v ilo , z a m je s e c
c in o m a u lim f n o j ž lije z d i. i p o l je d o b ila 3 k g n a v a g i, p ro m ije n ila se p s ih ič k i, p o s ta la je v e ­
A k o se k o n a č n o o s v rn e m o n a p r ij e s p o m e n u to , m o ž e m o z a ­ sela i ra s p o lo že n a , i š to j e v a ž n o d o b ila j e m e n s tr u a c iju , k o ja je
k lj u č it i s lije d e ć e : 1. p u n k c ija lim f a t ič n e ž lije z d e je n e o p a sa n b ila izo s ta la z a d n je 3 g o d in e . B u d u ć i da je došlo do p o ja v e m e n
z a h v a t te p re m a to m e m o ž e da spad a u d ija g n o s tič n a p o m a g a la struacij.e to z a k lju č u je m o , da su n je z in e ostale ž lije z d e sa u n u ­
p ra k tič n o g lije č n ik a . ta r n jo m s e k re c ijo m jo š s u fic ije n tn e , n a im e da n is u s u k u n đ a rn o
u n iš te n e . Č in je n io a , što n a p r e p a ra t e p r e d n je g r e ž n ja h:|pcfize
2. P u n k c ija ž lije z d e d o la z i u g la v n o m u o b z ir k o d s lu č a je v a
n ije re a g ira la , d o k a z u je n a m , da sa o v im p r e p a ra t im a n e m o _
g d je p o m o ć u k r v n e s lik e n e m o ž e m o p o s ta v iti to č n e d ija g n o ze .
že m o d a ti u s v im s lu č a je v im a s v e s upsta nce, k o je p r o d u c ir a o v a
3. P u n k c iju tre b a o b a v it i i ui s v im s lu č a je v im a , g d je p o ­ ž lije z d a . O b ič n o je o v a k o tr a n s p la n t ir a n a ž lije z d a sposob na za
s to ji s u m n ja n a t u b e r k u lo z u , j e r d o b ije m o l i s p e c ifič n i g n o j, f u n k c iju k r o z g o d in u da na.
o d m a h o tpada s u m n ja n a d r u g e bo lesti.

U d is k u s iji s u d je lu je : D r. Š a l e k Iv o :

P r im . d r. H a l l e : Izn a š a s v o ja .isk ustva s a d e n o p u n k c ij am a S lu č a j p e rn ic io z n e a n e m ije p o s lije re s e k cije že lu c a |

u B o ln ic i m ilo s r d n ih sesta ra i k a že , da će o to m e o d r ž a ti ta k o đ e r B o le s n ik je 48 g o d in a s ta r, i z Som ibora.
re fe ra t u n a š e m d ru š tv u . P o s e b n o o p is u je n e k e s lu č a je v e g d je F a m ili j a r n a a n a m n e za b. o.
se s a d e n o p u n k c ij o m n is u m n o g o p o m o g li ia k o su ž lije z d e b ile K a o d ije te p r e b o lio je d o b ra c i tifu s . 21. X . 1925. o p e rir a n
v e lik e , t v r d e i o s je tljiv e . Z a t im is tič e n e k e p r a k t ič n e m o m e n te je r a d i č ira d u o d e n u m a u k ir u r š k o j k l i n i c i u Z a g re b u . (N a č in je ­
iz te h n ik e a d e n o p u n k c ij e te p o tre b u p o s e b n ih m e to d a b o ja d i n a re s e k c ija p o B i l l r o t h I I . ) I z a o p e ra c ije se je b o le s n ik v r l o
s a n ja s o s o b itim o b z ir o m n a b o ja d is a n je p ro to p la z m e . C ito lo š k e d o b ro o p o ra v io i n i j e im a o n ik a k o v ih poteško ća.
s tu d ije m o g u u m n o g o s lu č a je v a m n o g o k o r is titi, a li u dosta v e ­ S a d a h ja b o le s t: p o č e la je u je se n 1939., k a d a j e b o le s n ik
lik o m p o s tu p k u s lu č a je v a a d e n o p u n k c ija n e p o m a ž e m n o g o , da počeo postepen o s la b iti, iz g u b io j e a p e tit, p o s lije je la o s je tio je
se r a z ja s n i b it pro ce s a . N a j v a ž n ij e je , da d o b ro p a z im o n a n a d u to s t i te ž in u u p r e d je lu že lu c a . I z a p o d r ig iv a n ja i v je t r o v a
a n izo cito zu , v e lič in u n u k le o la , a t ip ’j u sta n ice i m n o ž in u m ito z a . b ilo m u je la kše . Č ešće j e p o v ra ć a o o d m a h Iz a je la i to h r a n u
P r im . d r . B o i ć n a g la š u je , da je i a d e n o p u n k c ija je d n a od k o ju j e p r i j e to g a u ze o iz m ije š a n u za ž u ć k a s t o z e le n o m te k u ć i­
m e to d a , k o je n a m p o m a ž u , a li se u s to m o r a m o o b a z ira ti i u v a ­ n o m g o rk o g a u k u s a . B r z o se z a m a ra o u p o s lu , r u k e i n o g e su
ž iti i s v e ostale k lin ič n e n a la ze . I z n im n o u z dosta s re ć e m o ž e m o m u p o s ta le s la b im a , d o b iv a o k o d s v a k o g n a p o r a lu p a n je s rca ,
d o b iti v r l o k a ra k te ris tič a n p u n k t a t, k o ji n a m g o v o r i za to č n u š u m ilo m u u u š im a , m a g lilo p r e d o č im a . Ž e n a m u je o p a zila da
d ija g n o zu . je po stao n e rv o z a n i b lije d . V e ć ga n e k o lik o m je s e c i peče r u b
i v r š a k je z ik a , k a tk a d a ga b o le k o s ti, n a ro č ito s te rn u m . N a p o ­
P rim . d r. H a l l e B ru n o : k o n j e p o s ta o n e sp o s o b a n za r a d i v e ć in o m le žao. S p a v a slabo.
S to lic a n e u re d n a , k a tk a d a p r o lj e v i , m o k r e n je u re d n o . P io je
R e fe ra t o d v a s lu č a ja c iro z e je tr e u m je r e n o i v in o i r a k i j u , n e p u š i. P r e d 30 g o d in a g o n o ro ič n a
(a u to re fe ra t n ije p re d a n ) in f e k c ija , d r u g e s p o ln e b o le s ti n e g ira .
S ta tu s k o d d o la sk a :
U d is k u s iji s u d je lu je : . B o le s n ik je n is k o g a ra s ta , dosta g r a c iln e g ra đ e k o š ta n o g i
P r i m . d r. Č u l u m o v i i ć p ita , k a k o to , d a su daniaS ciro ze m iš ić n o g sus ta va , p o tk o ž n o m a s n o t k iv o s la b o r a z v ije n o , k o ža
rje đ a o b o lje n ja ia k o se isto , a m o ž d a i v iš e tro š e a lk o h o ln a ! pića. dosta m lo h a v a , b lije d e do žu ć k a s te b o je , v i d l j i v e s lu z n ic e b l i ­
P r i je su v iđ a li m n o g o v iš e b o le s n ik a s c iro z o m je tre . je d o c r v e n e b o je , s p o jn ic e m a lk o žu ć k a s to g k o lo r ita .
T e m p e r a t u r a 37°, p u ls 70 u d a rc a u m in u t i, r e s p ira c ija 24 u
P r im . d r. H a l l e : N a to p it a n je je te šk o o d g o v o r iti i s i­
m in u t i. A k t i v n o i p a s iv n o d o b ro g ib iv .
g u rn o n e d je lu je k a o e tio lo š k i f a k to r s a m a lk o h o l n e g o i n e k e
P u p ile s im e trič n e , je d n a k o š iro k e , r e a g ir a ju n a s v je tlo i
d ru g e t v a r i i z v in a 1 a lk o h o ln a p ić a te k o n s titu c ija i d is p o z ic ija .
a k o m o d a c iju . S p o jn ic e nešto s u b ik te rič n e . S lu z n ic a u s n ic a i u s n e
P o zn a ta je s tv a r , da je m e t iln i a lk o h o l to k s ič n iji, a danas se u
š u p ljin a b lije d o c rv e n a . J e z ik p r ilič n o g la d a k , s lu z n ic a po r u b o ­
a lk o h o ln a p ić a d o d a je m n o g o rje đ e . U o b z ir u la z e c r ije v n e i n ­
v im a z a c r v e n je n a a tro fič n a , z u b a lo oštećeno, k r a j n i c i j ž d r ije lo
to k s ik a c ije , p r e b o lje le c r ije v n e b o le s ti i k o n s titu c ije , k a k o je to
b. o.
opisao C h w o s t a k . M o g u ć e i g r a j u u lo g u i h ig ije n s k i n a č in ž i ­
V r a t : b. o.
v o ta , d ije ta , ž iv o tn i r e ž im i d r u g i f a k t o r i
G r u d n i k o š : b. o.
P r im . d r. Č u l u m o v i ć : O v a o p is a n a d v a s lu č a ja d v o je P lu ć a : b. o.
m la d ih l j u d i u is to j o b ite lji su sum ljdivi n a lu e s,
S r c e : ic tu s se n e v id i , p ip a se u V . m i . p r . u m e đ io k la v i
P r im . d r. H a l l e : O s ta li č la n o v i o ve o b ite lji s u z d r a v i, k u la m o j l i n i j i . G ra n ic e r e la t iv n e m u k lin e : ic tu s , 3. r e b ro , d e sn i
luesa ui o b it e lji n e m a , a li se p i j e dosta. r u b s te rn u m a . S lo b o d n im u h o m č u je se s v u g đ e , a n a ro č ito n a
P r im . Č u l u m o v i ć : Z n a žalosne p r il ik e n e k ih n a š ih sela, E r b o v o j .to č c i s la b i sis to lič n i šu m , d r u g i to n n a d E r b o v o m
g d je se v r l o m a lo je d e , a v e ć d je c a p i j u r a k iju . to č k o m i a o rto m n e što n a g lašen . A k c i j a r it m ič n a , e k v a ln a , 70
m in ., p u ls d o b ro p u n je n , r it m ič a n i e k v a la n . R e n tg e n o lo š k i i
U 7 sati i 40 m o n . p r im . d r. Č u l u m o v i ć z a h v a lju je prdi.
s u tn im a i z a k lju č u je s je d n ic u . f iz ik a ln o m p r e tr a g o m a o rta nešto p ro š ire n a .
T r b u h : u r a z in i g r u d n o g k o ša , e la s tič n e s tije n k e , o d p ro c .
k s ifo iđ . do p u p k a o p e r a tiv n i, t a n k i, b lije d i o ž ilja k . J e t r a nešto
p o v e ć a n a , p o ja č a n e k o n z is te n c ije , b e z b o ln a n a p r itis a k . S le z e n a
Z a p isn ik red ov ite m je se čn e sje d n ice H rv a ts k o g d ru štva
se n e p ip a , a p e r k u t o r n o ne što p o v e ć a n a . O s im la k o g m e te o rlz m a
z a internu m ed icin u inače t r b u h b. o.
o d rž a n e 6. lip n ja 1940. g. u 6 sati i 15 m in . n a v e č e r u p r e d a v a ­ G e n ita l i e k s tre m ite ti: b. o. R e fle k s i: s v i fiz io lo š k i p r is u t n i,
o n ic i H r v a ts k o g lije č n ič k o g d o m a, Z a g re b , S u b ić e v a u lic a 9. p a t e la rn i v r l o ž iv a h n i, p a to lo š k ih re fle k s a n e m a . S e n z ib ilit e t
u re d a n .
P re d s je d n ik : P ro f . d r. I . H . B o t t e r i . Nalazi: te m p e r a tu r a o k o 37, p u ls iz m e đ u 60— 80. U r i n :
T a jn ik p e ro v o đ a : D r . S o k o l i ć P avao. u r o b ilin o g e n p o v iš e n 1:64, u r o b i li n u tr a g u , in a č e b . o. Ž e lu č a n i
osle: c r p lje n iza B o a s _ E w a 1 d o v o g z a ju t a r k a k o m p le tn o atna
U 6 s a ti i 20 m in . p r e d s je d n ik o tv a ra s je d n ic u , p o z d r a v lja c id a n . K r v n a s lik a : E . = 1,460.000, H b . = 3 9 % ,lb . = 1,4, L . = 4.300,
p r is u t n e i m o li p r v o g p re d a v a č a , da iz v o li za p o če ti sa s v o jim od to ga e o z in o f iln ih 2% , m i je lo cita 1% , n e se gm . 1 %:,
re fe ra to m . segm . = 5 2 % , ly . = 4 1 % , m o n o = 3 % . U r a z m a z u ja k a a n iz o
 547

m a k r o c it c z a , la g a n a p o ik ilo c ito z a , p o je d in i m e g a lo c iti. B a z o filn e m te s tin a ln o m t r a k t u ne stane . A i tu m o ž d a ig ra n e k u u lo g u

p u n k t a c ije R e tik u lo c ita = 1 1 % . L e u k o c it i: g o to v o s v i n e u tr o k o n s titu c io n a ln a s la b o st i m a n je v r ije đ n o s t u p r o d u k c iji i n t r i n ­
f i ln i im a đ u h ip e r s e g m e n t ir a n u je z g r u . B i l i r u b i n u s e ru m u i n d i ­ sic fa k to ra .
r e k t n o p o z it iv a n , M e u la n g ra c h t = 8. S e d im e n ta c i ja e ritro c ita K o d n a še g s m o p a c ije n ta u s ta n o v ili i lues. S a d a n a s ta je
(W e s t e rg r e n ): = 7,20 n a k o n p r v o g i d ru g o g sata. R e n tg e n s k i p ita n je , n e iigra l i m o ž d a 1 lu e s k o d našeg p a c ije n ta p a to g e n e tsk u
n a la z že lu c a : n a ž e lu c u je iz v a đ e n a re s e k c ija B i l l r o t h I I . N e ­ u lo g u , da je m o ž d a lu e s s v o jim to k s in im a oštetio s tv a r a n je i n ­
o b ič n o m a le n i ž e lu č a n i b a t a lja k n a ta šte je p ra z a n . K o n t u r e su tr in s ic fa k to ra . N ä g e l i n a v o d i je d a n s lu ča j h ip e r h r o m n e a n e­
m p r a v iln e . M a n j i dio k o n tra s ta p r o la z i u d o v o đ n u v ij u g u , a m i j e pemdiciioznog tip a , ik o ji je p ro m p tn o r e a g ira o n a a n tilu e tič n u
g la v n a se m a s a dosta b r z o is p r a ž n ja v a u o d v o d n u . Z n a k o v a za k u r u . I n a n a šo j s m o k li n i c i im a li p r e d 3 g o d in e je d a n ta k a v slu ­
p e p tič k i u l'kus se n e v id i. S to lic a : b e n z id in ne g a t., ja ja š c a p a ra ­ ča j, k o ji n ije re a g ira o n a je tr e n e p re p a ra te , a p o tp u n o se i z li j e ­
z ita n e m a . S e r o r e a k c ije : W a R : s la b o p o z it iv n a , M e n ic k e : M ü lle r , čio N a o s a lv a rs a n o m i B ils m u to m . M e đ u t im naš p a c ije n t r e a g ira
K a h n p o z itiv n a . n a je tr e n u t e ra p iju . S tim e u v e z i b ih s p o m e n u o da je S c h u l t e n
P o č e li sm o d a v a ti b o le s n ik u p r e p a ra t je tre P ro c y th o l fo rte m iš lje n ja , da je u e k s tre m n o r ij e t k i m s lu č a je v im a lu e s u z r o k
d n e v n o 1 a m p u lu i H C L sa p e p s in o m . Č e t v r t i d a n je do šlo do p e rn ic io z n o g tip a h ip e r h r o m n e a n e m ije i iz n o s i u v je r e n je , da
k r iz e : E . = 1,250.000, H b . = 3 1 % , lb . = 1,3, re tik u lo c ita = 65%o. n a m p o z it iv n e seroreiakcđje k o d b o le s n ik a sa p e r n ic io z n o m a n e­
O d to g a v re m e n a se k r v n a s lik a postepen o p o p r a v lja la , b ro j m i j o m n e t r e b a ju n a ro č ito im p o n ir a t i >s o b z iro m n a često ću sa­
e r it ro c it a i h e m o g lo b in a raste, a in d e k s se b o ja u m a n ju je , m o g a luesa.
4. V I . n a la z : E . = 2,620.000, H b . = 5 1 % , lb . = 1, R e tic u lo P o s to p e ra tiv n a a h ilija , n a ro č ito oniai, k o ja se r a z v i je iz a i z ­
c iti = 41 % o . d a š n ih re s e k c ija , m o ž e d o ve s ti do p o ja v e p e rn ic io z n e a n e m ije i
P a c ije n t se p o s te p e n o s u b je k tiv n o i o b je k tiv n o p o p ra v lja , to o n d a , k a d je u s lije d a tro fič n e g a s tritid e p r o d u k c ija in tr in s ic
n e m a v iš e s v o jih te g o ba i lije p o šeće n a o k o lo . B o ja k o ž e se fa k to ra m a n jk a v a . Is to ta k o p o N ä g e l i u moigu e v e n tu a ln o to k ­
p r ib li ž u j e n o r m a li. U r o b ilin o g e n n o rm a la n . s in i k o d s ifilis a o š te titi p r o d u k c iju in t r in s ic fa k to ra i d a ti n a m
P re m a n a v e d e n im n a la z im a i d e k u rz u s u im a m o p r e d so bo m s lik u p e rn ic io z n e a n e m ije . I z to g a s m o p r is ilje n i z a k lju č it i, da
s lu č a j h ip e r h r o m n e , m e g a lo c ita m e a n e m ije tip a p e r n ic io z n e ane­ j e k o d n a še g b o le s n ik a došlo do p e rn ic io z n e a n e m ije u s lije d p o ­
m ije . A n a m n e z a , k r v n a s lik a , s u b ik te ru s , b ilir u b in e m ija i u r o m a n jk a n ja C a s t l e o v a in t r in s ic f a k to r a k o je raiddi p o s to p e ra
b ilin o g e n u r ija , g lo sitis i g a s tro in te s tin a ln e s m e tn je n a m o m o ­ tilvme a tro fič n e g a s tritid e , a m o ž d a i r a d i o š te će n ja lu č e n ja
g u ć u ju t u d ija g n o z u . Ž e lu d a c n a še g p a c ije n ta b io j e p r e d 15 to ga f a k to ra d je lo v a n je m luesa.
g o d in a re s e c ira n po B ill r o t h I I . p a t u n je g o v u 'h ip e rh ro m n u
a n e m iju tip a p e rn ic io z e m o ž e m o d o v e s ti u v e z u sa to m ope­ P r im . d r. H a l l e B ru n o :
r a c ijo m . S lu č a j lim fo g ra n u lo m a to z e
T o n a m p o t v r đ u ju i o p a ž a n ja b r o jn ih a u to ra k a o M o y n i .
S lu č a j p e rn ic io z n e a n e m ije
h a m , D e n n i g, M o r a w i t z , H e n n i g , F i n s t e r e r . L u ­
b lin G u illa u m e , G utzeit, G o ld h a m m e r , Katsch, (a u to re fe ra ti n is u p r e d a n i)
N ä g e l i i d r. k o j i su ta k o đ e r o p a ž a li te h ip e r h r o m n e a n e m ije
iz a o p e ra c ija že lu c a . I e k s p e rim e n ta ln o j e B o n c e u u s p je lo P r im . d r. T h a l l e r L u jo :
iz d a š n o m r e s e k c ijo m ž e lu c a k o d s v in ja iz a z v a t i n a k o n n e k o lik o
O p a s k e o p r ik a z a n o m s lu č a ju
g o d in a h ip e r h r o m n u a n e m iju t ip a p e r n ic io z n e a n e m ije i d o k a ­
za ti da je tr a t a k o v ih s v in ja v iš e me isadrže am tip em icS o zn o g fa k ­ (a u to re fe ra t n ije p re d a n )
to ra . O p a z io je u z to, da se d e p o t to ga f a k to ra dosta p o la g a n o
U d is k u s iji s u d je lu ju :
g u b i i z je tre . I z a iz d a š n ih re s e k c ija m n o g o češće na stupiaju
h ip o h ro m n e , m ik r o c it a r n e a n e m ije , a r je đ e h ip e r h r o m n e m e g a lo D o c . d r. . S u č i ć : R e f e r ir a o n e k o lik o s lič n ih s lu č a je v a i z
eitairne. A l i im a s lu č a je v a , k o j i s u n a jp r i je b i li h ip o h r o m n i mi> in t e r n e k lin ik e . O p is u je i s lu č a j, k o je g a j e p u b lic ir a o g. p r im ,
b r o c ita m ii, al k a s n ije p re š li u h ip e r h r o m n u m e g a lo c ita rn u . d r. K r m p o t i ć 1927. g. T o je s lu č a j lim fo g r a n u lo m a to z e s eks
cesivndm r a s to m i e o ziln o flijo m ođ 7 0 % . N a p o m in je , d a b i k o d
N ä g e li i K a t s c h u b r a j a j u o v u h ip e r h r o m n u a n e m iju
o v o g d a n a š n je g s lu č a ja m o g la b it i c h lo r o le u k e m ija i l i chlorona.
u p r a v u p e r n ic io z n u a n e m iju , d o k M o r a w i t z , S c h u lte n
P ro f . d r. B o t t e r i : U p r ilo g m iš lje n ju o in fe k c io z n o j e ti
i d r u g i n j u n e p r iz n a j u ta k o v o m n e g o j u n a z iv a ju h ip e r h r o m n o m
o lo g iji k o d o v o g d a n a š n je g s lu č a ja g o v o r i i to , š to o v a j s lu č a j
a n e m ijo m p o t ip u p e r n ic io z n e (e s e n c ija ln e ) a n e m ije .
d a je n a p r v i p o g le d s lik u r a z g r a n je n e in g v in a ln e i m f o g r a n u
M is lim o , d a te h ip e r h r o m n e a n e m ije iz a re s e k c ija že lu ca
lo m a to ze . In a č e iz is k u s tv a z n a m , d a s u s v i s lič n i s lu č a je v i
n e v a lja ta k o s tr ik tn o o d ije liti ođ e s e n c ija ln e p e rn ic io z e , j e r je
s e o z in o f ilijo m im a li i otečene lim f n e ž lije z d e u t r b u h u .
id e n tič n a s n jo m e i p o iz g le d u i p o p ro g n o z i, te o re ts k i jo j j e ista
p o d lo g a — p o m a n jk a n je e n d o g e n o g (in tr in s ic ) fa k to ra , k o n a č n o I I . P r e d a v a n je : i
i o n a je d n a k o p r o m p tn o r e a g ira n a lije č e n je je t r e n im p r e p a r a ­
D r. Š t e r n Pavao:
t im a od nosno e k s tra k tim a ž e lu č a n e s lu z n ic e .
D a p o k a ž e m o a n a lo g iju t i h r e s e c ira n ih s lu č a je v a sa p r a v o m O m o g u ć n o s tim a o d re đ iv a n ja h o r m o n a u k r v i i u r in u u s v rh u
e s e n c ija ln o m p e r n ic io z n o m a n e m ijo m , m o r a m o se m a lo p o ts je titi
in te rn e d ija g n o s tik e
n a s h v a ta n je o p o s tu p k u p e r n ic io z n e a n e m ije . C a s t l e o v a su
n a m is tr a ž iv a n ja d o k a za la , d a se u ž e lu c u i to u a n t r u m u s tv a ra P o k u š a t ć u d a ti k r a t k i p r e g le d o n ih m e to d a o d re đ iv a n ja
fa k to r, k o ji je on n a z v a o in t r in s ic f a k to r i k o j i se v e ž e sa egzo b .o rm o n a u k r v i i u r in u , k o je s u p ris tu p a č n e b o ln ič k o m p o g o n u ,
g e n im f a k to r o m i z h ra n e u a n t ip e m ic io z n i p r in c ip , k o ji n a k o n j e r n e z a h t ije v a ju n e k u n a roičitu t e h n ič k u s p re m u n i k o m p lic ir a ­
re s o rp c ije b u d e d e p o n ira n u je t r i, da z a t im d je lu je n a k o š ta n u n u a p a ra tu ru , a o m o g u ć u ju in t e m is t im a la k š e p o s t a v lja n je d i j a ­
m o ž d in u u s m is lu n o r m a liz a c ije e ritro p o e z e i c ts tr a n je n ja k o č e g n o ze i l i i m s lu ž e u čisto n a u č n e s v rh e .
n o g p re la z a c r v e n ih k r v n i h s ta n ic a u p e r if e r n u k r v . P re m a U z z a m a š n i r a z v o j k e m ijs k ih m e to d a k a o p o m a g a la u d ija ­
M e u l e n g r a c h t u se ta j e n d o g e n i f a k to r s tv a r a n e sa m o u g n o s tic i r a z v i la se i b io lo š k a m e to d ik a u s lu ž b i m e d ic in s k e
a n t r u m u nego i u p r e d je lu B r u n e r o v i h du o den ainiih ž l i ­ d ija g n o s tik e i to baš u p o re d o s r a z v o je m e n d o k rin o lo g ije . U v e ­
je zd a , a p re m a K a t s c h u i u p r e d je lu k a r đ ije , po. n e k im a u ­ lik o j v e ć in i s lu č a je v a je k o n c e n tr a c ija h o r m o n a u k r v i i u r in u
t o r im a u m in im a ln im k o lič in a m a č a k i d r u g d je u c r ije v u . A k o ta k o m a le n a , d a n e d o s ta ju za m jihiovu d n d e n tifilk a o iju n i n a j
b u d e p r o d u k c ija to g a f a k to r a oštećena .ili a k o p re s ta n e n je g o v a s u p t iln ije m iik ro a n a litsk e m e to d e u k o lik o u o p će p o s to je za
p r o d u k c ija d o la zi do p e rn ic io z n e a n e m ije . S v i s lu č a je v i p e m i d o k a z iv a n je i v e ć ih k o lič in a h o rm o n a . R a z lo g to m e je ta j, da su
ciiozne a n e m ije su a h ilič n i sa a t r o f ijo m že lu č a n e s lu z n ic e i h is_ m n o g i o đ n j i h p r o te in s k e s tr u k t u re . N o zato s u b io lo š k e m e to d e
t a m in r e f r a k t e r n i . A l i n is u s v e h is t a m i n r e f r a k t e r n e a h ilije p e r ­ n e o b ičn o o s je tljiv e , a što je v a ž n o , o n e su a p s o lu tn o specifične.
n ic io z n e a n e m ije n e g o te k v r l o m a le n dio. S a m o on a j d io tih M n o g e od t ih re a k cija ', k o je ć u n a v e s ti, danas su v e ć t o lik o p o ­
a h ililja o b o li od p e rn ic io z n e a n e m ije , k o d k o jih je oštećeno lu č e ­ je d n o s ta v lje n e da s u p ris tu p a č n e s v a k o m li j e č n i k u u b o ln ic i.
n j e in t r in s ic fa k to ra . T u m o r a p o v e ć in i a u t o ra i g r a t i v e li k u T r e b a is ta k n u ti da danas jo š n e m o ž e m o d o k a z a ti p r is u tn o s t s v ih
u lo g u k o n s titu c iio n a ln o h e r e d ir a tn i fa k to r. N ä g e l i je na ša o u h o r m o n a u k r v i i l i u r in u , n e g o sa m o n a v e d e n e :
p r ilič n o m b r o j u s lu č a je v a u f a m ilija m a t ih b o le s n ik a č la n o v e sa S t r a ž n ji r e ž a n j h ip o fiz e : m e la n o tro p n i h o r m o n
ja č im g a s tritis o m , a h ilija im a i k a r c in o m in im a že lu ca . P r e d n j i r e ž a n j h ip o fiz e : g o n a d o tro p n i h o r m o n
D a se v r a t i m o n a s lu č a je v e p e r n ic io z n e a n e m ije iza re s e k ­ k o r t ik o t r o p n i h o r m o n
c ija . T e se p e rn ic io z n e a n e m ije j a v l j a j u te k n a k o n v iš e g o d in a d ia b e to g e n i h o r m o n
(3— 15) iz a o p e ra c ije i to češće k o d 1 iz d a š n ih re s e k cija , a v r l o h o r m o n m ije n e u g ljik o h id r a ta
r ije t k o iz a g a is tro e n te ro a n a s to m o ze . T o si tu m a č im o tim e , da h o r m o n m ije n e m a s ti
k o d t ih b o le s n ik a o d p r ij e p o s to ji v e ć i de p o t a n tip e rn ic io z n o g t ir e o t r o p n i h o rm o n ?
f a k to ra u je t r i i da još p o s to ji je d a n m ali. d io k o ji p r o d u c ir a S e k s u a ln i m u š k i i že n s k i h o r m o n
in tr in s ic f a k to r , a to s v e s k u p a jc š d o sta je za n e k o v r ije m e , da A c e t i l h o l i n (in d ir e k tn o )?
o n d a p o s ta n e in s u f ic ije n tn o i l i č a k da i te m in im a ln e p r o d u k c ije A d r e n a lin
in tr in s ic fa k to ra v r e m e n o m u s lije d s v e ja č ih p r o m je n a u g a s tro H o r m o n k o r e s u p r a r e n a lk e (in d ir e k tn o ).
548

G onad o trop ni h o r m o n j e p r v i h o r m o n k o je g a je n a k a s t r ir a n im ž e n k a m a m iš a i g le d a p o ra s t te ž in e s u p ra re n a lk e .
u o p će u s p je lo d o k a za ti u u r in u i k r v i . Z a in te r n is tu je o d in te ­ R e i s s (E n d o c r. 18. I. 1936) o d re đ u je dj e lo tv o rn o s t k o rt ik o t ro p n o g
resa je d in o n e g a tiv n i n a la z toga h o r m o n a k o d m o r b u s C u s h i n g h o r m o n a u k la n ja n je m s u d a n o fo b n e zo ne, koija n a s ta je u k o r i
i S i m m o n d s o v e bo lesti. Z a o d re đ iv a n je to g h o r m o n a p o ­ s u p ra r e n a lk e k o d h ip o fiz e k to m ir a n o g šta k o ra . J a s a m iz ra d io
sto je v r l o p o z n a te re a k c ije A s c h c h e i m Z o n d e k i F r i je d n u m e t o d u (A c t a B r e v i a N e e rla n đ d ca 8/196 1938), a s a s to ji se
e d m a n n , k o je r a d i toga n e ć u po s e b n o s p o m in ja ti. P r v a t r a je u to m e , da se m iš h ip o fiz e k to m ir a i ček a de se t da n a d o k k o ra
72 sata a d r u g a n a jm a n je 24. Z a to je in te re s a n tn o s p o m e n u ti s u p r a r e n a lk e m a k s im a ln o a tro fira . S a d a se in tra p e rito n e a ln o
je d n u n o v u r e a k c iju k o ja t r a je sa m o 4 sata. t. z v , H obgelniest k r o z 4 d a n a p o d v a p u ta d n e v n o i n j i c i r a e k s tra k t k o j i je d o ­
(P ro c . R o y . Soc. A f r . M a r c h 1930). b iv e n n a p r i j e o p is a n n a č in . U k o lik o is p it iv a n i e k s tra k t s a d rž i
R a d i se o a f r ik a n s k im ž a b a m a X e n o p u s la e v is . T e žab e k o rt ik o t ro p n o g h o rm o n a , zo n a fa s c ik u la ta se n e o b ič n o p ro š iri.
o v u li r a j u a k o su z a tv o re n e u ta m n i p r o s to r je d in o k a d i m se H is to lo š k i r e z se p r o jic ir a sa m ik r o s k o p a n a je d a n p a p ir i i z ­
uštrca g o n a d o tro p n i h o r m o n i to v e ć u r o k u c d 4 sata. S p o n ­ m j e r i se p r o m j e r s ta n o v ito g b r o ja je z g a ra i u z m e od n j i h s re d ­
ta n o n e o v u lir a ju u ta m i n ik a d a . T a ja ja š c a se ja s n o v id e u v o d i n ja v rije d n o s t. D o k k o d k o n t ro la ta j b r o j p a d a p r e m a n o r ­
a k v a riu m a , p a se n a ta j n a č in m o ž e n e o b ič n o b r z o p o s ta v iti m a ln im m iš e v im a s k o ro z a 50 posto, d je lo t v o r n im e k s tra k tim a
diag n o za. T o je od n a jv e ć e g in te re s a za b r z o p o s t a v lja n je d ija ­ m o ž e se p r e ć i č a k n o r m a lu . Jo š b o lje je u z e ti k a o k o n t r o lu
gn o ze e x t r a u t e r i n o g g ravilđiteta . je d n u s u p r a r e n a lk u h ip o f iz e k to m ir a n o m m iš u ta k o , da m u d r u g a
K o r t i k o t r o p n i h o r m o n da lek o je in t e r e s a n t n iji za n e m o že h ip e r t r o f ir a t i (k o d n e h i p o f iz e k t o m i r a n i h m iš e v a ako
d n te m is tič k u e n d o k rin o lo ig iju . P r v i p u t je u t r v đ e n o d C o l l i p a se iz v a d i je d n a s u p r a r e n a lk a d ru g a fco m p e n za to rn o h ip e r tr o f ir a ).
(L a n c e t 1933/11. 347). T o je o n a j h o r m o n p r e d n je g re ž n ja h ip o ­ M e l a n o t r o p n i h o r m o n n a la z im o ta k o đ e r k o d C u
fize, k o ji s tim u lira ] k o r u s u p ra re n a lk e . O n a a t r o f ir a a k o se ž iv o s h i n g o v e b o le s ti ( J o r e s : K l i n . W o c h s c h r. 1935/11 1938.). T e š k o
in ja h ip o fiz e k ta m ira , a is te z n a k o v e h ip o f u n k c ije k o r e v id i m o i je danas re ć i k o ju o n u lo g u im a d e u o r g a n iz m u v iš ih ž iv o t in ja .
k o d S i m m o n d s o v e bo le sti, g d je je h ip o fiz a ra z o re n a . T u n e N e k i m is le , da je o n p re n a š a č v id n i h p o d ra ž a ja n a h o r m o n a ln i
po m a že d a v a n je sam o g h o rm o n a rasta n e g o se s u p ra re n a lk a o p o ­ sistem . N a la z im o ’ g a k o d C u s h i n g o v e b o le s ti a iz g le d a da je
r a v lj a te k d a v a n je m b ilo č ita v e h ip o fiz e , bdio sam o to o rtik o tro p s m a n je n k o d v it ilig a . M u s s i u i M o r a t t u (P re ss m e d ic a l
no g h o rm o n a , k o j i se da d e la k o iz o lir a t i, j e r je te rm o sta ib ila n
1939/42, 844) u s p je lo 1 j e i z lije č it i lo k a ln o m a p lik a c ijo m m e la n o
i u ltra filtra jb ila in . T a j k o r t ik o t r o p n i h o r m o n u n e k o lik o s lu č a ­ tro p n o g h o r m o n a v it ilig o . M e la n o tr o p n i h o r m o n iz o lir a se iz
je v a s to ji u c e n tru e n d o k rin ih obolem ja. T a k o k o d h ip e r to n ije :
k r v i ta k o , da se u z m e je d n a žab a k o ja je d u lje v re m e n a s ta ja la
Jo re s (K l in . W o c h s c h r. 1935/11. 1348) na ša o je u m n o g im s lu ­
n a s u n č a n o m s v ije t lu č im e s u m e la n o fo re k o r e p o s ta le p o tp u n e ,
č a je v im a g e n u in e h ip e r to n ije k o r t ik o t r c p n i h o r m o n u u r in u .
o k r u g le i m a le . Ž a b a se u b ije i k o ža ra z r e ž e u m a le n e k v a
W e s t p h a l i S i e f e r t (Z e it . f. K l i n . M e d . 133/261 1938) p o ­
đ ra tić e od je d n o g m m i m e tn e u r in g e r . Is p it iv a n a k r v p o m ije š a
t v r d i li su te re zu lta te . O n i su č a k n a š li k o d n e k ih s lu č a je v a r e
se sa a ce to n o m , a ta lo g k o j i je na sta o se o t f ilt r i r a i suši je d a n
n a ln e h ip e r to n ije ta j h o r m o n u k r v i dl u r in u . In te re s a n tn o je
sat k o d 80° t e se e k s tr a h ir a sa 0,25i%j o c te n o m k is e lin o m . Taj|
ip a k s p o m e n u ti, da s u k o d g e n u in e h ip e r t o n ije o v i a u t o ri n a š li
se e k s tra k t d o d a je o n im k v a d r a t ić im a ž a b lje k o že u r in g e r u i
i je d a n e k s tra k t, k o ji k e m ijs k i s lič i h o r m o n u s tra ž n je g r e ž n ja
g le d a p o d m ik r o s k o p o m n a k o n je d n o g sata. A k o se m e la n o fo re
h ip o fize , a d je lu je n a d e k a p itira n o j m a č k i ta k o , dai p o v iš u j e
p o v e ć a ju i p o s ta n u n a r u b u n e ra v n e , o n d a j e p r is u t n o s t to g
k r v n i tla k , d a k le m u je d je lo v a n je p r a if e m o . W e s t p h a l i
h o r m o n a do ka za n a .
S i e f e r t s u p o š li ta k o d a le k o d a su n a v o d n o s d o b r im u s p je _
h o m d a v a li s e r u m h ip e r to n ič a r a a s te m č a rim a i b o le s n ic im a sa D i j a b e t o g e n i h o r m o n j e p r v i u t v r d i o H o u s s a y sa
p n e u m o n iijo m . N a la z k o rtiib o tro p n a g h o r m o n a k o d h ip e r to n ič a r a s v o jim p o z n a t im p o k u s o m đ a se n a p a n k r e e k t o m ir a n o m psu
te o re ts k i o p ra v d a v a z ra č e n je s u p r a r e n a lk i k o d h ip e r t o n ije p o diab etes p o p r a v lja n a k o n e k s tirp a c ije h ip o fiz e . O n n a s s p e c i­
R a a b u , j e r ako je z a h ip e r t o n iju o d g o v o r n a h ip e r fu n k c ija ja ln o in te re s ira k o d ju v e n iln o g d ija b e te s a , j e r ć e m o g a n a ć i u
k o re s u p ra re n a lk e , o n d a je i r a z u m l ji v o đa n a la z im o k o rt ik o ­ u r i n u ( H o u s s a y R e v . S oc. a rg . B ill . 9,262/1933), u z n e k e d ru g e
tr o p n i h o r m o n u p o v e ć a n o j m je r i. R a a b s a m g o v o r io je u n e ­ h o r m o n e k o je ćem o o d m a h n a v e s ti. D ia b e to g e n i h o r m o n o d re ­
k o j lip o itrin s fc o j supstancii, n o p o k a z a lo ise, da je to p o tp u n o đ u je m o n a p su i n j ic i r a ju ć i m u u r i n k r o z n e k o lik o da n a d o k se
id e n tič n o sa k o r t ik o t r o p n im h o rm o n o m , n e p o k a ž e p o v iš e n je k r v n o g šećera.

C u s h i n g o v a bo lest se je p r i j e s v o d ila s a m o n a h ip e r H o r m o n m i j e n e u g l j i k o h i d r a t a i h o r m o n
fu h k cd ju p r e d n je g re ž n ja h ip o fiz e u s m is lu p o v e ć a n e p r o d u k c ije m i j e n e m a s t i . I o n i d o la ze k o d ju v e n i ln o g diab etesa . T i
b o rtik o tn c p n o g h o rm o n a . N o n a s k o ro se p o k a z a lo da im a C u s s u dia b e te s i re z is te n tn i n a in s u lin ( B a r t l h e i m e r , K l i n . W s c h r.
h i n g a i b e z a d e n o m a h ip o fiz e , d a k le ta k o v ih , g d je n a la z im o 1939/1, 647). H o r m o n m ije n e u g ljik o h id r a t a s n iz u je g lik o g e n u
sam o ad e n o m k o r e s u p ra re n a lk e . J a s n o je , da je s lik a u olba j e t r i š ta k o ra . N o r m a ln o iz n a š a ta j g lik o g e n o k o 3 ,7 5 % . I n j i c i
slu č a ja ista, j e r je k o n a č n i efe k a t is t i t. j. h ip e r f u n k c ija k o re . r a n je m to g e k s tra k ta i z k r v i i l i u r in a p a d a o n č a k z a 9 9 % . I z
C u s h i n g im a s v o ju p o z n a tu s im p to m a to lo g iju k a o s k u p lja n je u r in a se d o b iv a ta k o , da se o b o ri sa 5 p u ta v e ć o m k o lič in o m
m asti, p la v o o k ru g lo lic e , p o d ig la b u lija , h ip e r to n ija , h ip e r g lik e a lk o h o la 8 0 % tn o g a i p e r e s a e te ro m . K o n a č n o se ta lo g , otopi
m dja, h ip e r trih o z a i h ip e rh o le s te rin e m iija , s tria e itd . N o Im a i u v o d i i i n j i c i r a š ta k o ru , k o je g a se n a k o n d v a sa ta u b i j e r e ­
m n o g o b la ž ih fo rm a , g d je m n o g i o d t ih s im p to m a n is u iz ra ž e n i. z a n je m g la v e i k o n t r o lir a g lik o g e n u je t r i. H o r m o n m ije n e m a s ti
B aš te la k e s lu č a je v e m o ć i ćem o d ia g n o s tic ira t i a n a liz o m h o r ­ u z r o k u je k e to n e m iju i k e t o n u r iju . V a d i se i z u r in a isto k a o i
m o n a . K la s ič n i C u s h i n g im a u k r v i i u r i n u p o v e ć a n e k o li­ h o r m o n m ije n e u g ljik o h id r a t a s a m o se o d ije li o d p r v o g a d ija ­
čin e k o rt ik o t ro p n o g h o rm o n a , m u š k o g s p o ln o g h o rm o n a , đ ia b e liz o m k o d p . H . 8. U p r in c ip u is to ta k o v a d i se i z k r v i i o p e t
to g enog h o r a m a i m e la n tro p n o g h o rm o n a , d o k je g o n a đ o tro p m o d je lju je đ ia liz o m je d a n o d d ru g o g a . H o r m o n m ije n e u g lj i k o ­
h o r m o n za č u d o n e g a tiv a n p re m d a p r ip a d a b a z o f iln im s ta n ic a m a h id ra ta đ ia liz ir a k o d k is e le r e a k c ije, a o n a j m a s t i k o d lu ž n a te .
p r e d n je g re ž n ja h ip o fize . K a d k a d a p r im je r ic e m o ž e m o u s ta n o ­ I on se i n j ic i r a š ta k o rim a te š k im o k o 150 g r i k o n t r o lir a u
v i t i s a m o a m e n o re u , a a n a liz o m n a đ e m o n o r m a ln e k o lič in e f o li u r i n u iz a 4 sata ( A b d e r h a l d e n H b u c h . Albt. V . T e i l 3 B z w .
k u la r n o g h o rm o n a i a n d ro s te ro n (i n e k ih d r u g ih a n d ro s te ro n u H ä lf t e B . 874). P o z i t i v n i n a la z o v ih h o r m o n a k o d ju v e n iln o g
s lič n ih s p o je v a ). T a k a v n a la z n a m v e ć o p r a v d a v a s u m n ju n a đis_ diab etesa im a i s v o j u te ra p e u ts k u v r ije d n o s t, j e r V is o k im d o ­
fu n k c iju h ip o fiz e u s m is lu C u s h i n g a . A k o im a m o i z r a z it i z a m a e stro ge n o g h o r m o n a m o ž e m o k a k o je Z o n d e k p o k a za o
C u s h i n g , a k o r t ik o t r o p n i h o r m o n je n e g a tiv a n , t r a ž it i ćem o b lo k ir a t i h ip o f iz u i tim e s p r ije č it i 'iz lu č iv a n je h o r m o n a . O s o ­
o pe t m u š k i s p o ln i h o rm o n , j e r ta j se u ob a s lu č a ja n a la z i u b ito će b i t i to o d k o ris ti, a k o s u t i d ija b e te s i r e z is te n t n i n a
o g r o m n im k o lič in a m a . N i je još sa m o r ije š e n o p ita n je , d a li se o n in s u lin .
s tv a ra i z iste o sno ve k a o i s a m h o r m o n k o r e i i i se u s u p ra re n a le ! H o r m o n k o re s u p ra re n a lk e . M a n ja k to g a h o r ­
n a la z i je d a n p o s e b a n lo j koijega iz lu č u je l V i n e s m ilsli, da su m o n a n e m o ž e m o d o k a z a ti d ir e k t n o u k r v i i l i u r in u a li ga m o ­
t o p r o m ije n je n e s tan ice k o r e i da sada m je s to h o r m o n a k o r e ž e m o d o k a z a ti in d ir e k t n o p o R i m l - u (Z s c h r . f. K l i n . M e d . 134/1.
lu č e a n d ro s te ro n , k o j i m u je k e m ijs k i do sta s lič a n d o k G r o l l
1938). R i m i im a d e s v o ju t e o r iju d je lo v a n ja h o r m o n a k o re . O n
m a n n g o v o r i o tz v . a n d ro g e n o j z o n i, k o ja n e m a n ik a k o v e v e z e
t v r d i , >da u s lije d 1 p o re m e ć e n e f o s f o r iliz a c ije u s ta n ic a m a n a s ta ju
s k o ro m .
n e k i p r o d u k t i, k o je s ta n ic a n e m o ž e iz b a c iv a t i p a u n j o j n a s ta je
S a m k rtik o rtro p n i h o r m o n 1iz k r v i iz o lir a m o ta k o , da b je ­ h ip e ro s m o za . U s l ij e d to ga o n a im b i b i r à u sebe v o d u , a o r g a ­
la n č e v in e o b o rim o sa s u lfo s a lic iln o m k is e lin o m i o d f ilt r ir a m o n a n iz a m d a b i s a č u v a o iz o to n iju k r v i iz b a c u je n a t r i u m C h lo rid .
B ü c h n e r u . D o b iv e n u te k u ć in u p ro m u ć k a m o sa C a r b o anim ai T i m e ra s te r e la t iv n a v r ije d n o s t k a liu m a u k r v i . T e s u p s ta n ce
liis da se letstrane e v e n t, p r is u t n i d r u g i h o r m o n i h ip o fize , onda k o je se n a la z e u s ta n ic i a d je lu ju o t ro v n o d o la ze d je lo m ic e i u
n e u t r a liz ir a m o i s ta v im o f i lt r a i p a r m in u t a u t o p lu k u p e lj o d k r v p a k a d ih iz o lir a m o i in j ic i r a m o z a m o r c u u z r o k u j u n e k e
100° d a u n iš tim o e v e n tu a ln o p r is u t n i gonado.tro.pni h o r m o n i to p r o m je n e n a s u p r a r e n a lc i. U z m e se je d n o 25 c c m s e ru m a , đ ia ­
in j ic i r a m o p o k u s n o j ž iv o t in ji. P o s to ji v iš e m e to d a k a k o se on l i z i r a se, e v e n tu a ln o u v a k u u m u s u š i i in j ic i r a in t r a p e r i ­
o d re đ u je n a ž iv o t in ji. T a k o o d A n s e l m i n a i H o f f m a n n _a to n e a ln o z a m o rc u . V e ć n a k o n 24 sa ta u ib ije m o z a m o rc a i p r e m a
(K l in . W o c h s c h r. 1933/11 1944) k o ji o d re đ u ju to d je lo v a n je n a k a ­ te ž in i s lu č a ja n a đ e m o p o ra s t te ž in e s u p ra re n a lk e , a h is to lo š k i
s t r ir a n im ž e n k a m a m iš a i p r o s u đ u ju d je lo tv o rn o s t p o p r o š ir e n ju n a đ e m o k o d la k š ih s lu č a je v a fin a z r n c a lip o iđ a i n a te č e n e s ta ­
zo n e fa s c ik u la te , d o k J o r e s (Z . f. ex p . M e d . 97.622/1936) r a d i isto n ic e k o re , d o k sa p o ra s to m te ž in e k lin . s lik e lip o id s v e v iš e
 549

n e sta je , s ta n ic e p o s ta ju a tro fič n e i c ije la k o ra je ja k o h ip e r e ro lo g a k o d m y a s te n ia e 'g ra v is, k o d k o je im a m a s u v iš a k h o lin e

m ič n a . V a lj a s p o m e n u ti, da o va r e a k c ija im a iz v a n r e d n u v r i j e d ­ s te ra ze u k r v i i r a d i to g a m a n ja k n a a c e tiD h o lin u . O v a j m a ­
n o st z a in te rn is ti! baš k o d s lu č a je v a g d je se n e m o ž e k li n i č k i m n ja k d o k a z u je m o in d ir e k t n o . H o li n e s t e r a z a c ije p a A c e tilh o lin
p r e g le d o m i l i a n a liz o m k a li ja i n a t r i j a u k r v i d o k a z a ti, d a li se u h o lin d o c te n u k is e lin u . D o d a m o l i o v a k o v o j k r v i s ta n o v itu
r a d i o h ip o f u n k c iji k o r e i l i n e . P re m a R i m l u d a d u se n a o v a j k o lič in u a c e t il h o li n a m o ra . o n b r z o da n e s ta n e ako je su v iš n a
n a č in p r e p o z n a t i v e ć i n a jp o č e tn iji s lu č a je v i A d d i s o n a . T e este raza p ris u tn a . T o d je lo v a n je is p it u je se n a d e n e rv ira n o j
p o k u s e p o t v r d ili su M o l n a r i P e t r a n y (K l in . W o c h s c h r. d o rz a ln o j m u s k u la t u r i p ija v ic e , k o ja jo š k o d k o n c e n tr a c ije 1 0 8
1939/11 191). J a s a m a n a liz ira o 2 s lu č a ja sa o d je la p r im a r iu s a a c e t il h o li n a p r a v i v i d l j i v e k o n t ra k c ije . N a z o r i o to m e d a li o v a
G r o s s ma a n n a . J e d a n je b io iz r a z it i A d d i s o n a k o d d ru g o g m etod.a v r i j e d i u lit e r a t u r i s u p o d v o je n i.
je p o s to ja la te k s u m n ja n a h ip o f u n k c iju k o re . O b a p o k u s a is­ M e to d e k o je s a m n a v e o za is ta o m o g u ć u ju la k š u d ia g n o zu .
p a la s u p o z it iv n o u s m is lu A d d i s s o n a . J a m is lim da s u p o s ta le i za d ia g n o s tik u i za n a u č n i r a d isto
T i r e o t r o p n i h o r m o n . F e l l i n g e r (W ie n . A r c h . f. ta ko p o tre b n e k a o i k e m ijs k e m e to d e , k o je su se v e ć ta k o ra s
In n e r e M e d . 29, 375, 1936) o p is a o je dosta k o m p lic ir a n u m e to d ik u p r o s tr a n ile u b o ln ic o m p o g o n u i d a b i i h tre b a lo u v e s ti j e r
o d r e đ iv a n ja tir e o tr o p n o g h o r m o n a u k r v i i t v r d i o je d£ m u je s u p o s ta le s a s ta v n i dio m o d e r n e d ia g n o s tik e .
u s p je lo iz o lir a t i g a i o d je lit i ga o d tir o k s in a , j e r u e k s tra k tim a
U d is k u s iji s u d je lu ju :
n ije b ilo jo d a . T e e k s tra k te je in jic ir a o z a m o r c im a i g le d a o
p r o m je n e n a n jih o v o j š titn ja č i. M e đ u t im n i j e s a m a u t o r n it i P r o f . dr. Ć e p u l i ć : U v e z i s p r e d a v a n je m g, d r.
ik a d a ik o p o s lije te p o k u s e p o n o v io ; iz g le d a da je ta m e to d ik a š t e r n a h t i o b i iz n ije t i i n e k e r e z u lt a te m o j i h is p it iv a n ja o u t je ­
z a ta jila . c a ju h o r m o n a n a tu b e r k u lin s k u re a k c iju . J a ću to s v o je v re m e n o
S e k s u a l n i h o r m o n i i z o li r a j u se iz u r in a , ta k o , da se o p š irn o p u b lic ir a ti. T a k o n . p r . d a v a ju ć i tir o k s in , e k s tra k t
e k s tr a h ir a ju sa b e n zo lo m . B u d u ć i da s u o n i v e z a n i, tre b a d o d a ti o v a r ija , e k s tra k t testisa i t. d. k r o z d u lje i l i k ra ć e v r ije m e , m o ž e
s o ln e k is e lin e d a se n a jp r i je i z v r š i h id ro liz a . B e n z o l se u v a ­ t u b e r k u lin s k a r e a k c ija p o s ta ti p o z it iv n a . J a s a m r a d i to g a , da
k u u m u o d s tra n i i h o r m o n o to p i u m a s lin o v o m u l j u te i n j ic i r a u b r z a m tu b e r k u lin s k u r e a k c iju k o m b in ir a o t u b e r k u lin s n e k im
k a s tr ir a n o j ž e n k i m iš a a k o d m u šk o g h o rm o n a k a s tr ir a n o m h o r m o n im a — i o d is ta s a m d o b io p o ja č a n je i o s la b lje n ie re a k ­
k o k o tu . M juški s p o ln i h o r m o n j e v a ž a n z a d ia g n o z u C u cije , k a tk a d u z n a tn o j m je r i. O v e p o k u s e iz v o d io s a m i k o d
s h in g a . e n d o k rin ih o b o lje n ja i op a zio s a m n . p r . da a k o k o d B a s e d o w
l je v e b o le s ti d a je m o u z t u b e r k u lin i h o r m o n p r e d n je g re ž n ja
A d r e n a l i n . D a n a s n e p o s to ji jo š m e to d a b io lo š o g o d re ­
h ip o fiz e to i v r l o ja k e tu b e r k u lin s k e r e a k c ije p o s ta ju n e g a ­
đ iv a n ja a d re n a lin a . P re n e s e m o l i k r v sa ž iv o t in je i l i č o v je k a
tiv n e . K o d d ija b e tik a p o s ta je tu b e r k u lin s k a re a k c ija d o d a tk o m
in tr a v e n o z n o je d n o j ž i v o t i n j i k o d k o je r e g is t rira m o k r v n i tla k
in s u lin a ta k o đ e r n e g a tiv n a . O v o iz n o s im .radi toga, j e r b i n a ta j
u a r t e r iji, d o b it ćem o p r ij e p a d k r v n o g tla k a n e g o p o ra s t, j e r načita. m o g ]! tuberkuililrusku r e a k c ij u (u p o tre b iti k a o in d ik a to r i
o n e m in im a ln e d o ze k o je s m o p r e n ije li iz a z iv a ju k a k o je p o ­ d ija g n o s tič k i m o m e n a t i za u v i d ul kompticiirainio, e n d o k rin o z b i­
zn a to p a d a n e p o ra s t k r v n o g tla k a . J a m i s li m d a se u o p ć e ne će v a n je te z a i z g r a d n j u e n d o k rin o g s p e k tra .
m o ć i iz g r a d it i je d n a m e to d a , k o ja b i b ila o s n iv a n a n a p o v iš e n ju
P ro f. B o t t e r i : Z a n i m lj iv a i s p it iv a n ja i o p a ž a n ja g. p ro f.
k r v n o g tla k a e k s tra k tim a a d re n a lin a iz k r v i , baš zb o g p r e
Cepulićai m o g la b i z a is ta om ogućiti! iz r a d u m e to d a z a is p it iv a n je
m a lih do za k o je u z r o k u j u p a d a n e p o ra s t. B r ü c k e i j a sm o u
h o rm o n sk o ,g s p e k tra .
b e č k o m f a r m a k o lo š k o m in s t it u t u k o d je d n o g a d e n o m a m e d u le
s u p r a r e n a lk e u s p je li m e đ u t im d o k a z a ti a d re n a lin k e m ijs k o m III. E v e n t u a l i j e . K a k o se v iš e n it k o n e j a v lj a za
m e to d o m k o jo m j e L ö w y d o k a z iv a o a d re n a lin k o je g j e d o b iva o r ije č , z a h v a lju je p r e d s je d n ik gg. p re d a v a č im a i p ris u tn im , č la ­
u ž a b lje m s rc u đ ra ž e n je m s im p a tik u s a . S e r u m se d ia iiz ir a , n o v im a te iz v je š ta v a , da će se s lije d e ć a s je d n ic a o d rž a ti u lis to ­
z a lu ž i sa N/10 N a O H . S a d on f lu o re s c ir a kod u lt ra v io le tn o g p a d u , j e r sa d p o č in ju fe r ije . Z e li s v im a u g o d a n o d m o r i m o li,
s v ije t la z e le n o jo š u r a z r e đ e n jim a a d re n a lin a 10,7. da u je se n p o n o v n o z a p o č n u s m a r l j i v i m r a d o m u našem d ru ­
A ce tiilch o lin je u p rv o m re d u in te re s a n ta n za n e u ­ š tv u . U 8 s a ti i 15 m in . z a k lju č u je s je d n ic u .

Književnost.
D r . J . B r e i t e n f e l d d r. D . R i e s s n e r D o c . d r . S m o ­ O s im s p o m e n u te g r u p e is p ra v n o d ija g n o s t ic ir a n ih i o p e rir a ­
k v i n a ; S u b d u r a ln i h e m a to m . n i h s lu č a je v a o b r a đ u ju a u t o ri još d v ije g r u p e s lu č a je v a . N a j ­
p r i j e o p is u ju s lu č a je v e n e d ia g n o s tic ir a n ih o b đ u c ira n ih h e m a ­
» Z a s lu g o m m o d e rn e n e u r o k ir u r g ije i n je z in ih p io n ir a u z ­ to m a iz p r ija š n jih v re m e n a , a d a lje p r ik a z u ju jo š m a lu g r u p u
d ig n u to je to , do n e d a v n a te k a k a d e m s k o p it a n je u m e d ic in i, n a s lu č a je v a g d je se je m is lilo , n a m o g u ć n o s t h e m a to m a , a li se ip a k
je d n o o d n a jz a h v a ln ijih p o d ru č ja o p e ra tiv n e te ra p ije u n e u ro ­ n ije m o g a o sa s ig u rn o š ć u d ija g n o s tic ir a ti i l i se o p is u ju s lu č a je v i
k i r u r g i j i « . O v i m r ije č im a o d r e d ili su a u t o ri i s v r h u s v o je m o ­ d r u g ih o b o lje n ja , g d je je d o la z ila u o b z ir m o g u ć n o s t s u b d u ra l­
n o g ra fije , p lo d ra d a , n a s to ja n ja i u s p je h a ra d n e z a je d n ic e za ­ n o g h e m a to m a .
g re b a č k e k lin ik e . U to j m o n o g r a f iji n a jp r i je je v r l o z o rn o i r a ­ N a ta j n a č in je p a to lo šk a a n a to m ija k li n i k a i t e ra p ija o v e
z u m lj iv o p r ik a z a n a a n a to m ija i fiz io p a to lo g ija s u b d u ra ln o g k lin ič k e s lik e te m e ljito o b ra đ e n a i sa s v ih s tra n a đ is k u tira n a ,
p ro s to ra , n a d a lje h is t o rija p a to lo šk e a n a to m ije s u b d u ra ln o g h e ­ ta k o da s v a k i čita la c d o b ije z o r n u ii ja s n u s lik u o v o g o b o lje n ja .
m a to m a , n a d a lje n je g o v a k li n i k a a k o n a č n o je d e ta ljn o , is c rp iv o K a k o s ä m k ir u r š k i z a h v a t spad a m e đ u n a jla k š e z a h v a te
i k r i t i č k i o b ra đ e n v la s t it i m a t e r ija l i v la s t ita o p a ža n ja .
k i r u r g i j e lu b a n je , d r ž im da je m o ž e u s lu č a ju p o tre b e i s v a k i
S u b d u r a ln i h e m a to m n ije o d viš e r ije t k o o b o lje n je . U p a to k ir u r g , k o ji se. b a v i o p ć o m k ir u r g ij o m , b e z ik a k o v ih poteškoća
lo š k o a n a to m s k o m in s titu t u za g re b a č k o g m e d . f a k u lte ta b ilo je p ro v e s ti i ča k n a m a n ji m k ir u r š k i m o d je lim a . N a r o č it o k o d
o d 640 o b đ u c ira n ih s lu č a je v a 18 s u b d u r a ln ih h e m a to m a . D o god . tr a u m a ts k ih o b o lje n ja m o ć i će se iz k a ra k te ris tič k e a n a m n e ze
1939. k lin ič k a b o ln ic a n i j e im a la n i .je d a n d ija g n o s t ic ir a n i s lu č a j često b e z po te ško ća p o s ta v iti d ija g n o z a i m n o g i će se s lu č a j,
suibđ. h e m a to m a , a o d t o g v re m e n a s u 6 s lu č a ja is p r a v n o d ija g ­ in a č e osuđ en n a s m rt, m o ć i o z d r a v iti. Z a is ta spad a m e đ u li j e č ­
n o s t ic ir a n i i p r iv e d e n i p r im je r e n o j te ra p iji. A k o se im a n a u m u n ič k e d o ž iv lja je n a jv e ć e g z a d o v o ljs tv a k a d se s lik a s o m n o le tn o g ,
d a n e o p e r ira n i s u b d u ra ln i h e m a to m d a je a p s o lu tn u le ta ln u p r o ­ d e lira n tn o g i b e sp o m o ćn o g b o le s n ik a n a k o n što se e v a k u ira o
g n o zu , razatoibe se k o lik i j e tim e . p o s tig n u t n a p re d a k . h e m a to m , n e k o lik o sati k a s n ije to lik o p r o m ije n i da je b o le s n ik
D o to g v e lik o g n a p re d k a u p o z n a v a n ju p a to lo g ije i k lin ik e b is ta r, r a z g o v o r lj i v i č a k n e r a z u m ije zašto m o r a osta ti još d a lje
s u b d u ra ln o g h e m a to m a d o v e lo je u s a v rš a v a n je d ija g n o s tič k ih p o ­ u k re v e t u .
m a g a la p o n a jv iš e izna ša šće n o v i h re n tg e n o io š k ih m e to d a . — V e lik a je za s lu g a a u to ra da s u p o z n a v a n je to g o b o lje n ja
S je d n e s tra n e v e n t r ik u lo g r a f ija , a n a ro č ito a r te r io g ra f ija , k o ju p o p u la r iz ir a li, a m e d ic in s k o m fa k u lte tu , n a k o je m je m o n o g r a fija
je u v e o u k l i n i k u E g a z M o n iz , d a la j e m o g u ć n o s t d ija g n o s tic i­ n a sta la , s lu ž i n a čast. D r . I. H e r c o g .
r a n ja to g o b o lje n ja sa s k o ro a p s o lu tn o m to čno šću . P r ik a z u tih
m e to d a u opće i n jih o v o j p r im je n i n a v la s t ito m m a t e r ija lu p o ­ M o n o g r a f ija je iza š la u R a d io lo š k o m g la s n ik u , a posebni
s v e ć e n je v e li k dio m o n o g r a f ije . D v a d e s e t te h n ič k i s a v rš e n ih i
o tis a k d o b iv a se u c e n tra ln o m re tg . in s t it u t u i l i u k n j iž a r i V a s ić
k ra s n ih r e p r o d u k c ija re n tg e n o g ra m a p o m a ž u r a z u m ije v a n ju p r i ­
k a za a u to ra . i H o rv a t.
550

Iz Hrvatskog liječničkog Zbora.

KALENDAR S K U P Š T IN A I S E K C IJ A Z B O R A L IJE Č N IK A O p r e h r a n i našega n a ro d a .

5. X I . 1940. u 18 sa ti: U v e z i sa g la v n o m g o d iš n jo m s k u p š tin o m Z b o r a u s ije č n ju

1941. o d rž a t će se n i z p r e d a v a n ja o to j te m i.
H r v a t s k o n e u r o lo š k o p s ih ija t r ič k o d ru š tv o u p re d a v a o n ic i
o č n o ž iv č a n e k lin ik e , K u k o v ić e v a 1. P re d a v a n ja će o d rž a ti:
D oc. D r. R. H a u p t f e l d : F iz io lo g ija p re h ra n e .
7. X I . 1940. u 18 sa ti:
D r. N ik o la N ik o l ić : O snovna p ita n ja p re h ra n e našega
H r v a ts k o d ru š tv o za in t e r n u m e d ic in u u p r e d a v a o n ic i H r v a t ­ n a ro d a .
s k o g lije č n ič k o g d o m a , S u b ič e v a 9. P ro f. D r . B r a n k o D r a g i š i ć i D r. Nada K o v a č e v i ć :
P r e h r a n a naše d o je n č a d i i djece.
12. X I . 1940. u 18 sa ti:
D o c .« D r . D in k o S u č ić : P r e h r a n a i bolest.
H r v a t s k o e le k t r o r a d io lo š k o d ru š tv o u p r e d a v a o n ic i očn o
ž iv č a n e k lin ik e , K u k o v ić e v a 1. *

14. X I . 1940. u 18 sa ti: N o v i č la n o v i p r is t u p ili u H r v a t s k i lije č n ič k i Z b o r ;

iz v a n r e d n a m je s e č n a s k u p š tin a H r v a t s k o g lije č n ič k o g Z b o r a D r . R a tk o G a l e t o v i ć , l i j e č . p r i p r a v n i k , Z a g re b , d r. B a l­
U p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a , S u b ič e v a 9. do M a r d n o v i ć , opć. lije č ., D u b r o v n ik , d r. I v a n M r i j a k ,
lije č n ik O u z o r a , B o ro v o , d r. V i t o ld R i t t e r m a n n , opć. lije č .,
19. X I . 1940. u 20 s a ti: B os. S a m a c , d r. E d i t V o n d r a c e k R e t h y , p r a k t. lije č .,
H r v a t s k o o fta lm o lo š k o d ru š tv o u p r e d a v a o n ic i o č n o ž iv č a n e D a ru v a r.
k lin ik e , K u k o v ić e v a 1. *

21. X I . 1940. u 18 sa ti: U m r l i č la n o v i

H r v a t s k o k ir u r š k o d ru š tv o u p re d a v a o n ic i k ir u r š k e k lin ik e , D r . D r a g u t in W e i s s , g ra d . f iz ik , K r iž e v c i, d r. I v o M a
D ra š k o v ić e v a 19. tanić, s r. lije č n ik , V a lp o v o . P o č a s n i i d o p is n i č la n Z b o r a
d r. M ila n J o v a n o v i ć B a t u t , k r . j. r . p ro fe s o r h ig ije n e u
26. X I . 1940. u 18 sa ti:
m ., B e o g ra d .
H r v a ts k o d e r m a to v e n e r o lo š k o 1 d r u š tv o u p r e d a v a o n ic i đ e r
*
m a t o v e n e r o lo š k e k lin ik e , S a la ta .
P o k lo n i u d je la Z a d r u g e za p o d iz a n je lije č n ič k o g d o m a u Z a g re b u
28. X I . 1940. u 18 sa ti:
D r . M ir o s la v S l e z i n g e r , lije č n ik O u z o r a , Z a g re b , po­
R e d o v ita m je s e č n a s k u p š tin a H r v a t s k o g lije č n ič k o g Z b o r a u
k lo n io je 1 u d je l u v r ije d n o s t i o d D i n 200.— .
p r e d a v a o n ic i H r v a t s k o g lije č n ič k o g d o m a u S u b ić e v o j 9.
Z b o r se d a ro v a t e lju z a h v a lju je .
29. X I . 1940. u 18 sa ti:
V i v a n t sequentes!
H rv a ts k o p e d ija t rič k o d r u š tv o u p r e d a v a o n ic i p e d ija tr.ič k e
k lin ik e , S a la ta . *

T o č a n ra s p o re d p o je d in ih s k u p š tin a u d n e v n im n o v in a m a P o k lo n i b ib lio te c i Z b o r a lije č n ik a :

n e k o lik o da na p r ije s k u p š tin e o d n o s n o sastanka. U d o v a d ra M . D e ž m a n a : 273 k o m . m e d ic , k n jig a , 45 r a z ­
n ih k o m p le tn ih i n e k o m p le tn ih g o d išta m e d ic in s k ih časopisa.
*
D r. V . F r a n k o v i ć : 14 n e k o m p le t n ih g o d iš ta r a z n ih m e ­
D ije t e t ik a u lije č n ič k o j p ra k s i. dic. časopisa.
D r . S. G o j t a n : 40 k o m . r a z n ih m e d ic in s k ih k n jig a , 20 r a z ­
G o sp. d r. B e n o S t e i n n a ja v io je s e m in a r p o d n a s lo v o m :
n ih n e k o m p le t n ih časopisa k a o i p o je d in ih b r o je v a n e k ih časo­
» D ije te t ik a u lije č n ič k o j p ra k s i«.
pisa.
P o ta n je j a v it će se p r a v o v r e m e n o .
D r . J . P a l e č e k : 8 k o m . m e d ic in s k ih k n jig a i n e k o lik o
* b r o je v a s t a r ijih go d išta » L ije č n ič k o g V je s n ik a « .
S a n a to r ij Z e l e n g a j : 9 k o m p le tn ih i n e k o m p le t n ih g o d i­
S e m in a r » M e d ic in s k i o s n o v i o s ig u ra n ja ž iv o ta «
šta » L i je č . V je s .« , 1 m e d ic , k n jig u .
i U v o d u p ro g n o s tik u in te rn e m e d ic in e .)
D r . S . S t a n k o v i ć : 120 k o m . r a z n ih m e d ic , k n jig a , 5 r a z ­
što će ga o d rž a v a ti g. p r im . d r . Maikso G r o s s m a n n , r a v ­ n ih m e d ic in s k ih časopisa k o m p le tn ih g o d išta k a o i p o je d in ih
n a te lj s a n a to rija M e r k u r i h o n o ra r n i n a s ta v n ik v is o k e k o m e r b r o je v a .
cia ln e ško le u Z a g re b u , za p o č in je u u to ta k >dne 12. X I . 1940. u
Z b o r se d a ro v a t e ljim a n a js r d a č n ije z a h v a lju je .
18 sati u p re d a v a o n ic i H r v . lije č n ič k o g D o m a , S u b ič e v a u lic a 9.
D a ljn ja p r e d a v a n ja u s e m in a ru o d rž a v a t će se p r e m a d o ­ *
g o v o ru p re d a v a č a sa s lu š a č im a .
K n ji ž n ic a H r v a t s k o g lije č n ič k o g Z b o r a
K o le g e , k o j i že le p r is u s t v o v a ti o v o m s e m in a ru , n e k a se iz v o le
ja v it i T a j n i š t v u H r v . lije č n ič k o g Z b o r a , Š uibićeva 9. te i. 85 7 9 . o tv o re n a je p o n e d je ljk o m i č e t v r tk o m o d 17— 19.30 sati.

Razne vijesti.
O s o b n e v ije s t i D r . M a r ija n a H er m a n F i š e r , te h n ič k i v iš i p r is t a v V I .
p o lo ž a jn e g r u p e 1. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d H ig ije n s k o g z a v o d a u
O d lu k o m B a n a H r v a t s k e u n a p r e đ e n i su:
Z a g r e b u za te h n ič k o g n a d z o r n ik a V . p o lo ž a jn e g r u p e isto g
D r . V la d im ir Ć e p u l i ć , iz v a n r e d n i s v e u č iliš n i p ro fe s o r I V . za v o d a .
p o lo ž. g ru p e , 1. stepena M e d ic , f a k u lte ta S v e u č iliš ta u Z a g re b u ,
D r . M a r i ja L j u b i ć v iš i z d r a v , p r is t a v V I . p o lo ž a jn e g ru p e
z a izv a n re d n o g ; s v e u č iliš n o g p ro fe s o ra I I I . p o lo ž. g ru p e , 2. ste­
1 p e rio d s k e p o v iš ic e k o d Š k o ls k e p o lik lin ik e u Z a g re b u , za
pe n a istog fa k u lte ta .
z d ra v , n a d z o r n ik a V . p o lo ž. g r u p e iste p o lik lin ik e .
D r . F r a n j o K o c u v a n , z d ra v , s a v je tn ik , I V . p o lo ž. g ru p e D r . S re ć k o M i h a l i ć v iš i z d r a v , p r is t a v V I . p o lo ž. g r u p e
1. stepena, 3. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d o d je la za na ro d n o , z d r a v lje 1 p e rio d s k e p o v iš ic e k o d Š k o le N a r . z d r a v l ja u Z a g re b u za
B a n s k e V la s t i u Z a g re b u za z d ra v s tv e n o g s a v je tn ik a I I I . p o lo ž. z d r a v , n a d z o r n ik a V . p o lo ž a jn e g r u p e is te škole.
g ru p e , 2. stepena k o d iste B a n s k e V la s ti.
D r . N ik t o p o lio n Č e r n o z u b o v v iš i z d r a v , p r is t a v V I .
D r . P e ta r J u r i š i ć z d ra v . n a d z . I V . p o lo ž. g ru p e 2 ste­ p o lo ž. g r u p e k o d O d je la za n a ro d n o z d r a v l je B a n s k e V la s t i u
p e n a 1 p e rio d s k e p o v iš ic e k o d Z a v o d a z a k o n t r o lu lije k o v a Z a g re b u z a z d ra v , n a d z o r n ik a V . p o lo ž. g r u p e is te Banske
b io lo š k o g p o d r ije t la u Z a g re b u , z a z d r a v , s a v je tn ik a I V . p o lo ž a j­ V la s ti.
n e g r u p e 1. step ena k o d is to g Z a v o d a . D r. M i la n Bedenić, v iš i zd ra v , p r is t a v V I. p o lo ž a jn e
 551

g r u p e k o d D o m a N . Z . u O s ije k u za z d ra v , n a d z o r n ik a V . p o ­ D r . M a r ija B e l a v i ć , z d r a v . n a d z. V . p o lo ž. g ru p e 1. p e ­
lo ž a jn e g r u p e istog D o m a . rio d s k e p o v iš ic e k o d D o m a N a r . Z d r . n a S u š a k u za z d r a v , n a d ­
D r. B r a n im ir B i v a l v iš i z d ra v , p r is t a v V I. p o lo ž a jn e z o rn ik a I V . p o lo ž. g r u p e 2. step ena istog D o m a .
g ru p e 1 p e rio d s k e p o v iš ic e , k o d o d je la za n a ro d , z d r a v . B a n s k e D r . K r e š i m ir S o m o d j i , s re s k i lije č n ik V I . p o lo ž. g ru p e
V la s t i .u Z a g re b u za z d r a v , n a d z o r n ik a V . p o lo ž a jn e g r u p e iste 1. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d s r. n a č e ls tv a u N o v o j G r a d iš k i, za s r.
Banske V la s ti. lije č n ik a V . p o lo ž. g r u p e is to g n a č e ls tv a .
D r . A n g e lin a M o j i ć I v a n o v i ć v iš i z d ra v , p r is t a v V I .
D r. F ra n e M i h a l j e v i ć , p r im a r n i lije č n ik V I . p o lo ž.
p o lo ž a jn e g r u p e 1 p e rio d s k e p o v iš ic e k o d o d je la za n a ro d n o
g ru p e k o d B o ln ic e za z a ra z n e b o le s ti u Z a g re b u , za p r im a r n o g
z d r a v l je B a n s k e V la s t i u Z a g re b u za z d ra v s tv e n o g n a d z o r n ik a
lije č n ik a V . p o lo ž a jn e g r u p e iste b o ln ic e .
V . p o lo ž a jn e g ru p e iste B a n s k e V la s ti.
D r . S tje p a n S a b l j a k , o p ć in s k i lije č n ik V I I . p o lo ž. g ru p e
D r . A n t e V u l e t i ć , v iš i z d r a v , p r is t a v V I . p o lo ž a jn e g r u p e
1. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d u z a d ru ž e n e z d r a v . o pć. M u r s k o S re
k o d za v o d a za k o n t r o lu lije k o v a b io lo š k o g p o r ije k la u Z a ­
đišće, za opć. lije č . V I . p o lo ž. g r u p e iste općine.
g re b u , za z d ra v , n a d z o r n ik a V . p o lo ž a jn e g r u p e k o d is to g Z a ­
voda. D r . S ta n k o I b l e r , v iš i z d r a v , p r is t a v V I I . p o lo ž. g ru p e
D r . B r a n k o K u r a j d c a , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g ru p e k o d In s titu t a z a tu b e r k u lo z u u Z a g re b u , z a v iš e g z d r a v , p r i ­
k o d b a n . b o ln ic e u Š ib e n ik u z a asistenta V I . p o lo ž. g r u p e iste s ta v a V I . p o lo ž. g ru p e istog In s titu ta .
b o ln ic e . D r . M ih a jlo K u n o v i ć , s re s k i lije č n ik V I I . p o lo ž. g ru p e
D r . D r a g a V e i n b e r g e r , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g r u p e 1. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d s r. n a č e ls tv a u P e ru š ić u za sre sko g
k o d Z a k la d n e b o ln ic e u Z a g re b u za asistenta V I . p o lo ž a jn e lije č n ik a V I . p o lo ž. g r u p e is to g sreza.
g r u p e iste b o ln ic e . D r . A n t u n N a j ž a r , o pć. lije č . V I I . p o lo ž. g r u p e 1. p e ­
D r . S ta n is la v Ž u p i ć , asistent V I I . p o lo ž. g r u p e k o d b o l­ rio d s k e p o v iš ic e k o d u z a d r u ž e n e z d r a v . o pć. S v . P e te r O r e
n ic e z a ž iv . i d u š e v n e b o le s ti u V r a p c u , z a asisten ta V I . p o lo ž. h o v e c za o p ć lije č . V I . p o lo ž: g r u p e iste o p ćin e .
g r u p e is te b o ln ic e . D r . J o s ip Z a r d i ć , opć. lije č . V I I . p o lo ž. g r u p e 1. p e r io d ­
D r . J u r a j D ev e r i ć , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g ru p e k o d s k e p o v iš ic e k o d u z a d r u ž e n e z d r a v , o p ć in e O r le , z a opć. 'liječ.
b a n . Ije č il. u K r a lj e v i c i, za asiste n ta V I . p o lo ž . g r u p e istog V I . p o lo ž. g r u p e iste o p ćin e .
lje č iliš ta . D r . I v o Š p a n i ć , opć. lije č . V I I I . p o lo ž. g r u p e 1. p e r io d ­
D r . A n t e M e r d ž o , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g r u p e kod sk e p o v iš ic e k o d u z a d r u ž e n e z d r a v , o p ć in e K r a š ić , za o pć.
b o ln . z a z a r a z n e b o le s ti u Z a g re b u , za asisten ta V I . p o lo ž a jn e lije č n ik a V I I . p o lo ž. g r u p e is te općine .
g r u p e is te b o ln ic e . D r . B o žo M i l u t i n o v i ć, s re s k i lije č n ik V I I I . p o lo ž.
D r. V e ra M a r k o v i n o v i ć , asisten t V I I . p o lo ž. g ru p e g r u p e 1. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d s r. n a č e ls tv a u V o j n i ć u za
k o d Z a k la d n e b o ln ic e u Z a g re b u , za asisten ta V I . p o lo ž a jn e s re sk o g lije č n ik a V I I . p o lo ža jn e g r u p e is to g sre za.
g r u p e iste b o ln ic e .
D r . A n t e V o d a n o v i ć , opć. lije č n ik V I I I . p o lo ž . g ru p e ,
D r . A n a s t a z ija V u k o v i ć , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g r u p e k o d u z a d ru ž e n e z d ra v , o p ć in e u R a v n o j g o ri, z a opć. lije č n ik a
k o d B o l. M . S . u Z a g re b u , za asistenta V I . p o lo ž a jn e g ru p e iste V I I . p o lo ž. g r u p e is te o pćine .
b o ln ic e .
D r . I v a n Ž u p a n č i ć , o pć. lije č n ik V I I I . p o lo ž. g r u p e 1.
D r . L a đ is la v J u r i č i ć , asisten t V I I . p o lo ž a jn e g r u p e k o d p e rio d s k e p o v iš ic e , k o d u z a d r u ž e n e z d r a v , o p ć in e u Š a r e n g r a đ u
b a n . b o ln . u S la v . B r o d u , za asistenta V I . p o lo ž a jn e g r u p e iste za o pć. lije č . V I I . p o lo ž. g r u p e is te o p ćin e .
b o ln ic e .
D r . A le k s a p d a r S t e i u f l , s re s k i li j e č n i k V I I I . p o lo ž.
D r . S ta n k o C e s a r e e , a s isten t V I I . p o lo ž. g r u p e kod
g r u p e k o d s r. n a č e ls tv a u V i r o v i t i c i , za s r. lije č n ik a V I I . p o ­
b o ln . M . S . u Z a g re b u , za asistenta V I . p o lo ž. g r u p e iste b o l­
lo ž. g r u p e is to g sre za.
nic e .
. D r . Z o r a G o l d s c h m i d t , , asisten t V I I . p o lo ž. g ru p e D r . T o m o D o d o j a z d r a v , v je ž b e n ik o d V I I I . p o lo ž. g r u p e
k o d b a n , b o ln ic e u P a k r a c u , za asisten ta V I . p o lo ž . g r u p e iste k o d u z a d r u ž e n e z d ra v s tv e n e o p ć in e u N o v a l ji za o p ć in s k o g
b o ln ic e . lije č n ik a u V I I I . p o lo ž . g r u p u k o d iste u z a d r u ž e n e z d r a v , o p ­
ćine.
D r . M ih a jlo P r a ž i ć , s e k u n d a rn i lije č n ik V I I I . p o lo ž.
g r u p e k o d Z a k l. b o ln . u O s ije k u , z a asisten ta V I I . p o lo ž . g ru p e D r . Z la ta T o m č i ć , p r iv a t n i lije č n ik i z M a je za z d ra v ,
iste b o ln ic e . v je ž b e n ik a o d V I I I . p o lo ž a jn e g r u p e k o d B a n o v in s k o g lje č iliš ta
u N o v o m M a ro f u .
D r . V la h o N o v a k o v i ć, z d r a v , p ris t. V I I I . p o lo ž. g ru p e
k o d D o m a N a r . Z d r a v , u D u b r o v n ik u za v iš e g z d r a v , p ris t a v a D r . L a d is la v N o v a č i ć lije č n ik iz Z a g re b a za z d ra v ,
V I I . p o lo ž. g ru p e is to g D o m a . v je ž b e n ik a od V I I I . p o lo ž. g r u p e k o d b o ln ic e za ž iv č a n e b o ­
le sti u V r a p č u .
D r . V e l i m i r U r l i ć , z d r a v , p r is t a v V I I I . p o lo ž . g r u p e k o d
H ig . Z a v . u S p lit u , za v iš e g z d r a v , p r is t a v a V I I . p o lo ž. g ru p e D r . A n t e D e p r a t o , z d r a v , n a d z o r n ik I V . p o lo ž . g r u p e
is to g Z a v o d a . 2 . step ena k o d o d je lje n ja z a s o c ija ln u p o lit ik u i n a ro d n o z d r a ­
v l j e k r . b a n s k e u p r a v e ze ts k e b a n o v in e u C e t in ju za z d r a v ,
D r . O lg a U g l j e š i ć N i k o l i ć , z d r a v , p r is t a v V I I I . p o ­
n a d z o r n ik a i v . d. p re d s to jn ik a I V . p o lo ž a jn e g r u p e I I . step ena
lo ž. g r u p e k o d D o m a N a r Z d r a v , u V u k o v a r u , za v iš e g z d r a v ,
k o d D o m a n a ro d n o g z d r a v lja u D u b r o v n ik u .
p ris t a v a V I I . p o lo ž. g r u p e is to g D o m a .
D r . B o r i v o j V i r o u b a l , s e k u n d a rn i lije č n ik V I I I . p o lo ž. D r . I v a n B a k r a n , p r iv a t n i lije č n ik i z S is k a z a z d r a v ,
g r u p e k o d b a n. b o ln . u B io g r a d u n . m ., z a asistenta V I I . p o lo ž. v je ž b e n ik a o d V I I I . p o lo ž. g ru p e k o d b a n . b o ln . u S la v . B r o d u
g r u p e is te b o ln ic e . po n a tje č a ju .

D r . E u g e n N e ž i ć , z d r a v , n a d z o r n ik V . p o lo ž. g r u p e k o d D r . K r e š i m ir V a l j i n , z d r a v , v je ž b e n ik o d V I I I . p o lo ž.
H ig . Z a v o d a u S p litu , za z d r a v . n a d z . I V . p o lo ž. g r u p e 2 ste­ g r u p e k o d U z a d r u ž e n e z d r a v , o p ć in e u Č it lu k u za o p ć in s k o g
pen a is to g za v o d a . lije č n ik a u V I I I . p o lo ž a jn u g r u p u k o d iste z d ra v , o p ćin e .

D r . L o v r o D o j m i , z d r a v . n a d z. V . p o lo ž . g ru p e k o d D o m a D r . L j u b i c a P a đ e n P l a v š i ć , p r iv . lije č n ik i z A p a t in a
N a r . Z d r a v , u M o s t a r u z a z d r a v . n a d z . I V . p o lo ž. g r u p e 2. ste­ z a z d r a v , v je ž b e n ik a o d V I I I . p o lo ž a jn e g r u p e k o d B o ln ic e
p e n a is to g D o m a . M ilo s r d n ih sesta ra s v . K r i ž a u V u k o v a r u .

D r . I v o P e t r i ć , p r e d s t o jn ik o d je lje n ja b o ln . V . polož. D r . J o s ip G i a c o n i lije č n ik i z L o v r e ć a z a z d r a v , v je ž b e n ik a

g r u p e k o d b o ln . z a z a r a z n e b o l. u Z a g re b u , za p re d s to jn ik a o d V I I I . p o lo ž. g ru p e k o d u z a d r u ž e n e z d r a v , o p ć in e Im o ts k i,
o d je lje n ja I V . p o lo ž. g r u p e 2. s tep ena is te b o ln ic e . sa s je d iš te m u L o v r e ć u p o n a tje č a ju .

D r . R a fo F e r r i , z d r a v . n a d z. V . p o lo ž. g r u p e 1. p e rio d s k e D r . M la d e n P e t r a s , a s is t e n t d n e v n ič a r o rto p e d s k e k l i ­
p o v iš ic e k o d H ig . Z a v o d a u S p litu , za z d r a v , n a d z o r n ik a I V . n ik e za z d r a v , v iš e g p ris ta v a V I I . p o lo ž a jn e g r u p e k o d o d je la
p o lo ž. g r u p e 2. s tep ena is to g Z a v o d a . za s o c ija ln u p o lit ik u B a n s k e V la s t i u Z a g re b u .
D r . F e đ o r M i k i ć , z d r a v . n a d z . V . p o lo ž . g r u p e k o d Š k o le
P re m je š te n i:
N a r . z d r a v , u Z a g re b u , za z d r a v . n a d z. I V . p o lo ž. g r u p e 2 ste ­
pe n a iste Š k o le . D r . S a fv e t M u j i ć , s e k u n d a rn i lije č n ik V I I I . p o lo ž. g ru p e
D r . B la n k a M a n z o n i F r i e d l ä n d e r , z d ra v , n a d z o r ­ k o d b a n . b o ln ic e u M o s t a r u u is to m p o lo ž a ju i u is to j g r u p i k
b a n o v in s k o j b o ln ic i u V i r o v i t i c i , p o p o t re b i s lužbe.
n i k V . p o lo ž. g r u p e k o d Š k o le N a r . Z d r . u V a r a ž d in u , z a z d r a v ,
n a d z o r n ik a I V . p o lo ž. g r u p e 2. step ena iste Š k o le . D r . F r a n e M i h a l j e v i ć , p r im a r n i li j e č n i k V , p o lo ž. g r u p e
D r . M i r k o F e r k i ć , s re s k i lije č n ik V . p o lo ž a jn e g r u p e k o d B o ln . z a z a ra z n e b o le s ti u Z a g re b u , za p r e d s t o jn ik a in t e r ­
I. p e rio d s k e p o v iš ic e k o d s r. n a č e ls tv a u V a r a ž d in u , za s r. lije č ­ n o g o d je lje n ja U is to j g r u p i k b a n o v in s k o j b o ln ic i u G o s p ić u po
n ik a I V . p o lo ž. g ru p e 2. s tep ena is to g n a č e ls tv a . p o tre b i službe.
552

D r . A n t e K r a l j i ć , p r im a r n i lije č n ik i v . d. ra v n a t e lja Is p r a v a k ! » K a k o je , m is lim p o m u tn jo m , izo s ta la » Z a k lju č n a

V I . polož. g ru p e k o d ban. b o ln . u S e n ju u is to m p o lo ž a ju i u r ije č « p o s lije d is k u s ije gg. p r im . d r. B e n z o n a i d r. H a l i b
is to j g r u p i k b a n o v in s k o j b o ln ic i u B r č k o m po p o tre b i službe. p o s lije m o g p r e d a v a n ja » E k g r a f s k a is k u s tv a n a o s n o v i 2000 s lu ­
č a je v a « o d rž a n o g u R e d . m je s . s k u p š tin i H r v . L i j . Z b o r a 27. V I .
D r . A n t e K o v a č e v i ć, asisten t i v . d. r a v n a t e lja , V I I .
p o lo ž. g ru p e k o d b a n. b o ln . u B r č k o m u is to m p o lo ž a ju i u isto j 1940., a o d š ta m p a n e u L i j . V je s . 1940. b r . 7, s tr. 362, m o lim da
gjrupi k b a n o v in s k o j b o ln ic i u S e n j po p o tre b i s lu žb e . iz v o lite s lije d e ć e n a v e s ti u id u ć e m b r o ju n a še g L i j . V je s .:
M is lim da b r o j E k g s n i m l j e n i h s lu č a je v a , k o j i se od nose
D r . S ta n k o P i n j u h , opć. lije č n ik V I . p o lo ž. g r u p e k o d na k o ro n a r n u in s u f ic ije n c iju n i j e baš p r e v e lik , j e r se r a d i o
u z a d ru ž e n e z d ra v . opć. u V r a p c u u is to m p o lo ž a ju i u is to j g r u p i v e ć in o m k l i n i č n i m . p a c ije n tim a , k o j i b o lu ju od a fe k c ija srca .
k z d ra v , o p ć in i u V e lik o T r g o v iš t e p o m o lb i. P re tp o s ta v iv š i da j e te o re ts k i m o g u ć e da u s lije d lije n o s t i o s cilo
D r . P e ta r D v o r n i k , opć. lije č n ik V I I . p o lo ž a jn e g ru p e g ra fa m a le n ih a p a ra ta d o la zi češće do d e p re s ije s p o jn ic e tz.
k o d u z a d ru ž e n e z d ra v . opć. N o v a lja u is to j g r u p i k b a n o v in s k o j o d lo m k a S T , že lio b i h se i s a m u v j e r i t i n a v e ć e m b r o j u b o ­
b o ln ic i u V i r o v i t i c i po p o tre b i s lu žbe. le sn ik a .
Z b o g toga b ih za m o lio g o s p o d in a k o le g u , da m i iz v o li p o ­
U m ir o v l j e n i : s la ti is ti da n iste b o le sn ik e , k o je je s n im io n a v e ć e m a p a ra tu ,
a ja ću i h ta k o đ e r s n im a t i sa m a n ji m a p a ra to m , o d n o s n o još
D r . D r a g o m ir M o n t a n a , s re s k i lije č . I V . p o lo ž a jn e g ru p e
d a lje p o s la ti d r u g im k o le g a m a , k o ji i m a j u m a n ji tip a p a ra ta
p r v o g stepena k o d sre skog n a č e is tv a u Š ib e n ik u .
d r u g ih t v r t k a . T a k o b i se m o g li o s v je d o č iti n a v e ć e m b r o ju
U v a ž e n a je o s ta vk a d r u O to n u F i s c h e r u , asiste n tu V I . e le k tro k a r d io g r a m a is tih b o le s n ik a i s n im lje n ih o d v iš e r a z n ih
p o lo ž. g ru p e k o d ban. b o ln ic e u V i r o v it ic i. ap a ra ta . P ro f. V . V u l e t i ć .

standardizovani pčelinji otrov u formi masti

Višegodišnja klinička iskustva potvrdila su prednosti:

jednostavna upotreba dobro doziranje

optimalno djelovanje naročito ekonomično.

Indikacije: mialgije, neuralgije, išias,

lumbago, artritide, artroze.

Treba prepisati najprije F O R A P IN I (običan)

u težini slučajevima F O R A P IN II (forte)

U formi masti za perkutanu upotrebu.

U ampulama za intrakutanu injekciju.

Heinrich Mack naslj., Ulm n/D.

Literaturu i uzorke šalje:

Theseus d. s. o. Zagreb,
R oj p č e l a ko ji je u t e k a o p č e l a r u , nij e Deželićeva ul. 20
naŠao svoje košnice i zato je vani
s a g r a d i o n o v n a s t a n ( v e l i k a r ij et k os t) .
 553

G rađa z a m edicinsku term inologiju*.

cata ra cta ; s iv a m r e n a ; g r a u e r S ta r — s ig m o id e a s. lu n a ta m a io r s. fossa s ig m o id e a s u p e rio r
— c a p s u la ris ; č a h u ra s ta m r e n a ; K a p s e ls ta r (u'lnae ); p o lu k r u ž n a zg lo b n a čašica la k a tn e k o s ti; h a lb ­
— c o rtic a lis ; k o ra s ta m r e n a ; R in d e n s ta r m o n d fö r m ig e r A u s s c h n itt d e r E llb o g e n rö h r e
— h y ip e rm a tu ra ; p re z re la m r e n a ; ü b e r r e if e r S ta r — s ig m o id e a s. lu n a ta m i n o r (u ln a e ); v iju g a s t ž lje b ić la k a tn e
— in c ip ie n s ; p o č e tn a m re n a ; b e g in n e n d e r S ta r k o s ti; h a lb m o n d fö r m ig e F u r c h e des E lle n k n o c h e n s
— m a t u r a ; z r e la m r e n a ; r e if e r S ta r ca vu m ; d ü p lja , š u p ljin a ; H ö h le
— n ig ra ; c rn a m re n a ; s c h w a rze r S ta r — a b d o m in a le (v is c e ra le ); trb u š n a d u p lja ; B a u c h h ö h le
— p o la r is ; p o la rn a m r e n a ; P o ls ta r — a r tic u la r e ; zg lo b n a d ü p lja ; G e le n k h ö h le
— tr a u m a tic a ; p o v r e d n a m r e n a ; V e rle tz u n g s s ta r — c ra n i’i; lu b a n js k a d ü p lja ; S c h ä d e lh ö h le
cata rrh a lis; k a ta r a la n ; k a ta r r h a lis c h — d e n tis ; z ü b n a d ü p lja ; Z a h n h ö h le
catarrhu s; k ä tä r, n a ze b ; K a ta rrh , o b e rflä c h lic h e S c h le im h a u t­ — fa c ie i; lič n a d ü p lja ; G e s ic h ts h ö h le
e n tz ü n d u n g — f a u c iu m s. p h a r y n g is , fa u ce s; ž d r ije ln a d ü p lja ; Rachen­
— a e s tiv u s ; lje t n i k a ta r ; S o m m e r k a t a r r h h ö h le
— a u tu m n a l'is ; je s e n ji k a t a r ; H e r b s tk a ta r r h — m e d ia s tin i; m e đ u p lu ć je ; M it t e lf e llr a u m
— b r o n c h ia lis ; k a ta r b ro n h a (d is n ic ä ); B r o n c h ia lk a t a r r h — m e d u llä r e s. m e d u lla e ; m o ž d in s k a d ü p lja ; M a rk h ö h le
— c a v i t y m p a n i; k a ta r b u jb n jiš ta ; K a t a r r h d e r P a u k e n h ö h le — n a r iu m s n a si; no sn a d ü p lja ; N a s e n h ö h le
— n a r i u m ; h u n ja v ic a , k ij a v i c a ; S c h n u p fe n — o rb ita le ; očna d ü p lja ; A u g e n h ö h le
— p h a ry n g o n a s a lis ; ž d r i j e ln o n o s n i k a ta r ; NasenR achen — o ris ; ü sn a d ü p lja ; M u n d h ö h le
k a ta rrh — pelviis; z d je lič n a d ü p lja ; B e c k e n h ö h le
— p itu ito s u s ; v id i : B ro n c h o rr h o e a serosa — p e rito n e a le ; trb u š n a d ü p lja ; B a u c h h ö h le
— p u lm o n u m ; p lu ć n i k a t a r ; L u n g e n k a t a r r h
— p h a r y n g o la r y n g e u m ; ž d r i j e ln o g r le n a d ü p lja ; Rachen
— s e n ilis ; s ta ra č k i k a ta r ; G re is e n k a ta r rh
K e h lk o p f r a u m
— s u ffo c a tiv u s ; b r o n h ija ln i z a g u š ljiv i k a ta r ; B r o n c h ia lk a ta r r h
— p h a r y n g o n a s a le ; ž d r i j e ln o n o s n a d ü p lja ; N asenR achen
m it E rs tic k u n g s a n f ä lle n
ra u m
— v e r n a lis ;; p r o lje t n i k a ta r ; F r ü h ja h r s k a t a r r h
— p le u ra e ; p o d re b rič n a d ü p lja , p lu ć n a d ü p lja ; B r u s t f e llr a u m
— v e rru c o s u s v e n t r ic u li; b r a d a v ič a v i k a ta r že lu c a ; w a r z e n a r ­
— s u b a ra c h n o id a le ; p o đ p a u č n ič n a d ü p lja ; S u b a ra c h n o id a l­
tig e r Z u sta n d der M a g e n s c h le im h a u t be i c h ro n . M agen­
ra u m
k a ta rrh
— th o ra c is ; g r u d n a d ü p lja ; B ru s th ö h le
catgut (c h o r d a ); c r ije v n a s tru n a (k ir u r š k i k o n a c za š iv a n je r a ­
— t y m p a n i ; b u b a n js k a d ü p lja ; P a u k e n h ö h le
n a ); s tr u n ic a ; D a rm s e id e , D a rm f a d e n
— u t e r i ; m a te rič n a d ü p lja ; M u t te r h ö h le
cath arsis; č iš ć e n je ; A b f ü h r e n
ce le ; k ila , p r o d o r ; B r u c h
ca th a rticu m ; s re d s tv o za č iš ć e n je ; A b f ü h r m it t e l
ca th eter; k a te te r, p r o c u r a k , c r ije v o za m o k r a ć u ; H a rn a b la s s e r celer, b rz , h it a r , u b r z a n ; b e s c h le u n ig t
ca th eterism u s; m o k r e n je n a c ije v , m e ta n je p ro c u rk a ; H a rn a b ce lla pen aria; k o m o r ic a ; V o r ra ts k a m m e r
la ssen (m it K a t h e te r ), das K a th e te r is ie r e n , E in f ü h r u n g des cellu la ; s ta n ica ; Z e lle
K a th e te rs — cib a ta ; trè p lja s ta s ta n ic a ; W im p e r z e lle
catinu m p ro spu to; p lju v a č n ic a , p ljù v a o n ic a ; S p u c k n a p f — cy lin d rica ; v a lja s ta s ta n ica ; c y lin d r is c h e Z e lle
cauda; r e p (č ić ), p le te n ic a ; Z o p f — filia s. filia lis; s ta n ica m là d u n k a ; T o c h te rz e lle
— e p id id y m is ; p a m u d n i r e p č ić ; N e b e n h o d e n s c h w e if — fu siform is; v re te n a s ta s ta n ica ; S p in d e lz e lle
— e q u in a (m e d u lla e s p in a lis ); k o n js k i re p (h r p te n ja č e ); P f e r ­ — gran ulosa; zrnasta, t r u n ja v a s ta n ica ; g r a n u lie r te Z e lle
d e s c h w e if des R ü c k e n m a rk s — m ater s. m aterna s. m a trica lis; m a tic a s ta n ic a ; M u tte r z e lle
cau đatu s; re p a s t; g e s c h w ä n zt — nucleata; je z g r a v a s ta n ic a ; k e rn h a ltig e Z e lle

ca u d e x ce re b ri; m o ž d a n o s ta b lo ; H ir n s t a m m — p rim ord in a lis; p ra s ta n ic a ; P r im o r d ia lz e lle

— aereae, v e s ic u la e s. a lv e o li p u lm o n a le s ; p lu ć n i m je h u r ić i;
epulis; s ta b ljik a ; S te n g l
L u n g e n b lä s c h e n
causa; u z r o k ; U rs a c h e
~i co li s. haustra c o li; c r ije v n i k lo b u c i; D i c k d a r m A u s b u c h ­
cau salgia; v r e la ž iv č a n a b o l; b r e n n e n d e r N e r v e n s c h m e rz tu n g e n
cafusalis; u z r o č n i; u rs ä c h lic h — eth m oidales; š u p ljik e sitaste k o s ti; S ie b b e in z e lle n
— inidScatio; u z ro č n a p o t re b a ; u rs ä c h lic h e In d ik a tio n — fib ro s a e ; v la k n a s te s ta n ice ; F a s e rz e lle n
— n e x u s ; u z r o č n a v e z a ; u r s ä c h lic h e V e r b in d u n g — — anulares; v la k n a s t o p r s te n a s te s ta n ice ; R in g fa s e r­
cau sticu m ; n a je d a lo , n a g riz a lo ; A e t z m it t e l z e lle n
cau sticu s; je d a k ; ae tze n d — — d ictiod es; v la k n a s te stan ice m re žn ilce ; N e tzfa s e rze lle n
ca u terisare (a d u re re ); peći, n a je d a ti, ž e ć i; a etzen — — scalares; v la k n a s te s ta n ic e lje s tv e n ic e ; T r e p p e n z e lle n
ca u terisa tio (p o te n tia lis , ac tu a lis , a d u s tio ); iz je d a n je , is p a ljiv a ­ — — spira les; v la k n a s te stan ice z a v o jn ic e ; S p ira lfa s e rz e lle n
n j e ; A e tz u n g , A u s b r e n n e n — je c in o ris ; jè tre n e sta n ice ; L e b e rz e lle n
ca u teriu m ; ž e ž iv o ; B r e n n m it t e l — m astoideae; s is u ljn e š u p ljik e ; v ie lz e llig e H ö h le des W a r ­
— a c tu a le ; že ž ilo , ž ig , u s ija n o ž e lje z o ; G lüh ed sen, B re n n e is e n ze n te ils
— p o te n tia le ; n a je d a lo , n a g riz a lo ; A e t z m it t e l — m u ltipla n e; m n o g o p lo š n e s ta n ice ; v ie lf lä c h ig e Z e lle n
ca v e rn a ; š u p ljin a ( i n i c a ) , d u p lja ; H o h lr a u m — m u ltip ola res; m u ltip ò la rn e , m n o g o k ra k e s ta n ic e ; M u lt ip o ­
ca vern itis; u p a la s p u žv a sto g t ije la ; S c h w e llk ö r p e r e n tz ü n d u n g la re Z e lle n
ca v e rn o m a (a n g io m a c a v e r n o s u m ); s p u ž v a s ti ž 'iljn i iz ra š ta j, — n e rv e a e b ip ola res; d v o k r a k e ž iv č a n e s ta n ic e ; B ip o la r e N e r ­
s p u ž v a n ik ; s c h w e llk ö rp e rf ö rm ig e G e fä s s g e s c h w u ls t v e n z e lle n
ca ye rn o su s; š u p ljik a v ; s p u žv a st, saćast; z e llig , c a v e rn ö s — — m otoria e; p o k rè ta c k e ž iv č a n e s ta n ic e ; M o to ris c h e
ca v ia co b a y a ; z a m o rč e ; M e e rs c h w e in c h e n N e r v e n z e lle n
ca vita s a rticu la ris; z g lo b n a čašica; G e le n k g ru b e
— g le n o id a lis s c a p u la e ; lo p a tič n a ča šica ; G e le n k flä c h e des *) U m o lj a v a j u se k o le g e da s v o je p r im je d b e i p rije d lo g e
S c h u lte rb la tte s d o s t a v lja ju p is m e n o u re d n iš tv u .
554

— — sensibiles; o s je ć a jn e ž iv č a n e s ta n ic e ; S e n s ib le N e r ­ cep h a loth ora cop ag u s; g la v o m i g r u d im a s ra s li b liz a n c i; K o p f u

v e n z e lle n , E m p f in d u n g s n e r v e n z e lle n B ru s tv e r w a c h s e n e Z w illin g e
— — u n ip olares; je d n ò k r a k e ž iv č a n e s ta n ic e ; U n ip o la r e cep h a lotom ia ; v a đ e n je m o z g a ; E n t h i r n u n g
N e r v e n z e lle n
eeph alotripsia; lo m lje n je g lo v e ( p r i p o r o đ a ju ); S c h ä d e lz e r tr ü m
— o lfa cto ria e ; m iris n e s ta n ic e ; R ie c h z e lle n
m e ru n g
— osseae s. corp u scu la ossea; k o š ta n e s ta n ic e ; K n o c h e n z e lle n ,
cep h a lotrip tor; g la v o lo m n ik , s m o ž đ ilo , s m r v ilo za g la v u ; S c h ä
K n o c h e n k ö rp e rc h e n
đ e lz e r m a lm e r
— pu nctu latae; to č k a s te s ta n ic e ; g e tü p fe lte Z e lle n
cera (alba et citrin a s. fla v a ); vosak (b ije li i ž u t i); W achs
— sensibiles; o s je ć a jn e s ta n ic e ; S im n e g ze lle n ; E m p fim d u n g s
(w eisse s u . ge lb e s)
ze lle n
— visu s; v id n e s ta n ic e ; S e h ze lle n cerasin us; tr e š n jin , v iš n ji n ; K ir s c h e n — , W e ic h s e l
cellu la ris; s ta n ič n i, c e lu la r n i; Z e ll ceratum ; voištana m a s t, v o š ta n o p la tn o , v o š tilo ; O e lw a c h s

cellu la tio s. form a tio cellu la ru m ; s tv a r a n je s ta n ic e ; Z e llb ild u n g — citrin u m , fla v u m ; ž u ta v o š ta n a m a s t; gelbes O e lw a c h s
— fu scu m (unguentum fu scu m ); smeđai, m r k a v o š ta n a m a s t;
cellu litis; u p a la s ta n ič n o g t k iv a ; Z e llg e w e b s e n tz ü n d u n g
b ra u n e s B le ic e ra t
cellu losa ; c e lu lo za , lik a , b iljn a s ta n ič e v in a ; C e llu lo s e , P fla m ze n
— sim p lex ; p ro s to v o š tilo ; e infach es C e r a t
stoff
cercom on a s; v i d i ; fla g e lla ta
cellu losu s; s ta n ič a n , lik a s t; z e llig
cerea lis; žita s t; g e tre id e a rtig
celetom ia s. h e m io to m ia ; o p e ra c ija k ile ; B ru c h o p e ra tio n
cem entum đentis; z u b n i ce m e n t, z u b n i le m ; Z a h n k it t cereb ella ris; m a lo m o ž d a n i; K l e in h ir n
ce n e n ce p h a lo ce le ; m o ž d a n a k ila , m o ž d a n i p r o d o r ; H ir n b r u c h cereb ra lis; m o ž d a n i; G e h ir n
centaurea cya n u s; r a z lič a k ; K o r n b lu m e cereb ra sth en ia; m o ž d a n a n e r v o z a ; G e h irn n e u r o s e
cen tariu m ; kičicai; T a u s e n d g ü ld e n k r a u t
cereb rop a th ia ; m o ž d a n a bolest, m o z g o b o lja ; G e h irn le id e n
cen tra m otus; p o k r ć ta č k i m o ž d a n i c è n tri; M o to ris c h e Z e n tr e n
— to x a e m ic a p s y c h ic a ; K o r s a k o v ije v a p s ih o za ; K o r s a k o w ’scne
— ossification is s. lo c i ossification is; c è n tri o k o š ta v a n ja ;
P sy ch o s e
O s s ifik a tio n s p u k te , K n o c h e n k e r n e
c e r e b r u m ; m o z a k , v e li k i m o z a k ; G ro s s h irn
— sensibilia ce re b ri; o s je ć a jn i m o ž d a n i c e n tri; S e n s ib le (S e n ­
— a b d o m in a le ; t r b u š n i m o z a k ; B a u c h h ir n
s o ris c h e ) Z e n tr e n
cen tralis; s re d n ji, s r e d iš n ji; m itte ls tä n d ig c e re o li; s v je ć ic e , v o š ta n ic e ; A rz n e is tä b c h e n
cen trifu ga ; c e n trifu g a , s p r a v a z a ta lo ž e n je ; Z e n tr if u g e cerev isia ; p iv o ; B ie r
cen trifu galis s. cen trifu gu s; c e n trifu g a la n , o d b je ž n i;; c e n trifu g a l c e ru m e n (a u r u m ); u š n a m ä s t; O h re n s c h m a lz
ceru ssa; b jè lilo (m a s n o ); w e is se S c h m in k e , B le iw e is s a lb e
ra n d w iä rts
cen tripetalis; c e n trip e ta la n , s re d o te ža n ; c e n trip e ta l, m ittw ä r ts c e r v ic a lis ; v r a t n i, š ijn i; de n H a ls b e tre ffe n d

cen trosom a s. corp u scu lu m cen tra le; c e n trò s o m , s re d iš n je t ije lo ; c e r v ix ; v r a t , ; H a ls

Z e n tr a lk ö r p e r c h e n , P o lk ö r p e r c h e n — u t e r i s. c o llu m u t e r i; m a t e r ič n i v r a t ; G e b ä rm u tte r h a ls
c e n tru m ; s re dište, c e n ta r; M itt e lp u n k t , Z e n t r u m — v e s ic a e ; v r a t m o k r a ć n o g m je h u r a ; B la s e n h a ls
— auditus; s lu š n i c e n ta r; H ö r z e n t r u m cessa tio m en siu m ; p re s ta n a k m je s e č n ic e , m e n s tr u a c ije ; Aus­
— dicen đ i facu lta tis; c e n ta r za iz g o v a r a n je r ije č i; S p ra c h ­ b le ib e n des M o n a tsflu s se s
z e n tr u m cestod es; tr a k a v ic e , t r a k u lje ; B a n d w ü r m e r
— gustus; ù k u s n i c e n ta r; G e s c h m a c k s z e n tru m cetaceu m s. sperm a ceti; s p e rm a c e t, k it o v a m a s t; W a llr a t
— m otu u m extrem itatis in fe rio r is; c è n ta r za n o ž n e p o k re te ; cetosan um alb u m ; cetozan , m a s t od a lk o h o la k it o v e m a s ti, k i ­
Z e n tru m f ü r d ie B e w e g u n g e n de r u n te re n E x tr e ­ neskog i o b ič n o g v o s k a ; C e to sa n , S a lb e n g r u n d la g e , aus
m itä t A lk o h o le n des W a llra ts , C h in a — u . B ie n e n w a c h s e s
— — — s u p erioris; c è n ta r za r u č n e p o k re te ; Z e n t r u m fü r
cetra ria isla n d ica s. lie h e n is la n d ic u s ; is la n d s k a m a h o v in a ,
— — — — d ie B e w e g u n g e n d e r o b e re n E x t r e m it ä t
is la n d s k i liš a j; Is la n d s m o o s
— olfactu s; m ir is n i c è n ta r; R ie c h z e n t ru m
ch aetae; c é k m je ; B o rs te n
— re fle x ia e ; rè fle k s n i c è n ta r; R e f le x z e n tr u m
ch a lazeon ; je č m ič a k , je č m e n a c ; H a g e lk o r n
— scrib e n d i facu ltatis; c è n ta r za p a m ć e n je p o k re ta p r i p is a ­
ch a licosis a r t e r ia r u m ; o v a p n je n je k u c a v ic a ; A r t e r ie n v e r k a lk u n g
n ju ; S c h re ib z e n t ru m
p u lm o n u m s. praeumokonjLoisis c h a lico ti'ca ; p r a š i jivolstt
— sensuum tactus; c è n ta r z a o sje ć a je d ò d ira ; c e n tru m der
p lu ć a ; .S te in s ta u b lu n g e n k ra n k h e it
T a s te m p f in d u n g e n
— ten din eu m ; tetiivno sre d iš te ; S e h n e n m itte lp u n k t ch a lod erm ia ; k o ž n a m lo h a v o s t; H a u ts c h la ffh e it
— visu s; v id n i c e n ta r; S e h z e n tru m , ch a m om illa rom an a (A n t h e m is n o b ilis L .); ra m a n , r o m a n ik a ,

cephaelis; v id i : Ip e c a c u a n h a r ö m is c h e K a m il le
— v u lg a r is (M a t r ic a r ia c h a m o m illa ); t it r ic a , k a m ilic a , ma
cephalaea; k ro n ič n a , u p o rn a g la v o b o lja ; K o p f s c h m e rz
cep halalogu s; p o ro đ a jn a , p r im a ljs k a k lije š t a ; G e b u rts z a n g e t e r ič n ja k ; k le in e K a m il le
elia n cre; č a n k ir, š a n k ir; v e n e ris c h e s s y p h ilitis c h e s G e s c h w ü r
cep halagra; k o s to b o lja g la v e ; K o p f g ic h t
— H u n te ri; H u n te ro v tv rd i č a n k ir, — H u n te r — (h a r te r )
cephalalgia; g la v o b o lja (a k u tn a ); K o p f w e h
Schanker
— n e rv o s a ; n e rv n a , ž iv č a n a g la v o b o lja ; n e rv ö s e r K o p f­
— i n d u r é ; t v r d i č a n k ir ; h a r t e r S c h a n k e r
s c h m e rz
— re d u x; p o v ra tn i č a n k ir ; d u rc h W ie d e r a u f b re c h e n des
cep h a lh aem a tocele; k r v n i p r o d o r, k r v n a k ila , n a g la v i; S c h ä d e l­
v e r n a r b t e n P rim ä r a ffe k te s » z u r ü c k k e h r e n d e r « S c h a n k e r
g e s c h w u ls t m i t v e n ö s e m B l u t g e f ü llt
— s im p le x ; m e k i č a n k ir ; w e ic h e r S c h a n k e r
cephalh aem atom a; v id i : h a e m a to m a n e o n a to ru m
c h a n c ro id ; m e k i č a n k ir ; w e ic h e r S c h a n k e r
cep h a lica (v e n a ); v id i : V e n a c e p h a lic a p o llic is
cep h a licu s; g la v in . K o p f c h a ra c te r (p r o p r i etas, n a t u r a ); z n a č a j, o s o b in a , s v o js t v o ; zn a k ,
oznaka, o b ilje ž je ; C h a r a k te r , E ig e n t ü m lic h k e it ; M e rk m a l
ce p h a lo ce le ; m o ž d a n a k ila ; H ir n b r u c h
ce p h a lod y n ia ; g la v o b o lja ; K o p f s c h m e rz c h a ra c te ris tic u s (p r o p r iu s ); o sob it, s v o js tv e n , z n a č a ja n ; e h a ra k te
cep h a lom etru m ; g la v o m je r ; K o p fm e s s e r ris tis c h , e ig e n tü m lic h
cep h a lon ia; g la v a to s t; G ro s s k ö p fig k e it e h a r n ie r s. a r tie u la tio a n g u la ris s. g in g ly m u s ; u g la s ti z g lo b ;
c e p h a lo p h a ry n g e u s (m u s c u lu s ); v id i : M u s c u lu s c o n s tric to r p h a W in k e lg e le n k
r y n g is eh arpie; č ija č ih a , o č in a k ; g e z u p fte L e in w a n d
(33)
v v
A a s la n d s b e ila g e Supplém en t
F oreig n S u p p lem en t In ozem n i p rilo g
C R O A T IA N M E D IC A L R E V IE W K R O A T IS C H E M E D IZIN ISC H E R U N D S C H A U REVUE M E D IC A L E CROATE
R E V U E M E N S U E L L E :

Rés u m és Zusam m enfassungen Summaries

P ro f. D r . R . Z . L o p a š i ć : (O r ig . pag. 476) H ä u f ig e r s in d d ie F ä lle , b e i d e n e n s ic h im L a u f e d e r p e r

n ic iö s e n A n a e m ie das M a g e n k a r z in o m e n tw ic k e lt. D e r A u t o r
Über epileptische Erscheinungen und ihre Behandlung b e s c h re ib t e in e n F a l l v o n C a r c in o m a v e n t r ic id i, b e i d e m n e u n
D e r V e rf a s s e r t e ilt die im m e r h ä u f ig e r w e rd e n d e m e p ile p ti­ J a h r e v o r h e r e in e B ie r m e r s o h e A n a e m ie in E rs c h e in u n g tra t.
sch e n (e p i.) E rs c h e in u n g e n (g ro s s e r, k le in e r , r u d im e n t ä r e r A n f a l l P a t. P . J ., 58 J a h r e alt. I m J a h r e 1931 w u r d e b e i d ie s e m a u f
u n d das epi. A e q u iv a le n t) in A n le h n u n g an a n d e re A u t o r e e in : in u n s e re r K l i n i k e in e p e rn ic io s e A n a e m ie festge stellt. D a m a ls w a r
d ie M a n ife s ta tio n e n d e r p r im ä r e n E rk ra n k u n g u n d in das das B lu t b il d fo lg e n d e s : E = 1,400.000, H b . 28,% , F . I . = 1,1;
S y m p t o m a n d e re r E r k r a n k u n g e n m i t v e rs c h ie d e n e r A e tio lo g ie , L = 2.500. I m g e fä rb te n B lu t a b s t r ic h : A n is o c y to s e , M e g a lo c y to s e
d o ch s in d b e id e E rs c h e in u n g s f o rm e n fa st o d e r s e h r o ft id e n ­ u n d M e g a lo b la sto se . M a g e n s a ft: a n a zid . N a c h V e n tra e m o n h a t
tis ch . A u f G r u n d dessen s ch lie sst d e r A u t o r , dass f ü r den s u b t il s ic h da s B lu t b il d s ta r k gebessert. W ie d e r a u f n a h m e i m Ja h re
k o m p liz ie r te n M e c h a n is m u s des epi. A n f a lle s , dessen G ru n d la g e 1932. u n d 1936. V e r ä n d e r u n g e n i m B l u t ä h n lic h w ie b e i s e in e m
die B e w u s s ts e in s s tö ru n g b ild e t, d e r k r a n k h a f t e P ro ce ss im e rste n A u f e n t h a lt a u f d e r K l i n i k . L e b e rt h e ra p ie u n d V e n tra e m o n
B e w u s s ts e in z e n tru m , also in d e r S u b k o r te x g e s u c h t w e r d e n m uss. h a b e n das B lu t b il d fast a u f d ie N o r m g e b ra c h t.
D a h in m ü s s e n a u c h P roce sse , d ie s ic h in a n d e re n H ir n t e ile n V ie r t e A u f n a h m e a u f d ie K l i n i k 1940. E n d e 1939 h a t s ich
a b sp ie le n , ih r e fu n k tio n e lle n L e itu n g s b a h n e n h a b e n , w o f ü r die d e r Z u s t a n d des P a tie n te n g a n z w e s e n tlic h v e r s c h le c h te r t: e r
E in h e it lic h k e it des epi. .S y n d ro m s t r o t z v e rs c h ie d e n e r U rs a c h e n e rb ra c h B lu t , v e r lo r d e n A p p e t it , b e g a n n a b z u m a g e rn . B e i d e r
s p ric h t. B e im epi. A n f a l le als A u s d r u c k e in e r G e s a m t e r k r a n k u n g A u f n a h m e s a h das B lu t b il d w ie fo lg t a us: E = 2,660.000, H b 58,%,
des O rg a n is m u s s p ie lt v o m N e r v e n s y s te m bes. d e r v e g e ta tiv e F . I . 1,11; L = 4.100. I m B lu ta b s tr ic h A n is o c y to s e , M a g a lo
T e i l e in e g rosse R o lle . In fo lg e d e s s e n m u s s d e r M e c h a n is m u s des blastose. S t u h l: B e n z id in u n d P y r a m id o n p o s itiv . O b je k t iv e r
epi. A n f a lle s ehestens g e k lä r t w e rd e n , n ic h t n u r u m d ie T h e r a p ie B e f u n d : i m E p ig a s t r iu m e in h ü h n e re ig ro s s e r T u m o r . R ö n tg e n :
z u e r le ic h te r n , s o n d e rn a u c h u m n o c h w e it e r e N e r v e n f u n k t io n e n C a r c in o m a p r a e p y lo r ic u m v e n t r ic id i. O b d u k t io n : im p r a e p y lo
z u fin d e n . ris c h e n T e i l des M a g e n s a n d e r h in t e r n W a n d e in e x u lz e r ie r t e r
A u f G r u n d d e r b is h e rig e n E r k lä r u n g s v e r s u c h e des epi. A n ­ u n d 7 c m la n g e r T u m o r . H is to lo g is c h e r B e f u n d : d e r T u m o r be­
fa lle s (G e fä s s re g u lie ru m g , S to ffw e c h s e l, W a s s e rh a u s h a lt) g ib t d e r ste h t aus A lv e o le n v o n k u g e lig e n , d ic h t a n g e o rd n e te n E p it h e l
A u t o r fo lg e n d e R ic h t lin ie n f ü r d ie T h e r a p ie : D i e a llg e m e in e ze lle n , w e lc h e s te lle n w e is e r ic h tig e d r u ü s e n fö rm ig e K n o t e n b i l­
sp a stisch V a s o k o n s t r ik t o r e n K o m p o n e n t e s o w ie d ie s p a s m o d is ch e d e n : D a s K n o c h e n m a r k d e r D ia p h y s e , des r e c h te n F e m u r s , d e r
R e iz b a r k e it d e r G e h ir n z e lle n m u s s h e ra b g e s e tzt w e rd e n . J e d e r W ir b e l u n d d e r R ip p e n ißt d u n k e lr o t. P a th o lo g is c h a n a to m is c h e
B lu t d r u c k m u s s v e r k le in e r t w e rd e n , das v e g e ta tiv e G le ic h ­ D ia g n o s e : C a r c in o m a v e n t r i c i d i p a rtis p r a e p y lo ric a m e d u llä re
g e w ic h t m u s s e rh a lte n b le ib e n . D i e W a s s e rre te n tio n u n d die s o lid u m u lc e ra t u m , A n a e m ia p e rn ic io s a .
A n h ä u f u n g des E iw e is s e s i m O rg a n is m u s m u s s v e r h in d e r t w e rd e n . D a ss s ic h n e u n J a h r e n a c h d e m B e g in n e in e r A n a e m ia p e r ­
F ü r d ie p r a k tis c h e T h e r a p ie w e r d e n fo lg e n d e F in g e r z e ig e n ic io s a e in M a g e n k a r z in o m m a n ife s tie rt, is t w o h l e in e S e lte n ­
g e g e b e n : A ls m e d ik a m e n tö s e T h e r a p ie e ig n e n s ic h K o m b in a t io n s h e it. V o n 1930 ab w i r d d e r M a g e n k re b s b e i B i e r m e r s e h e r A n a e ­
p r ä p a ra t e d e r B a r b it u r d e r iv a t e m it B ro m s a lz e n , so b e so n d e rs das m ie h ä u f ig e r b e o b a ch te t. D i e U rs a c h e die s e r E rs c h e in u n g is t
L u b r o k a l. B e i d e r D iä t m ü s s e n S a lze , F lü s s ig k e ite n u n d E iw e is s k o m p le x . E in e r d e r F a k to r e n , w e lc h e r f ü r d ie h ä u fig e r e B e o ­
a u f ein M i n i m u m r e d u z ie r t w e rd e n . D i e a llg e m e in e B e h a n d lu n g b a c h tu n g des M a g e n k a rz in o m s b e i d e r p e m ic iö s e n A n a e m ie in
be steh t in V e r m e id u n g v o n E r r e g u n g e n b e i e v . s o c ia le r F ü r ­ B e tr a c h t g e zo g e n w e rd e n m u ss , is t die T a ts a c h e , dass d ie P e m i
s o rg e u n d k lim a tis c h e r S c h o n u n g s th e ra p ie (V e r m e id u n g v o n ciosakran fcen u n t e r d e m E in f lu s s d e r L e b e rt h e ra p ie lä n g e r a m
L u f t d r u c k u n d a tm o s p h ä ris c h e n S c h w a n k u n g e n ). L e b e n b le ib e n . D i e D is p o s itio n d ie s e r K r a n k e n f ü r d e n M a g e n ­
D ie s e T h e r a p ie h a t d e r A u t o r b e i ü b e r 200 E p ile p t ik e r n v e r ­ k re b s w i r d in d e r h ä u fig e re n B e te ilig u n g des M a g e n s , i m S in n e
s c h ie d e n e r A e t ilo g ie a n g e w e n d e t, w o v o n 105 g e n a u e r b e s c h rie b e n e in e r G a s tr itis c h ro n ic a , angesehen. D ie c h ro n is c h e G a s tritis
w e rd e n . U n t e r diesen b e fa n d e n s ic h 80 m i t p r im ä r e r E p i ., 25 w i r k t w ie e in c h ro n is c h e r R e iz , w e lc h e r i n d e r P a th o g e n e s e d e r
s o lch e m i t s e k u n d ä re m epi. S y n d r o m . D i e A n w e n d u n g v o n L u K a r z in o m s ü b e rh a p u t e in e w ic h t ig e R o lle s p ie lt. N e b e n d e m
b r o k a l is t e rf o lg r e ic h u n d o h n e N e b e n e rs c h e in u n g e n a u c h be i lo k a le n Irr it a t io n s fa k t o r b e i d e r E n ts t e h u n g des K a r z in o m s
ja h re la n g e r A n w e d u n g . I n k e in e m F a lle w a r d e r O rg a n is m u s s p ie lt e in e w ic h t ig e R o lle a u c h d e r k o n s titu t io n e lle E r b f a k t o r ,
r e f r a k tä r . N u r i n 2 F ä lle n k a m es z u le ic h te r B r o m A k n e , d ie das A l t e r d e s P a tie n te n u n d e in u n s b is h e r u n b e k a n n te r F a k t o r ,
d u r c h V e r k le in e r u n g d e r D o s is u n d S a lz z u f u h r v e r g in g . T o x is c h e w e lc h e r d ie E n s m a lig n ita tis i n s ic h b ir g t. A l l e diese F a k to r e n
E r s c h e in u n g e n v o n S e ite n d e r B a r b it u r s ä u e r e b e sta n d e n n ic h t. z u s a m m e n b e s tim m e n d e n Ü b e r g a n g , d e r e n tz ü n d lic h e n , re g e ­
N a c h d e m d e r A u t o r e in ig e in te re s s a n te K r a n k e n g e s c h ic h te n aus n e ra t iv e n , m e ta p la s tis c h e n V e r ä n d e r u n g e n i n d e r M a g e n s c h le im ­
d e r P r a x is u n d das B e h a n d lu n g s s c h e m a m i t L u b r o k a l ze ig t, h a u t aus d e m p ra e k a n e e rö s e n iS ta d iu m i n je n e s des K a r z in o m s .
s te llt e r als B e h a n d lu n g s p r in z ip fo lg e n d e R ic h t lin ie n a u f: E s is t n o tw e n d ig , d e n M a g e n P e rn ic io s a k r a n k e r s y s te m a tis c h
D i e T h e r a p ie m u s s la n g e d u r c h g e h a lte n u n d a u c h b e i u n d p e rio d is c h rö n tg e n o lo g is c h z u u n te rs u c h e n , w e il es n u r d a ­
a n fä n g lic h e r E rf o lg lo s ig k e it n ic h t u n t e r b r o c h e n w e rd e n . D e r d u r c h m ö g lic h is t, . d e n o p e ra tiv e n E in g r i f f e rfo lg r e ic h z u
K r a n k e m u s s a u fm e rk s a m g e m a c h t w e rd e n , dass n u r d ie D a u e r ­ gestalten.
b e h a n d lu n g u n t e r ä r z tlic h e r K o n t r o lle A u s s ic h t a u f H e il u n g o d e r (A. d. inn. Univ. Klin. in Zagreb, Vorst. Prof. Dr. I. H.
do ch B e s s e ru n g h at. Botteri). I
( A . d. Univ. Klin. f. N erven u. Geisteskrankh. in Zagreb,
Vorst. Prof. Dr. R. Z . Lopašić). M r. Ph. J . T a b o r s k y u. D o c. D r . Š. Č a j k o v a c :
(O r ig . p a g . 486)
D o c. D r . D in k o S u č i ć : ( O r ig . p a g . 483)
Uber den W ert des Pyrethrums für die Behandlung der Krätze
Beitrag zur Frage der Anaemia perniciosa und des und Verlausung
Magenkarzinoms
N a c h e in g e h e n d e r B e s p re c h u n g d e r a llg e m e in e n u n d lo k a le n
D e r p e m ic iö s e n A n a e m ie b e i M a g e n k a r z in o m k a n n d e r S c h ä d ig u n g e n des O rg a n is m u s , w e lc h e d ie B e h a n d lu n g d e r V e r ­
M a n g e l au a n tia n a e m is c h e n F a k t o r e n i m M a g e n , o d e r e in e u n g e ­ la u s u n g m i t 20j% g r a u e r S a lb e — w ie dies d ie P h a rm a c o p o e a
n ü g e n d e R e s o rp tio n dieses P r in z ip s i m D a r m z u G r u n d e lig e n . ju g o s la v ic a I . e m p fie lt — z u r F o lg e h a b e n k a n n , f ü h r e n die
D i e u n g e n ü g e n d e S e k re tio n des e n d o g e n e n C a s tle s c h e n A u t o r e n d ie p h a rm a k o g n o s tis c h e n E ig e n s c h a fte n u n d d ie p h a r m a
P r in z ip s w ie a u c h d ie g e s tö rte R e s o rp tio n des A n h a e m d n s w e rd e n k o d y n a m is c h e W i r k u n g des P y r e t h r u m s an , das s ie z u r B e ­
b e im K a r z i n o m d u r c h d ie g le ic h z e itig b e ste h e n d e G a s tritis h a n d lu n g d e r K r ä t z e u n d V e r la u s u n g a u s p ro b ie rte n . V e rs c h ie d e n ­
a tro p h ic a b e d in g t. a r tig h e rg e s te llte S a lb e n m i t p u lv e r is ie r t e n B lü t e n v o n P y r e t h

LIJ. VJes.
556 (34 )

r u m fü h rte n zu k e in e m Z ie le , a u c h n ic h t n a c h Z u g a b e a n d e re r stp n b a n a te s u . z w . be sse r a u f d e m F e s tla n d e als a u f d e n In s e ln .

M itte l, d e re n Z w e c k es w a r die ob e rste n S c h ic h te n d e r H a u t D ie N a t a litä t des g e w . .Savebanates ist ebenso w ie je n e des D o ­
m e c h a n is c h z u lä d ie re n u n d so d e m in s e k tic id e n P y r e t h r u m n a u b a n a te s in S in k e n b e g riffe n . D i e d in a ris c h e R asse g e d e ih t
e in e n n ä h e re n K o n t a k t m it d e r K r ä t z m il b e z u e rm ö g lic h e n . b e se re r als d ie p a n o n is c h e , d ie in re ic h e r e n G e g e n d e n le b t. D e r
H in g e g e n m a c h te d ie e n ts ta n d e n e R e iz u n g d e r H a u t eine w e ite re B e v ö lk e r u n g s z u w a c h s fie l i m g e w . S a v a b a n a t v o n 10,46 a u f 8,41
B e h a n d lu n g m it P y r e t h r u m u n m ö g lic h . D e s s h a lb w u r d e n w e it e r e u n d s tie g i m g e w . K ü s te n b a n a t v o n 15,63 a u f 17.02 p ro m ille .
V e rs u c h s b e h a n d lu n g e n d e r K r ä t z e m i t P y r e t h r u m u n te rla s s e n A u f G r u n d v e rs c h ie d e n e r D a te n b e w e is t A ., dass das; e th is c h ­
u n d es w u r d e die geeign etste F o r m d e r A p p lik a t io n m it R ü c k ­ re lig iö s e M o m e n t k e in e n E in flu s s a u f d ie N a t a litä t h a t, das es
s ic h t a u f d ie h ö ch ste p h a r m a k c d y n a m is c h e W i r k u n g u n d ih r e u n t e r den k a th o lis c h e n , o rth o d o x e n , m o s le m is c h e n s o w ie ge ­
e k o n o m isc h e H e r s t e llu n g be i d e r B e h a n d lu n g d e r P e d ik u lo s e m is c h te n B e z irk e n s o lc h e m i t e in e r g u te n , s o w ie s o lc h e m i t e in e r
gesucht. sc h le c h te n N a t a litä t g ib t. A . ze ig t m itte ls in te re s s a n te r K u r v e n ,
I n a lle n u te rs u c h te n F ä lle n ze ig te s ic h , dass e in e b is z w e i dass die B a n a te m i t d e m g rössten P ro z e n ts a tz A n a lp h a b e te n a u ch
A p p lik a tio n e n v o n a lk o h o lis c h e n E x t r a k t d e r P y r e t h r u m b lü t e d ie h ö c h s te N a t a lit ä t a u fw e is e n . D a s s e lb e g i l t a u ch f ü r d ie B e ­
o d e r F e t tp u d e r m it T a l c u m u n d p u lv e r is ie r t e r B lü t e h e rg e s te llt, z ir k e u n d S tä n d e des h e u tig e n B a n a te s K r o a t ie n .
g e n ü g t, s ä m tlic h e le b e n d e L ä u s e z u tö te n . D o c h k o n n te P y ­ Z a g re b w ä c h s t u m 7.000 E in w o h n e r jä h r lic h , a b e r n u r d u rc h
r e t h r u m in k e in e r F o r m d u r c h d ie C h y t in h ü lle d e r N is s e n s e in e Im m ig ra tio n . D e r n a tü r lia h e B e v ö lk e r u n g s z u w a c h s fie l 1923— 1937
W i r k u n g e n tfa lte n ; de sh a lb is t e in e w ie d e r h o lte A p p lik a t io n v o n 10,16 a u f 4,22 p r o m ille . A u c h B e o g r a d b le ib t h in t e r d e r
n a ch 8— 10 T a g e n n ö tig , ebenso w ie be i a lle n a n d e re n P rä p a ra te n , m ittle r e n Z a h l J u g o s la w ie n s (13,51 p r o m ille ) z u r ü c k .
d ie je d o c h to x is c h e r s in d . D e r Z w e c k d e r w ie d e r h o lte n A p l i D i e M o r t a lit ä t d e r S ä u g lin g e i m g e w . S a v e b a n a t (2 0 ,8 0 % )
k a tio n ist, je n e L ä u s e z u v e r n ic h t e n , die e rs t aus d e m E i h e ra u s ­ u n d i m g e w . K ü s t e n b a n a t (1 6 ,5 3 % ), h ä n g t m i t d e r U n w is s e n h e it
s ch lü p fe n . d e r B ä u e r in n e n in d e r S ä u g lin g s p fle g e zu s a m m e n .
M i t R ü c k s ic h t a u f d ie g u te Q u a litä t u nse res h e im is c h e n D a ü b e r k e in e v e rlä s s lic h e n D a te n i n d e r A b o r t u s f r a g e
P y r e th r u m s , dessen K u l t u r e n s e h r g u t i n K r o a t ie n g e d e ih e n , f ü r das B a n a t K r o a t ie n v o r lie g e n , b e d ie n t s ic h A . d e r D a te n
s ch la g e n d ie A u t o r e n — n ic h t n u r z w e c k s F o r d e r u n g d e r des z a g re b e r S ta d tp h y s ik a ts , d e r z a g re b e r F r a u e n k li n i k u n d d e r
V o lk s w ir ts c h a f t, s o n d e rn a u c h w e g e n d e r G ift lo s ig k e it des z a g re b e r A m b u la n z f ü r das E is e n ,b a h n p e rso n a l. D a ra u s e rs ie h t
P y r e th r u m s f ü r de n M e n s c h e n e in e A e n d e r u n g i n u n s e re r P h a r m a n , dass d ie Z a h l d e r a n g e m e ld e te n s ta r k h in t e r d e r Z a h l d e r
m aco poe in d e m S in n e v o r , d ie 2 0 % . G r a u e S a lb e als M it t e l z u r p r o v o z ie r te n F e h lg e b u r te n z u r ü c k b le ib t . Dem S ta d tp h y s ik a t
B e h a n d lu n g d e r P e d ik u lo s e n ic h t m e h r a n z u f ü h re n b z w . a n w u r d e n im J a h r e 1938 698 in k o m p le te u n d 438 in d iz ie r t e F e h l­
d e re n S te lle d ie B e h a n d lu n g m i t P y r e t h r u m z u setzen, g e b u rte n , d a v o n 100 in A n s ta lte n a u s g e fü h rte , a n g e m e ld e t. I m
(A. d. d erm a tov en erol. Univ. Klin. in Zagreb, Vorst. Prof. s e lb e n J a h r e h a tte d ie F r a u e n k li n i k 1792 G e b u rte n , 29 in d iz ie r te
Dr. F. Kogoj). u n d 285 In k o m p le te F e h lg e b u r te n . D i e K l i n i k h ä lt je d e in k o m
p le te F e h lg e b u r t p r a k tis c h f ü r p r o v o z ie r t , b e so n d e rs w e n n sie
D r. N. S k r i v a n e l i : (O r ig . p a g . 497) f e b r il o d e r s e p tis ch ist. D i e A n a m n e s e n s in d n ic h t v e rlä s s lic h .
N u r 48 F r a u e n g e s ta n d e n d ie P r o v o k a t io n e in , u . z w . h a n d e lte
D ie Chemotherapie der Pneumonie im Kindesalter es sich! i n 38 F ä lle n u m M a n ip u la t io n e n d u r c h d ie P a tie n t in
selbst, e in e a n d e re F r a u , o d e r e in e H e b a m m e . Z u diesem
1 .D ie m o d e rn e n S u lf a m id V e r b in d u n g e n b e sitze n a u c h in
Z w e c k e w u r d e n G ä n s e k ie le , S t r ic k n a d e ln o d e r E ib is c h w u r z e ln
d e r p a e d ia tris c h e n T h e r a p ie e in e grosse B e d e u tu n g (N e u g e
a n g e w a n d t. W u r z e ln z u d ie s e m Z w e c k e w e rd e n s o g a r a u f M ä r k ­
b o r e n e n E r y s ip e l, R i t t e r s c h e E r k r a n k u n g d e r N e u g e b o re n e n ,
te n v e r k a u f t. 235 m a l h a n d e lte es s ic h u m v e r h e ir a te te F r a u e n .
v e rs ch ie d e n e .S tre p to k o k k e n in fe k tio n e n ju n g e r K i n d e r u . a.).
N u r 49 w a r e n m u ltip ä r a e , 79 aus u m lie g e n d e n D ö r f e r n .
2. U n t e r den z u m V e r g le ic h e h e ra n g e z o g e n e n a n d e re n m o ­
D a s M a te r ia l d e r E is e n b a h n a m b u la n z u m fa s s t 1483 F r a u e n
d e rn e n B e h a n d lu n g s a rte n (V it a m in C , A n t ip n e u m o k o k k e n s e r u m ,
m i t 2728 G e b u r t e n u n d 1095 F e h lg e b u r te n . V o n d ie se n F e h l­
C h in in — u n d C h in in k a lk p r a e p a r a te ) s c h e in t die m e d ik a m e n ­
g e b u rte n . V o n diesen F e h lg e b u r te n w a r e n 22 in d iz ie r t, 451
töse T h e r a p ie d e r k in d lic h e n P n e u m o n ie n m i t S u lf a m id p r a e p a
w u r d e n v o n A e r z te n , 39 v o n H e b a m m e n , 33 v o n d e n F r a u e n
ra te n d ie d e rze it beste z u sein. selb st a u s g e fü h rt, b e i 385 is t d ie P ro v o k a t io n u m b e s tim m t, 165
3. U n t e r d e r A u f s ic h t d e r K l i n i k s ta n d e n d ie e in s c h lä g ig e n w a r e n s p o n ta n . I n d ie s e m M a t e r ia l is t d e r A n t e il v o n F a c h ­
B e h a n d lu n g s v e rs u c h e m i t » P lu r a z o l « an 43 F ä lle n , v o n d e n e n d ie p e rs o n a l in d e r P r o v o k a t io n v ie l g rö s s e r, als i n je n e m d e r
m e iste n a u f d e r K l i n i k selb st la g e n ; d e r k le in e R e s t e n tfie l a u f K l i n i k . E in e F r a u h a tte 5 G e b u rte n , 3 s p o n ta n e , 8 v o m A r z t u n d
a m b u la to ris c h e , b z w . h ä u s lic h e K ra n k e n k a s s e n fä lle . Z w e i v o n 15 v o n e in e r H e b a m m e a u s g e fü h rte F e h lg e b u r te n ; A . f ü h r t diesen
diesen 43 F ä lle n e n d e te n tö tlic h . A ls P ra e p a r a t w u r d e v e r w e n d e t F a l l an als B e is p ie l f ü r d ie W id e rs ta n d s fä h ig k e it des O rg a n is m u s
das » P lu r a z o l« d e r Z a g re b e r F i r m a » K a š t e l« . i n B e z u g a u f F e h lg e b u r te n . I n e in e m E is e n b a h n k n o te n p u n k t
4. A ls p o s itiv e V o r t e ile d ie s e r S u lf a m id ih e r a p ie s in d z u a rb e ite t se it 25 J a h r e n e in A r z t , d e r e in p r in z ip ie lle r G e g n e r
e r w ä h n e n : a) T e m p e r a t u r a b f a ll n a c h » P lu r a z o l« , u . z w . be i des A b o r t ie r e n s is t. A u s d e m P r o t o k o ll d e r A m b u la n z e rs ie h t
B r o c h o p n e u m o n i e n m e h r k r i t i s c h , bei k r u p ö s e n m a n , dass i n die s e m O r t e k e in e E is e n b a h n e rin w i l l k ü r l i c h a b o r­
L u n g e n e n t z ü n d u n g e n m ehr lytisch; b) A usser tie rt, w a s A . als B e is p ie l a n f ü h r t, w ie ein A r z t d u r c h s e in e
d e r a n tip y re tis c h e n a u c h e in e o ffe n k u n d ig e a n tito x is c h e W i r ­ K o n s e q u e n z s e in e U m g e b u n g b e e in flu s s e n k a n n . A . is t d e r A n ­
k u n g ; c) V e r m in d e r u n g d e r L e u k o c y te n z a h le n . s ic h t, dass m a n s tre n g e G e se tze i n d e r A b o r tu s f r a g e a u c h s trik te
5. D ie T h e r a p ie h a t so f r ü h als m ö g lic h e in zu se tze n , w o b e i d u r c h f ü h re n m ü sste , b z w . dass d a s S y s te m v o n U n te r s tü t z u n g e n
a u c h a u f q u a n t it a tiv g e n ü g e n d h o h e D o s e n z u a c h te n is t (ge­ o d e r P r ä m ie n f ü r k in d e r r e ic h e F a m ilie n g u t ist, w e n n d ie U n t e r ­
n ü g e n d h o h e K o n z e n tr a tio n des M itte ls im B lu t e !). s tü tz u n g a u s re ic h e n d u n d d ie M u t t e r a r m ist. W o es a b e r an
M o r a l u n d V a t e rla n d s lie b e m a n g e lt, is t m o ra lis c h e U n te r s tü t z u n g
6. T r o t z d e r g u te n a n tip y re tis c h e n , a n tito x is c h e n u n d
u n d v a te rlä n d is c h e P ro p a g a n d a a m P la tze .
b a c te riz id e n W i r k u n g k a n n je d o c h d e r a lle rg is c h e P n e u m o n ie
D e r g e b u r t s h i l f l i c h e D ie n s t is t i m B a n a t
P rozess i m W e s e n n i c h t v e r ä n d e r t w e rd e n . In s b e so n d e re b le i­
K r o a t ie n n ic h t a u f d e r H ö h e . D a s B a n a t h a t 4,400.000 E in w o h ­
be n d ie e n tz ü n d lic h p n e u m o n is c h e n P ro ze sse u n v e r ä n d e r t (R ö n t­
n e r m i t 120.000 G e b u rte n jä h r lic h . E s g ib t 926 H e b a m m e n , es
g e n k o n tro lle n ).
w ä r e n a b e r 2400 n ö tig , da die V e rk e h r s v e rh ä ltn is s e s c h le c h t sin d
7. V o n N e b e n w irk u n g e n w u r d e n b e o b a c h te t: E rb re c h e n , u n d d ie b ä u e r lic h e B e v ö lk e r u n g v e r s tr e u t w o h n t. D ie V e r t e ilu n g
C ya n o s e u n d e in e th ro m b o p e n is c h e P u r p u r a . d e r H e b a m m e n , v o n d e n e n d ie m e is te n in h ö h e r e m A l t e r s teh en ,
8. D ie T h e r a p ie selb st ist e in fa c h u n d b illig . is t sch le ch t. D i e e in z ig e H e b a m m e n s c h u le i n Z a g re b p r o d u z ie rt
(A. d. Univ. Kind. Klin. in Zagreb, Vorst. Prof. Dr. E. 25 H e b a m m e n j ä h r l ic h ; m a n m ü s s te d a h e r n o c h 2 S c h u le n g r ü n ­
M ayerhofer). d e n (Splült, M o s ta r). Z u r b e sse ren V e r t e ilu n g m ü s s te m a n d e r
H e b a m m e d ie E x is te n z a u f d e m D o r f e g e w ä h rle is te n , in d e m
das B a n a t je d e H e b a m m e m o n a tlic h h o n o r ie r t u n d i h r a u s se rd e m
P riv . D oc. D r. S re ć k o Z a n e l a : ( O r ig . p a g . 501)
e in e P r ä m ie a n sse tzt f ü r je d e G e b u r t , d ie g lü c k lic h f ü r M u t t e r
» U b e r G e b u rts h ilf e in K r o a t ie n « u n d K i n d v e r lä u f t .
J u g o s la w ie n h a t 5330 Ä r z t e , v o n d e n e n n u r 800 a u f d e m
A n lä s s lic h d e r G r ü n d u n g d e r K r o a t is c h e n G y n ä k o lo g is c h e n L a n d e p r a k t iz ie r e n . I m B a n a t K r o a t ie n b e ste h t e in e ä h n lic h
G e s e lls c h a ft ve rfa s s te A . e in e n k ritis c h e n B e r ic h t ü b e r den sch le ch te V e r t e ilu n g , in z w is c h e n je d o c h h a t d ie B e h ö rd e b e re its
S ta n d d e r G e b u rts h ilf e in K r o a t ie n . S c h ritt e u n t e r n o m m e n , u m d iesen Z u s ta n d z u b e sse rn . A . b e f ü r ­
I n Ju g o s la w ie n w u r d e n im J a h r e 1931 470.275 u n d i m J a h r e w o r t e t e in e be sse re A u s b ild u n g d e r L a n d ä r z t e i n g e b u rt s h ilflic h e r
1937 423.794 le b e n d e K i n d e r g e b o re n . I m V r b a s e r B a n a t s tie g in D ia g n o s tik u n d in g e b u rt s h ilf lic h e n in tr a u t e r in e n E in g r if f e n , w e ­
d e rs e lb e n P e rio d e die N a ta litä t. D a s h e u tig e B a n a t K r o a t ie n gen d e r g e w ö h n lic h grossen E n t f e r n u n g e n d e r D ö r f e r v o n d e n
u m fa s s t die T e r r it o r i e n des f r ü h e re n S a v a u n d K ü s te n b a n a te s K r a n k e n h ä u s e rn .
u n d u n t e r a n d e re n e in ig e b o s n is c h h e r z e g o w in is c h e B e z irk e . D iese D a s B a n a t h a t 51 G y n ä k o lo g e n , v o n d e n e n 24 i n Z a g re b tä tig
B e z ir k e s in d k a th o lis c h m o s le m is c h u n d h a b e n e in e a u s g e ze ich ­ s in d . A . is t d e r A n s ic h t, dass das W ir k u n g s f e ld des G y n ä k o lo g e n
n e te N a ta litä t. S e h r g u t ist e b e n fa lls die N a t a litä t des g e w . K ü a u ß e rh a lb e in e r A n s t a lt s e h r b e s c h r ä n k t u n d e in K r a n k e n h a u s
(35) 557

o h n e g y n ä k o lo g is c h e A b t e ilu n g u n v o lls tä n d ig is t. U m d e n ge­ ca te d a n d e m p lo y e d in I t a liy , h e k e p t a d e a r re m e m b ra n c e of

b u r ts h ilf lic h e n D ie n s t e in e r G e g e n d z u h e b e n , m üssen g y n ä k o ­ h is n a t iv e c o u n tr y , a c c o rd in g to th e w r i t i g in h is p r in c ip a l w o r k
lo g is c h g e b u r t s h ilf lic h e A b t e ilu n g e n g esch affen u n d d e re n F ü h ­ » D e p r a x i m e d ic a «, p. 639: » R a g u s ii, p u lc h e rim a et n o b ilis s im a
r u n g g e b u rt s h ilf lic h g e s c h u lte n G y n ä k o lo g e n , u n d n ic h t C h i r u r ­ D a lm a t ia e u r b e , q u a e q u e o l im A n t iq o r u m E p id a u r u s f u it, et
gen, a n v e r t r a u t w e rd e n . A . p lä d ie r t f ü r e in e R e o rg a n is a tio n des A e s c u la p io te m p io C elebris, n u n c est c a p u t R e s p u b lic a e lib e ra e
g e b u rts h ilf lic h e n D ie n ste s im S in n e e in e r D e z e n tra lis a tio n . et p ra e s tu n tis s im a e . I b id e m n a tu s s u m ip se a n n o 1668, d ie 8.
D a s B a n a t h a t i n 34 O r t e n K r a n k e n h ä u s e r, w o r u n t e r n u r 8 se p te m b ris , o rie n te s o le «. — H e s tu d ie d m e d ic in e in S a le rn o ,
g e b u rts h ilf lic h e A b t e ilu n g e n m it 147 B e tte n . A . b e f ü r w o r t e t d ie ca lle d a fte rw a rd s on v a r io u s u n iv e rs itie s a n d h o s p ita ls in It a ly ,
G r ü n d u n g v o n n e u e n g e b u rts h ilf lic h e n A b t e ilu n g e n , v o n S a n i­ a n d has be en a p p o in te d 1696 as p ro fe s s o r of m e d ic in e in th e u n i ­
tä tss ta tio n e n m i t e in e m A r z t u n d K r e is z im m e r in e n tle g e n e n O r ­ v e r s it y of R o m e . A t th e sam e tim e h e p u b lis h e d h is w o r k » D e
te n s o w ie e in e r g rö s e re A n z e l B e ra tu n g s s te lle n f ü r M ü t t e r u n d p r a x i m e d ic a «, w h e re u p o n n e x t y e a r th e » R o y a l S o c ie ty « in L o n ­
S ä u g lin g s p fle g e . do n elected h im as m e m b e r , on th e p lace of th e deceased M a i
pighii.
D r. B. P e r i č i ć : (O r ig . pag. 508) T h e g re a t m e r it of B a g liv i has be en, th a t h e le d b a c k th e
George Baglivi (1668—1707). m e d ic a l m e n to th e d o c trin e of H ip p o c ra te s , in s is te d u p o n th e
v a lu e of e xa ct o b s e rv a tio n s in th e m e d ic in e , of co n clu s io n s
A m o n g th e r e n o w n e d m e n b o r n i n D a lm a t ia (Y u g o s la v ia ), based b u t o n s ta te d facts, a n d o f a v e r y m o d e ra te use o f r e m e ­
o n e m u s t c o u n t G e o rg e B a g liv i, p ro fe s s o r of m e d ic in e in R o m e dies. A s th e re p re s e n ta tiv e s of th e m e d ic in e in th e X V I I c e n tu r y
at th e e n d o f th e X V I I . a n d th e b e g in n in g of th e X V I I I . c e n tu ry . m u s t be c o n s id e re d i n th e n o rth of E u ro p e S y d e n h a m , in the
B a g li v i w a s b o rn in D u b r o v n ik (R a g u s a ), an d th o u g h e d u ­ s o u th B a g liv i.

H o l e y e !

Približava se konac godine, a da nam dosada mnogi naši

članovi nisu podmirli članarinu. Ponovno smo prisiljeni i ovim
putem umoliti one naše članovedužnike, koji su u zaostatku
sa uplatom članarine kao i pretplate medicinske biblioteke da
nam svoj dug podmire odjednom ili u mjesečnim otplatama.
Ako svaki kolega, koji nam duguje veću svotu, svakoga
mjeseca bude uplaćivao na račun duga stanoviti iznos, ispunit
će svoju obavezu prema Zboru Liječnika.
K o le g e ! O tp la ć u jte s v o j s a d a š n ji d u g , je r ć e s e
n astu p o m s lije d e ć e g o d in e isti p o v e ć a ti, p a ć e g a
b iti jo š te ž e p o d m iriti.
UPRAVA.

LIJEČNIČKI VJESNIK izlazi svakog 15. u m jesecu. Članovi H rvatskog liječničkog Zbora dobivaju ga besplatno, dok pretplata
za nečlanove iznosi D 200.— , za inozem stvo D 250.— , za đake D 100.— , za inozem stvo D 200.— . Pojedini broj stoji D 25.— . Rukopisi
i svi dopisi šalju se na: U r e d n i š t v o i u p r a v a L i j e č n i č k o g V j e s n i k a , Z a g r e b , S u b ič e v a 9. T elefon 8579.
Z aključak red akcije svakog 1. u m jesecu . — Članarina, pretplata i sve ostale n o v č a n e pošiljke šalju se Hrvatskom liječničkom
Zboru, Zagreb, Subičeva ul. 9. — B roj ček. računa pošt. štedionice 33.362, Zagreb. — Zbog redovitog dostavljanja
l i s t a m o l i m o d a n a m se o d m a h t o č n o j a v i s v a k a p r o m j e n a b o r a v i š t a .

V la s n ik i izdavač Hrvatski liječnički Zbor u Zagrebu.

Predstavnik i odgovorni urednik dr. A nte V u l e t i ć , Zagreb.
Za štampariju odgovara Ivan Ivanković, Zagreb, Selska cesta br. 47.
Tisak »T ip ogra fije« d. d., Zagreb.
MEDICINSKA BIBLIOTEKA
M o n o g r a f ije n a jv a ž n ijih b o le s ti i lije č n ič k ih p ita n ja z a p r a k tič n o g lije č n ik a

1927. 1. G ro s s m a n n : Š e ć e rn a bo lest. D io I ra s p ro d a n o
2. B o ž ić : S if ilis i n je g o v o l i j e č e n j e ra s p ro d a n o
3. W e s e lk o : M a l a r i j a D i n 11.—
4.— 5. Č e p u lić V . : P lu ć n a t u b e r k u l o z a ra s p ro d a n o
6. G ro s s m a n n : Š e ć e rn a bo lest. D io I I ra s p ro d a n o
1928. 7. R o s n e r: K r o n i č n i r e u m a t iz a m z g l o b o v a D i n 11.—
8. C a č k o v ić : O a n a m n e z i u k i r u r g i j i ra s p ro d a n o
9.— 10. V e lič k o v ić : G in e k o lo š k a k r v a r e n j a ra s p ro d a n o
11.— 12. C e p u l ić D e u t s c h : K o š ta n a t u b e r k u l o z a D i n 22.—
1929. 13. G iin s b e r g e r: Is k o riš ć e n je s e ro re a k c ija u p r a k s i D i n 11.—
14. K ö r b l e r : M a lig n i t u m o r i D i n 11.—
15.— 17. F lo r s c h ü tz : O p e r a c ija p r a k t. l i j e č n i k a ra s p ro d a n o
18. D e u ts c h : L ije č e n je r a h i t i d e D in H —
1930. 19.— 21. G lü c k : S if ilis (sa s l i k a m a ) ra s p ro d a n o
22.— 23. K ö r b l e r : R a d io te ra p ija (sa s l i k a m a ) D i n 22.—
24. Ž i v k o v ić : M o d e rn o lije č e n je p r o š ire n ih v e n a s k le r o z a n in im in je k . ra s p ro d a n o
1931. 25.— 28. T u b e r k u lo z a u Z a g re b u . U r e d io p ro f. d r. V . Č e p u l i ć D i n 44.—
29.— 30. G r o s s m a n n H a h n : B u b r e ž n e bo le sti. D io I ra s p ro d a n o
1932. 31.— 32. G r o s s m a n n H a h n : B u b r e ž n e b o le s ti. D i o I I ra s p ro d a n o
33.— 34. D e lić : S a d re n i p o v o ji (sa s l i k a m a ) D i n 22.—
35.— 36. B a z a la : G in e k o lo g ija p r a k tič n o g lije č n ik a (sa s lik a m a ) . ra s p ro d a n o
1933. 37. K a lia y : P riru č n ik zub no g l i j e č n i š t v a D i n 11.—
38.— 39. S c h le s in g e r: R a c ijo n a ln a e k o n o m s k a te ra p ija I ra s p ro d a n o
40. N o v a k : A r t e r ij a ln e h i p e r t o n i j e D i n 11.—
41. D e u ts c h : V r u ć i z r a k , d ija t e r m ija i k v a r c l a m p a u p ra k s i D i n 11.—
42. B o ž ić : M u š k a g o n o re ja ra s p ro d a n o
1934. 43.— 45. B a z a la : P o ro d n d č k e operaciijie ra s p ro d a n o
46. B o t t e r i: E h in o k o k o z a . ra s p ro d a n o
47. K o r n f e ld : S e k c io n a t e h n i k a D in D .—
1935. 48.— 51. B o tte riN o v a k : H e m a t o lo g ija D i n 44.—
52.— 54. G r o s s m a n n H a h n : Š e ć e rn a b o l e s t D i n 33.—
1936. 55.— 57. K u š a n : R a n a d ija g n o s tik a tu b e r k u lo z e p l u ć a D i n 33.—
58.— 60. Š e rc e r, C u p a r , P o d v in e c : K i r u r g i j a č e l j u s t i D i n 33.—
1937. 61. P e r ič ić : U p u t a u k lin ič k o p r e g le d a n je b o l e s n i k a D i n 11.—
. 62. C h lo u p e k : P a to lo g ija i te ra p ija o t ro v a n ih b o jn im o t r o v im a D i n 11.—
63.— 66. S m e ta n k a , H a u p tf e ld , B o tte ri, B u d a k : K l i n . i f iz io lo g ija v it a m in a D i n 44.—
1938. 67.— 70. V u le tić , B o ić , H a lle , Č e p u lić , Iv a n č e v ić , P e tr ić , L o p a š ić , D u r s t,
V id a k o v ić , D r a g iš ić , B u d is a v lje v ić , G ja n k o v ić , F lo r s c h ü tz , Š a n je k ,
Š e rc e r, K o g o j, Š p a n ić : H it n e in t e r v e n c ije p r a k tič n o g lije č n ik a D in 44.—
1939. 71.— 74. Š estić, B o tte ri, S u č ić , K o h n , B la š k o v ić , M a t ić : K l i n i k a i te ra p ija
b u b r e ž n ih b o l e s t i , , D in 44.—
1940. 7 5 . 7 8 . G o ld b e r g , K o v a č e v ić , P e rič ić , F e r r i , L e tic a , P rič a , N o v a k , K r m p o
tić , S ta rč e v ić , M a r k o v ić , O r l ić , D e lić , M a y e r h o fe r , D r a g iš ić , B e r ­
g e r, D r a ž a n č ić , C a r , B o n e tić , G la s e r, Č e p u lić : K lim a t o t e r a p lja n a ­
šega m o r a , . ., D i n 44.—

Z a č la n o v e » H r v . lije č . Z b o r a « g o d iš n ja p re tp la ta n a s v ih 6 s v e za k a sam o D in a r a 50.— ,

za n e č la n o v e D i n a r a 60.—

N a r u d ž b e na:

» L IJEČ N IČ K I VJESNIK« Z A G R E B
Š U B l C E V A UL. 9. — T E L . 8579.
ZNANSTVEN E

V I J E S T I

suvereni kemoterapeutikum
p r o tiv strep tok okn ih o b o lje n ja ;
uspješan i kod stafilokoknih
oboljenja ili k oliin jek cija .

IZ L I T E R A T U R E :
W. To nack: » P r ilo g te ra p iji skariatine P r o n t o s i l o m «

Od proljeća 1937. je T o n a c k bolesnicima od

skariatine davao Protonsil u svrhu da spriječi nak­
nadne bolesti i time utvrdio sasvim izrazit utjecaj
na lymphadenitis colli. Unatrag dvije godine liječio
je T o n a c k najmanje 200 djece s limfadenitidom
na vratu poslije s k a r i a t i n e ; jake otekline na
I N D I K A C I J E : vratu, što se; prije toliko opažalo, ili čak i stvaranje
erizipel, cystitis, pyelitis, septična ä p s c e s a , jedva se još vidjalo p o s l i j e upotrebe
angina, se p sa poslije porođaja i
upale srednjeg uha, infektivne ar Prontosila. Već 24 sata nakon davanja Prontosila
tritide, bronchitis, bro nchiectasis, popušta osjetl|ivost na pritisak otečenih žlijezda.
tonsilitis, cholangitis, meningitis,
Otekline nestaje za malo dana, groznice za 2—3
šarlah, lymphogranuloma
inguinale. dana.
Kinderärztl. Praksis. 1940., br. 3.

Z A S T U P S T V O ZA J U G O S L A V I J U :
ZAGREB
L e v e r k u s e n a. Rh. » J U G E F A « K . D. P R E R A D O V I Ć E V A 16
Oktyronkapljice
Spoj Octinuma s dimetilaminofenildimetilpirazolonom u molekularnom odnosu.

Protiv bolova različite vrste

glavobolje

migrene

neuralgičnih bolova

grčevitih bolova

dismenoreje

zubobolje.

Rp. 10 g OktyronTropfen «Knoll» originalno pakovanje.

1020 kapi, u slučaju potrebe do 4 puta dnevno, s obilno vode; ne uzimati na prazan želudac.

B e z b a r b i t u r n e k i s e l i n e i a l k a l o i d a.

KNOLL A .G ., Ludwigshafen am Rhein.

Glavni zastupnik za Jugoslaviju; Mr. D raško V ilfan, Zagreb, Srebrnjak 55.
 PLURAZOL
(p am in o fen ilsu lfam id o p irid in ) »K AŠ TEL«
TA B LE TE INJEKCIJE SUPOZITORIJE
Sintetični antipneum okokni specifikum
S najboljim uspjesim a se primjenjuje za liječenje
p ne u mo ko kn e pneumonije, empijema pleure,
bronhitisa, pneumokoknog peritonitisa, pneumo
koknog i meningokoknog meningitisa, te gonoreje
i njenih komplikacija

Smrtnost od pneumonija smanjena za 3A

Trajanje bolesti znatno skraćeno
Novi t r i umf k e m o t e r a p i j e s ul fa mi d im a

Proizvodi :
Protiv migrene
angine pectoris
spazma krvnih sudova

MOLOID TABLETE (Nitrospojevi 0.33 mg)

Neograničeno trajne

NEO PY0CYANASE
biološki desinficiens iz kultura

pyocyancusa k; .

O rgijanje, tuširanje, instilaci ja, Spray

Bočica sa 20 ccm

saecdsiscdes sed u h w er k AhticngeseiisciiaH, DRESDEN

Za Jugoslavija; O r . A . W A N D E R <1. c l ., Z A G l E f i B
"ALKALOID"
 Z a analgeziju i anesteziju
te za konzervativno liječenje
Otitis media acuta i otalgija

Sol. glyceroboracica anhydr. c. dimethylamidoantipyrin et aethocain

B rza i dugotrajna analgezija
O dlična dezinfekcija i antisepsa
Bistra otopina dozvoljava otoskopsku kontrolu
Izvrsno terapeutsko djelovanje u početnom stanju upale kod
još neperforirane bubnjićeve opne
Orig. bočica sa 10 g Din 24.— za pacijenta.

RHEOCARBON
G astroinfestinalni adsorptivni dezinfi
cijens i terapeutikum kod želučanih i
crijevnih infekcija i abnorm alnih funk­
cija probavnih organa. O d liča n anta
cidum i blagi purgafivum .

Sastav:

C arb o m e d icin . a c t 0,25

M a g n e s. p ero x yd af 0,12

Exfr. rhei sic c. . 0,03

Extr. c o n d u ra n g o f l . 0,10

Extr. g e n tia n 0,02

O l.

O rig . kut. sa 100 tabi. Din 36.— za pacijenta m illa e , S a c c h . q. s.

= Ljetni proljevi — crijevni katari — srdobolja — iifoidna oboljenja — autointoksikacije — po rem e­

ćenja od abnormalnih procesa vrenja — mefeorizam — flatulencija — trovanja pokvarenom hranom
— hiperacidifet — hipersekrecija kod ulkusa — urtikaria i t. d.

RAVE D.D. mm ZAGREB

 KURATIVNA
VAKCINACIJA
OBOLJENJA SA
GNOJNIM KLICAMA
PREOPERATIVNA
VAKCINACIJA

SOCIÉTÉ PARISIENNE D ' E X P A N S I ON CHIMIQUE

SPECIA MARQUES POULENC FKÈR.ES CUSINES DU R.HÖNE
21.FCU E J e a n G o u j o n p a k i s ( 8 e)

U z o r k e i li teraturu šalie:

E N G E L A D E L A
PRODAJA BOLNIČKIH POTREBŠTINA I KOMISIONA TRGOVINA LIJEKOVIMA, DROGAMA I OTROVIMA NA VELIKO

Telef on 2 2 3 9 6 Z A G R E B Račkogaul . 9
 ineaeoza
Simpatikotonija
Tahikardija
M igrena
Urtikarija
Hyperm enorrhoe
GYNERGEN
Vagotonija
A ngina pecforis
O p resije
Ep ilep sija
Spazmi
BELLADENAL
Hyperem esis
Dysm enorrhoe

Amfotonija
Labilnost veg etativnog
nervnog sistema
V azoneuroza
Basedow
BELLERGAL
Noćno zn o jenje
Ktim akterične neuroze

SANDOZ

Sandoz A.G.Basel (Švicarska)

Zastu pništvo za K r a l j e v i n u Ju g o s la v iju :
n iŠ K O V IĆ S K O IW . v e le d r o g e r iia , S a r a je v s k a « 4. B E O G R A D
 T itrira n i p rašak sv je žiho rg an a d o b iv e n ih sa k la o n ic e
u Parizu ,
HIPOFIZA, TIREOIDEJA, NADBUBREŽNA ŽLIJEZDA p rire d je n i u našim Lab o rato rijim a sp e c ija ln im po­
stupkom M id y .
Ti se prašci odm ah nakon fa b irk a c ije ta b le tira ju .

GENISTA, CUPRESSUS, INDIJSKI KESTEN,

Suhi ekstrakti sta b ilizira n ih b ilja k a .
HAMAMELIS VIRGIN ICA

L a b o ra to ire s M ID Y
Paris 2— 4 ta b le te d n e vn o

Francusko jugoslavenski laboratorij — René DUNOD i Komp.

BEOGRAD, Mil. Gavrilovića 6
 Novi princip u terapiji
hiperaciditeta i kroničnog čira

ANACID
(sin tetski m agnezijski trisilik a t)
NAJBOLJE SR ED STV O PROTIV HIPERACIDITETA
Ima dvostruke an tiacidne sp o so b n o sti:
a) brzu početnu n eutralizaciju
b) polaganu sekundarnu n eutralizaciju
potpuno neškodljiv je r nema alkalo id a
ima veliku adsorptivnu moć
neutralizira samo do to čke n eutraliteta
Indikacije: hiperaciditet, peptički ulkus, dispepsije, kisele ferm entacije, otrovanja,kronični alkoholizam
Doziranje : 3 put dnevno na vršku noža p o slije je la
Pakovanje: Orig. kutije s 50 g ili 100 g p ra šk a
C ije n e: (za bo lesnika) Din 2 0 ‘ — ili Din 3 6 '— .

Nov, d j e l a t a n i j e f t i n l i j e k !

Literatu ru i u zo rk e š a lje :

a. d . za trg o vin u i p ro izv o d n ju »

kem ijskih i farm aceu tskih a rtik a la ,

Kod svih oboljenja želuca, crijeva, bubrega, mjehura, žučnih kamenčića i t. d. pomaže sa sjajnim uspjesima.

ROGAŠKA SLATINA
Hidrom ehanička N ovi bazen za
elektroterapija p liva n je !
i druga sredstva
za liječenje! Tenis igralište itd.
Strogo dijetetička
Prije i po slije sezone t. j.
kuhinja u hotelu
u maju, junu, septem bru
JU G O S L A V E N S K I
KRA LJ znatni popusti.
otvorena je preko
Prospekte
cije le zim e.
i inform acije d aje
Idealan boravak!
Prvorazredni komfor! n a jp rip ravn ije besplatno

Razne priredbe ravnateljstvo zd ravilišća

za zabavu i razonodu! Rogaška Slatina

G laso vita svjetska a lk a lič n o sa lin ičn a v re la :

TEM PEL S T Y R IA DONAT

Redovita upotreba Rogaške vo d e p o ve ćava životnu energiju i stvara dobro raspoloženje.
 SYMPATOL
ZA SRCE I K R V O T O K

»Sym patol je analeptikum sa akutnim

d jelo van jem kod šoka, d ade se intra­
venozno ubrizgati, upotrebljava se sa
najboljim uspjehom kod smetnji srca
u toku zaraznih bo lesti.«

H e g le r, D tsch. m ed. V /schft. 1931, 522.

KOD ZARAZNIH
BOLESTI
»N edavno sam pri liječenju slabosti
krvotoka (ko d zaraznih bolesti) posti­
gao osobito dobar uspjeh jednim dru­
gim adrenalinovim p re p a rato m S ym
patolom .«

L e sch k e , M e d . W e lt, 1932, 375.

C. H. Boehringer Sohn Ingelheim am Rhein

Zastupstvo za Ju g o slaviju: M išković i Kom p., drogerija na veliko , Beograd, Sarajevska 84
Kod liječenja bolesti
mokraćnog i spolnog aparata

Antiphlogistineova trajna toplina i druge terapeutske odlike

koje on sadrži izvanredno dobro djeluju

je poznati a n a lgetik u m za aktiviranje prirodne obrambene

funkcije, odstranjivanje toksičnih produkata i za promptno

ublaživanje bolova.

Uzorke i literatura besplatno

THE DENVER CHEMICAL MFG. Co., NEWY0RK, U.S.A.

G la v n i z a s tu p n ic i za k ra lje v in u Ju g o s la v iju :
„S T E R IL A B ” ENGLESKA HEMIJSKOFARMACEUTSKA LABORATORIJA
B R A Ć E I . JO V A N O V IĆ A , B E O G R A D , u lic a K n e z a M ih a ila b r o j 3 3 .

LABORATORIUM P. FAMEL. 2 0 2 2 , RUE des ORTEAUX, PARIS.

LAKO T O P IV I L A K T O K R E O Z O T O V PREPARAT
Najbolje sredstvo protiv kalija, bronhitida, plućne tuberkuloze I kataralnlh
bolesti dlsala.
Sadržaje pravi kreozot bukovog drveta u novo] kombinaciji, koju lako podnosi
najosjetljiviji bolesnik.
Uputa: Za o d r a s l e : 2—3 žlice dnevno (jutrom i večerom). Za d j e c u :
Prema dobi 2—3 žlice dnevno. Čisto ili u toplom čaju.
Uz dosadanje velike boce nalaze se sada u prometu i male (% ) boce.
Dobiva se u svim ljekarnama.
Literaturu i pokusnu bocu šalje:

„ISIS” fl. d. Odjeljenje Sirop fa u l, Zagreb, Italia »I. li

MULTIVALENTNI
PROBAVNI ENZIMSKI PREPARAT

za sprječavanje i fiječenje smetnja u toju čita­

vog proßavnog procesa i njißoviß posfjecfica

efika terapeutska sigurnost, takocfjer

i k ocf oniß proßavniß oßofenja, ß ocf
ßojiß točno ustanovfjenje etiofogije i
vrste oßofenja uopće nije m oguće i fi je
m oguće tek nakon cfužeg promatranja.

I N D I K A C I J E :

D ispeptične sm etn je

S labost pankreasa

O bo ljenja kože

R ekonvalescenca

P AKO VAN JA:

K . ip. sa 150 i 360 d ra ž e ja
O. p. sa 30 d ra ž e ja

L U IT P O L D W E R K
U z o r k e i lit e r a t u r u n a ž e lju š a lje :

» I S I S« D. D., ZAG R EB
 Q UATRALIX

Jugoslovensko
T r g o v a č k o A. D.

BEOGRAD ZAGREB LJUBLJANA

Uzun M irkova 2 G a je v a u lica 7 G a je v a 1
T e le fo n b r . 2 2 8 6 9
Kod bolova
za umirivanje

NOVI DOMACI PREPARAT

SADRŽI SVE ALKALOIDE OPIJA

P ra ša k , otopina 2 % , am pule s a 0.02 i 0 .0 4 g

tab le te sa 0.01 i 0,02 g, supozitorije sa 0.02 g

N E O P A N K O M BI N A C I J E :

N e o p a n A tro p in in je k cije ja č . I i II
N e o p a n S co p o la m in in je k cije ja č . I i

U Z O R K E I L IT E R A T U R U Š A L J E :

T V O R N IC A KEMIJSKIH PR O IZVO DA U H R A S TN IK U D. D.
K E M .F A R M . O D J E L J E N J E
 Kada V aše narudžbe na knjige i časopise
ustupite tvrtci

ADOLF MOSTBECK
zastupništvo m edicinske knjižare

URBAN & SCH W ARZEN BERG

B E O G R A D , Obilićev Venac 32/1
Pošf. pretinac 371
bit ćete sigurno dobro usluženi. Po sporazumu
novim mušterijama otvaramo rado tekući račun i
povoljne platežne uvjete.

Vaše pom agalo pri odredjivanju Tb-bacile

LUMINISCENC
LAMPA
Ona je naročito pogodna za svakodnevna m ože se odlično upotrebiti i kao svjetlosni
laboratorijska ispitivan a i m ože se upotre izvor za istraživanje u zam račenom polju kao
biti i uz svaki mikroskop. Zahvaljujući veliko' i za rad u m onohrom atskoj svjetlosti.
ffustini svjetlosti u vidljivom polju spektra, Prospekte besplatno kod:
Carl Zeiss, Je n a ili M. P avlo vić, z a stu p n iš tvo B eo g ra d , pošt. pregradak 411, v ia jk o vić e va 9-11/1.

I Z A Š L O JE
u nakladi „ N A U K A ” , z n a n stve na kn jižara, Z a g r e b ,
Dežmanova ul. br. 2, d je lo :

M AYERHOFERDRAGIŠIĆ:

UDŽBENIK DJEČJIH BOLESTI

na c c a 800 s tr a n a sa m nogo slika

Cijena knjige je Din 2 9 5.— plus poštarina.

„ N A U K A " , znanstvena knjižara,

Zagreb, Dežmanova ul. 2.
KEMIKA D.D. ZAGREB
PREPORUČA SVOJ P R O K U Š A N I P R E P A R AT

L E OS AN
Prokušana emulzija najfinijeg norveškog ribljeg ulja, koja sadrži sve vitamine
u nepromijenjenoj i djelotvornoj formi, a osim toga kalcij i fosfor u vezanom
obliku.
Okus mu je vrlo dobar, te ga rado uzimaju djeca i odrasli.
Za individualizatornu i što uspješniju terapiju proizvodimo Oleosan u slijedećim
kombinacijama s poteciranim djelovanjem:

O LEO SAN CU M L E C I T H I NO
sadrži i organski fosfor u obliku lecithina.

O LEO SA N CU M KREOSOTO
sadrži kreozot u djelotvornom obliku s potenciranim djelovanjem.

O L E O S A N C U M J O D O
sadrži organski jod.

O LEO SA N C U M J O D L E C IT H IN O
sadrži organski fosfor i jod. Razvija intenzivno djelovanje joda bez ikakovih
neugodnih nuzpojava.

O LEO SAN CUM GUJACOLO

sadrži guajacol u djelotvornom obliku.

OLEOSAN CUM ARSENO

sadrži arzen u djelotvornom obliku.

Želite li propisivati riblje ulje u neemulgiranom obliku propisujte naš

OLEUM JECORIS A SELLI C. JODLECITHINO »KEMIKA«

odnosno

OLEUM JECORIS ASELLI C. LECITHINO »KEMIKA«

Oleosan i njegove komhinacije ostaju uvijek vodeći preparati na području
ribljeg ulja.

P R O P I S U J E D O M A Ć E P R E P A R A T E !
 Agomensin
u vodi topiv ovarijalni ekstrakt,
hiperemizira ženske genitalne organe.

O varijalna amenoreja
H ipoplazija uterusa
Oligomenoreja
Sterilitet
Tablete Am pule

Sistomensin
Standardiziran u lipoidima topiv
potpuni ekstrakt iz ovarija
(hormonalno liječenje).

Funkcionalne dismenoreje
K rvarenja u pubertetu
M enoragije
Smetnje u dojenju
Tablete Am pule

Prokliman
za svladavanje klimakteričnih i prekli
makteričnih tegoba.
Kombinacija hormonalnih, sedativnih
i hipotenzičnih supstanca

Pojave ispada
Srčane tegobe
Kongestije
Opstipacija
Dražirane tablete

Gesellschaft für Chemische Industrie in Basel (Schweiz]

Z a s tu p n ik za J u g o s la v iju : M a g . p h a r m . V la d im ir Je lo v a c , B e o g ra d , V iš n jić e v a 17